Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, između ostalih predloga zakona pred nama je i Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu koji se odnosi na izgradnju Dečije univerzitetske klinike Tiršova 2 i ovo je zaista veliki dan za Srbiju, jer govorimo o podatku koji se odnosi na to da postojeći centar obavi godišnje oko 150.000 pregleda naših najmlađih pacijenata u Srbiji. Dakle, više je nego jasno koliko je opterećenje u ovom kliničkom centru i koliko je značajno da se izgradi novi objekat koji će rasteretiti ovaj veliki broj pacijenata, ali i stvoriti bolje uslove i za lečenje naše dece, ali i za rad naših zdravstvenih radnika.

U planu je izgradnja objekta koji će se prostirati na 30.000 kvadrata i ovaj objekat je predviđen da bude izgrađen po najsavremenijim standardima i da se u njemu odvija najsavremeniji koncept lečenja koji predviđa da se deca što kraće zadržavaju u bolničkim uslovima. Dakle, da za što kraće vreme prime terapiju koja odgovara njihovoj bolesti, ukoliko to odgovara njihovom toku bolesti, a za teže pacijente, naravno, biće obezbeđeni najsavremeniji uslovi i intenzivno lečenje. Rok za izgradnju ovog objekta je četiri godine, a sredstva koja će biti povučena su 54 miliona evra.

Cilj Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije je da obezbedimo što bolje uslove za lečenje svih naših pacijenata, da skratimo liste čekanja, da rekonstruišemo i obnovimo postojeće zdravstvene objekte, ali i da izgradimo nove i da ih modernizujemo.

Dakle, nakon 50 godina, Srbija dobija novu kliniku Tiršovu 2, ali Srbija nakon toliko vremena ima jasan plan i program kada je u pitanju zdravstveni sistem Republike Srbije. Srbija ima konsenzus kada je zdravlje naših građana u pitanju. Srbija ima spremne projekte, ali Srbija je obezbedila sredstva za ovu namenu.

Podsetiću da je Klinički centar Niš izgrađen i da obezbeđuje adekvatne uslove lečenja za sve pacijente koji gravitiraju u tom području. Podsetiću da se izgradnja Kliničkog centra Srbije, koji je u Beogradu, privodi kraju, što je izuzetno značajno za sve naše pacijente, ali je u planu da se izgradi Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu. Na red je došla, naravno, izgradnja Klinike za infektivne i tropske bolesti o kojoj je dugo bilo govora. Ovo su, dakle, konkretni rezultati kada govorimo o izgradnji kliničkih centara širom Srbije, ali isto tako se intenzivno radi na rekonstrukciji, obnavljanju postojećih bolnica, domova zdravlja, ulaže se u opremu i zaista ni jedan grad, opština ili kraj nije zapostavljen i zanemaren.

Svi ovi projekti su krucijalni, kapitalni i vrede po desetine miliona evra. Činjenica je da je potreba za izgradnjom i adaptacijom ovih objekata postojala i za vreme prethodnih vlasti. Međutim, oni nisu našli za shodno, imali su verovatno neke preče stvari, preče projekte, ali nisu imali ni para da o ovim projektima razmišljaju, pa su se ovi objekti samo urušavali tokom godina.

Činjenica je da se danas intenzivnije nego ikada ulaže u ove zdravstvene centre, jer je cilj Vlade Republike Srbije da se skrate liste čekanja, da se unaprede uslovi u našim zdravstvenim centrima, da se radi na jačanju preventive kako bi se na vreme otkrile bolesti, ali i da unapredimo i modernizujemo našu opremu u svim zdravstvenim centrima.

Naš zdravstveni sistem do 2012. godine nije ispunjavao uslove ni kriterijume da učestvuje u ocenjivanju, a kada je u pitanju Evropski zdravstveni potrošački indeks, a mi danas sa ponosom možemo reći da Srbija zauzima 18. mesto od 35. država. Ovom rezultatu doprineli su, naravno, i digitalizacija zdravstvenog sistema, ali i kadrovski plan, odnosno zapošljavanje naših najboljih studenata medicine koji su dobili priliku da se usavršavaju i da idu na specijalizacije kako bismo obezbedili što bolje stručne kadrove.

Kroz povećanja plata, podsećam, da smo tokom 2019. godine doneli odluku da upravo zdravstvenim radnicima u najvećem procentu povećamo plate od osam do 15%, želimo da motivišemo i medicinske sestre i lekare da ostanu u Srbiji, da ovde žive i rade.

Podsećam da je Srbija bila u problemu, jer prethodni režim nije imao nikakav plan i program, nisu razmišljali unapred koje će se to specijalizacije tražiti, pa smo bili u situaciji da budemo u problemu i da nedostaju lekari određenih specijalizacija. Međutim, mi smo taj trend zaustavili odobrivši specijalizacije i danas sa ponosom možemo reći da nam prvi specijalizanti stižu, jer je to proces koji traje, i da ćemo biti u mogućnosti da širom Srbije obezbedimo i nova zapošljavanja i da ćemo obezbediti sve struke koje nedostaju.

Kada je u pitanju uspeh prethodnog režima, jedino što su uspeli je da pošalju svog sopstvenog ministra zdravlja ne lečenje u inostranstvo, i to ne zato što je bolovao od neke retke bolesti ili stanja koje nije moglo biti tretirano u Republici Srbiji, već zato što nije imao poverenja u sopstveni zdravstveni sistem, pa je zbog rutinske operacije otišao da se leči u inostranstvo.

Kada govorimo o lečenju u inostranstvu Republika Srbija je donela jedno sistemsko rešenje, dakle jedan fond za lečenje bolesnih stanja koji se ne mogu sa uspehom tretirati u Republici Srbiji i mi sa ponosom možemo reći da se ovaj fond iz godine u godinu povećava, pa je tako 2012. godine svega osam pacijenata bilo poslato na lečenje i opredeljeno 130 miliona za ovu namenu, godine 2013. takođe 130 miliona, 2014. je bilo opredeljeno 260 miliona, 2015. godine 335 miliona, 2016. godine 600 miliona, 2017. godine milijardu i 100 miliona, 2018. godine i 2019. godine dve milijarde dinara za ovu namenu.

Dakle, velika šansa za najteže pacijente obezbeđena su dva aviona Vlade i konsultacije sa najstručnijim lekarima, kako bi se pacijentima koji su oboleli od retkih bolesti bili obezbeđeni najbolji uslovi za lečenje. Šteta je što deo opozicije koji je doneo odluku da bojkotuje skupštinska zasedanja ni danas nije našao za shodno da dođe i da svoj doprinos raspravi i da učestvuje u ovom veoma važnom danu za Srbiju kada donosimo odluku o povlačenju sredstava za izgradnju klinike „Tiršova 2“. Zaista je očigledno da nisu mogli čak ni zbog ovog ovako važnog razloga da prevaziđu svoje sukobe i sujete, već radije turistički dolaze u Skupštinu, drže konferencije u holu i za taj svoj turizam primaju platu i putne troškove od te iste Skupštine koju bojkotuju.

Takođe ću na kraju svog izlaganja napomenuti značaj nacionalnog investicionog plana i da je kroz ovaj plan koji je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predviđeno da u narednih pet godina u zdravstvo bude uloženo dodatnih 600 miliona evra i da je za narednih pet godina planirano da se izgradi 16 novih bolnica, šest klinika i dva nova klinička centra.

Dakle, sve ovo ne bi bilo moguće da nismo prošli kroz reforme i teške odluke koje smo donosili u prethodnim godinama uz naravno poverenje i podršku građana i sada je Srbija zemlja koja ima planove, programe, ali ima i sredstva da sve ovo što je planirala i realizuje i to je ono što ćemo raditi u narednih pet godina i naravno imajući u vidu sve ovo što sam navela u danu za glasanje ja ću sa zadovoljstvom podržati ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović.
Izvinjavam se.
Reč ima narodni poslanik Marijana Maraš.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović.
Samo zatražite reč.
Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa JS Dragana Markovića Palme, kao i do sada, podržaće svakako sve predloge zakona, kako iz prve načelne rasprave, tako i iz druge načelne rasprave koje je podnelo resorno Ministarstvo finansija.

Poštovani ministre, gospodine Mali sa saradnicima iz Ministarstva finansija, vi imate podršku poslaniče grupe JS i o tome smo govorili i kada smo donosili prethodne zakone i ovaj Zakon o budžetu koliko je Ministarstvo finansija u ove prethodne tri godine uradilo kako bi budžet bio dobar, bio razvojni i kako bi obuhvatili sve sektore društva, a naročito što je značajno je da ste sada obratili pažnju i na poljoprivrednike i na investicije kada je u pitanju rekonstrukcija i izgradnja naročito bolnica, ali i socijalno ugrožene kategorije stanovništva.

Zbog građana Republike Srbije napomenuću koji su to zakoni ili predlozi zakona koji su u drugoj načelnoj raspravi. Pre svega, imamo prvi Predlog zakona o tržištu kapitala koji je podnela Vlada Republike Srbije decembra 2019. godine. Ovo je značajno jer govori pre svega o postignutim rezultatima i dobroj finansijskoj i fiskalnoj politici koju vodi Republika Srbije i koju vodi Ministarstvo finansija.

Kada govorimo o srpskim obveznicama dobile su još jednu potvrdu vrednosti i kvaliteta na svetskom tržištu jer su uvrštene na listu potencijalnog uključivanja u Morganov indeks državnih obveznica zemalja u regionu. To je od velikog značaja za Republiku Srbiju. To je od velikog značaja za ulaganje i investitore kako strane tako i domaće investitore, odnosno za potencijalno ulaganje, a ono što je od značaja jeste da ozbiljni investitori upravo prate ovaj indeks i prate ulaganja, tako da za nas iz JS jako je značajno, jako su značajne nove investicije, jako su značajni strani investitori i unos kapitala u Republiku Srbiju, koji će još više ojačati privredu Republike Srbije koja je sada, da kažemo, u jednom dobro i domaćinskom statusu zato što ima dosta i unutrašnjih i stranih investitora koji ulažu svoj kapital, a sada ovde imamo i ulaganje u hartije od vrednosti, što je od velikog značaja, uvaženi ministre.

Zatim imamo drugi Predlog zakona koji govori o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2021. godini, koji će voditi Republički zavod za statistiku. Takođe, ovaj zakon je značajan jer pre svega stvoriće jednu realnu sliku o popisu stanovništva kako bismo napravili taj jedan demografski balans i odnos između broja rođenih i broja umrlih, takođe, kako bi se napravio pravilan popis naročito u poslednje vreme, da kažemo, da sada već zaustavljamo taj odnos intelektualno ekonomskih migracija, zato što Republika Srbija postaje ekonomski jača zemlja i obezbeđujemo mogućnost zapošljavanja, opstanak i ostanak građana Republike Srbije u Srbiji, a naročito mladih ljudi, obezbeđujući im nova radna mesta. Tako da će ovim popisom moći da se napravi jedna statistika i strategija za jedan dugoročniji period u narednih 10 godina.

Za mene kao poslanika JS, s obzirom da poljoprivreda je vrlo značajna jer dolazim iz poljoprivrednog područja jako veliki značaj posvetiću Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu kada govorimo o konkurentnoj privredi Republike Srbije i Banke za obnovu i razvoj. Ovim Predlogom zakona i donošenjem zakona od velikog je značaja da će biti obuhvaćen sektor poljoprivrede, naročito poljoprivrednika u ruralnim sredinama i velika podrška srednjih i malih poljoprivrednih i prehrambenih proizvođača.

To je od značaja kada govorimo i o konkurentnosti, ali i zato što mali i srednji poljoprivredni proizvođači do sada nisu mogli da ispune preduslove kada su u pitanju IPARD programi koji se odnose na poljoprivredu i na ovaj način država će stati iza njih i moći će i da konkurišu i da se više ulaže u sektor poljoprivrede, investicije i stvaranja uslova za bolji razvoj poljoprivrede u ruralnim područjima.

Uvažena predsedavajuća, mogu li da nastavim?

Molim vas da mi delimično vreme vratite.

Takođe, vrlo važan zakon koji se …

Izvolite koleginice.

Hvala.

Izuzetno važan zakon koji će podržati poslanička grupa JS odnosi se na okvirni Predlog zakona kada je u pitanju izgradnja Univerzitetske klinike „Tiršova dva“ u Beogradu, dečije klinike. Treba napomenuti da je stara klinika koja i sada prima i leči decu ima nedovoljno kapaciteta i da je izgrađena pre Drugog Svetskog rata, da je u dva navrata bila obnavljana, ali da je od velikog značaja ovaj delimični zajam koji će omogućiti izgradnju nove klinike koja će stvoriti veće i prostorne kapacitete i uslove za lečenje naše dece jer deca ne smeju da čekaju, zdravlje ne sme da čeka i veliki broj dece koja naročito iz udaljenih područja, da kažem, dosta dugo čekaju na listi da bi mogli da se leče i da prime adekvatnu terapiju ili preglede u ovoj klinici.

Tako da svi ovi zakoni apsolutno govore o napretku Republike Srbije, govore o jako dobrom, da kažem, putu kojim Republika Srbija ide i koju građani Srbije vide. Dakle, imamo nova radna mesta, imamo zapošljavanje, imamo ostanak mladih u Republici Srbiji, ali ono što je najbitnije jeste ulaganje u nova rađanja, tj. natalitet, zatim imam ulaganje u poljoprivredu, ulaganje u izgradnju škola i bolnica, tako da imate punu podršku gospodine ministre, poslaničke grupe JS u danu za glasanje, za sve predloge predloženih zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Drago mi je da vas vidim na tom položaju.

Pred nama je između ostalih i Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine koji će se po ovom Predlogu zakona obaviti od 1. do 30. aprila 2021. godine, prema stanju od 31. marta do 24.00 časa i odmah da kažem, ako ovako budemo nastavili sa prirodnim priraštajem neće nas biti teško popisati.

Želim da kažem da je ovakav jedan zakon bio nužan, obzirom na haotično stanje u ovoj oblasti. Zakon treba da na jedinstven način reguliše sve nadležnosti i obaveze kako ministarstva, tako i organa i organizacija, a posebno Republičkog zavoda za statistiku koji je nosilac celokupnog ovog projekta, kao i popisne komisije koje treba da se formiraju pri opštinama, gradovima i u gradu Beogradu.

Ovo je po svojoj nameni specifičan, čisto tehnički zakon koji treba da omogući pomenuti popis. To je posao države koji obavlja na svakih 10 godina. Tu se uglavnom menjaju tehnički uslovi, popis i inventar društva koji daje njegovu rendgensku sliku, pokazuje kretanje društva od prošlosti ka budućnosti, koliki je pomak napred ili nazad ili kolika je stagnacija.

Postojanje jedinstvene celine koja sadrži sve podatke o stanovima, domaćinstvima i stanovništvu mnogo će uraditi samo zakonskom regulativom, odnosno samo novim zakonom. Tačno je da je popis stanovništva kompleksno statističko istraživanje. Ne bih baš rekao najkompleksnije, on je specifičan i po sadržaju metodologiji i organizaciji. To je aktivnost kojom se sugeriše da će posle njega uslediti veliko spremanje.

Popis nudi indikatore za buduću politiku države. On se prvenstveno odnosi na državu, ali i na pojedinca. Kako država bude razumela, kako bude shvatila dobijene podatke takvu će budućnost građani i imati. I pored toga što država u određenim periodima vrši popis na svakih 10 godina, ključna tačka popisa će biti popisivači, instruktori, članovi popisnih komisija i druga lica koja se privremeno angažuju za obavljanje posla u popisu. U zavisnosti od toga kakvu pripremu obavi Republički zavod za statistiku, imaćemo jasnu ili mutnu sliku pojedinih segmenata društva.

Bez namere da potcenim ovaj državni posao, želim da skrenem pažnju i na neka pitanja koja su u vezi sa popisom. Naravno, popis kao popis bez obzira koliko kvalitetno bio odrađen neće ništa promeniti. Staviće podatke na sto, a šta posle?

Ovde moram da iznesem i jedno ličnu sugestiju, a to je da ako smo imali edukaciju ljudi koji će se baviti izbornim procesom, ovo je daleko složeniji kompleksniji posao, dakle, edukacija popisivača treba da bude znatno ozbiljnija.

Popis je iduće godine, pa dok se podaci objave, teče vreme, a problemi ostaju, a neki se i produbljuju. Stanovništvo, domaćinstva i stanovi su u tesnoj uzročno posledičnoj vezi.

Evo kako stoje stvari u vezi sa tim. Konsultovao sam neka sociološka i demografska istraživanja. Mnogo je otvorenih pitanja i dilema, kao na primer, koji su načini i mehanizmi da se utvrde stvarni vlasnici stana. Koliko ima stanova bez vlasnika, koliko domaćinstava živi u stanu od recimo 30 kvadrata ili koliko je kuća sa preko 1000 kvadratnih metara? Ovde treba da dodam još jedan predlog, a to je da se obrati posebna pažnja u sredinama gde su nacionalne manjine većinski živalj, da se ne ponove greške iz prošlosti kada su krivotvoreni podaci, a od istinitosti tih podataka izviru posle mnoga kasnije prava

U Srbiji danas ima oko 410.000 registrovanih domaćinstava, a sela je oko 4.800. Njihov broj se za deceniju smanji, znači od popisa do popisa se smanji za četvrtinu. Hoćemo li biti agrarna zemlja bez sela i seljaka? Naše selo je obezljuđeno, više od 70% živi u gradovima Da li su seljaci bili i ostali pastorci države, podržavali školstvo, beg omladine sa sela time što nedovoljno pripremamo mlade ljude za rad u poljoprivredi, istraživanje sela i demografsko i sociološko je prava retkost. Naša sela su između nestanka i opstanka. Od mnogih sela ostale su samo trošne kuće. Grad je nekada nudio sigurnost, besplatne stanove, danas to nije slučaj, a selo je prazneći se gubilo i dušu.

Umesto brige zajednice i brige za zajednicu došlo je do zabludelog individualizma. Važno je da se u gradu istaknete, pa makar i po glupostima. Samo 5% naše teritorije pripada gradovima i na tako malom prostoru umreženi su problemi i urbani i socijalni i kontrakulturni. Migracije iz sela u gradove, kao i migracije iz manjih gradova u velike gradove su dovele do toga da je snižena stopa nataliteta.

Dame i gospodo, u Srbiji danas ne postoji registar stanova i zgrada. Adresni registar još uvek nije kompletan i ažuran. Postoje neimenovane ulice, nedostaju kućni brojevi, a tamo gde i postoje brojevi ne slažu se prema podacima iz registra. Nijedan registar ne sadrži podatke o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, maternjem jeziku, kao ni podatke o najvišoj završenoj školi itd. nema ni podataka, tj. evidencije osoba sa invaliditetom.

Od naše duše i pameti zavisi kako će nam biti biološko biće, životno stablo nacije. Teško je promeniti našu gotovo iščezavajuću demografsku sliku. Vidimo da u Srbiji do popisa do popisa, to je za 10 godina, nestane jedan grad, približno veličine 40.000 stanovnika. Treba formirati telo na nacionalnom nivou za demografske probleme koje bi bilo u stalnom zasedanju.

Tragovi prošlosti su prisutni na ovom planu. Trebaju nam nove kolevke, a toga neće biti dok se umnožavaju neženje i neudate, iako se stvar prepušta Agencijama za bračno posredovanje.

U ravnicima i dolinama reka velike su površine pogodne za farmerski i plantažni vid proizvodnje. Kad će svaka kuća biti radnja ili farma, a svako selo etno selo. Od razvoja sela počinje da teče demografska obnova nacije. Nisam pominjao male zanatske radionice, trgovinske radionice, mala porodična preduzeća, seoske turističke centre, rekreativne centre i ugostiteljstvo van gradova, ali to se podrazumeva. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pre svega podelio bih sa vama nešto što ministar zna i što je danas izjavila premijerka Ana Brnabić, da je prvi put nakon dosta vremena, učešće javnog duga Republike Srbije u BDP ispod 50%, odnosno 48,2% što govori da već onaj plan „Srbija 20-25“ počinje da živi.

U ovom trenutku vratio bih se i na jedno izlaganje koje smo danas čuli, čoveka koji zastupa one koji su bili na vlasti i njihovih ideja, od 2000. godine do 2012. godine, kada ništa drugo nije mogao da kaže i kada ništa loše nije našao u predlozima zakona i predlozima sporazuma odnosno zajmova, našao je da govori o tome kako mi danas vraćamo dugove koje je napravio Josip Broz. Vraćamo ih i vratićemo ih sigurno, ovako kako radimo, vratićemo ih.

Josip Broz, za razliku od te političke grupacije u kojoj je on i koju zastupa, je nešto i dobro uradio i neki dobar kredit podigao. Šta su oni radili? Oni su uništili sve od 2000. godine do 2012. godine. Uzeli preskupe kredite, prodali sve što je moglo da se proda i napravili pljačkašku privatizaciju. Korist, sem njih lično, niko u ovoj državi nije video.

Mislim da stvarno nije ni mesto ni vreme da neko takav priča o ovim zajmovima, o zajmovima koji u svakom slučaju vode prosperitetu, o boljoj budućnosti Srbije, a kad to govorim, govorim pre svega o zajmu i mnogi danas poslanici su govorili o zajmu koji ćemo upotrebiti za Tiršovu broj 2. I, to su ovi iz „tviter opozicije“ prethodnih dana umeli samo da zloupotrebe. Pričali su o lokaciji, da li nam treba, da li nam ne treba itd, itd. Kao što zloupotrebe sve i sve ono što ova država izdvoji za lečenje dece u inostranstvu, za lečenje i drugih teško bolesnih u inostranstvu. Kako je to, ja znam odlično, jer sam se ja lečio u inostranstvu, bez pomoći države, kojom su onda oni vladali. Isti ti, koje je gospodin, koji je sedeo prekoputa mene, brani.

Treba nam Tiršova 2. Treba. Treba nam i Tiršova 1, ali ne ovakva kakva jeste, koja nema kapacitete, koja nema sve ono što može da pruži našoj deci, i hvala Bogu da je brzo završimo i hvala Bogu da bude manje pacijenata, nego što su kapaciteti i što te jednokrevetne i dvokrevetne sobe opredeljuju.

Drugi zajam na koji bih obratio posebnu pažnju jeste zajam u poljoprivredi govori da mi i dalje poljoprivredu shvatamo i razumemo kao nešto što je pokretačko u Republici Srbiji, kao nešto što može da doprinese sveopštem razvoju.

Treći zajam, to je onaj koji se uzima od turskih banaka i slušali smo i juče i danas kolege koji su iz tog dela Raške oblasti, i kojim će jednim delom taj zajam mnogo značiti za realizaciju projekta, puta Pazar-Tutin, a onaj drugi deo normalno za rumsku saobraćajnicu.

Kada bih trebao nešto da kažem o Zakonu o tržištu kapitala, ja mislim da je danas ministar to tako lepo objasnio u svom uvodnom izlaganju. Ono što je najvažnije, da se na taj način izmenama i dopunama zakona koji je donet 2011. godine, pa promenjen i dopunjen 2015. godine i 2016. godine, mi približavamo strane investitore našim dobrima i na taj način otvaramo, još više približavamo Srbiju ne samo u Evropi, nego i celom svetu.

O zakonu koji reguliše pitanje popisa, mislim da posle ovako dobrih izlaganja u prethodnom izlaganju i svih onih današnjih, nemam šta da kažem.

U danu za glasanje, glasaću za sve predložene zakone. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.