Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/17-20

2. dan rada

28.01.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite gospodine Vukadinoviću.

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem.

Moje pitanje se nadovezuje na jedan deo pitanja prethodne koleginice. Tiče se nemilih scena u Crnoj Gori, Podgorici od sinoć, a koje su samo potvrda eskalacije situacije koja je tamo nastala nakon usvajanja spornog, kontraverznog i skandaloznog zakona o verskim slobodama koji je zapravo sve samo ne to, koji je SPC u celini, Patrijaršija, kao i episkopi i episkopije koji deluju na teritoriji Crne Gore koji su nedvosmisleno označili i ocenili kao diskriminatorni taj akt i da on ugrožava verska i ljudska prava i pripadnika SPC i srpskog naroda u Crnoj Gori.

Oni su pokazali zavidnu uzdržanost, ali i odlučnost na koju treba svi da budemo ponosni u protestu protiv tog zakona. Međutim, uočeno je da taj mirni i dostojanstveni protest je samo još više iritirao i razbesneo one koji su i verovatno inicirali donošenje tog, kažem, sramnog i više nego problematičnog zakona i sada smo došli već i do fizičkog nasilja.

Moje pitanje ide na adresu, naravno, predsednice Vlade i Ministarstva spoljnih poslova - šta je u vezi sa tim preduzeto i da li će išta biti preduzeto, osim što sa tih adresa i drugih, neprestano dobijamo ili pozive ili upozorenja i izjave da moramo biti pametni, promišljeni da ne smemo da pogoršamo situaciju, ne smemo da dolivamo ulje na vatru i slično? To su govorili svi od predsednika, preko premijera, do ministra spoljnih poslova.

Neki dan je ovde u Skupštini u Odboru za spoljne poslove podneo izveštaj ministar Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova i on je po običaju elokventno govorio o mnogo čemu, ali o ovoj ključnoj temi, zapravo, nije rekao, praktično, ništa, sem to da moramo biti mirni i da ne smemo pogoršavati stvari.

Sve se ja to slažem, evo, bili smo mirni, uzdržani, nismo pogoršavali stvari, nismo dolivali ulje na vatru, a stigli smo do ne ivice, nego praktično do već fizičkih incidenata i napada od strane agresivnih podržavaoca ovog zakona i režima Mila Đukanovića. Dakle, pokazalo se da ta strategija nije prosto ni pametna, ni mudra, niti doprinosi rešavanju stvari.

Dakle, da li će konačno, verovali ili ne, naše ministarstvo, ja sam direktno pitao ministra spoljnih poslova, praktično, nije preduzelo ništa. Jedno su izjave na konferencijama za štampu, jedno je izjava u emisiji ili usput novinaru, a nešto drugo je kada vi to uputite kao zvaničnu notu Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi druge zemlje. Dakle, to nije preduzeto ništa. Šta više, oni su, Podgorica je nama upućivala note i kritikovala nas je zbog ovih protesta i nekih incidenata na protestu protiv tog zakona ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu.

Moje drugo pitanje, nažalost povezano sa ovim, ide takođe na adresu predsednika Vlade, ali sada i Ministarstva saobraćaja, odnosno ministra saobraćaja, tiče se ovih sporazuma koji su se nekako zaređali, ili bar najava sporazuma između Beograda i Prištine, prvo o uspostavi avionske linije između Beograda i Prištine, prošle nedelje koja je ovako teatralno propraćena čak i pozdravom i tvitom predsednika SAD. Generalni sekretar NATO alijanse je takođe uputio čestitku potpisnicima, posredovao je specijalni izaslanik američkog predsednika, znači jednoj na izgled sitnoj stvari kao što je ispostava avionske linije.

Sada, juče, smo bili svedoci da je taj razgovor nastavljen u formi i u pravcu uspostavljanja i direktne železničke linije između Beograda i Prištine. Načelno, to može da bude i pozitivna stvar, ali mislim da malo ta misterija ili barem tajnovitost kojom je obavijeno sa beogradske, sa srpske strane, ti razgovori pobuđuju sumnju da li su ti razgovori, zato tražim odgovor od predsednika Vlade i od Ministarstva saobraćaja da li se oni vode u skladu sa Ustavom zemlje, da li sa rezolucijama koje se na tu temu odnose, uključujući i Rezoluciju 1244 ili pak zadiru na neki način indirektno ili direktno u suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije?

Ako je reč o unutrašnjoj liniji, bilo da je reč o avionskoj liniji ili železničkom saobraćaju, ukoliko nema elemente međunarodne linije i međunarodnog sporazuma koji će potpisati neki predstavnici Srbije i tzv. republike Kosovo, onda to podržavamo, u suprotnom je to razlog za najhitnije i najenergičnije stopiranje takve vrste dijaloga, koji na mala vrata, zapravo, vode priznanju i mirenju sa nezavisnošću Kosova. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Miodrag Linta

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavio bih nekoliko pitanja Tužilaštvu za ratne zločine. Dobro je poznato da je tokom devedesetih godina u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije srpski narod doživeo ogromna i brutalna stradanja.

Podsećam da je sa područja današnje Hrvatske proterano preko pola miliona Srba, da je sa područja današnje Federacije BiH proterano takođe preko pola miliona Srba, a da je sa područja Kosova i Metohije proterano preko 200.000 Srba i drugih nealbanaca. Tokom devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije desili su se i brutalni zločini nad srpskim civilima, ratnim zarobljenicima. Pomenuće neke od tih činjenica.

Na području današnje Hrvatske, srpski narod je doživeo brojne zločine tokom i posle hrvatskih vojnih i policijskih zločinačkih akcija. Podsećam da je na području zapadne Slavonije tokom jeseni i zime 1991. godine proterano preko 70.000 Srba i ubijeno preko 2.000 Srba. U pitanju su zločinačke akcije „Otkos“, „Orkan“ i „Papuk 91“. Takođe Srbi su doživeli brojna stradanja tokom ostalih hrvatskih vojnih i policijskih zločinačkih akcija „Maslenica“, „Miljevački plato“, „Medački džep“, „Bljesak“ i kao završni čin etničkog čišćenja Srba sa područja zapadne Slavonije i posebno po zlu poznata akcija „Oluja“ koja predstavlja najveće etničko čišćenje na području posleratne Evrope, odnosno posle završetka Drugog svetskog rata.

Takođe, brojni zločini su se desili nad Srbima i u nizu hrvatskih gradova, od Dubrovnika, preko Zadra, Šibenika, Splita, Gospića, Siska, Karlovca do Bjelovara, Darovara, Osijeka, Vukovara i mnogih drugih mesta.

Nažalost, gotovo niko od počinilaca, organizatora i nalogodavaca tih zločina nije kažnjen. Brojni zločini nad Srbima su se desili i na području BiH. Pomenuću samo velike zločine, brutalna ubistva Srba na području Sarajeva, zatim, na području srednjeg Podrinja u regiji Birač, u opštinama Zvornik, Vlasenica, Milići, Šekovići, Bratunac, zatim na području Bosanske posavine, u opštinama Brod, Orašje, Derventa, Brčko i ostali. Podsećam da na području Bosanske posavine, krajem marta 1992. godine se desio prvi veliki masovni zločin u čitavoj BiH nad srpskim narodom.

Veliki zločini su se takođe desili na području zapadno krajiških opština, od strane pripadnika ne samo tzv. Armije BiH, nego i pripadnika hrvatske vojske, Hrvatskog vijeća odbrane. Podsećam na te zločine, od Mrkonjić grada gde je pronađena grobnica od 181 Srbija koji je brutalno ubijen na tom području, zatim zločini u opštinama Bosanski petrovac, Glamoč, Grahovo, Drvar, Sanski most, Bihać, Bosanska krupa, Ključ, Jajce. Takođe, brojni zločini na području zapadne Hercegovine. Da ne pominjem zločine koji su se dešavali nad Srbima na KiM, od Prištine, Podujeva, Orahovice, Peći, Gnjilana, sela Klečka, Starogradsko, Goraždevac i mnogi drugi.

Postavio bih nekoliko pitanja Tužilaštvu za ratne zločine. Prvo pitanje – koliko optužnica za ratne zločine je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo od svog osnivanja od 2003. godine do danas?

Drugo pitanje – koja je tačna struktura optužnica prema nacionalnoj pripadnosti? Prema mojim informacijama, Tužilaštvo za ratne zločine od svog osnivanja do danas, dakle, od 2003. godine je podiglo 180 optužnica, a od toga 161 protiv Srba, 15-ak protiv Albanaca, dve protiv Bošnjaka, muslimana i dve protiv Hrvata. Zanima me da li je to tačna informacija?

Treće pitanje – da li Tužilaštvo za ratne zločine planira da ubrza proces prikupljanja dokaza za ratne zločine protiv Srpskog naroda?

Da li Tužilaštvo za ratne zločine planira u narednom periodu da organizuje suđenja zajedno sa Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, da li planira da organizuje suđenja u odsustvu, pošto je očigledno da pravosuđa Zagrebu, Sarajevu i Prištini nemaju političku volju da to čine. To nisu nezavisna i profesionalna pravosuđa. U pitanju su etnički motivisana pravosuđa. Hvala.