Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/17-20

2. dan rada

28.01.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.
...
Pokret socijalista

Bojan Torbica

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicama, uvažene kolege poslanici, ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope, Republike Srbije, za projektni zajam za izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“ u Beogradu, a moje kolege iz poslaničkog kluba će kasnije govoriti o ostalim zakonskim predlozima.

Postojeća zgrada UDK „Tiršova“ građena je 1936. godine za usluge pedijatrijske nege, da bi prvi put bila renovirana pre nekih 60 godina, a drugi put pre nekih 30 godina.

7/3 VS/MT

Jedan od osnovnih problema za funkcionisanje sadašnje bolnice jeste nedostatak prostornih kapaciteta, zastareli i neefikasni sistem za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, slaba zaštita od požara, zastarelo i neefikasno grejanje, previše bolesnika i članova njihovih porodica u neodgovarajućim hodnicima i premalim sobama.

Uz nedostatak prostora i odsustva posebnih bolničkih i elektro-mehaničkih sistema, sve navedeno upućuje na jedino rešenje i izgradnju nove bolničke zgrade i otklanjanje svih ovih nedostataka.

Pored činjenice da je zbog svih nedostataka navedenih, još davne 1989. godine na nivou nekadašnje države postojao konsenzus, da je neophodna izgradnja nove dečije klinike, taj projekat do danas nikada nije ni započet, a još manje realizovan.

Do sada je završena izrada studije izvodljivosti i trenutno se razrađuje idejno rešenje i radi se urbanistički projekat, a nakon usvajanja urbanističkog projekta, odmah će se otpočeti sa poslovima projektovanja nove zgrade, a potom i sa njenom izgradnjom, tako da sada, više nego sa sigurnošću, možemo potvrditi da će za par meseci početi izgradnja preko 33.000 kvadrata nove i pola veka očekivane dečije bolnice.

Planirani rok izgradnje bolnice je oko dve godine posle čega sledi instaliranje opreme i finalizacija svih ostalih radova. Ali, najvažnije jeste činjenica da će ova bolnica rešiti pitanje zbrinjavanja i nege malih pacijenata za sledećih 30 do 40 godina.

Da bi obezbedila potrebna sredstva Republika Srbija je uputila zahtev Banci za razvoj Saveta Evrope za odobrenje delimičnog finansiranja izgradnje nove Univerzitetske dečije klinike u iznosu od 54 miliona evra, od čega je zaradila predviđeno 30 miliona evra, a za nabavku neophodne opreme 24 miliona evra i adminstrativni savet banke odobrio je zahtev 5. jula prošle godine.

Ukupna vrednost projektne investicije, a procenjuje se na 75 miliona evra, uključujući procenjenu vrednost zemljišta namenjenog za novi objekat. Finansijsko učešće banke obezbediće pokriće troškova do 72% ukupne vrednosti projekta, dok se za razliku do pune vrednosti sredstva obezbeđivati iz sopstvenih izvora.

U budućem znanju Univerzitetske klinike Tiršova 2 najmlađi pacijenti će se lečiti po najnovijim svetskim standardima, a lekari će imati mogućnost da se uz pomoć telemedicine konsultuju sa najpoznatijim stručnjacima iz celog sveta.

To praktično znači da će npr. najbolji svetski hirurzi iz Amerike, Japana ili Australije moći da budu uključeni u konsultacije ili možda da čak direktno upravlja instrumentima na nekoj od operacija u Beogradu. To je budućnost medicine, a Republika Srbija će se potruditi da sve to već za par godina postane dostupno svim pacijentima klinike Tiršova 2.

Bolnica Tiršova 2 ne predstavlja samo novu zgradu i opremu, već i potpuno novi pristup lečenju dece u jednoj modernoj bolnici, kao što imaju njihovi vršnjaci u najsavremenijim zemljama sveta. U skladu sa iskustvima i uz upravo tih najprestižnijih svetskih bolnica, deca će u ovoj novoj bolnici terapiju primati u dnevnim bolnicama nalik igraonicama, dok će najteža bolesna deca ostajati u opremljenim sobama sa svojim roditeljima.

Za razliku od dosadašnje prakse u bolnicama, sve sobe će biti isključivo jednokrevetne i dvokrevetne. Bolnicu će odlikovati velika fleksibilnost, tj. fluidnost odeljenja, tako što će se cela bolnica prilagođavati trenutnoj potrebi, pa tako, recimo, odeljenje ortopedije neće, da tako kažem, zvrjati prazno, dok je gužva npr. na kardiologiji i obrnuto, već će delovi zgrade lako i brzo menjati namenu prema unutrašnjoj dinamici pojedinih situacija.

Ako se ima u vidu da je u periodu od 2015. do 2018. godine postojeća dečija klinika u „Tiršovoj“ imala preko 170.000 ambulantnih konsultacija i blizu 75.000 dana hospitalizacije u bolničkim jedinicama, izlišno je govoriti o značaju ovog projekta, ne samo za Republiku Srbiju, već i za celokupan region.

Ipak, ono što je najvažnije, čime ću završiti ovu svoju diskusiju, jeste činjenica da će zahvaljujući Tiršovoj 2, državni budžetski fond koji se koristi za lečenje dece u inostranstvu, biti značajno rasterećen, da će se smanjiti potreba za javnim pozivima za sakupljanje para za lečenje pojedine dece, jer ćemo mnoge od tih pacijenata lečiti upravo ovde u Beogradu.

Do sada, za neka stanja, iako smo imali obučen kadar, slali smo decu u inostranstvo jer nisu postojali uslovi za potrebne aparate. Izgradnjom Tiršove 2, to viće neće biti slučaj. To se odnosi, pre svega, na najmlađe pacijente sa karcinomima, ali i retkim bolestima i drugim životno ugrožavajućim stanjima.

Na kraju, ostaje mi još samo da kažem da će poslanička grupa Pokreta socijalista - Narodne seljačke - Ujedinjene seljačke stranke, podržati kako ovaj tako i ostale zakonske predloge u Danu za glasanje. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Torbica.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, odnosno saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije, podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Moj kolega Bačevac će govoriti o zakonu koji se tiče Sporazuma o zajmu za izgradnju puta odnosno za rekonstrukciju puta Novi Pazar-Tutin, a ja ću se osvrnuti na sve ostale zakone pošto ih ima dosta, gledaću da budem koncizan da bih stigao da o svakom zakonu kažem po nešto.

Prvo bih želeo da se sa nekoliko reči osvrnem na izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala, kako je rekao jedan kolega, radi se o ne velikim izmenama, ali bih rekao da je značaj tih izmena obrnuto proporcionalan broju izmenama, odnosno, radi se o jednom, čini mi se, prilično značajnom zakonu, odnosno prilično značajnim izmenama i dopunama zakona.

Ovaj zakon je direktna posledica odnosno njegove izmene i dopune, a koje su direktna posledica izmena i dopuna Zakona o javnom dugu koji smo usvojili krajem decembra prošle godine, a koji predviđa mogućnost da se strani investitori bave onim što do sada nije bilo moguće, a to je kliringom i saldiranjem finansijskih instrumenata čiji je izdavalac Republika Srbija. To je do sada bilo u isključivoj nadležnost Centralnog registra, a sada otvaramo praktično jednu novu mogućnost. Da kažemo on je na izvestan način indirektna posledica, indirektna posledica naše želje da razvijamo naše tržište kapitala, odnosno da razvijamo naše finansijsko tržište u celini, i svakako da se zadužujemo što je to moguće jeftinije, odnosno da na taj način smanjujemo učešće javnog duga u BDP u budućnosti.

Dakle, mi stvaramo jedan novi pravni okvir, čime pravimo uslove na srpskom tržištu kapitala koji će stranim investitorima i fondovima omogućiti da na jednostavan, brz i efikasan način ulažu svoja sredstva u domaće hartije od vrednosti.

Time će domaće hartije od vrednosti postati i atraktivnije i dostupnije, a povećaće će se, kako je već rekao ministar, baza, struktura ali i diversifikacija stranih investitora koji ulažu u naše hartije od vrednosti, što će svakako rezultirati, odnosno rezultovati smanjenjem kamatne stope u nekoj budućnosti a to, naravno, treba da ima za konačni rezultat smanjenje javnog duga odnosno smanjenje njegovog učešća u BDP.

Podsetiću vas, mi smo se u nekim ranijim vremenima zaduživali po daleko lošijim kamatnim stopama i kada te kamatne stope zamenimo nižim kamatnim stopama, naravno, učešće javnog duga u BDP će se u budućnosti smanjiti, odnosno konvergiraće vrednostima koje su predviđene Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije, a to je vrednost od 45% BDP.

Koliko je važna, odnosno kolika je važnost i pravovremenost, a ovo drugo je naročito bitno, ovih izmena i dopuna zakona, najbolje svedoči podatak koji je izneo i ministar u svom uvodnom izlaganju, a to je da jedna od najvećih i najrenomiranijih finansijskih institucija na svetu, Džej Pi Morgan je odlučio da do kraja narednog kvartala, odnosno najkasnije do polovine godine izlista naše državne obveznice, odnosno da iz uvrsti u svoj renomirani listing obveznica, što će svakako povećati pouzdanost naših državnih obveznica, na šta će svakako obratiti pažnju strani investitori i to u zbiru sa ovim izmenama i dopunama zakona će siguran sam, povećati,

da tako kažem, pojačati tržišnu utakmicu na našem tržištu kapitala, što mora da rezultuje smanjenjem kamatnih stopa, odnosno jeftinijim zaduživanjem za Republiku Srbiju.

Naredni zakon o kome bih hteo da kažem nekoliko reči jeste Zakon o sporazumu o zajmu, projekat za konkurentnu poljoprivredu. Radi se o zajmu vrednom 50 miliona dolara, odnosno oni u trenutku kada je potpisan konvertovan u evre, pa se radi o zajmu, kako je rekao ministar, 45,8 miliona evra. Ovaj zajam je prevashodno namenjen malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima koji nisu obuhvaćeni IPARD merama. Zašto do ovoga dolazi? Zato što IPARD program, bez obzira na svoje brojne benefite, odnosno prvo, velika sredstva koja stavlja na raspolaganje našim poljoprivrednicima i pod veoma povoljnim uslovima, on, sa druge strane, ima za neke naše, a naročito za male i srednje poljoprivredne preduzetnike vrlo komplikovane uslove za aplikaciju za ova sredstva.

Iz tog razloga država je odlučila da povuče jedan kredit kroz koji će, praktično, omogućiti malim i srednjim poljoprivrednim prehrambenim proizvođačima da na jednostavniji način dođu do ovih sredstava, ali da se istovremeno i kroz ova sredstva, osim što će ih investirati za bitne investicije obuče, da tako kažem, da u budućnosti mogu da koriste sredstva iz IPARD programa.

Dakle, primarni cilj ovog zajma, odnosno, sredstava koja su opredeljena ovom zajmu jeste povećanje proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača, povećanje njihove produktivnosti i jačanje tržišnih veza koje će oni kroz ta sredstva ostvariti.

Ostvarenje najvažnijeg cilja planira se kroz dva mehanizma. Jedan je pružanje tehničke podrške neophodne za pisanje biznis planova i za donošenje investicionih odluka, a drugi deo su praktično sredstva, odnosno bespovratna sredstva ili takozvani grantovi, koji su opredeljeni za korisnike, odnosno za krajnje korisnike, kroz koje će oni finansirati svoje investicije u kapital, u radni kapital, u tehničku podršku koja im je potrebna, ali isto tako i u obuku za sticanje potrebnih znanja. Jedno od potrebnih znanja jeste da u budućnosti budu osposobljeni za apliciranje za sredstva iz takozvanih IPARD programa.

Drugi deo zajma unapred je namenjen za unapređenje digitalnih kapaciteta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za podršku savremenoj poljoprivredi. Radi se o sredstvima koja će se koristiti za nabavku hardvera i softvera, za jačanje ljudskih resursa i, naravno, za tehničku podršku za izgradnju jednog informacionog sistema, koji će biti u stanju da prikuplja i analizira podatke koji su od značaja za poljoprivredu i nakon toga da te rezultate, koje dobije kroz tu analizu, prezentuje zainteresovanoj javnosti. Zainteresovane javnosti su tu na prvom mestu, naravno, poljoprivredni proizvođači, kako mali i srednji, o kojima govorimo u ovom zakonu, tako naravno i svi ostali poljoprivredni proizvođači i, naravno, resorno ministarstvo.

Na kraju da kažem da se radi o jednom izuzetno povoljnom kreditu, pošto je, kao što je već rekao jedan kolega, cena kredita, odnosno kamatna stopa je jednaka šestomesečni Euribor plus 0,5%, pošto je šestomesečni Euribor u ovom trenutku minus 0,32%, to znači da je kamatna stopa praktično 0,18%. Radi se o kreditu sa periodom otplate od 12 godina i periodom počeka od tri godine.

Naredni zakon jeste ponovo jedan sporazum o zajmu, ovog puta za unapređenje zemljišne administracije. Zajam od 25 miliona dolara, ponovo konvertovan u evre u trenutku potpisivanja ugovora. I ovde imamo tri neka, da tako kažem, osnovna cilja koja se žele postići kroz aplikaciju sredstava koja ćemo dobiti u ovom zajmu.

Na prvom mestu je unapređenje okvira za procenu vrednosti nepokretnosti i sistema za naplatu godišnjeg poreza na imovinu, jer ovde je primećeno da postoje izvesne nedoslednosti, odnosno nekonzistentnosti i to je potrebno otkloniti, odnosno napraviti jedan, da tako kažem, unificiran sistem na nivou čitave Republike Srbije.

Druga stvar jeste jačanje e-uprave u domenu pristupa informacijama o nepokretnostima i ovo je verovatno najvažniji deo ovog projekta i zato je za njega lociran i najveći deo finansijskih sredstava predviđenih u ovom zajmu.

Ova sredstava podrazumevaju, na prvom mestu, uspostavljanje integrisanog informacionog sistema za katastar nepokretnosti na čitavoj teritoriji Republike Srbije, dakle, pokriva se čitava teritorija Republike Srbije i taj informacioni sistem će biti istovremeno i interoperabilan sa svim ostalim državnim registrima u Republici Srbiji.

Druga stvar, vrlo važna, jeste implementacija nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, implementacija strategije upravljanja digitalnim i analognim centralnim arhivom i, na kraju, implementacija sistema za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, po sistemu sve na jednom mestu. Dakle, dalje unapređujemo sistem izdavanja elektronskih dozvola, građevinskih dozvola, bez obzira na to što smo u ovom trenutku, u tom domenu se nalazimo na devetom mestu u svetu, po onoj čuvenoj Duing biznis listi Svetske banke.

Na kraju, jedan deo sredstava, da kažem, u ovom drugom delu ovog kredita je opredeljen za izgradnju objekta centralnog arhiva, da tako kažem, analognog, pod znacima navoda, odnosno onog papirnog arhiva koji nam je, takođe, potreban.

Treći deo, odnosno treća komponenta ovog kredita jeste unapređenje nivoa kvaliteta Republičkog geodetskog zavoda kroz jačanje njegovih kapaciteta, kroz završetak programa izrade digitalnog katastarskog plana i unapređenje nacionalne referentne infrastrukture.

Kada završimo ovaj proces na kome radimo, očigledno vrlo ozbiljno, kompletne digitalizacije u oblasti zemljišne administracije, onda očekivani efekti su da se značajno poveća efikasnost, transparentnost, pouzdanost i dostupnost sistema za upravljanje nepokretnostima u Republici Srbiji, odnosno da se značajno ojača tržite nepokretnosti u Republici Srbiji.

To jeste nešto što je vrlo važno. Prvo, mislim da je jasno da je to važno, šta god da o tome govorimo, ali kada uzmemo u obzir činjenicu, juče je o tome govorila ministarka, da je u poslednjih pet godina broj gradilišta u Srbiji povećan za 300%, onda je jasno koliko je rastuća potreba za jednim vrlo modernim sistemom koji će uređivati nepokretnosti u Srbiji i koji će, naravno, pružati sve potrebne informacije svim učesnicima na tržištu nepokretnosti.

Ovde se ponovo radi o izuzetno povoljnom kreditu, pod potpuno istim uslovima kao i prethodni kredit. Dakle, kamatna stopa od 0,18%, rok dospeća kredita 12 godina, a period počeka tri godine.

Naredni zakon, ponovo jedan sporazum o zajmu, ovog puta zajam za nabavku voznih sredstava za preduzeće "Srbija voz". Ovde se radi o jednom prilično velikom, da kažem, kreditu, u smislu količine sredstava koja se povlače, 100 miliona evra, za nabavku 18 elektromotornih garnitura za regionalni saobraćaj.

Kada uzmemo u obzir da preduzeće "Srbija voz" već ima jedan kredit koji je aktivan, da tako kažem, koji je namenjen za praktično osavremenjivanje pet elektromotornih garnitura koje trenutno nisu u saobraćaju, a biće vraćene u saobraćaj, dakle, mi dramatično modernizujemo naše preduzeće "Srbija voz", odnosno našeg glavnog prevozioca putnika u Republici Srbiji.

Kada uzmemo u obzir jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da imamo vrlo iskazano opredeljenje u poslednjih nekoliko godina, gotovo deceniju, da unapređujemo našu železničku infrastrukturu, podsetiću vas, juče je ministarka o tome govorila, mi smo poslednjih godina rekonstruisali negde oko 300 kilometara pruga. Mi gradimo brzu prugu Beograd-Budimpešta. Ove godine treba da se otvori deonica Beograd-Stara Pazova, dogodine do Novog Sada. Hoćemo da čitav Koridor 10 bude brza pruga, što je za nas izuzetno značajno, jer postajemo verovatno jedna od najvažnijih železničkih čvorišta u ovom delu Evrope.

Kada sve to uzmemo u obzir, onda se nameće obaveza da izvršimo obnovu, da tako kažem, pod znacima navoda, voznog parka "Srbija voza", jer on u ovom trenutku praktično raspolaže sa zastarelim voznim sredstvima, čija je cena održavanja i upotrebe izuzetno visoka, čija je pouzdanost i raspoloživost izuzetno niska, jer se vrlo često kvare, što će reći, jedini mogući odgovor na to jeste nabavka potpuno novih elektromotornih garnitura.

Bez obzira na to što su jugoslovenske železnice, ili već kako su se u tom trenutku zvale, u jednom trenutku transformisane u tri potpuno nezavisna pravna lice, ta tri preduzeća i dan danas, odnosno njihovo poslovanje je međusobno povezano i međusobno uslovljeno i da se metaforički izrazim, možemo da ih posmatramo kao jedan sistem spojenih sudova. Tako da, vi ako investirate u jedno od tih preduzeća, a ne investirate u drugo, ne samo da nećete imati nikakve koristi, nego ćete imati negativne efekte, odnosno imaćete, kako to naš narod kaže u žargonu bačene pare. Jer, ako vi imate osavremenjenu železničku infrastrukturu, a imate potpuno zastarela prevozna sredstva, onda je ta železnička infrastruktura, njen značaj nije apsolutno nikakav, jer nemate sredstva kojima ćete prevoziti putnike na odgovarajući način.

Dakle, ukoliko želimo, a sasvim sigurno želimo da učinimo železnički saobraćaj konkurentnim i ukoliko želimo da on donosi veće prihode i da rastereti druge vidove saobraćaja, tu na prvom mestu mislim na drumski saobraćaj, čiji su kapaciteti ograničeni, jer autoput ima ograničene kapacitete, a vi kad napravite dvokolosečnu brzu prugu, kapaciteti su maltene neograničeni. Da ne govorim o tome koliko je veći zagađivač, recimo, drumski saobraćaj od železničkog saobraćaja.

Jednostavno, moramo da investiramo u prevozna sredstva, odnosno u vozni park, da tako kažem, preduzeća "Srbija voz".

Ovde se ponovo radi o jednom izuzetno dobrom kreditu. Kamatna stopa je šestomesečni Euribor plus 1%. Dakle, tu se radi o 0,68% kamati. I ovde se, kao i kod onih prethodnih kredita, daje mogućnost da se u slučaju potrebe ili ako nam ne odgovara kamata, konvertuje kamata, odnosno ukoliko nam ta druga kamata više odgovara, možemo da konvertujemo kamatu u neku nižu koja nam više odgovara. Rok dospeća je 15 godina, a period počeka četiri godine.

Rekao bih najvažniji kredit, barem za nas koji smo roditelji, radi se o zakonu o potvrđivanju projektnog zajma za izgradnju Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2, koja se, doduše, neće nalaziti u Tiršovoj ulici, ali će se nalaziti relativno blizu, da kažem.

Univerzitetska dečija klinika u Beogradu osnovana je još 1924. godine, ne na ovom mestu gde se nalazi danas, nešto niže u ulici Kneza Miloša, u jednoj privatnoj kući, bila je to vrlo mala klinika. Godine 1940, kada je ova današnja zgrada završena, ona se preselila u novu zgradu. Bila je tada perjanica naše medicine. Već naredne godine, nažalost, u šestoaprilskom bombardovanju doživela je velika oštećenja, ali je već posle nekoliko dana nastavila sa radom i nakon, da tako kažem, oslobođenja, odnosno nakon 1945. godine, ona je nastavila da radi i doživela je nekoliko rekonstrukcija i proširenja.

Međutim, potrebe su bile mnogo već koje nije bilo moguće zadovoljiti ovim proširenjima i preuređivanjima i jednostavno u jednom trenutku se došlo do zaključka da se mora graditi nova klinika, da ne govorim o tome što je pominjao moj kolega Torbica, da je ova klinika svakog dana postojala sve neuslovnija, što zbog velikog broja pacijenata u sobama, što zbog operacionih sala koje su građene za neka druga vremena, a koje sada postaju premale, što zbog raznoraznih sistema koje je jednostavno vreme pregazilo.

Pred nama se danas nalazi sporazum, odnosno projekat koje smo čekali godinama, usudio bih se da kažem, decenijama, naročito naša deca i zbog naše dece možda bolje reći, mi kao roditelji, a rekao bih i lekari koji su davali svoj maksimum u uslovima koje su imali i sa uređajima koje su imali iz kojih su izvlačili, rekao bih i više od maksimuma.

Kao što je današnja klinika, koju još uvek koristimo, građena po ugledu na jednu parisku Dečiju bolnicu, bila je naravno tad, rekao sam, perjanica naše medicine, tako i buduća klinika koju ćemo graditi, koja će se delimično raditi po ugledu na jednu Dečiju kliniku u Helsinkiju, biti klinika koja će biti građena po najvišim svetskim standardima. Od toga što će imati samo jednokrevetne i dvokrevetne sobe za smeštaj naših mališana i eventualno njihovih roditelja, preko prostranih operacionih sala, kakve danas nisu, opremljene najsavremenijim medicinskim uređajima do toga da će se primenjivati najnovije metode, bilo dijagnostičke, bilo metode za monitoring, bilo terapijske metode lečenja.

Kao što je već rečeno, gradonačelnik Radojičić je najavio da će moći putem video linka da se uključuju i strani lekari i da učestvuju u operacijama, čak i da upravljaju daljinski nekim od medicinskim uređajima koje će se koristiti u toj budućoj klinici, i to jeste ono što je i najavljeno na sajtu banke za razvoj Saveta Evrope, da će ova klinika biti osposobljena čak i za robotsku hirurgiju.

Mnogobrojni su benefiti koje donosi ovaj projekat, od onih očiglednih, a to je povećanje komfora za naše mališane i njihove roditelje, preko veće efikasnosti u pružanju zdravstvenih usluga, do povećanja stope oporavka, lakše resocijalizacije malih pacijenata, ali i smanjenju troškova kroz smanjenje broja potrebe za lečenje naše dece u inostranstvu. Sve to naravno će biti rađeno u skladu sa najnovijim preporukama i najvišim standardima Svetske zdravstvene organizacije i Evropske unije.

Na kraju nekoliko reči, ukoliko stignem, o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine. Dakle, jedan veoma važan popis, jer ga radimo na potpuno nov i drugačiji način nego do sada. On je generalna proba za buduće popise koji će biti rađeni na bazi registara, što će nam omogućiti da imamo jednu potpuno drugačiju dinamiku izvođenja popisa, odnosno moći ćemo mnogo češće i mnogo jednostavnije da izvodimo popis.

Važan je, naravno, i sa stanovišta toga što će uporedivost podataka biti mnogo veća, jer za narednu godinu su planirani popisi u svim zemljama EU i svim zemljama potpisnicama EFTA sporazuma, gotovo čitava Evropa naredne godine radi popise, odnosno podaci će biti mnogo korisniji.

Ovo je prvi popis u dugogodišnjoj istoriji vršenja popisa u Srbiji još od 1834. godine i koji se ne radi na tradicionalan način, odnosno popunjavanjem papirnih upitnika, već se podaci unose u laptopove, što će biti, rekao bih, vrlo značajno jer ćemo na taj način, osim dobijanja daleko većeg kvaliteta pouzdanosti i tačnosti podataka, kroz neke nove inovativne procese popisa, imati mogućnost da podatke analiziramo na mnogo više načina, nego što je to bilo moguće u prošlosti.

Još sa jednom rečenicom da završim. Zahvaljujući fokusu koji država i Vlada stavljaju na digitalizaciju, mi praktično imamo danas veliki broj naprednih administrativnih baza podataka i te baze podataka će biti osnov za buduće popise zasnovane na bazi registara, jer ćemo mi u tim registrima imati u suštini precizne podatke u realnom vremenu.

Još jednom da kažem da će poslanička grupa SDPS podržati sve zakone na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poslanička grupa SPS će podržati i ovaj drugi set zakona u drugom objedinjenom pretresu, pa vas u tom smislu uvaženi ministre sa saradnicima obaveštavam da u danu za glasanje mi nemamo dilemu kada je u pitanju kvalitet ovih zakona.

Međutim, što se tiče moje diskusije, ona će biti fokusirana na dva zakona koja su ovde, po nama, u poslaničkoj grupi SPS jako zanimljiva kada je u pitanju posmatranje građana u odnosu na ono što mi danas radimo, odnosno kakve zakone donosimo, a to su u svakom slučaju zakon o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, kao i Zakon o popisu stanovništva.

Kada govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, onda moramo poći od jedne činjenice koja je u svakom slučaju nesporna i koju moramo da prihvatimo kao takvu, a to je da je globalno tržište kapitala u svakom slučaju uticalo na reformski proces u Srbiji, a taj reformski proces je imao za posledicu formiranje pravnog okvira za funkcionisanje srpskog tržišta kapitala po svetskim standardima.

Da budemo potpuno otvoreni i iskreni, Srbija se veoma približila tim svetskim standardima, tako da sve one neverne Tome koje Srbiju nisu videle u ovakvom svetlu kakva Srbija jeste danas, to se demantuje upravo činjenicama iz prethodnog perioda kada se govori o tržištu kapitala koje evoluira u pozitivnom smeru, u pozitivnom pravcu i daje velike rezultate kada je u pitanju investiciono ulaganje.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što Srbija nesumnjivo postaje sasvim sigurno Meka investicionog ulaganja i nesumnjivo veliki broj investitora sve više afirmiše upravo potencijale Srbije kao razlog za investiciono ulaganje u Srbiju. Ovaj put to investiciono ulaganje se čini tamo gde je to možda i najpotrebnije i najkorisnije za svaku državu, a samim tim i za Srbiju koja je finansijski, privredno i ekonomski konačno stala na noge i u potpunosti obezbedila građanima Republike Srbije jedan stabilan, siguran život koji prevazilazi onaj tzv. elementarni ili egzistencijalni nivo.

Mi danas imamo proširenu bazu strukture investitora kada su u pitanju ulaganja u hartije od vrednosti. Sada imamo situaciju da strani investitori ulažu daleko više u domaće hartije od vrednosti, što u svakom slučaju podrazumeva daleko veći stepen poverenja investitora, kada je u pitanju Srbija.

Ono što je jako važno istaći jesu činjenice koje kažu sledeće. Do skoro smo imali samo nekoliko institucija koje su se vezivale za funkcionisanje i formiranje pravnog okvira tržišta kapitala, kada je u pitanju Srbija, a to su Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Ovim zakonom, uvaženi ministre i poštovani građani Srbije, mi idemo korak napred i otvaramo vrata investitorima, tako što normiramo, ustrojavamo, sistematizujemo da i pravno lice, i to strano pravno lice, koje obavlja poslove kliringa i saldiranja u skladu sa zakonom, može participirati na tržištu kapitala kada je u pitanju naša zemlja, Srbija, koja to upravo ovim zakonom omogućuje.

Mislim da smo postigli onaj nivo na koji je ukazao i uvaženi ministar Siniša Mali, da sa punim pravom možemo konstatovati da sada emisija obveznica u evrima, bez obzira što se ne radi o nekoj velikoj količini novca, to je otprilike nekih 150 miliona evra, na period od 20 godina, podrazumeva nešto što do sada nismo imali.

Do sada nismo imali taj stepen poverenja, jer niko nije očekivao da će ovaj vremenski period koji je se podiže sa pet na 10, a sada 20 godina, predstavljati sigurnost za sve potencijalne investitore i one koji već ulažu u hartije u vrednosti u Srbiji.

Sve u svemu, imajući u vidu da je moj uvaženi kolega Ivan Bauer sa nekog po meni vrlo stručno referentnog aspekta istakao činjenice koje se vezuju za tržište kapital, ja se neću mnogo više vezivati za ono što podrazumeva pozitivne efekte ovog zakona, a nesumnjivo najpozitivniji efekat ovog zakona jeste upravo ono što građani Republike Srbije očekuju i ono što su na kraju krajeva, možemo slobodno reći, dočekali da se ulaganja u hartije od vrednosti vrše sve više i više i da strana ulaganja postepeno dominiraju.

Kada je u pitanju drugi zakon, a radi se o jednom jako važnom zakonu, to je Zakon o popisu stanovništva, moramo istaći da ovaj je zakon izuzetno dobro normiran, da se ovim zakonom doprinosi da se kroz statističke podatke utvrdi mnogo čega što do sada nismo imali na adekvatno sistematizovan način.

Ovaj zakon se donosi u periodu kada se Srbija suočava sa brojnim izazovima i iskušenjima. Jedno od tih izazova iskušenja nesumnjivo jeste veoma loša demografska slika Srbima. Takođe, jedan od izazova iskušenja sa kojim se suočava Srbija jeste odliv stanovništva, jeste veliki broj građana Srbije koji odlaze iz Srbije naravno iz razloga koji su egzistencijalne prirode, potrebe za poslom, sticanjem odgovarajućih prihoda i obezbeđenja normalnih uslova za život.

Jedno takođe od iskušenja i izazova sa kojima se Srbija suočava, a vezuje se za ovaj zakon, jeste i konačno utvrđivanje socijalnog programa u odnosu na socijalne kategorije stanovništva, imajući u vidu da Srbija, kako sam malopre istakao, konačno izlazi iz onog perioda koji se može okarakterisati kao period siromaštva, period finansijske neizvesnosti, period krize, period u kome smo imali jedan vrlo loš tranzicioni period posle 2000. godine, jedan period u kome je postojao ogroman broj nezaposlenih lica, jedan period u kome je privreda bila devastirana, u kome smo dolazili u situaciju da Srbiju niko ne gleda kao zemlju koja ima perspektivu, a ta perspektiva je podrazumevala ograničenje određenih razvojnih tendencija, a naročito smanjenje resursa koje je Srbija nesumnjivo imala, a koji su uništeni u ovom periodu od petooktobarskih promena pa nadalje.

Ono što je jako važno istaći jeste činjenica da sada ovim zakonom, za koji ću reći ponovo da je jako dobro normiran, imamo priliku da statističke podatke konačno sublimiramo na adekvatan način i to su oni podaci koji su ne samo relevantni, već podaci na osnovu kojih se može mnogo što šta unaprediti u nekom kasnijem periodu, kako na polju socijale, zdravstva, na kraju krajeva privrede, odnosno ekonomije i svega ostalog.

Podsećanja radi, kada se radi o podacima o licima ne radi se samo tzv. elementarnim podacima, odnosno, kako se to kaže, generalijama, već se radi o podacima koji su i te kako značajni za statusna pitanja, počev od stanja porodice, da li se radi o bračnoj ili vanbračnoj zajednici, nacionalnoj pripadnosti, maternjem jeziku, veroispovesti, obrazovnom profilu, naravno stepenu zaposlenosti, odnosno mogućnosti da li postoji kod popisa stanovništva kategorija koja podrazumeva klasifikaciju zaposlenih i nezaposlenih lica. U svakom slučaju, imamo sada potpuno sređene i generalizovane podatke koji će i te kako koristiti za sve ono što nas očekuje nakon 2021. godine kada se ovaj popis završi.

Istoriografija popisa, kao što i prethodnici rekoše, popisa stanovništva podrazumeva da ovo svakako nije novina i da smo imali mnogo popisa stanovništva do sada, počev od početka 19. veka, 1834. godine ili da ne grešim, otprilike tada, pa nadalje, ta dinamika popisa stanovništva je ušla u nekakav tzv. periodični sistem popisa i ta periodika je podrazumevala otprilike da se na 10 godina popis stanovništva mora vršiti kako bi se ovi podaci, koji su, kako sam rekao, jako značajni, mogli sublimirati i statistički opservirati, a kasnije koristiti za druge potrebe kada je u pitanju sve ono što se tiče interesa građana.

Negde od 2001. godine pa nadalje popisi stanovništva nisu išli bukvalno striktno tom periodikom i tom dinamikom, ali su u svakom slučaju za to postojali i odgovarajući razlozi isključivo finansijske prirode koji su u nekom periodu i onemogućavali da se popisi sprovedu na adekvatan način. Međutim, od sada pa nadalje mi ćemo imati sasvim sigurno periodiku koja će biti u kontinuitetu ustaljena praksa desetogodišnjeg popisivanja stanovništva.

Ono što je jako važno je da će popisom 2021. godine biti utvrđen ukupan broj stanovnika, ukupan broj domaćinstava, ukupan broj stanova, njihov raspored po nižim prostornim jedinicama, upravnim okruzima ili kako se to kaže pežurativno – regionima, gradovima, opštinama, naseljem i mestima itd. Konačno ćemo imati sve podatke koje se vezuju za vitalne, etničke, ekonomske i ostale kategorije stanovništva i u ovom smislu ističem stav poslaničke grupe SPS da se konačno posvećujemo i onim kategorijama stanovništva kojima se do sada nismo posvećivali, a to su osetljive kategorije stanovništva i to ne samo one osetljive kategorije u pogledu ekonomskog stepena razvijenosti ili stepena egzistencije, već i svih drugih kategorija koje su negde otprilike povezane sa pravima manjina, počev od nacionalnih manjina pa nadalje, što je inače predviđeno standardima kada se govori o popisu stanovništva.

Ono što je takođe rečeno od mojih uvaženih kolega u prethodnim diskusijama jeste da je jako važno istaći činjenicu da se ovaj popis vrši i sofisticirano, da metodologija popisa više nije onakva kakva je bila do sada, što je sasvim logično imajući u vidu tehnološka unapređenja, odnosno napredak IT tehnologije, uvođenje IT tehnologija. Tako da ćemo sada imati jednu metodologiju koja podrazumeva brz i efikasan popis stanovništva, a samim tim, nadam se, vrlo skoro konačne podatke koje ćemo imati statistički obrađene.

Ono što takođe smatram dobro normiranim kada je u pitanju ovaj zakon jeste činjenica da su pravilno sistematizovane kaznene odredbe za sve one koji participiraju u realizaciji ovog zakona, odnosno popisu i to počev od onih koji popis sprovode, tako i onih koji su dužni da daju adekvatne podatke, a ta adekvatnost podataka podrazumeva u suštini ništa drugo nego tačnost podataka. Šta to znači? To znači ukoliko podaci namerno ili smišljeno, tendenciozno, protivpravno ili na bilo koji drugi način ne budu adekvatni, odnosno tačni, da to podrazumeva i protivpravnu delatnost koja mora biti sankcionisana, tako da mislim da su i kaznene odredbe dobro normirane imajući u vidu i visinu kazni i stepen kažnjavanja kada se ovako nešto desi, a iskreno se nadam, kao i svi građani Republike Srbije da se tako nešto neće desiti, s obzirom na našu svest i našu odgovornost za nešto što je jako važno, a to je upravo davanje podataka koji, kako sam već rekao, imaju veliki značaj.

Na samom kraju, pošto ne bih komentarisao ostale zakone, jer će o njima govoriti moje uvažene kolege iz poslaničke grupe SPS, smatram da ovaj set zakona o kojima danas raspravljamo zavređuje pažnju i zbog toga ćemo za iste zakone, odnosno predloge zakona glasati. Zahvaljujem se.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, šteta što je ministar finansija otišao, pretpostavljam da je opravdano, jer ovde je izneo neke podatke koji na prvi pogled veoma prihvatljivo izgledaju, kada je u pitanju interes države.

Međutim, zaboravio je ministar, da li slučajno ili namerno, da kaže kada se radi o javnom dugu da taj javni dug na današnji dan iznosi negde oko 23, odnosno 24 milijarde evra. Taj javni dug je povećan neposredno po dolasku ove koalicije na vlast, to je 2015. godine. Sa 15 milijardi evra, koliko je bilo na dan preuzimanja vlasti, povećan je za devet milijardi, tako da je to ukupno 24 milijarde.

Zašto je ovo bitno da se uvek podsetimo? Ne, iz razloga da bi mi umanjili, minimizirali uspeh ove Vlade kada je u pitanju vođenje finansijske politike, nego iz razloga da imamo jasnu predstavu u kakvoj situaciji se nalazi Srbija. Taj dug se procentualno smanjuje u odnosu na BDP, međutim uvek je to dosta relevantno. Relevantno iz razloga šta ako dođe do pada dinara, a to ne zavisi samo od volje ili bolje rečeno od samovolje nas koji smo u Srbiji, nego zavisi od niza drugih faktora.

Može Srbija lako da se nađe sa ovakvim dugom koji je sad prihvatljiv i u procentualnom i u apsolutnom iznosu, kada je u pitanju odnos prema BDP, ali može Srbija da se nađe u ulozi onih koji su se kreditno zadužili u švajcarcima. Može Srbija da bude u dužničkom ropstvu veoma, veoma lako. Zašto? Zato što struktura tog duga, imajući u vidu ovaj Predlog Vlade sa kojim izlazi, da se na međunarodno tržište emituju obveznice Srbije, struktura duga je veoma, veoma nepovoljan. Zašto?

Zato što je domaće tržište, odnosno unutrašnja zaduženost oko 9,9 milijardi. Od toga, draga gospodo, na obveznice koje su emitovane otpada 9,3 milijarde evra. Ovo ostalo je 584 miliona evra, to su različiti krediti, i to je veoma, veoma loše kada je u pitanju stanje tzv. unutrašnjeg duga. Zašto? Zato što emitovanjem obveznica, odnosno hartija od vrednosti postiže se taj efekat povoljnosti privlačenja kapitala, odnosno dobijanje svežeg novca koji je preko potreban za razvoj Srbije, ali taj novac ima cenu, imajući u vidu kakva je situacija kada je u pitanju evropsko tržište. U svakom slučaju bez ovih standardnih prednosti i uslova Srbija ima povoljnu kamatu, koja se daje na emitovane obveznice, odnosno na kupovinu obveznica Srbije.

Kamata u Evropi je nula. Negde je i minus na angažovana sredstva. To je potpuno jasno i to što se ovde ističe kao velika prednost Srbije, moramo da govorimo ono što je istina, to nije neka velika prednost, jer govori da Srbija, odnosno sprska privreda i kredibilitet Srbije nije baš na tom nivou kakvim se želi predstaviti. Zašto? Pa, zato što na ovu kamatu koju je i ministar izneo, koja će biti na međunarodnom tržištu, mnogi će posegnuti za tim da kupe obveznice Srbije, jer to im je mnogo veća zarada, nego da stave taj novac, primera radi na štednju. Mnogo je veća kamata.

Ono što je prednost kada su u pitanju obveznice, to je nizak nivo kreditnog rizika, to su veće zarade od štednje u bankama i to je oslobađanje od plaćanja poreza i to su tri velike prednosti. Svako ko plasira kapital, ko želi da uveća svoj kapital, uvek će se opredeliti da kupuje obveznice. Naravno, ima tu i onaj rizik koji se podrazumeva 12/2 u kategoriji zemalja u kojima se nalazi Srbija. Primera radi, da javnost zna, između 2012. i 2016. godine Centralna evropska banka je radi pomoći, kako oni kažu razvoja Grčke, kupila, odnosno zaradila 7,8 milijardi kupujući obveznice koje je država Grčka emitovala. Za četiri godine je Centralna evropska banka zaradila 7,8 milijardi. To je ta pomoć za razvoj Grčke. Kakav paradoks. Milijarde zaradite za četiri godine, a pomažete zemlji koja je emitovala te obveznice. U tom delu zarada Centralne evropske banke se deli na 19 zemalja. Nemačka je iprihodovala 30%. To samo govori šta je pozadina svega ovoga kada se radi o emitovanju, odnosno trgovini sa hartijama od vrednosti, u ovom slučaju obveznice.

Kako je Grčka prošla, to smo svedoci. To znamo. Prošla je onako kako je to najjača, najmoćnija, ekonomski najsposobnija država u okviru EU, a to je Nemačka, želela. Grčka je i dalje zadužena, da ne kažemo prezadužena, a Centralna evropska banka je na ovaj način oprihodovala ne mala sredstva.

Što se tiče ostalih zemalja, naravno ne treba tu nikad izostaviti i uticaj, odnosno korist koju je imala SAD, Francuska, Holandija itd. Nije samo jedna strana medalje koja se ovde prikazuje tako što ćemo mi na međunarodnom tržištu da emitujemo hartije od vrednosti, pa ćemo mi kao zemlja koja sada ima mnogo viši rejting kada je u pitanju sigurnost plasmana kapitala, pa ćemo da oprihodujemo, mi ćemo da imamo korist. Imaćemo, ali mnogo je manja korist. Drugo, te obveznice se plasiraju sa rokom naplate od 15 do 20 godina. Ima jedna narodna filozofija kada je u pitanju ovakav način oprihodovanja. To je ono – baš me boli briga, to će drugi vraćati. To je logika ekonomije koju je vodio onaj koji je uništio Jugoslaviju, a zvao se Josip Broz Tito. On je dizao te takve dugoročne kredite. To Vukadinović dobro zna. I vi profesore isto se sećate tog perioda.

Živelo se lagodno, živelo se lepo. I dan danas imate tu lažnu sliku prisutnu kod mnogih ljudi, gde kažu – bili smo mnogo bezbedniji, kada je u pitanju finansijski deo. Jeste, ali se živelo na bazi kredita, a ovde nije baš tako drastično. Ovde se emituju obveznice, koje će omogućiti određene finansijske privilegije, ali to mora da se isplaćuje nakon određenog roka.

Ovde ministar kaže da se taj rok povećao na 20 godina. Pa, normalno, svuda je negde manje više na tom tržištu da ročnost naplativosti bude između 20 i 30 godina. Znači, da za 20 i 30 godina to treba da se isplati i sa određenom kamatom. Nisu to mala sredstva.

A niko ne zna ili ne može niko sa sigurnošću da tvrdi kakva će sudbina ili kakva će realnost biti za nekih pet do deset godina. Ne zato što smo mi zloslutnice iz srpskih radikala, nego zato što je takvo ekonomsko privredno kretanje uopšte u svetu. Najavljuju veliku ekonomsku krizu i to najavljuju eksperti, stručnjaci koji su i 2008. godine upozoravali da će u svetu biti velika ekonomska kriza, a mi ovde imamo projekcije, gde maltene indirektno proizilazi da smo mi jedini sigurni, da ne preteramo, ali na kontinentu koji se zove Evropa. Da je ovo toliko dobro, to bi radile mnoge zemlje.

Mi smo ovde prinuđeni da emitovanje obveznica pojačamo, eventualno pojačamo finansijsku situaciju, uz napomenu da je to i te kako novo i novo zaduživanje. Ovo što kaže ministar da će se na strano tržište plasirati milijarda, to je novo zaduženje Srbije. Ali, ovde ima nešto veoma interesantno, ovde se uvodi strano pravno lice koje može da manipuliše, odnosno da plasira te obveznice koje emituje Srbija. Do sada je to bio, dve institucije, Centralni registar i Narodna banka Srbije, naravno to se pušta na berzu. Pošto berza u pravom smislu reči, kada je u pitanju beogradska berza, ne može da postoji iz niza opravdanih razloga, kada se to pusti na svetsku berzu, sa tim obveznicama će i te kako da manipulišu, da ih plasiraju i strana pravna lica. Uvodimo strance da mogu da rade sa obveznicama Srbije. I što kažu, kakva je tu fobičnost, nije fobičnost, ali sećate se onih piramidalnih štednji. Najmanje su imale piramidalne štednje uspeha na selima kod običnih seljaka koji sa teškom mukom zarađuju pare. Njihova filozofija je – sve može da raste u tuđim rukama, ali da raste kapital, to ne može. To je prosta logika Srbina, domaćina. Kad kažem Srbina, ne potcenjujem niti pravim diskriminaciju među građanima Srbije, a mi ovde uvodimo stranca da plasira te obveznice. To je nešto što je novina. Ministar nije rekao pa treba naglasiti.

Što se tiče popisa stanovništva, to je nešto što je redovna procedura, svakih 10 godina to se radi, obavljaju se ti popisi. Mi smo u svom amandmanskom intervenisanju naveli da bi, kada je u pitanju popis stanovništva, da anketari koji to rade ili popisivači, bolje rečeno, morali da upozore građane Srbije da o nacionalnoj i verskoj pripadnosti mogu ali ne moraju da se izjašnjavaju. Zašto je to bitno? Bitno je da bi i u tom delu građani bili potpuno informisani, da ne bi došlo do nesporazuma.

Imajući u vidu da će konačno rezultate popisa obrađivati Republički zavod za statistiku, mi imamo već unapred jednu određenu rezervu. Zašto je rezerva? Ne zbog institucije nego zbog čoveka koji je na čelu te institucije. To je čovek koji se već potvrdio kao manipulant. Kod njega je relativno da li je ispod cenzusa ili iznad cenzusa. Kod njega će danas-sutra zbog svega loših iskustava biti relativno kakav je nacionalni sastav ili kakva je struktura stanovništva u određenim delovima Srbije.

Vi dobro znate da u određenim opštinama na jugu Srbije ima problema oko funkcionisanja uopšte institucija države, a zamislite kad te podatke date čoveku koji se dokazao kao dobar manipulant, od eksperta ekonomskog koji je bio u G 17+ do onog koji je određivao i bukvalno uticao na rezultate izbora. Setite se samo kako je ovu sektu, Vukadinoviću vi ste bili u toj grupi kada je ušla preko 5%, ili ste se naknadno priključili njima, kada je u pitanju Boško Obradović, kada je u pitanju Sanda Rašković, sve do uveče su bili ispod 5%, kako se pojavi onaj Skot, zato vas zovu Skotovi, poslanici mislim da u pravom smislu reči tako vas zovu u narodu, pojavi se Skot, Kovačević koji je načelu Republičkog zavoda za statistiku odjednom nađe biračka mesta tačno procentualno obezbeđuju preko 5% glasova na proteklim izborima. To je najveća manipulacija, to je čista krađa, potkradanje građana države. Nema ništa gore nego krivotvoriti volju građana kada su u pitanju izbori, a možete misliti u popisu stanovništva, čim može da se sve služi.

Što se tiče ovih kredita kada je u pitanju poljoprivreda, tu je ministar jedini dovoljno realan, ne zato što je Nedimović ovde prisutan, nego je uvek obazrivo prihvatao sve ove, pod znacima navoda, pomoći kada su u pitanju krediti. Njegova je teorija i njegova je teza da treba biti veoma obazriv. Obazriv u smislu pod kojim uslovima se uzimaju krediti, na koji način se plasiraju, kako će se to odraziti u krajnjem slučaju ili ishodištu, kada je u pitanju poljoprivreda.

Što se tiče ovih kredita, a vezano za izgradnju saobraćajnica, uvek se ovde manipuliše sa tim kada govorimo o toj izgradnji puteva, da mi srpski radikali pravimo opstrukciju. Evo, javnost jednom da sazna, mi srpski radikali smo protiv zaduživanja po svaku cenu. Možda je nekad bolje razmisliti o koncesijama, možda je bolje nego angažovati sredstva putem kredita gde se država zadužuje, a pitanje je da li će isplativost tih saobraćajnica u krajnjem slučaju biti povoljno.

Autoput Novi Sad-Ruma-Šabac-Republika Srpska je najfrekventnija saobraćajnica u Srbiji. Ima onih koji su zainteresovani da u vidu koncesije naprave taj put, da naprave tunele, da koriste put na 10, 20 godina. Ali, šta je ovde suština? Nije toliko poenta u nekom ekonomskom racionalnom ponašanju, nego je očigledno tendencija pojedinih članova Vlade da je najbolje raditi sa strancima. Kada su u pitanju stranci, onda je to najbolje raditi na osnovu kredita i osnovu izvođenja radova od strane tih istih. Zašto? Zato što jedno pravilo postoji, ona je javna tajna, stranci manje pričaju. Najgore je angažovati domaće izvođače. Domaći izvođači radova, oni će da pričaju, oni su rodbinski vezani, oni su prijateljski poslovno vezani sa nekima još u Srbiji, a u suštini Srbija nije toliko velika, sazna se koliko je procenata, koliko je zaradio pojedini član Vlade i onda to već poprima neke dimenzije, odnosno neke oblike koji nisu poželjni za te članove Vlade.

Ovde je tendencija očigledno, što više stranaca, to će se manje znati. Nema tajne koja može ostati večna i da se za nju ne zna, uvek se sazna. Prostom logikom stvari dođe do smene vlasti ili dođe do prekomponovanja unutar vlasti i uvek novi koji su došli, oni su željni da vide šta su to pogrešili oni što ranije bili. Kao što vi, puna vam usta, kada kažem vi, mislim na vladajuću koaliciju, puna vam usta šta je radila ta žuta banda. Evo, četiri godine mandata ste proveli, procentualno kada gledate, najmanje 35% vremena potrošili tako što ste kritikovali žutu bandu. Mi ne sumnjamo da ste većim delom u pravu, u pravu su doduše i oni kad vama uzvrate, za nas ste vi isti.

Ali, suština je u sledećem, ne treba se oslanjati uvek na strane kredite. Vi imate ovde prostu i jednostavnu logiku, uvek su stranci manje-više zainteresovani da nešto izgrade kako bi to koristili na neki period 10, 15, 20 godina. Što duži period, to je za njih prihvatljivije, i što veća frekvencija saobraćaja, konkretno ovim putevima.

Ovo nije loše povezivanje sa Republikom Srpskom, odnosno sa BiH kako se tu… ova kreditna linija sa Turskom, ali je bilo mnogo povoljnijih oblika izgradnje, a to je da se ponudi nekom koncesija. Ima dovoljno kapitala, u inostranstvu ima dovoljno kapitala koji bi rado da se plasira.

Što se tiče svih ovih ostalih kredita, ovde vidimo u nekoliko ovih tačaka, to je nekoliko stotina hiljada evra, odnosno miliona evra samo za četiri stavke. Izvinjavam se za ovo, ipak su milioni.

Daleko od toga da govorimo o stotinama hiljada za ovakvu Vladu koja je spremna da se zadužuje, pa da obezbedi na neki kraći period, kako se to kaže zlatno doba u kome mi samo ne znamo da uživamo, ali nažalost većina i ne vidi to zlatno doba. Očigledno to zlato isuviše sija, pa smo zaslepljeni.

Mi iz SRS insistiramo i dalje da dobro razmislite kada zadužujete, bez obzira da li emitujete hartije od vrednosti ili uzimate kredite kod stranih banaka. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Reč ima predstavnik Vlade Republike Srbije, ministar Branislav Nedimović.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, želim, pre svega, da sublimiram nekoliko izlaganja kojih je bilo od kako sam ušao u salu i da dam neke komentare, eventualno pojašnjenja koja su po meni važna zbog javnosti.
Jako važno je reći da čitav ovaj set predloga zakona o potvrđivanju različitih sporazuma koji se tiču kreditnog zaduživanja, ni jedan nema veze sa potrošnjom. Ni jedan nema veze sa bilo kojom stvari, koji su se krediti uzimali tamo posle 2000. do 2010, 2012. godine, pa i vi što ste rekli 1986, 1987, 1990. godine, kada su se uglavnom sredstva koja su se dobijala po osnovu kredita koristila ili za finansiranje penzija, tekuće potrošnje ili sličnih stvari da bi doveli do privida da je sve u redu ili da funkcioniše mnogo bolje nego što je realna slika. U svakom od ovih projekata, u svakom od ovih sporazuma vi imate konkretnu investiciju.
Sada bih ja to pokušao, ako mi dozvolite, na jedan plastičan način da objasnim. Kao kod vaše kuće, bilo čije, bilo da je reč o bilo kom poslaniku sa desne, leve strane, potpuno je svejedno. Vi kada dobro radite, kada dobro poslujete u kući, kada imate neki profit, vi želite da se razvijate. Bez investicija nema razvoja. Ostajete uvek na istom nivou, prestigne vas vreme i pre ili kasnije pojedete svoju materiju. Ako zarađujete 3, 4, 5% vam je profit godišnje. Vama treba, da biste uduplali, da biste neku stvar doveli na 100% veći nivo, treba vam bar petnaestak godina rasta takvog da biste vi imali dve mašine na jednu mašinu. Tako isto i kod auto-puta. Ako imate rast BDP 4%, 4,1%, 3,5%, 3,8%, vama treba neko vreme, ako to čuvate u slamarici, bar 15-20 godina da dođete do tog novca da biste vi to mogli da izgradite i da kažete – mi to iz budžetskih sredstava radimo. Danas je vreme toliko brzo, toliko se živi brzo da mi nemamo vremena to da čekamo. Iz tog razloga se uzimaju ovakvi krediti za realizaciju investicija. Još jednom podvlačim - isključivo investicija, a to nam je samo omogućilo rast BDP koji imamo zadnjih nekoliko godina.
Postavlja se pitanje zašto neke druge zemlje to ne rade? Pa, nemaju realan rast, nemaju realan rast. Nemaju odakle da to isfinansiraju, a mi imamo odakle da isfinansiramo. Neko će reći - pa da, ali vi to možda sada uzimate od onih budućih generacija zbog tih rokova? Pa, nama treba auto-put danas. Treba nam danas vodovodna mreža, treba nam infrastruktura da razvijamo privredu. Kako da neko dođe u južnu Srbiju, bilo gde, uzmite bilo koju lokalnu samoupravu, bilo da je u pitanju Leskovac, bilo da je u pitanju Vranje, neka manja opština, ako nema gasa? Od čega da dođu? Na čega da se priključe? Kako da se razvija privreda? Zato je i nerazvijeno bilo. Sada imamo priliku. I upravo je tu čitava ta kvaka, u rastu, a ne u uzimanju kredita radi kredita. Sećate se, pre 10-12 godina kada je bio rast, odnosno pad BDP za 4%, pa se uzimali krediti.
Hajde sada da još jednom tu stvar pokušamo da razjasnimo u odnosu prema Grčkoj, jer sam čuo jedno poređenje. Grčka u ovom trenutku, pretpostavljam da to svi znate, ima zaduženost od 173% BDP. Srbija je 2015. godine imala 70% zaduženost u odnosu na BDP. Decembar 2019. godine, podvlačim 52%, projekcija 52%...
Izvinjavam se, možda sam se odmakao od mikrofona. Ne želim da budem preterano glasan, pa da me neko optuži za nešto.
… a projekcija za april 2020. godine je 47,1%. Znači, idemo stalno dole.
Kada pričamo o diverzifikaciji rizika, nama je bila zaduženost u dolarima 26,5%, a sada je ona spuštena na 20%. To znači da idemo ka tome da smanjimo eventualne rizike kojima smo izloženi spolja. Postavlja se pitanje ko može da ti ponudi uopšte bilo kakvu kreditnu podršku, koje su to institucije? Ovde jako malo vidite situacija gde ima poslovnih banaka. Uglavnom su to međunarodne finansijske institucije, ako dobro vidim.
Priča o tome kolika je kamata, kolika je cena tog kapitala, kada su privatne kompanije u pitanju, kada su fizička lica u pitanju, možda se može govoriti o negativnoj kamati na međunarodnom tržištu, ali kada je reč o državama, što je država stabilnija i sposobnija ima nižu tu kamatu. Ja se sećam, a sećate se tog vremena i vi, vi ste bar 30 godina u ovome, sećate se svega pretpostavljam. Ko želi da se seti, a ko ne želi može mu proći 200 vekova ničega se neće setiti. Dakle, ja se sećam, pre sedam, osam, deset godina, kada je reč o lokalnoj samoupravi ili o državi, bila je ta cena kapitala po 7-8%, pa se nije uzimala za investicije, nego se uzimala za potrošnju. Zato smo upali u taj problem koji sada rešavamo sa rastom BDP, sa pravilnim upravljanjem javnih finansija. Zato su javne finansije važne.
Još jednu stvar sam hteo da kažem, vezana je za ročnost. Na mali rok vam neko da novac samo ukoliko vi nemate kila da iznesete to, kada vam neko ne veruje. To je tako na tržištu kapitala. Pa, niko vam neće dati kredit. Pretvorite to svako u svojoj kući, što ste finansijski stabilniji, što imate više novca, pre će vam neko dati na duži rok otplate nešto nego da će vam dati na šest meseci, godinu dana ili neke bilo koje kratkoročne plasmane, kada vam ne veruje. Zato je priča ovih 15-20 godina ročnosti u stvari priča o stabilnosti.
Samo još jednu stvar želim da kažem. Nikada nije bila ovako niska cena kapitala na tržištu, to ste potpuno u pravu. To je zato što imate državu i njene atribute koji kažu onome da ima poverenja u vas. Pa, ne cenimo mi sami svoju kreditnu sposobnost i kažemo – rekao ministar poljoprivrede da je to BB plus, A plus ili bilo šta, nego je to neka kredibilna institucija. Nema tu emocija, nema tu subjektivnosti, sve je objektivno potpuno. Doći će, pre ili kasnije, na svetskom tržištu kapitala turbulentna vremena, u to ne treba da ima niko sumnju. To su vam ciklusi. Tako je bilo pre 15 godina i biće možda opet za 15. Ne možemo to nikada znati. Ali, zato mi pravimo što veće državne rezerve, devizne rezerve da ih imamo na jednoj strani, da se spremimo za ta turbulentna vremena, a sa druge strane da imamo jeftin novac. U ovom trenutku da izgradimo investicijama infrastrukturu da možemo da podižemo zaposlenosti, da možemo da podižemo industriju, da možemo da podižemo BDP i samim tim da što brže možemo da ulazimo u ceo taj ciklus. Zahvaljujem.