Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/17-20

2. dan rada

28.01.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite gospodine Vukadinoviću.

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem.

Moje pitanje se nadovezuje na jedan deo pitanja prethodne koleginice. Tiče se nemilih scena u Crnoj Gori, Podgorici od sinoć, a koje su samo potvrda eskalacije situacije koja je tamo nastala nakon usvajanja spornog, kontraverznog i skandaloznog zakona o verskim slobodama koji je zapravo sve samo ne to, koji je SPC u celini, Patrijaršija, kao i episkopi i episkopije koji deluju na teritoriji Crne Gore koji su nedvosmisleno označili i ocenili kao diskriminatorni taj akt i da on ugrožava verska i ljudska prava i pripadnika SPC i srpskog naroda u Crnoj Gori.

Oni su pokazali zavidnu uzdržanost, ali i odlučnost na koju treba svi da budemo ponosni u protestu protiv tog zakona. Međutim, uočeno je da taj mirni i dostojanstveni protest je samo još više iritirao i razbesneo one koji su i verovatno inicirali donošenje tog, kažem, sramnog i više nego problematičnog zakona i sada smo došli već i do fizičkog nasilja.

Moje pitanje ide na adresu, naravno, predsednice Vlade i Ministarstva spoljnih poslova - šta je u vezi sa tim preduzeto i da li će išta biti preduzeto, osim što sa tih adresa i drugih, neprestano dobijamo ili pozive ili upozorenja i izjave da moramo biti pametni, promišljeni da ne smemo da pogoršamo situaciju, ne smemo da dolivamo ulje na vatru i slično? To su govorili svi od predsednika, preko premijera, do ministra spoljnih poslova.

Neki dan je ovde u Skupštini u Odboru za spoljne poslove podneo izveštaj ministar Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova i on je po običaju elokventno govorio o mnogo čemu, ali o ovoj ključnoj temi, zapravo, nije rekao, praktično, ništa, sem to da moramo biti mirni i da ne smemo pogoršavati stvari.

Sve se ja to slažem, evo, bili smo mirni, uzdržani, nismo pogoršavali stvari, nismo dolivali ulje na vatru, a stigli smo do ne ivice, nego praktično do već fizičkih incidenata i napada od strane agresivnih podržavaoca ovog zakona i režima Mila Đukanovića. Dakle, pokazalo se da ta strategija nije prosto ni pametna, ni mudra, niti doprinosi rešavanju stvari.

Dakle, da li će konačno, verovali ili ne, naše ministarstvo, ja sam direktno pitao ministra spoljnih poslova, praktično, nije preduzelo ništa. Jedno su izjave na konferencijama za štampu, jedno je izjava u emisiji ili usput novinaru, a nešto drugo je kada vi to uputite kao zvaničnu notu Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi druge zemlje. Dakle, to nije preduzeto ništa. Šta više, oni su, Podgorica je nama upućivala note i kritikovala nas je zbog ovih protesta i nekih incidenata na protestu protiv tog zakona ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu.

Moje drugo pitanje, nažalost povezano sa ovim, ide takođe na adresu predsednika Vlade, ali sada i Ministarstva saobraćaja, odnosno ministra saobraćaja, tiče se ovih sporazuma koji su se nekako zaređali, ili bar najava sporazuma između Beograda i Prištine, prvo o uspostavi avionske linije između Beograda i Prištine, prošle nedelje koja je ovako teatralno propraćena čak i pozdravom i tvitom predsednika SAD. Generalni sekretar NATO alijanse je takođe uputio čestitku potpisnicima, posredovao je specijalni izaslanik američkog predsednika, znači jednoj na izgled sitnoj stvari kao što je ispostava avionske linije.

Sada, juče, smo bili svedoci da je taj razgovor nastavljen u formi i u pravcu uspostavljanja i direktne železničke linije između Beograda i Prištine. Načelno, to može da bude i pozitivna stvar, ali mislim da malo ta misterija ili barem tajnovitost kojom je obavijeno sa beogradske, sa srpske strane, ti razgovori pobuđuju sumnju da li su ti razgovori, zato tražim odgovor od predsednika Vlade i od Ministarstva saobraćaja da li se oni vode u skladu sa Ustavom zemlje, da li sa rezolucijama koje se na tu temu odnose, uključujući i Rezoluciju 1244 ili pak zadiru na neki način indirektno ili direktno u suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije?

Ako je reč o unutrašnjoj liniji, bilo da je reč o avionskoj liniji ili železničkom saobraćaju, ukoliko nema elemente međunarodne linije i međunarodnog sporazuma koji će potpisati neki predstavnici Srbije i tzv. republike Kosovo, onda to podržavamo, u suprotnom je to razlog za najhitnije i najenergičnije stopiranje takve vrste dijaloga, koji na mala vrata, zapravo, vode priznanju i mirenju sa nezavisnošću Kosova. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Miodrag Linta

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavio bih nekoliko pitanja Tužilaštvu za ratne zločine. Dobro je poznato da je tokom devedesetih godina u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije srpski narod doživeo ogromna i brutalna stradanja.

Podsećam da je sa područja današnje Hrvatske proterano preko pola miliona Srba, da je sa područja današnje Federacije BiH proterano takođe preko pola miliona Srba, a da je sa područja Kosova i Metohije proterano preko 200.000 Srba i drugih nealbanaca. Tokom devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije desili su se i brutalni zločini nad srpskim civilima, ratnim zarobljenicima. Pomenuće neke od tih činjenica.

Na području današnje Hrvatske, srpski narod je doživeo brojne zločine tokom i posle hrvatskih vojnih i policijskih zločinačkih akcija. Podsećam da je na području zapadne Slavonije tokom jeseni i zime 1991. godine proterano preko 70.000 Srba i ubijeno preko 2.000 Srba. U pitanju su zločinačke akcije „Otkos“, „Orkan“ i „Papuk 91“. Takođe Srbi su doživeli brojna stradanja tokom ostalih hrvatskih vojnih i policijskih zločinačkih akcija „Maslenica“, „Miljevački plato“, „Medački džep“, „Bljesak“ i kao završni čin etničkog čišćenja Srba sa područja zapadne Slavonije i posebno po zlu poznata akcija „Oluja“ koja predstavlja najveće etničko čišćenje na području posleratne Evrope, odnosno posle završetka Drugog svetskog rata.

Takođe, brojni zločini su se desili nad Srbima i u nizu hrvatskih gradova, od Dubrovnika, preko Zadra, Šibenika, Splita, Gospića, Siska, Karlovca do Bjelovara, Darovara, Osijeka, Vukovara i mnogih drugih mesta.

Nažalost, gotovo niko od počinilaca, organizatora i nalogodavaca tih zločina nije kažnjen. Brojni zločini nad Srbima su se desili i na području BiH. Pomenuću samo velike zločine, brutalna ubistva Srba na području Sarajeva, zatim, na području srednjeg Podrinja u regiji Birač, u opštinama Zvornik, Vlasenica, Milići, Šekovići, Bratunac, zatim na području Bosanske posavine, u opštinama Brod, Orašje, Derventa, Brčko i ostali. Podsećam da na području Bosanske posavine, krajem marta 1992. godine se desio prvi veliki masovni zločin u čitavoj BiH nad srpskim narodom.

Veliki zločini su se takođe desili na području zapadno krajiških opština, od strane pripadnika ne samo tzv. Armije BiH, nego i pripadnika hrvatske vojske, Hrvatskog vijeća odbrane. Podsećam na te zločine, od Mrkonjić grada gde je pronađena grobnica od 181 Srbija koji je brutalno ubijen na tom području, zatim zločini u opštinama Bosanski petrovac, Glamoč, Grahovo, Drvar, Sanski most, Bihać, Bosanska krupa, Ključ, Jajce. Takođe, brojni zločini na području zapadne Hercegovine. Da ne pominjem zločine koji su se dešavali nad Srbima na KiM, od Prištine, Podujeva, Orahovice, Peći, Gnjilana, sela Klečka, Starogradsko, Goraždevac i mnogi drugi.

Postavio bih nekoliko pitanja Tužilaštvu za ratne zločine. Prvo pitanje – koliko optužnica za ratne zločine je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo od svog osnivanja od 2003. godine do danas?

Drugo pitanje – koja je tačna struktura optužnica prema nacionalnoj pripadnosti? Prema mojim informacijama, Tužilaštvo za ratne zločine od svog osnivanja do danas, dakle, od 2003. godine je podiglo 180 optužnica, a od toga 161 protiv Srba, 15-ak protiv Albanaca, dve protiv Bošnjaka, muslimana i dve protiv Hrvata. Zanima me da li je to tačna informacija?

Treće pitanje – da li Tužilaštvo za ratne zločine planira da ubrza proces prikupljanja dokaza za ratne zločine protiv Srpskog naroda?

Da li Tužilaštvo za ratne zločine planira u narednom periodu da organizuje suđenja zajedno sa Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, da li planira da organizuje suđenja u odsustvu, pošto je očigledno da pravosuđa Zagrebu, Sarajevu i Prištini nemaju političku volju da to čine. To nisu nezavisna i profesionalna pravosuđa. U pitanju su etnički motivisana pravosuđa. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: dr Aleksandra Tomić, Dubravka Filipovski, Biljana Pantić Pilja i Borisav Kovačević.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona od 14. do 20. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su danas pozvani da sednici prisustvuju ministar Siniša Mali sa saradnicima.
Gospodine Mali, dobrodošli u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama između 14. i 20. dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Izvolite, ministar Siniša Mali.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Uvaženi poslanici, dame i gospodo, danas se pred vama nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala. Izmene ovog zakona treba da omoguće da se proširi baza i struktura potencijalnih investitora u državne hartije od vrednosti.
Kao što znate Narodna skupština je prošle godine usvojila par zakona koja su dodatno doprinela razvoju našeg tržišta kapitala, ovde mislim na izmene Zakona o javnom dugu, na Zakon o alternativnim fondovima i na Zakon o investicionim fondovima, a izmenama ovog zakona danas dodatno ćemo omogućiti, pogotovu stranim investitorima da investiraju više novca u naše državne hartije od vrednosti. To znači, ako postoji veća tražnja da će i prinos biti manji. Dakle, da će kamatna stopa koju plaćamo biti manja. To je veliki uspeh za našu zemlju i još jedna potvrda naše finansijske stabilnosti i poverenja koje investitori imaju u naše hartije od vrednosti.
Osim toga, mi smo kao što znate otvorili Poglavlje četiri sa EU, poglavlje koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala. Dakle, još jedna potvrda svim ovim naporima koje smo napravili, ne samo da nam naše javne finansije budu stabilne, već i da dodatno razvijemo tržište kapitala.
Prošle godine se Republika Srbija, kao što znate, ponovo vratila na međunarodno tržište kapitala. Imali smo dve veoma važne emisije obveznica. Jedna emisija u iznosu od milijardu evra. Imali smo prinos od 1,6%, druga emisija na 550 miliona evra sa istorijski niskim prinosom, dakle istorijski niskom kamatnom stopom od 1,2%. To su stvari koje pokazuju koliko se Srbija promenila, jer imate sve veći broj investitora koji veruju u našu zemlju, koji nam daju novac za investicije koje radimo i to na duži vremenski period, uz nikada manju kamatnu stopu.
Ono što je meni posebno važno, imali ste tu vest i od prošle nedelje. Srbija je prvi put stavljena na tzv. „Voč listu“ J. P. Morganovog indeksa koji se odnosi na zemlje u razvoju. To je cilj koji smo definisali još 2014. godine, trebalo nam je par godina, kao što vidite, da dođemo do toga. Sada, na toj listi bićemo nekih 90 dana, odmah nakon toga očekujem da ćemo i postati kao Republika Srbija i naše hartije od vrednosti formalni deo tog indeksa. To je za nas jedna istorijska stvar, bar za one koji se bave tržištem kapitala, to znači da svi koji prate taj indeks, svi investitori koji prate taj indeks, to je najveći i najpouzdaniji indeks koji prati zemlje u razvoju, moraće da kupe i hartije od vrednosti Republike Srbije. Dakle, još veća tražnja za tim hartijama, još niži prinos, još niža kamatna stopa, još veći podsticaj daljem razvoju naše ekonomije.
Konačno, ono što je lepa vest za vas, i mislim da je veoma važna vest i za građane Srbije, mi ćemo prvi put, koliko već sutra, imati emisiju obveznica u evrima na period od 20 godina. Dakle, do sada obveznice koje smo emitovali bile su na period do 10, odnosno na 15 godina, mi ćemo po prvi put ići na emisiju obveznica na 20 godina. Sam obim nije veliki, 150 miliona evra, ali za nas veoma važan, jer ako je neko spreman da vam ukaže poverenje na 20 godina, to govori u prilog tome koliko se Srbija promenila, koliko smo sada stabilni i koliko poverenja investitori imaju u našu ekonomiju.
Osim emisije obveznica na 20 godina emitovane u, odnosno denominovane u evrima, imaćemo takođe i emisiju obveznica u dinarima na period od 12 godina, dakle još dugoročnije nego što je do sada. Tako da, ne samo da gradimo tzv. krivu prinosa, nego pokazujemo koliko se Srbija promenila, jer sve što radite u oblasti javnih finansija, sve što radite u oblasti ekonomije, na kraju se potvrđuje na međunarodnom tržištu kapitala upravo na ovaj način kao što to Srbija radi danas.
Tako da, nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj zakon, dalje jačanje tržišta kapitala ovde u Srbiji, dalje jačanje poverenja u našu zemlju, podsticaji za završetak i Programa „Srbija 20-25“. Dakle, velike investicije nas očekuju, koje ćemo finansirati upravo sa niskim kamatnim stopama sa poverenjem koje imamo u naš finansijski sistem, mi ćemo upravo to i moći da ostvarimo.
Pred vama je danas takođe i Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine. Dakle, popis, naredni popis nas čeka te godine i ovim zakonom se uređuju priprema, organizacija i sprovođenje popisa stanovništva u Republici Srbiji za 2021. godinu.
Takođe, pred vama je i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. To je sporazum koji je vezan za konkurentnu poljoprivredu u iznosu od 45,8 miliona evra. Dakle, dodatni novac za našu poljoprivredu.
Na dnevnom redu takođe i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Radi se o dodatnom finansiranju za projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji, 21 milion evra.
Takođe se pred vama nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu između Republike Srbije i T.C. Ziraat Bankasi i Denizbank iz Turske, a radi se o finansiranju izgradnje puta Novi Pazar-Tutin u iznosu od 24 miliona evra, Sremska Rača-Kuzmin-mosta preko Save i projekat za deonicu Požega-Kotroman u ukupnom iznosu od 250 miliona evra.
Na dnevnom redu takođe je i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj oko nabavke voznih sredstva za „Srbija voz“. Radi se o nabavci 18 novih elektromotornih garnitura za naše železnice.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu LD 2009 (2019) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, a odnosi se na projektni zajam za izgradnju nove univerzitetske Dečije klinike u Tiršovoj 2, dakle sa projektom koji na pravi način napreduje, ovim sporazumom obezbedićemo i finansiranje ukupno 75 miliona evra, od čega banka učestvuje sa 54, ostatak obezbeđuje Vlada Republike Srbije iz budžeta. Dakle, sa tim projektom i sa tim obećanjem koje smo dali sada smo, odnosno usvajanjem ovog sporazuma, bićemo na korak bliže i njegovom ostvarenju. Hvala vam puno.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Ne.
Sada prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima gospodin Aleksandar Stevanović.
Izvolite, gospodine Stevanoviću.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Hvala, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo set pet zanimljivih zakona koji se tiču ugovora koje potpisuje Republika Srbija, kojima se ona u četiri slučaja zadužuje i u jednom slučaju izdaje garanciju povodom zaduženja vezanog za jedan drugi zajam.

Takođe, imamo Zakon o popisu, koji nas neminovno čeka svake decenije tako i ove, kao i jednu manju izmenu zakona koji ste tiče tržišta kapitala.

Ako krenemo od tržišta kapitala, izmene deluju na prvi pogled prilično tehničke prirode, međutim, one otvaraju mogućnost da tržište kapitala koje je kod nas, baš kao i uopšte finansijsko tržište, i dalje prilično u jednom zamrlom stanju koje traje još od 2007. godine i potpunog kolapsa Beogradske berze, otvara se mogućnost da se taj proces produbljivanja tržišta, diversifikacija izvora finansiranja i uopšte boljeg menadžmenta javnog duga i uopšte javnih finansija, ali takođe i privatnih, radi na jedan način koji je bolji.

Tri se člana menjaju, izmene se odnose na to da se mogu pojaviti i neki drugi učesnici u poslovima koji za njih do sada nisu bili predviđeni i s te strane to je jedan pomak nabolje. Nije to kolosalni pomak, ali jeste pomak za koji poslanička grupa Stranke moderne Srbije ne može reći ništa loše. Naprotiv, to je sasvim u redu.

Ja bih malo više pažnje posvetio zajmovima, pošto kada pogledamo portfolio četiri zajma i jedne garancije, uz koju takođe ide jedan zajam koji je jasno naveden, kao i njegove karakteristike, iako je ovde reč o garanciji, barem kad je reč o IBRD, a postoji i različit stepen uspeha dobijanja dobrih uslova.

Dok možemo reći da je, recimo, kamatna stopa na zajmove IBRD sasvim bila pristojna, dok su kamatne stope na zajmove ABRD takođe bile izuzetno pristojne, kod Evropske banke za obnovu i razvoj smo se zadužili po kamatnoj stopi Euribor plus 1, marža, kod ABRD odnosno Međunarodne banke za obnovu i razvoj to je Euribor plus 0,5, ostavljene su nam i opcije u većini od tih zajmova da prelazimo i na drugačiji način obračuna, ako se ispostavi da je to dobra praksa.

Takođe, penali koji su predviđeni su takođe prilično razumni, a dobar javni menadžment neće dopustiti da dođe do penala. Pristup, kada je reč o ABRD, pristupna naknada je izuzetno mala, 0,25, kod IBRD to je 1%.

Rokovi su takođe solidne dužine, korespondiraju prilično sa nekim razumnim rokovima za slične projekte u svetu, to je 12 godina za zajmove koji se tiču projektnih aktivnosti koje pokriva ABRD, tri godine počeka, odnosno kada je reč o Evropskoj banci za obnovu i razvoj, rok je 15, sa počekom od četiri.

Međutim, iako smo u obrazloženju zakona imali i istorijat pregovora sa turskom "Zirat" bankom odnosno sa sindikatom koji tu postoji, bankarskim, interesantno je da smo ovde dobili 2,5% kao fiksnu kamatu, što je umnogome lošije nego što su kamate na sve ostale zajmove, da je pristupna naknada 2,5%, penali 0,75, manje-više to je u redu, tako da dolazimo do zaključka, iako bi ovaj kredit nekada bio fantastično prikazan, on u ovom momentu po svom kvalitetu, kada je reč o finansijama Republike Srbije, značajno odstupa u odnosu na kredite koje vučemo od evropskih i međunarodnih razvojnih organizacija.

Ono što bih ja želeo čuti nakon mog izlaganja od uvaženog ministra je - da li postoji u samoj prirodi projekta pogodnost u vidu cene izvođenja koju smo mi dobili od Turske kada smo ušli u taj aranžman, koja može nadomestiti relativno višu kamatu koju ćemo mi da platimo, jer 2,5% u odnosu na Euribor plus 0,5 marže, to je 1,5% na 200 miliona, to je tri miliona godišnje, a ako imamo jednake otplate to se nagomila na nekih 20 i kusur miliona tokom otplate kredita? Dakle, to je pitanje da li smo mogli bolje i da li smo baš morali da uzmemo od "Zirat" banke?

Još jednom ponavljam, pre tri ili četiri godine, ovo bi bio neverovatan uspeh od kamatne stope. Ali, vidimo da sada možemo bolje, pa je moje pitanje da li je moralo nužno da koristimo taj izvor finansiranja, što nije nemoguće, ali onda se otvara pitanje da li je turska ponuda bila konkurentnija u odnosu na neke moguće alternative da taj trošak finansiranja opravdamo?

Kada je reč o Razvojnoj banci Saveta Evrope, ja sam, kao što poslanička grupa Stranke moderne Srbije radi, dosta pažljivo pročitao taj ugovor. Oni imaju jedan pristup koji je više projektni u odnosu na ove druge razvojne banke, pomalo podseća na neke konkurse za neke projekte koji su mnogo više iz oblasti rada Saveta Evrope. Tu imamo određeni broj tranši kojima mi možemo vući sredstva.

Međutim, ja sam pažljivo gledao i nisam uspeo pronaći, osim, što se kaže, da možemo birati između fiksne i varijabilne stope, što je sasvim u redu i to je jedna velika pogodnost. Pristupna naknada je nepostojeća, nema penala, što su sve odlične stvari, da je 54 miliona. Meni je jedino ostalo nepoznato, ne inputiram ja ništa da se tu krije, pogotovo pošto Savetu Evrope možemo dati primedbe vezane za njegovo funkcionisanje u vezi cirkusanja sa nekim zemljama koje čas malo izlaze, čas malo se vraćaju, ali to nema veze s nama, ali ne možemo reći da su organizacija kojoj poštenje, kako da kažem, kvalitet u radu nije u prvom planu. Međutim, moje pitanje je - a koja je kamatna stopa po kojoj mi možemo vući svaku od tranši? Odnosno, ako nije u ugovoru, a pozivamo se na neku repernu kamatnu stopu, gde se ona može pronaći, pošto čak i oni koji su tumačili ugovor u obrazloženju su se jako potrudili, ali kamatnu stopu nigde nisu stavili kao jedan od ključnih elemenata ugovora koji mi potpisujemo?

Dakle, to je jedno pitanje. Poznajući Savet Evrope, ubeđen sam da će ta kamatna stopa biti najniža moguća. Međutim, da bismo mogli razumno raspraviti vezano za javne finansije i da se ne bi kasnije iznenađivali kada se bude vukla svaka od tranši za neobično značajan projekat rekonstrukcije bolnice u Tiršovoj, pitanje je po kojoj kamatnoj stopi ćemo mi vući sredstva?

Kada je reč o samoj nameni ovih pet međunarodnih ugovora, kada je reč o garanciji na 100 miliona evra, činjenica je da bi samo lud čovek bez državne garancije i dalje dao "Železnicama Srbije" 100 miliona. To je realnost. Železnice su propadale skoro od kako sam se ja rodio, nekad brže, nekad sporije. Bilo je nekad bržih, nekad sporijih reformi, reći ću koleginice, nema problema, nekad nikakvih, nekad upropaštavanja.

Generalno, u ovom momentu imamo neke reforme koje se dešavaju „Železnici“, ali mislim da će proći još godina pre nego što oni budu sami mogli povući kredit za unapređenje njihovih osnovnih sredstava, a da bude dovoljno da one garantuju samo svojom vlastitom imovinom ili, još bolje, svojim dobrim bilansima. Jednostavno, situacija nije takva i neće ni biti. Ono što je bitno, jeste da se situacija poboljšava, ako je ikako moguće, i da ovih 100 miliona ne padnu, kao što je godinama bila tradicija, jednog lepog dana, odnosno malo u stvari ružnijeg dana, na konto javnih finansija Republike Srbije.

Takođe, kada je reč o ovim ostalim kreditima, mogu reći da je katastar jedna od oblasti za koju se može reći da i dalje prilično loše funkcioniše u Srbiji, da ima mnogo frustracija ljudi koji koriste katastar, da su mnogi govorili – sredite katastar i to vam je, kako da kažem, jedan srebrni metak za dobar rezultat na izborima i slično. Katastru sledi još mnogo posla i taj posao košta.

S te strane, Stranka moderne Srbije ne može ništa loše da kaže, zato što smo se naumili da imamo bolji menadžment zemljišnih knjiga i uopšte bolje upravljanje zemljištem, jer za uspešnu kapitalističku privredu privatna vlasnička prava moraju biti svetinja, a da bismo znali čija su privatna vlasnička prava moramo imati odgovarajuće registre u kojima ćemo znati ko su stvarni vlasnici, kakva opterećenja postoje nad nekretninama, kolike su te nekretnine, na kojoj zemlji, ko je vlasnik te zemlje, ko ima pravo korišćenja itd, i da taj sistem bude usklađen sa ostalim informacionim sistemima javne uprave. To je dug posao i verujem da ko god bude u narednom mandatu vodio Vladu Republike Srbije imaće lepo da se naradi kada je reč o upravljanju zemljištem i pravima koja iz toga proističu.

Takođe, kada je reč o zakonu koji se tiče izgradnje bolnice u Tiršovoj, kažem, osim te nepoznanice koja je meni ostala, nadam se da će biti razjašnjena, ne možemo ništa reći protiv toga.

Ono što je bruka Republike Srbije bila, bilo je da „Tiršova“ godinama bila primer nečega što ne funkcioniše, primer raspada države, primer siromaštva, primer nefunkcionalnog zdravstva.

U krajnjoj liniji, dobro je da sada imamo sasvim dovoljno sredstava, kako od strane Razvojne banke Saveta Evrope, tako i iz naših vlastitih sredstava da jednu ružnu epizodu, moram da kažem, nebrige ili nedovoljne brige skinemo sa dnevnog reda.

To je manje više to što bi bilo, pošto generalno tih, je li, pet zakona je prilično jasno, što stoji u ugovorima i većina tih ugovora su tipski.

Kada je reč o popisu stanovništva, da se na to vratim na kraju izlaganja, dobro je da statistiku usklađujemo sa EU. Mnogi pričaju kako ništa ne dobijamo od EU, a ispostavi se, recimo, da će taj posao EU finansirati sa 80%.

Šteta je što se oni ne hvale šta rade u Srbiji, za unapređenje naših međusobnih odnosa i ulazak Srbije u jednu veliku našu zajedničku otadžbinu, što će se desiti, ja se nadam, pre, a ne kasnije.

Dobro je, je li, što ćemo ovaj popis donekle izvesti, ali na drugačiji način, dakle, biće kombinovan, elektronsko papirni, i da ćemo u budućnosti preći na sistem registara koji će biti još bolji, kada je reč o tome da imamo, ne samo procene, nego i prilično tačne podatke o svim relevantnim statističkim indikatorima u svakom momentu. Jer, bez dobre statistike teško da ima dobrog planiranja bilo kog procesa u državi, planiranja institucija, planiranja razvoja i uopšte razvoja jedne zemlje.

Istakao bih da smo i ovaj put propustili neke stvari da uradimo u popisu, ali ja neću govoriti o teme, govoriće jedna moja koleginica koja će istaći da nisu popisane određene grupe u našem društvu, što bi u mnogome pomoglo da se njihov položaj popravi i da se uopšte vodi jedna bolja državna politika. Hvala vam na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Stevanoviću.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine ministre.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Uvaženi poslanici, samo kratko da vas ispravim.
Dakle, u obrazloženju Zakona o popisu imate tačan procenat koliko se finansira iz sredstava EU, a koliko iz budžeta Republike Srbije.
Dakle, iz budžeta 51,5%, preostali deo je iz sredstava EU, dakle, nije EU 80%.
Ono što mi je posebno drago i to sam i želeo da komentarišem, je što ste sami na početku vašeg izlaganja rekli koliko su se kamatne stope promenile u ovom trenutku u odnosu na neki period od pre šest, sedam, osam, devet, deset godina.
Setite se samo, ja sam u svom izlaganju imao priliku da kažem i nešto oko emisije obveznica koju smo imali prošle godine, kamatna stopa 1,2%, 1,6%. Setite se, bilo je 7,25%, 7,40% 2012, 2013. godine.
Dakle, ogromne su razlike i to je veoma važno. Dakle, kapital u Srbiji više nije skup, ide ka dole. To je važno, ne samo za našu državu koja finansira svoje javne radove time, videli ste projekte o kojima danas razgovaramo, već, naravno, i za preduzeća koja dobijaju konkurentnije i povoljnije kredite, bolje kamate na osnovu kojih i kupuju opremu, investiraju dalje, zapošljavaju, otvaraju nova radna mesta.
Tako da, nije slučajno što u ovom trenutku imamo, ne samo stabilne javne finansije, nego imamo i nikada manju stopu nezaposlenosti, imamo jasnu, definisanu i stabilnu stopu rasta naše ekonomije i javni dug koji je potpuno pod kontrolom.
Par stvari koje samo želim da odgovorim uvaženom poslaniku po pitanju CEBA. Oni imaju poseban pristup definisanju kamatnih stopa.
Dakle, oni vam ostave otvorenim da li hoćete vi kao korisnik kredita da odredite za fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu u trenutku povlačenja. Njihova kamatna stopa, ja ovde imam tabelu, pročita ću vam je, dakle, evo za par projekta koje imamo, dakle, projekat sanacije posle zemljotresa u Kraljevu, nije ni bila kamatna stopa, bila je nula. Onda, sledeći projekat je bilo 0,25%, kamatna stopa 23, projekat izgradnje zatvora u Kragujevcu 1,11%.
Dakle, mi smo pre par dana, sad ne mogu da setim o kom se zajmu radi, imali mogućnost da povučemo novac i mi smo se odredili, recimo, za fiksnu kamatnu stopu.
Kamatna stopa je bila 0,15%. Dakle, veoma povoljno, to su kamatne stope o kojima nismo mogli ni da sanjamo pre samo par godina, ali dobro je, jer ovo pokazuje koliko je naša ekonomska politika odgovorna i, na kraju krajeva, koliko je poverenje investitora koji ulažu i novac i rade projekte zajedno sa nama.
Vi ste govorili o ostalim kamatnim stopama, a posebno je za mene važna ova kamatna stopa koju ste sami napomenuli, a koja je vezana za investitore iz Turske. Imate tu jednu stvar koja je veoma važna. Dakle, kada pogledate portfolio investitora sa kojim radi Republika Srbija, pokušavamo da budemo što više diversifikovani, da ne zavisimo samo od jedne ustanove, da sa druge strane otvorimo saradnju i prema velikom broju drugih zemalja, nakon veoma teških razgovora i pregovora sa turskom stranom, ovo je trajalo između šest i osam meseci.
Došli smo do kamatne stope koja je bila jedina moguća u tom trenutku. Mogu da priznam da je ona nešto viša nego što je to kamatna stopa ostalih zajmova, a imajte u vidu da su ostali zajmovi i zajmovi koji su vezani za strane međunarodne institucije koje opet imaju neku drugu politiku, ovde se radi o dve komercijalne banke.
Ono što je meni posebno važno, opet je to mnogo niža kamatna stopa od onih na koje smo navikli i radi se o veoma važnom projektu, o nastavku izgradnje autoputeva i novih puteva u našoj zemlji i to je nešto sa čime ću završiti svoje izlaganje.
Dakle, novac koji mi uzimamo i vraćamo, ali novac koji ćemo investirati, investiramo u konkretne projekte, projekte koji su vezani za infrastrukturu, kao što ste videli za nabavku novih garnitura vozova, za izgradnju autoputeva, za izgradnju bolnice „Tiršova 2“, za ono što podiže kvalitet naše infrastrukture i zdravstvenog sistema i putne infrastrukture u našoj zemlji, a to se pokazalo kao najbolja politika koja vodi ka visokim stopama rasta naše ekonomije i koja povećava konkurentnost naše privrede i koja čini našu zemlju atraktivnijom. Hvala puno.