Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/17-20

2. dan rada

28.01.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvadesetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 67 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, tako da imamo kvorum i mogućnost da nastavimo rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Kolega Mirčiću, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Državna revizorska institucija je vršila reviziju u Namenskoj industriji u Trsteniku. Pri tome je utvrdila da firma „Iveks“, sa sedištem u Beogradu, ostvarila je dobit na ime trgovine sa svetlećim granatama u iznosu od približno 400 hiljada evra.

Firma „Iveks“, sa sedištem u Beogradu, ukupne vrednosti 400 evra, nije podnela izveštaj, povratni izveštaj o ostvarenoj dobiti, kako to zakon nalaže, prema Namenskoj iz Trstenika.

Ono što je utvrdila Državna revizorska institucija, kada je u pitanju firma „GIM“, koja je kao posrednik u trgovini između Namenske industrije Trstenik i kupca ostvarila ukupnu vrednost u periodu od 2017. godine do 2018. godine od 1.640.560 američkih dolara.

Kao koncesionar, morala je da prijavi tu razliku koju je ostvarila na ime posredničke uloge. Ona to nije uradila do dana današnjeg.

Firma „Iveks“ je u međuvremenu postala samostalna. Ona čak nije ni posrednik, kako se to kaže, koncesionar, nego samostalno radi i nije više u obavezi da daje povratnu informaciju oko eventualno ostvarene dobiti između nabavne i prodajne cene, ali firma „GIM“ je i dalje posrednik kada je u pitanju Namenska industrija u Trsteniku i u obavezi je da podnosi izveštaj.

Ono što je interesantno da u praskozorje izborne kampanje, koja se očekuje za izbore na sva tri nivoa, bilo bi dobro, radi javnosti, da vlast, odnosno istražni organi i sudovi preispitaju kakvo je to poslovanje i kakva je priroda poslovanja ove dve kompanije sa Namenskom industrijom u Trsteniku.

Do sada smo bili obavešteni sa informacijama, istinu govoreći i sa polu informacijama, oko poslovanja ovih firmi sa „Krušikom“ iz Valjeva.

Sve je to veoma, veoma značajno i bitno za funkcionisanje ove države, a pogotovu interesantno bi bilo da čujemo šta je to tužilaštvo preduzelo na osnovu ovih informacija sa kojima raspolaže Državna revizorska institucija.

Kada je u pitanju tužilaštvo, 2014. godine podnesena je krivična prijava protiv nekoliko lica i organizacija koje su vezane za izgradnju dela „Koridora 11“, deonice Ub-Lajkovac. Podsećanja radi, to je deonica u dužini od 12,7 kilometara, koja je po drugi put rađena iz razloga, kako se to tvrdi od strane predstavnika resornog ministarstva, nije adekvatan materijal korišćen prilikom izgradnje te deonice. Za dodatne radove država je potrošila 13 miliona evra.

Ono što je veoma, veoma interesantno, do dana današnjeg nemamo ni jednu informaciju šta je to konačno rezultat istražnih radnji, predpretresnih radnji ili eventualno da li je to dobilo neki sudski epilog, imajući u vidu da su to domaći izvođači bili, da je tu bio „As“ iz Užica, da je bio „Planum“ i da su bila preduzeća za izgradnju puteva.

Setimo se samo da 2014. godine hapšenje Miškovića i njegovih partnera poslovnih, napravila se velika afera. Ta afera je doprinela da SNS stekne visoku, veoma veliku reputaciju, odnosno rejting i na bazi tog talasa i dan danas vlada mišljenje u javnosti da SNS se bori protiv kriminala. Evo već duži niz godina stoje ovi predmeti u fiokama. Da čujemo šta je to uradila SNS?
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Stefana Miladinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala.

Povodom usaglašavanja teksta medijske strategije i njenog usvajanja prethodne nedelje, ja bih postavila pitanje Ministarstvu kulture i informisanja.

Naime, ministar je tokom prošlonedeljne sednice ovde u Narodnoj skupštini, odgovarajući na diskusiju mog uvaženog kolege Đorđa Milićevića, najavio i novu regulativu koju priprema Ministarstvo upravo u skladu sa ovom predloženom usvojenom strategijom.

Moje pitanje glasi – koji će sve mehanizmi biti garant primene ove strategije i da li će novi dokumenti, osim ostvarivanje slobode medija, zaštite društva, ali i pojedinaca, definisati način na koji se obezbeđuju prava medija i štiti nezavisnost uređivačke politike?

Medijska glavna uloga, odnosno glavni zadatak jeste da prave vesti. Kao što mediji prave vesti, TV i radio stanice kreiraju programe, tako i političke stranke definišu, promovišu svoje programske ciljeve, plasiraju svoje ideje i teže da zajedno sa medijima ili uz pomoć medija dopru do svojih birača.

Evo, mi smo svedoci da godinama unazad oni koji se pozivaju na medijski mrak u Srbiji svoju osnovnu ulogu ne ostvaruju, čak ni u ovom domu, čiji je rad transparentan, čiji se rad prenosi i uživo, oni nemaju šta da kažu. Otuda i prvi razlog za bojkot.

Napadaju medije da ne prenose njihove aktivnosti, da nisu dovoljno zastupljeni u emisijama političkog sadržaja, a da pri tome njihove poruke nisu usaglašene, nisu jasne, niti su oni dovoljno kreativni da ponude građanima sadržaj. Osim što su protiv, a protiv je stanje, protiv nije ni politika, protiv nije ni vest.

U poslednjih godinu dana jednu političku aktivnost imaju, a to je fabrikovanje neistina, dovodeći u zabludu i predstavnike medija, jer preneće vas prvi, možda drugi, eventualno treći put, ali ne i svaki naredni, jer mediji ne prenose laži, jer laži nisu vest. Za njih je medijska sloboda nesmetano mešanje u uređivačku politiku, i to ne samo javnih servisa. Oni bi da uređuju i privatne medije, komercijalne televizije, internet portale, informativne programe, čak i vremensku prognozu.

Javni servis ima zadatak da informiše. Komercijalne televizije pored toga se bore i za rejting, kao što se štampani mediji bore za tiraž, internet portali bore za broj pregleda. Znači, svako se bori za svoj medijski prostor i za prostor uticaja.

Mediji prave vesti, a nažalost, deo opozicije, umesto da pravi program, već osam godina bezidejno luta, sve i svakog optužuje za gubitak vlasti, pokušavajući sebe da abolira za loš izborni rezultat, što jeste drugi razlog bojkota. Njihovo, blago rečeno, zameranje ili Kalimero, kukanje jer ih nema u emisijama, posledica je izostanka političke zrelosti i samokritike. Pa čak i najbolji glavni i odgovorni urednici, urednici političkih i informativnih rubrika, pa i novinari, nisu u stanju da isprate ko je ko, niti su u stanju da kažu ko je u kojoj političkoj opciji, za početak.

Od tolikog broja političkih grupacija, količine ličnih sujeta da svaki dan javni servis organizuje javne TV debate, ne bi mogao sve da ih ugosti niti svakom od njih da ugodi. Ni mi u Narodnoj skupštini, u ovom sazivu, nismo bili u stanju da ispratimo određene kolege iz drugih poslaničkih grupa. Preko noći jedni su ostavljali druge, treći kupovali stranke, pa i bez izbora ulazili u ovaj parlament. U takvoj konfuznoj atmosferi, disonantnim tonovima i bez politike, krivicu obavezno prebacuju na druge, sada su im krivi izgleda ambasadori. To na koji način jedan deo opozicije, ali neke njihove grupacije koje bi da se svrstaju u političke faktore, shvata slobodu medija, to je njihov problem.

Ono što iznenađuje jeste kako pojedini poslanici evropskog parlamenta gledaju na slobodu medija. Obeshrabruje ono što je Tanja Fajon u autorskom tekstu NIN iznela kao utisak. Ona kao deo pregovaračkog tima Evropskog parlamenta ne bi smela sebe da svrstava ni na jednu stranu, jer time urušava i svoj autoritet i pregovarački potencijal.

Ja razumem da neke političke opcije mogu biti manje ili više draže, ali simpatijama nije mesto u ovom procesu, možda u nekom hotelskom lobiju. Ako se zaista zalažu za objektivno izveštavanje i slobodu medija onda bi morali da pođu od sebe i da shvate da pritiscima na medije čijim izveštavanjem nisu zadovoljni upravo narušavaju osnovne principe na kojima se sloboda medija zasniva.

To što Tanja Fajon favorizuje jednu stranu, jedan deo, manji deo opozicije dovodi u pitanje koliko je objektivna uopšte njena procena uslova pod kojima će se održati naredni izbori u Srbiji. Umesto da se bavimo regulisanjem novih, modernih medija, njihovih sadržaja koji imaju veći i značajniji uticaj, planetarno gledano, mi izmišljamo medijski mrak u Srbiji u trećoj deceniji 21. veka u kojem je gotovo celo stanovništvo na kliku od informacija. Nažalost, i od dezinformacija, lažnih vesti i zloupotreba.

Nadam se da će medijska strategija, između ostalog, i sva prateća dokumenta baviti se i ovim pitanjem. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Vladimir Đurić. Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Vladimir Đurić

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Hvala, predsedavajući.

Zamoljen sam od strane Udruženja vojnih beskućnika Srbije, organizacije udruženja Novi Sad, Gradski odbor Novi Sad da se obratimo Ministarstvu građevine, Ministarstvu odbrane i predsednici Vlade, s obzirom da je ovo udruženje na ove adrese u Vladi Srbije već poslalo neke dopise, ali nije dobio odgovore.

Radi se o stambenom statusu vojnih beskućnika. Vojni beskućnici su penzionisani oficiri bivše JNA, podoficiri i civilna lica na službi u bivšoj JNA koji su 90-ih godina sa svojim jedinicama relocirani iz bivših republika u Srbiju na osnovu odluka i sporazuma domaće i međunarodne vlasti. Oni su tada iz kasarni u bivšim jugoslovenskim republikama izneli negde oko 40.000 ljudi sa svom vojnom tehnikom i materijalnim vojnim resursima. Uslov da ta lica budu relocirana i prihvaćena u Srbiji bio je da se odreknu ili predaju vlasništvo nad svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u bivšim jugoslovenskim republikama uz jemstvo Republike Srbije da će im biti prioritetno rešeno stambeno pitanje. Ubrzo im je status degradiran pravilnicima koji su naknadno donošeni i oni su upućivani da podnose molbe za rešavanje svog stambenog pitanja. Završili su na listama čekanja u privremenim smeštajima.

Prema informacijama iz ovog udruženja radi se negde oko 2.500 lica čije je stambeno pitanje i dan danas nerešeno. To su inače lica koja su tokom decenija svoje vojne službe redovno od svoje bruto zarade izdvajali oko 4,5 do 6% u Stambeni fond i finansirali stambenu izgradnju da bi danas imali svoje stambeno pitanje nerešeno.

Po dolasku u Srbiju smešteni su u neuslovne vojne objekte koji su bili neprilagođeni redovnom i porodičnom životu i taj privremeni smeštaj je prerastao u višegodišnji. To su adaptirane prostorije u kojima oni borave bez električnih brojila i vodomera i gde im se računi određuju prema nekoj kolektivnoj matematici kasarne. Ti ljudi su prinuđeni da plaćaju od 4.000 do 10.000 dinara mesečno po članu domaćinstva, što je apsolutno neizdrživo. Oni koji su rešili da iznajmljuju stanove dobijaju određenu materijalnu naknadu za to, ali po vrednosti boda koja nije ažurirana unazad 12 godina.

Ovi ljudi rešenje svog stambenog problema čekaju oko četvrt veka. Ponavljam, radi se o oficirima koji su ceo svoj radni vek iz zarade izdvajali za Stambeni fond, a svoje imovine u bivšim jugoslovenskim republikama odrekli su se u korist Srbije, da bi ih Srbija prihvatila, jer je to bio uslov da ih Srbija prihvati, uz jemstvo Srbije da će im stambeno pitanje biti rešeno, što se do danas nije dogodilo. U proseku je prošlo četvrt veka, a za neke i 28 godina.

Zakon kojim je regulisana izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti po posebnim uslovima njima problem ne rešava, zato što se veoma često, gotovo isključivo, radi o licima koja ne ispunjavaju kriterijum kreditne sposobnosti, jer im je starost preko 70 godina.

Sa ovim problemima ovi ljudi obratili su se Ministarstvu građevine, Ministarstvu odbrane i predsednici Vlade i još uvek nisu dobili odgovor.

Na stranu još jedna veoma bitna činjenica, zar je potrebno da ovi ljudi, koji su se svoje imovine u korist Srbije odrekli kao preduslov da budu primljeni u Srbiju, idu i rešavaju posle vojne službe za državu Srbiju svoje stambeno pitanje kreditom.

Zakon kojim je regulisan poseban postupak pod povoljnijim uslovima za snage bezbednosti da reše svoje stambeno pitanje prema njima je nepravičan u najmanje još nekoliko stvari. Poništene su rang liste koje su ranije važile. Tražena je prijava zainteresovanih lica preko sajta, koji je, nakon što je otvoren, bio u blokadi i srušen je. Redosled je naknadno formiran po sistemu brzih prstiju, kao da se radi o berzi, pa ko prvi stigne na sajt ide prvi na listu i potom su svi upućivani u Poštansku štedionicu gde su sačekani sa informacijom da ne ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti.

U ime Udruženja vojnih beskućnika Srbije ja molim predsednicu Vlade da kroz odgovor na poslaničko pitanje da i način rešavanja stambenog pitanja za oko 2.500 ovih vojnih beskućnika. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se.

Postavio bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je za nadležno ministarstvo za demografiju, ministarki Slavici Đukić Dejanović, pošto smo unazad više meseci govorili da će u toku ove 2020. godine biti povećana sredstva kao pomoć za bračne zajednice, za novorođenu decu, za svako drugo ili treće dete biće veća sredstva, što je bilo u okviru prošle godine, pa me interesuje, pošto je došla 2020. godina, veliki broj naših mladih roditelja u prethodnih 10, 15 dana, koji su dobili decu, nisu dobili to povećanje, a bilo je najave na svim medijima tokom prošle 2019. godine.

Moje pitanje je – kada će se dati ta mogućnost da se poveća naknada, odnosno pomoć za svako novorođeno dete, jer je rečeno da će biti 300.000 dinara kao jednokratna pomoć i da će se povećati za svaki mesec za prvo, drugo, treće dete, a i četvrto? To je vrlo bitno za sve nas u Srbiji zato što smo svi svedoci da je demografija veoma aktivna, da veliki broj starih ljudi imamo, da novorođene dece ima mnogo manje i zbog toga moramo maksimalno staviti akcenat na stimulaciju rađanja, da svako novorođeno dete bude ispoštovano, kao što je rečeno u prethodnoj godini.

Napomenuo bih, to je bilo odlično i potrebno, da za područja koja su nerazvijena, brdsko-planinska područja, za seoska područja taj iznos bude najmanje 50% veći nego u ostalim delovima Srbije. To važi za devastirana područja, za demografski najugroženija područja i za seoska područja.

Još jednom bih zamolio nadležno ministarstvo, profesorku, da nam da informacije i da se što pre uđe u povećanje stimulacije za svako novorođeno dete i ako postoji mogućnost da to bude 50% više za demografski najugroženija područja, za devastirane opštine, za brdsko-planinska područja, a za seoska područja da bude i duplo više nego što je u ostalim delovima.

Još jedno pitanje jeste za nadležno Ministarstvo koje je zaduženo za vodosnabdevanje, za kanalizaciju, za te stvari, da li je to Ministarstvo za državnu upravu, da li je to Ministarstvo saobraćaja i građevinarstva, da li je to Ministarstvo bez portfelja.

Ja bih sada samo postavio pitanje, pošto smo mi doneli zakon u toku 2018. godine da lokalne samouprave preuzmu obavezu gazdovanja seoskim vodovodima, a seoski vodovodi su građeni iz svojih samodoprinosa u prethodnih 20, 30 godina, oni su sad u veoma lošem stanju, a svedoci smo da je veliki problem sa vodom.

Iz opštine iz koje ja dolazim isto imamo veliki problem sa vodom, gde smo u toku u proteklih 10 dana konkurisali, podneli zahtev Kancelariji za ulaganje sa projektom da se uradi konstrukcije vodovodne mreže, ali imamo sad trenutno problema sa višim delovima Svrljiga zato što kod nas kiša nije pala, kao u većini Srbije, unazad pet, šest meseci i moje pitanje kada će lokalne samouprave dobiti, pošto je zakon donesen, kada će lokalne samouprave imati obavezu da preuzmu gazdovanje seoskim vodovodima i da se kroz program NIP-a, koji je najavio naš predsednik gospodin Vučić, da se stimulišu takva područja i da sutra lokalne samouprave preuzmu obavezu da seoske vodovode stave u funkciju?

Za vikend sam bio u Nišu, gradska opština Pantelej, gde sam bio, selo Brenica i selo Kamenica, gde i u tim selima imaju probleme sa vodom, a to nije problem koji je od danas, nego to je problem unazad 20,30 godina. Bitno je to da pomenem zato što je grad Niš preuzeo obavezu odnosno NAIS, odnosno NAISUS, koji gazduje vodovodom, da će rešiti taj problem, ali interesuje ljude iz tog sela i okolnih sela - da li će imati mogućnost da vodovom gazduju preduzeća, kao što su ta komunalna preduzeća koja su zadužena za rešavanje vodosnabdevanja, za kanalizaciju i da li će to biti u toku ove godine?

Stvarno je veliki problem vodosnabdevanja, problem vode i mislim da svi moramo u narednom periodu, osim što sam malopre rekao za borbu za svako rođeno dete, za privredu, za radna mesta, moramo staviti akcenat i na rešavanje vodosnabdevanja, novo izvorište. To su moja pitanja. Hvala još jednom.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospodine Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović.
Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Jelena Vujić-Obradović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem poštovani potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije postaviću dva poslanička pitanja ispred poslaničke grupe JS.

Prvo i veoma važno pitanje i poruka Dragana Markovića Palme, predsednika JS, koji se osvrnuo na sinoćno dešavanje prebijanja mladića srpske nacionalnosti u Podgorici. Povodom brutalnog prebijanja mladića srpske nacionalnosti samo zato što je Srbin i drugačijeg mišljenja, predsednik JS, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodine, Dragan Marković Palma, pitao je vlast u Crnoj Gori, ali se obraćamo i Ministarstvu spoljnih poslova u promeni postojećeg mišljenja - da li je na taj način, samo zato što je drugačijeg mišljenja i drugačije nacionalnosti otvorena turistička sezona u Crnoj Gori i da li prebijanje mladića srpske nacionalnosti govori o politici mržnje, koja se vodi prema Republici Srbiji, a koju vodi sadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović?

Ubeđeni smo da narod u Crnoj Gori ne misli isto kao i Milo Đukanović i da i Crnogorci koji se nalaze u Republici Srbiji, ali i isto tako i svi stanovnici u Crnoj Gori treba da se okrenu protiv takve politike, kao i politike mržnje i otimanja srpskih crkava.

Što se tiče drugog pitanja, na ovo pitanje svakako morali smo da ukažemo jer ovo su već dešavanja koja hvataju maha, koja govore o politici mržnje prema Republici Srbiji i prema građanima srpske nacionalnosti u Crnoj Gori.

Drugo poslaničke pitanje postaviću Ministarstvu zaštite životne sredine, ministru Trivanu i državnom sekretaru Kariću, s obzirom na poziciju, na pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 i pripremu najvažnijeg strateškog dokumenta u oblasti zaštite životne sredine, želela bih da postavim dva važna pitanja, a odnosiće se na izradu ovog dokumenta koji će kasnije dokumenti na nacionalnom i lokalnom nivou biti sublimirani, da obrate pažnju na pitanje regionalnih deponija i zakonske izgradnje mini hidroelektrana.

Poslaničko pitanje uz obrazloženje problema s obzirom da sam poslanik koji dolazi iz Kopaoničkog kraja, koji obuhvata sa jedne strane Rasinski okrug, a sa druge strane Raški okrug i opštine Brus, Aleksandrovac, Rašku, Vrnjačku Banju, jako važno pitanje jeste pitanje regionalnih deponija, ali pre rešavanja pitanja regionalnih deponija moram da ukažem na činjenicu da nije rešeno ni pitanje lokalnih deponija iako je u planu izgradnja regionalne deponije negde na teritoriji opštine Trstenik, ove opštine nisu uključene u domen ove regionalne deponije.

U delegaciji JS, koju je predvodio Dragan Marković Palma, mi smo imali u Beču sastanak sa kompanijom „Por“ i tom prilikom smo i obrazložili ove probleme koja je vrlo zainteresovana da u saradnji sa Republikom Srbijom rešava ovaj problem regionalnih deponija i tom prilikom je kompanija „Por“ zbog dobrih odnosa sa našim predsednikom Draganom Markovićem Palmom i donirala jedan kamion smećar JS, koja je preko našeg poslanika i odbornika JS u Vrnjačkoj Banji Vojislava Vujića i donirana opštini Vrnjačka Banja.

Tako da ovim pitanjem pre svega lokalnih deponija Ministarstvo apsolutno mora da se pozabavi jer ovaj problem ne može da se reši već više od 20 godina na lokalnom nivou i smeće je veliki zagađivač, pali se, baca se u reke i to je veliki problem ovog dela gde se nalazi Nacionalni park Kopaonik i apsolutno zaštićeni deo prirode.

Što se tiče drugog pitanja, koje je veoma važno, i koje je pokrenulo Udruženje Ekoklub „Željin“ iz Aleksandrovca je ste pitanje mini hidroelektrana, ali ne u domenu da one ne treba da budu izrađivane, već da izvođači radova u skladu sa projektima i procedurom to rade, zato što u ovom delu Kopaoničke regije, gde se nalaze planine Kopaonik, Željin, Goč, Jastrebac imamo i sada veliko arheološko nalazište „Koznik“.

Radi se o brdsko-planinskim rekama sa prvom klasom vode, čistih reka gde dolazi do totalne obustave vode nepravilnom gradnjom i do totalnog uništavanja prirode, ali isti tako i zdravih šuma i kada se krče šume dolazi do obrušavanja puteva, zemljišta i kamenog dela puta, što ugrožava kako lokalno stanovništvo, tako i turiste koji dolaze sve više u ovaj deo Srbije, Kopaonika i gore pomenutih planina, ali se uništava i prirodno bogatstvo, kako biljnog, tako i životinjskog sveta.

Vrlo je alarmantno i zaista sam više puta ukazivala i ministru Trivanu da dođe da poseti ovaj deo Kopaoničke regije kako bi moglo na ovoj strategiji da bude obuhvaćen i da se zaustavi i ovaj proces uništavanja prirode.

Tako da pitanje koje sam postavila odnosi se na izradu strategije u okviru pregovaračkog Poglavlja 27 da i ovaj deo Nacionalnog parka Kopaonika bude obuhvaćen što pre u okviru strategije. Zahvaljujem.