Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: dr Aleksandra Tomić, Dubravka Filipovski, Biljana Pantić Pilja i Borisav Kovačević.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona od 14. do 20. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su danas pozvani da sednici prisustvuju ministar Siniša Mali sa saradnicima.
Gospodine Mali, dobrodošli u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama između 14. i 20. dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Izvolite, ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, dame i gospodo, danas se pred vama nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala. Izmene ovog zakona treba da omoguće da se proširi baza i struktura potencijalnih investitora u državne hartije od vrednosti.
Kao što znate Narodna skupština je prošle godine usvojila par zakona koja su dodatno doprinela razvoju našeg tržišta kapitala, ovde mislim na izmene Zakona o javnom dugu, na Zakon o alternativnim fondovima i na Zakon o investicionim fondovima, a izmenama ovog zakona danas dodatno ćemo omogućiti, pogotovu stranim investitorima da investiraju više novca u naše državne hartije od vrednosti. To znači, ako postoji veća tražnja da će i prinos biti manji. Dakle, da će kamatna stopa koju plaćamo biti manja. To je veliki uspeh za našu zemlju i još jedna potvrda naše finansijske stabilnosti i poverenja koje investitori imaju u naše hartije od vrednosti.
Osim toga, mi smo kao što znate otvorili Poglavlje četiri sa EU, poglavlje koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala. Dakle, još jedna potvrda svim ovim naporima koje smo napravili, ne samo da nam naše javne finansije budu stabilne, već i da dodatno razvijemo tržište kapitala.
Prošle godine se Republika Srbija, kao što znate, ponovo vratila na međunarodno tržište kapitala. Imali smo dve veoma važne emisije obveznica. Jedna emisija u iznosu od milijardu evra. Imali smo prinos od 1,6%, druga emisija na 550 miliona evra sa istorijski niskim prinosom, dakle istorijski niskom kamatnom stopom od 1,2%. To su stvari koje pokazuju koliko se Srbija promenila, jer imate sve veći broj investitora koji veruju u našu zemlju, koji nam daju novac za investicije koje radimo i to na duži vremenski period, uz nikada manju kamatnu stopu.
Ono što je meni posebno važno, imali ste tu vest i od prošle nedelje. Srbija je prvi put stavljena na tzv. „Voč listu“ J. P. Morganovog indeksa koji se odnosi na zemlje u razvoju. To je cilj koji smo definisali još 2014. godine, trebalo nam je par godina, kao što vidite, da dođemo do toga. Sada, na toj listi bićemo nekih 90 dana, odmah nakon toga očekujem da ćemo i postati kao Republika Srbija i naše hartije od vrednosti formalni deo tog indeksa. To je za nas jedna istorijska stvar, bar za one koji se bave tržištem kapitala, to znači da svi koji prate taj indeks, svi investitori koji prate taj indeks, to je najveći i najpouzdaniji indeks koji prati zemlje u razvoju, moraće da kupe i hartije od vrednosti Republike Srbije. Dakle, još veća tražnja za tim hartijama, još niži prinos, još niža kamatna stopa, još veći podsticaj daljem razvoju naše ekonomije.
Konačno, ono što je lepa vest za vas, i mislim da je veoma važna vest i za građane Srbije, mi ćemo prvi put, koliko već sutra, imati emisiju obveznica u evrima na period od 20 godina. Dakle, do sada obveznice koje smo emitovali bile su na period do 10, odnosno na 15 godina, mi ćemo po prvi put ići na emisiju obveznica na 20 godina. Sam obim nije veliki, 150 miliona evra, ali za nas veoma važan, jer ako je neko spreman da vam ukaže poverenje na 20 godina, to govori u prilog tome koliko se Srbija promenila, koliko smo sada stabilni i koliko poverenja investitori imaju u našu ekonomiju.
Osim emisije obveznica na 20 godina emitovane u, odnosno denominovane u evrima, imaćemo takođe i emisiju obveznica u dinarima na period od 12 godina, dakle još dugoročnije nego što je do sada. Tako da, ne samo da gradimo tzv. krivu prinosa, nego pokazujemo koliko se Srbija promenila, jer sve što radite u oblasti javnih finansija, sve što radite u oblasti ekonomije, na kraju se potvrđuje na međunarodnom tržištu kapitala upravo na ovaj način kao što to Srbija radi danas.
Tako da, nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj zakon, dalje jačanje tržišta kapitala ovde u Srbiji, dalje jačanje poverenja u našu zemlju, podsticaji za završetak i Programa „Srbija 20-25“. Dakle, velike investicije nas očekuju, koje ćemo finansirati upravo sa niskim kamatnim stopama sa poverenjem koje imamo u naš finansijski sistem, mi ćemo upravo to i moći da ostvarimo.
Pred vama je danas takođe i Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine. Dakle, popis, naredni popis nas čeka te godine i ovim zakonom se uređuju priprema, organizacija i sprovođenje popisa stanovništva u Republici Srbiji za 2021. godinu.
Takođe, pred vama je i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. To je sporazum koji je vezan za konkurentnu poljoprivredu u iznosu od 45,8 miliona evra. Dakle, dodatni novac za našu poljoprivredu.
Na dnevnom redu takođe i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Radi se o dodatnom finansiranju za projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji, 21 milion evra.
Takođe se pred vama nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu između Republike Srbije i T.C. Ziraat Bankasi i Denizbank iz Turske, a radi se o finansiranju izgradnje puta Novi Pazar-Tutin u iznosu od 24 miliona evra, Sremska Rača-Kuzmin-mosta preko Save i projekat za deonicu Požega-Kotroman u ukupnom iznosu od 250 miliona evra.
Na dnevnom redu takođe je i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj oko nabavke voznih sredstva za „Srbija voz“. Radi se o nabavci 18 novih elektromotornih garnitura za naše železnice.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu LD 2009 (2019) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, a odnosi se na projektni zajam za izgradnju nove univerzitetske Dečije klinike u Tiršovoj 2, dakle sa projektom koji na pravi način napreduje, ovim sporazumom obezbedićemo i finansiranje ukupno 75 miliona evra, od čega banka učestvuje sa 54, ostatak obezbeđuje Vlada Republike Srbije iz budžeta. Dakle, sa tim projektom i sa tim obećanjem koje smo dali sada smo, odnosno usvajanjem ovog sporazuma, bićemo na korak bliže i njegovom ostvarenju. Hvala vam puno.

Hvala, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Ne.
Sada prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima gospodin Aleksandar Stevanović.
Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Hvala, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo set pet zanimljivih zakona koji se tiču ugovora koje potpisuje Republika Srbija, kojima se ona u četiri slučaja zadužuje i u jednom slučaju izdaje garanciju povodom zaduženja vezanog za jedan drugi zajam.

Takođe, imamo Zakon o popisu, koji nas neminovno čeka svake decenije tako i ove, kao i jednu manju izmenu zakona koji ste tiče tržišta kapitala.

Ako krenemo od tržišta kapitala, izmene deluju na prvi pogled prilično tehničke prirode, međutim, one otvaraju mogućnost da tržište kapitala koje je kod nas, baš kao i uopšte finansijsko tržište, i dalje prilično u jednom zamrlom stanju koje traje još od 2007. godine i potpunog kolapsa Beogradske berze, otvara se mogućnost da se taj proces produbljivanja tržišta, diversifikacija izvora finansiranja i uopšte boljeg menadžmenta javnog duga i uopšte javnih finansija, ali takođe i privatnih, radi na jedan način koji je bolji.

Tri se člana menjaju, izmene se odnose na to da se mogu pojaviti i neki drugi učesnici u poslovima koji za njih do sada nisu bili predviđeni i s te strane to je jedan pomak nabolje. Nije to kolosalni pomak, ali jeste pomak za koji poslanička grupa Stranke moderne Srbije ne može reći ništa loše. Naprotiv, to je sasvim u redu.

Ja bih malo više pažnje posvetio zajmovima, pošto kada pogledamo portfolio četiri zajma i jedne garancije, uz koju takođe ide jedan zajam koji je jasno naveden, kao i njegove karakteristike, iako je ovde reč o garanciji, barem kad je reč o IBRD, a postoji i različit stepen uspeha dobijanja dobrih uslova.

Dok možemo reći da je, recimo, kamatna stopa na zajmove IBRD sasvim bila pristojna, dok su kamatne stope na zajmove ABRD takođe bile izuzetno pristojne, kod Evropske banke za obnovu i razvoj smo se zadužili po kamatnoj stopi Euribor plus 1, marža, kod ABRD odnosno Međunarodne banke za obnovu i razvoj to je Euribor plus 0,5, ostavljene su nam i opcije u većini od tih zajmova da prelazimo i na drugačiji način obračuna, ako se ispostavi da je to dobra praksa.

Takođe, penali koji su predviđeni su takođe prilično razumni, a dobar javni menadžment neće dopustiti da dođe do penala. Pristup, kada je reč o ABRD, pristupna naknada je izuzetno mala, 0,25, kod IBRD to je 1%.

Rokovi su takođe solidne dužine, korespondiraju prilično sa nekim razumnim rokovima za slične projekte u svetu, to je 12 godina za zajmove koji se tiču projektnih aktivnosti koje pokriva ABRD, tri godine počeka, odnosno kada je reč o Evropskoj banci za obnovu i razvoj, rok je 15, sa počekom od četiri.

Međutim, iako smo u obrazloženju zakona imali i istorijat pregovora sa turskom "Zirat" bankom odnosno sa sindikatom koji tu postoji, bankarskim, interesantno je da smo ovde dobili 2,5% kao fiksnu kamatu, što je umnogome lošije nego što su kamate na sve ostale zajmove, da je pristupna naknada 2,5%, penali 0,75, manje-više to je u redu, tako da dolazimo do zaključka, iako bi ovaj kredit nekada bio fantastično prikazan, on u ovom momentu po svom kvalitetu, kada je reč o finansijama Republike Srbije, značajno odstupa u odnosu na kredite koje vučemo od evropskih i međunarodnih razvojnih organizacija.

Ono što bih ja želeo čuti nakon mog izlaganja od uvaženog ministra je - da li postoji u samoj prirodi projekta pogodnost u vidu cene izvođenja koju smo mi dobili od Turske kada smo ušli u taj aranžman, koja može nadomestiti relativno višu kamatu koju ćemo mi da platimo, jer 2,5% u odnosu na Euribor plus 0,5 marže, to je 1,5% na 200 miliona, to je tri miliona godišnje, a ako imamo jednake otplate to se nagomila na nekih 20 i kusur miliona tokom otplate kredita? Dakle, to je pitanje da li smo mogli bolje i da li smo baš morali da uzmemo od "Zirat" banke?

Još jednom ponavljam, pre tri ili četiri godine, ovo bi bio neverovatan uspeh od kamatne stope. Ali, vidimo da sada možemo bolje, pa je moje pitanje da li je moralo nužno da koristimo taj izvor finansiranja, što nije nemoguće, ali onda se otvara pitanje da li je turska ponuda bila konkurentnija u odnosu na neke moguće alternative da taj trošak finansiranja opravdamo?

Kada je reč o Razvojnoj banci Saveta Evrope, ja sam, kao što poslanička grupa Stranke moderne Srbije radi, dosta pažljivo pročitao taj ugovor. Oni imaju jedan pristup koji je više projektni u odnosu na ove druge razvojne banke, pomalo podseća na neke konkurse za neke projekte koji su mnogo više iz oblasti rada Saveta Evrope. Tu imamo određeni broj tranši kojima mi možemo vući sredstva.

Međutim, ja sam pažljivo gledao i nisam uspeo pronaći, osim, što se kaže, da možemo birati između fiksne i varijabilne stope, što je sasvim u redu i to je jedna velika pogodnost. Pristupna naknada je nepostojeća, nema penala, što su sve odlične stvari, da je 54 miliona. Meni je jedino ostalo nepoznato, ne inputiram ja ništa da se tu krije, pogotovo pošto Savetu Evrope možemo dati primedbe vezane za njegovo funkcionisanje u vezi cirkusanja sa nekim zemljama koje čas malo izlaze, čas malo se vraćaju, ali to nema veze s nama, ali ne možemo reći da su organizacija kojoj poštenje, kako da kažem, kvalitet u radu nije u prvom planu. Međutim, moje pitanje je - a koja je kamatna stopa po kojoj mi možemo vući svaku od tranši? Odnosno, ako nije u ugovoru, a pozivamo se na neku repernu kamatnu stopu, gde se ona može pronaći, pošto čak i oni koji su tumačili ugovor u obrazloženju su se jako potrudili, ali kamatnu stopu nigde nisu stavili kao jedan od ključnih elemenata ugovora koji mi potpisujemo?

Dakle, to je jedno pitanje. Poznajući Savet Evrope, ubeđen sam da će ta kamatna stopa biti najniža moguća. Međutim, da bismo mogli razumno raspraviti vezano za javne finansije i da se ne bi kasnije iznenađivali kada se bude vukla svaka od tranši za neobično značajan projekat rekonstrukcije bolnice u Tiršovoj, pitanje je po kojoj kamatnoj stopi ćemo mi vući sredstva?

Kada je reč o samoj nameni ovih pet međunarodnih ugovora, kada je reč o garanciji na 100 miliona evra, činjenica je da bi samo lud čovek bez državne garancije i dalje dao "Železnicama Srbije" 100 miliona. To je realnost. Železnice su propadale skoro od kako sam se ja rodio, nekad brže, nekad sporije. Bilo je nekad bržih, nekad sporijih reformi, reći ću koleginice, nema problema, nekad nikakvih, nekad upropaštavanja.

Generalno, u ovom momentu imamo neke reforme koje se dešavaju „Železnici“, ali mislim da će proći još godina pre nego što oni budu sami mogli povući kredit za unapređenje njihovih osnovnih sredstava, a da bude dovoljno da one garantuju samo svojom vlastitom imovinom ili, još bolje, svojim dobrim bilansima. Jednostavno, situacija nije takva i neće ni biti. Ono što je bitno, jeste da se situacija poboljšava, ako je ikako moguće, i da ovih 100 miliona ne padnu, kao što je godinama bila tradicija, jednog lepog dana, odnosno malo u stvari ružnijeg dana, na konto javnih finansija Republike Srbije.

Takođe, kada je reč o ovim ostalim kreditima, mogu reći da je katastar jedna od oblasti za koju se može reći da i dalje prilično loše funkcioniše u Srbiji, da ima mnogo frustracija ljudi koji koriste katastar, da su mnogi govorili – sredite katastar i to vam je, kako da kažem, jedan srebrni metak za dobar rezultat na izborima i slično. Katastru sledi još mnogo posla i taj posao košta.

S te strane, Stranka moderne Srbije ne može ništa loše da kaže, zato što smo se naumili da imamo bolji menadžment zemljišnih knjiga i uopšte bolje upravljanje zemljištem, jer za uspešnu kapitalističku privredu privatna vlasnička prava moraju biti svetinja, a da bismo znali čija su privatna vlasnička prava moramo imati odgovarajuće registre u kojima ćemo znati ko su stvarni vlasnici, kakva opterećenja postoje nad nekretninama, kolike su te nekretnine, na kojoj zemlji, ko je vlasnik te zemlje, ko ima pravo korišćenja itd, i da taj sistem bude usklađen sa ostalim informacionim sistemima javne uprave. To je dug posao i verujem da ko god bude u narednom mandatu vodio Vladu Republike Srbije imaće lepo da se naradi kada je reč o upravljanju zemljištem i pravima koja iz toga proističu.

Takođe, kada je reč o zakonu koji se tiče izgradnje bolnice u Tiršovoj, kažem, osim te nepoznanice koja je meni ostala, nadam se da će biti razjašnjena, ne možemo ništa reći protiv toga.

Ono što je bruka Republike Srbije bila, bilo je da „Tiršova“ godinama bila primer nečega što ne funkcioniše, primer raspada države, primer siromaštva, primer nefunkcionalnog zdravstva.

U krajnjoj liniji, dobro je da sada imamo sasvim dovoljno sredstava, kako od strane Razvojne banke Saveta Evrope, tako i iz naših vlastitih sredstava da jednu ružnu epizodu, moram da kažem, nebrige ili nedovoljne brige skinemo sa dnevnog reda.

To je manje više to što bi bilo, pošto generalno tih, je li, pet zakona je prilično jasno, što stoji u ugovorima i većina tih ugovora su tipski.

Kada je reč o popisu stanovništva, da se na to vratim na kraju izlaganja, dobro je da statistiku usklađujemo sa EU. Mnogi pričaju kako ništa ne dobijamo od EU, a ispostavi se, recimo, da će taj posao EU finansirati sa 80%.

Šteta je što se oni ne hvale šta rade u Srbiji, za unapređenje naših međusobnih odnosa i ulazak Srbije u jednu veliku našu zajedničku otadžbinu, što će se desiti, ja se nadam, pre, a ne kasnije.

Dobro je, je li, što ćemo ovaj popis donekle izvesti, ali na drugačiji način, dakle, biće kombinovan, elektronsko papirni, i da ćemo u budućnosti preći na sistem registara koji će biti još bolji, kada je reč o tome da imamo, ne samo procene, nego i prilično tačne podatke o svim relevantnim statističkim indikatorima u svakom momentu. Jer, bez dobre statistike teško da ima dobrog planiranja bilo kog procesa u državi, planiranja institucija, planiranja razvoja i uopšte razvoja jedne zemlje.

Istakao bih da smo i ovaj put propustili neke stvari da uradimo u popisu, ali ja neću govoriti o teme, govoriće jedna moja koleginica koja će istaći da nisu popisane određene grupe u našem društvu, što bi u mnogome pomoglo da se njihov položaj popravi i da se uopšte vodi jedna bolja državna politika. Hvala vam na pažnji.

Hvala, kolega Stevanoviću.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine ministre.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, samo kratko da vas ispravim.
Dakle, u obrazloženju Zakona o popisu imate tačan procenat koliko se finansira iz sredstava EU, a koliko iz budžeta Republike Srbije.
Dakle, iz budžeta 51,5%, preostali deo je iz sredstava EU, dakle, nije EU 80%.
Ono što mi je posebno drago i to sam i želeo da komentarišem, je što ste sami na početku vašeg izlaganja rekli koliko su se kamatne stope promenile u ovom trenutku u odnosu na neki period od pre šest, sedam, osam, devet, deset godina.
Setite se samo, ja sam u svom izlaganju imao priliku da kažem i nešto oko emisije obveznica koju smo imali prošle godine, kamatna stopa 1,2%, 1,6%. Setite se, bilo je 7,25%, 7,40% 2012, 2013. godine.
Dakle, ogromne su razlike i to je veoma važno. Dakle, kapital u Srbiji više nije skup, ide ka dole. To je važno, ne samo za našu državu koja finansira svoje javne radove time, videli ste projekte o kojima danas razgovaramo, već, naravno, i za preduzeća koja dobijaju konkurentnije i povoljnije kredite, bolje kamate na osnovu kojih i kupuju opremu, investiraju dalje, zapošljavaju, otvaraju nova radna mesta.
Tako da, nije slučajno što u ovom trenutku imamo, ne samo stabilne javne finansije, nego imamo i nikada manju stopu nezaposlenosti, imamo jasnu, definisanu i stabilnu stopu rasta naše ekonomije i javni dug koji je potpuno pod kontrolom.
Par stvari koje samo želim da odgovorim uvaženom poslaniku po pitanju CEBA. Oni imaju poseban pristup definisanju kamatnih stopa.
Dakle, oni vam ostave otvorenim da li hoćete vi kao korisnik kredita da odredite za fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu u trenutku povlačenja. Njihova kamatna stopa, ja ovde imam tabelu, pročita ću vam je, dakle, evo za par projekta koje imamo, dakle, projekat sanacije posle zemljotresa u Kraljevu, nije ni bila kamatna stopa, bila je nula. Onda, sledeći projekat je bilo 0,25%, kamatna stopa 23, projekat izgradnje zatvora u Kragujevcu 1,11%.
Dakle, mi smo pre par dana, sad ne mogu da setim o kom se zajmu radi, imali mogućnost da povučemo novac i mi smo se odredili, recimo, za fiksnu kamatnu stopu.
Kamatna stopa je bila 0,15%. Dakle, veoma povoljno, to su kamatne stope o kojima nismo mogli ni da sanjamo pre samo par godina, ali dobro je, jer ovo pokazuje koliko je naša ekonomska politika odgovorna i, na kraju krajeva, koliko je poverenje investitora koji ulažu i novac i rade projekte zajedno sa nama.
Vi ste govorili o ostalim kamatnim stopama, a posebno je za mene važna ova kamatna stopa koju ste sami napomenuli, a koja je vezana za investitore iz Turske. Imate tu jednu stvar koja je veoma važna. Dakle, kada pogledate portfolio investitora sa kojim radi Republika Srbija, pokušavamo da budemo što više diversifikovani, da ne zavisimo samo od jedne ustanove, da sa druge strane otvorimo saradnju i prema velikom broju drugih zemalja, nakon veoma teških razgovora i pregovora sa turskom stranom, ovo je trajalo između šest i osam meseci.
Došli smo do kamatne stope koja je bila jedina moguća u tom trenutku. Mogu da priznam da je ona nešto viša nego što je to kamatna stopa ostalih zajmova, a imajte u vidu da su ostali zajmovi i zajmovi koji su vezani za strane međunarodne institucije koje opet imaju neku drugu politiku, ovde se radi o dve komercijalne banke.
Ono što je meni posebno važno, opet je to mnogo niža kamatna stopa od onih na koje smo navikli i radi se o veoma važnom projektu, o nastavku izgradnje autoputeva i novih puteva u našoj zemlji i to je nešto sa čime ću završiti svoje izlaganje.
Dakle, novac koji mi uzimamo i vraćamo, ali novac koji ćemo investirati, investiramo u konkretne projekte, projekte koji su vezani za infrastrukturu, kao što ste videli za nabavku novih garnitura vozova, za izgradnju autoputeva, za izgradnju bolnice „Tiršova 2“, za ono što podiže kvalitet naše infrastrukture i zdravstvenog sistema i putne infrastrukture u našoj zemlji, a to se pokazalo kao najbolja politika koja vodi ka visokim stopama rasta naše ekonomije i koja povećava konkurentnost naše privrede i koja čini našu zemlju atraktivnijom. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicama, uvažene kolege poslanici, ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope, Republike Srbije, za projektni zajam za izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“ u Beogradu, a moje kolege iz poslaničkog kluba će kasnije govoriti o ostalim zakonskim predlozima.

Postojeća zgrada UDK „Tiršova“ građena je 1936. godine za usluge pedijatrijske nege, da bi prvi put bila renovirana pre nekih 60 godina, a drugi put pre nekih 30 godina.

7/3 VS/MT

Jedan od osnovnih problema za funkcionisanje sadašnje bolnice jeste nedostatak prostornih kapaciteta, zastareli i neefikasni sistem za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, slaba zaštita od požara, zastarelo i neefikasno grejanje, previše bolesnika i članova njihovih porodica u neodgovarajućim hodnicima i premalim sobama.

Uz nedostatak prostora i odsustva posebnih bolničkih i elektro-mehaničkih sistema, sve navedeno upućuje na jedino rešenje i izgradnju nove bolničke zgrade i otklanjanje svih ovih nedostataka.

Pored činjenice da je zbog svih nedostataka navedenih, još davne 1989. godine na nivou nekadašnje države postojao konsenzus, da je neophodna izgradnja nove dečije klinike, taj projekat do danas nikada nije ni započet, a još manje realizovan.

Do sada je završena izrada studije izvodljivosti i trenutno se razrađuje idejno rešenje i radi se urbanistički projekat, a nakon usvajanja urbanističkog projekta, odmah će se otpočeti sa poslovima projektovanja nove zgrade, a potom i sa njenom izgradnjom, tako da sada, više nego sa sigurnošću, možemo potvrditi da će za par meseci početi izgradnja preko 33.000 kvadrata nove i pola veka očekivane dečije bolnice.

Planirani rok izgradnje bolnice je oko dve godine posle čega sledi instaliranje opreme i finalizacija svih ostalih radova. Ali, najvažnije jeste činjenica da će ova bolnica rešiti pitanje zbrinjavanja i nege malih pacijenata za sledećih 30 do 40 godina.

Da bi obezbedila potrebna sredstva Republika Srbija je uputila zahtev Banci za razvoj Saveta Evrope za odobrenje delimičnog finansiranja izgradnje nove Univerzitetske dečije klinike u iznosu od 54 miliona evra, od čega je zaradila predviđeno 30 miliona evra, a za nabavku neophodne opreme 24 miliona evra i adminstrativni savet banke odobrio je zahtev 5. jula prošle godine.

Ukupna vrednost projektne investicije, a procenjuje se na 75 miliona evra, uključujući procenjenu vrednost zemljišta namenjenog za novi objekat. Finansijsko učešće banke obezbediće pokriće troškova do 72% ukupne vrednosti projekta, dok se za razliku do pune vrednosti sredstva obezbeđivati iz sopstvenih izvora.

U budućem znanju Univerzitetske klinike Tiršova 2 najmlađi pacijenti će se lečiti po najnovijim svetskim standardima, a lekari će imati mogućnost da se uz pomoć telemedicine konsultuju sa najpoznatijim stručnjacima iz celog sveta.

To praktično znači da će npr. najbolji svetski hirurzi iz Amerike, Japana ili Australije moći da budu uključeni u konsultacije ili možda da čak direktno upravlja instrumentima na nekoj od operacija u Beogradu. To je budućnost medicine, a Republika Srbija će se potruditi da sve to već za par godina postane dostupno svim pacijentima klinike Tiršova 2.

Bolnica Tiršova 2 ne predstavlja samo novu zgradu i opremu, već i potpuno novi pristup lečenju dece u jednoj modernoj bolnici, kao što imaju njihovi vršnjaci u najsavremenijim zemljama sveta. U skladu sa iskustvima i uz upravo tih najprestižnijih svetskih bolnica, deca će u ovoj novoj bolnici terapiju primati u dnevnim bolnicama nalik igraonicama, dok će najteža bolesna deca ostajati u opremljenim sobama sa svojim roditeljima.

Za razliku od dosadašnje prakse u bolnicama, sve sobe će biti isključivo jednokrevetne i dvokrevetne. Bolnicu će odlikovati velika fleksibilnost, tj. fluidnost odeljenja, tako što će se cela bolnica prilagođavati trenutnoj potrebi, pa tako, recimo, odeljenje ortopedije neće, da tako kažem, zvrjati prazno, dok je gužva npr. na kardiologiji i obrnuto, već će delovi zgrade lako i brzo menjati namenu prema unutrašnjoj dinamici pojedinih situacija.

Ako se ima u vidu da je u periodu od 2015. do 2018. godine postojeća dečija klinika u „Tiršovoj“ imala preko 170.000 ambulantnih konsultacija i blizu 75.000 dana hospitalizacije u bolničkim jedinicama, izlišno je govoriti o značaju ovog projekta, ne samo za Republiku Srbiju, već i za celokupan region.

Ipak, ono što je najvažnije, čime ću završiti ovu svoju diskusiju, jeste činjenica da će zahvaljujući Tiršovoj 2, državni budžetski fond koji se koristi za lečenje dece u inostranstvu, biti značajno rasterećen, da će se smanjiti potreba za javnim pozivima za sakupljanje para za lečenje pojedine dece, jer ćemo mnoge od tih pacijenata lečiti upravo ovde u Beogradu.

Do sada, za neka stanja, iako smo imali obučen kadar, slali smo decu u inostranstvo jer nisu postojali uslovi za potrebne aparate. Izgradnjom Tiršove 2, to viće neće biti slučaj. To se odnosi, pre svega, na najmlađe pacijente sa karcinomima, ali i retkim bolestima i drugim životno ugrožavajućim stanjima.

Na kraju, ostaje mi još samo da kažem da će poslanička grupa Pokreta socijalista - Narodne seljačke - Ujedinjene seljačke stranke, podržati kako ovaj tako i ostale zakonske predloge u Danu za glasanje. Hvala.

Hvala, gospodine Torbica.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, odnosno saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije, podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Moj kolega Bačevac će govoriti o zakonu koji se tiče Sporazuma o zajmu za izgradnju puta odnosno za rekonstrukciju puta Novi Pazar-Tutin, a ja ću se osvrnuti na sve ostale zakone pošto ih ima dosta, gledaću da budem koncizan da bih stigao da o svakom zakonu kažem po nešto.

Prvo bih želeo da se sa nekoliko reči osvrnem na izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala, kako je rekao jedan kolega, radi se o ne velikim izmenama, ali bih rekao da je značaj tih izmena obrnuto proporcionalan broju izmenama, odnosno, radi se o jednom, čini mi se, prilično značajnom zakonu, odnosno prilično značajnim izmenama i dopunama zakona.

Ovaj zakon je direktna posledica odnosno njegove izmene i dopune, a koje su direktna posledica izmena i dopuna Zakona o javnom dugu koji smo usvojili krajem decembra prošle godine, a koji predviđa mogućnost da se strani investitori bave onim što do sada nije bilo moguće, a to je kliringom i saldiranjem finansijskih instrumenata čiji je izdavalac Republika Srbija. To je do sada bilo u isključivoj nadležnost Centralnog registra, a sada otvaramo praktično jednu novu mogućnost. Da kažemo on je na izvestan način indirektna posledica, indirektna posledica naše želje da razvijamo naše tržište kapitala, odnosno da razvijamo naše finansijsko tržište u celini, i svakako da se zadužujemo što je to moguće jeftinije, odnosno da na taj način smanjujemo učešće javnog duga u BDP u budućnosti.

Dakle, mi stvaramo jedan novi pravni okvir, čime pravimo uslove na srpskom tržištu kapitala koji će stranim investitorima i fondovima omogućiti da na jednostavan, brz i efikasan način ulažu svoja sredstva u domaće hartije od vrednosti.

Time će domaće hartije od vrednosti postati i atraktivnije i dostupnije, a povećaće će se, kako je već rekao ministar, baza, struktura ali i diversifikacija stranih investitora koji ulažu u naše hartije od vrednosti, što će svakako rezultirati, odnosno rezultovati smanjenjem kamatne stope u nekoj budućnosti a to, naravno, treba da ima za konačni rezultat smanjenje javnog duga odnosno smanjenje njegovog učešća u BDP.

Podsetiću vas, mi smo se u nekim ranijim vremenima zaduživali po daleko lošijim kamatnim stopama i kada te kamatne stope zamenimo nižim kamatnim stopama, naravno, učešće javnog duga u BDP će se u budućnosti smanjiti, odnosno konvergiraće vrednostima koje su predviđene Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije, a to je vrednost od 45% BDP.

Koliko je važna, odnosno kolika je važnost i pravovremenost, a ovo drugo je naročito bitno, ovih izmena i dopuna zakona, najbolje svedoči podatak koji je izneo i ministar u svom uvodnom izlaganju, a to je da jedna od najvećih i najrenomiranijih finansijskih institucija na svetu, Džej Pi Morgan je odlučio da do kraja narednog kvartala, odnosno najkasnije do polovine godine izlista naše državne obveznice, odnosno da iz uvrsti u svoj renomirani listing obveznica, što će svakako povećati pouzdanost naših državnih obveznica, na šta će svakako obratiti pažnju strani investitori i to u zbiru sa ovim izmenama i dopunama zakona će siguran sam, povećati,

da tako kažem, pojačati tržišnu utakmicu na našem tržištu kapitala, što mora da rezultuje smanjenjem kamatnih stopa, odnosno jeftinijim zaduživanjem za Republiku Srbiju.

Naredni zakon o kome bih hteo da kažem nekoliko reči jeste Zakon o sporazumu o zajmu, projekat za konkurentnu poljoprivredu. Radi se o zajmu vrednom 50 miliona dolara, odnosno oni u trenutku kada je potpisan konvertovan u evre, pa se radi o zajmu, kako je rekao ministar, 45,8 miliona evra. Ovaj zajam je prevashodno namenjen malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima koji nisu obuhvaćeni IPARD merama. Zašto do ovoga dolazi? Zato što IPARD program, bez obzira na svoje brojne benefite, odnosno prvo, velika sredstva koja stavlja na raspolaganje našim poljoprivrednicima i pod veoma povoljnim uslovima, on, sa druge strane, ima za neke naše, a naročito za male i srednje poljoprivredne preduzetnike vrlo komplikovane uslove za aplikaciju za ova sredstva.

Iz tog razloga država je odlučila da povuče jedan kredit kroz koji će, praktično, omogućiti malim i srednjim poljoprivrednim prehrambenim proizvođačima da na jednostavniji način dođu do ovih sredstava, ali da se istovremeno i kroz ova sredstva, osim što će ih investirati za bitne investicije obuče, da tako kažem, da u budućnosti mogu da koriste sredstva iz IPARD programa.

Dakle, primarni cilj ovog zajma, odnosno, sredstava koja su opredeljena ovom zajmu jeste povećanje proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača, povećanje njihove produktivnosti i jačanje tržišnih veza koje će oni kroz ta sredstva ostvariti.

Ostvarenje najvažnijeg cilja planira se kroz dva mehanizma. Jedan je pružanje tehničke podrške neophodne za pisanje biznis planova i za donošenje investicionih odluka, a drugi deo su praktično sredstva, odnosno bespovratna sredstva ili takozvani grantovi, koji su opredeljeni za korisnike, odnosno za krajnje korisnike, kroz koje će oni finansirati svoje investicije u kapital, u radni kapital, u tehničku podršku koja im je potrebna, ali isto tako i u obuku za sticanje potrebnih znanja. Jedno od potrebnih znanja jeste da u budućnosti budu osposobljeni za apliciranje za sredstva iz takozvanih IPARD programa.

Drugi deo zajma unapred je namenjen za unapređenje digitalnih kapaciteta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za podršku savremenoj poljoprivredi. Radi se o sredstvima koja će se koristiti za nabavku hardvera i softvera, za jačanje ljudskih resursa i, naravno, za tehničku podršku za izgradnju jednog informacionog sistema, koji će biti u stanju da prikuplja i analizira podatke koji su od značaja za poljoprivredu i nakon toga da te rezultate, koje dobije kroz tu analizu, prezentuje zainteresovanoj javnosti. Zainteresovane javnosti su tu na prvom mestu, naravno, poljoprivredni proizvođači, kako mali i srednji, o kojima govorimo u ovom zakonu, tako naravno i svi ostali poljoprivredni proizvođači i, naravno, resorno ministarstvo.

Na kraju da kažem da se radi o jednom izuzetno povoljnom kreditu, pošto je, kao što je već rekao jedan kolega, cena kredita, odnosno kamatna stopa je jednaka šestomesečni Euribor plus 0,5%, pošto je šestomesečni Euribor u ovom trenutku minus 0,32%, to znači da je kamatna stopa praktično 0,18%. Radi se o kreditu sa periodom otplate od 12 godina i periodom počeka od tri godine.

Naredni zakon jeste ponovo jedan sporazum o zajmu, ovog puta za unapređenje zemljišne administracije. Zajam od 25 miliona dolara, ponovo konvertovan u evre u trenutku potpisivanja ugovora. I ovde imamo tri neka, da tako kažem, osnovna cilja koja se žele postići kroz aplikaciju sredstava koja ćemo dobiti u ovom zajmu.

Na prvom mestu je unapređenje okvira za procenu vrednosti nepokretnosti i sistema za naplatu godišnjeg poreza na imovinu, jer ovde je primećeno da postoje izvesne nedoslednosti, odnosno nekonzistentnosti i to je potrebno otkloniti, odnosno napraviti jedan, da tako kažem, unificiran sistem na nivou čitave Republike Srbije.

Druga stvar jeste jačanje e-uprave u domenu pristupa informacijama o nepokretnostima i ovo je verovatno najvažniji deo ovog projekta i zato je za njega lociran i najveći deo finansijskih sredstava predviđenih u ovom zajmu.

Ova sredstava podrazumevaju, na prvom mestu, uspostavljanje integrisanog informacionog sistema za katastar nepokretnosti na čitavoj teritoriji Republike Srbije, dakle, pokriva se čitava teritorija Republike Srbije i taj informacioni sistem će biti istovremeno i interoperabilan sa svim ostalim državnim registrima u Republici Srbiji.

Druga stvar, vrlo važna, jeste implementacija nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, implementacija strategije upravljanja digitalnim i analognim centralnim arhivom i, na kraju, implementacija sistema za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, po sistemu sve na jednom mestu. Dakle, dalje unapređujemo sistem izdavanja elektronskih dozvola, građevinskih dozvola, bez obzira na to što smo u ovom trenutku, u tom domenu se nalazimo na devetom mestu u svetu, po onoj čuvenoj Duing biznis listi Svetske banke.

Na kraju, jedan deo sredstava, da kažem, u ovom drugom delu ovog kredita je opredeljen za izgradnju objekta centralnog arhiva, da tako kažem, analognog, pod znacima navoda, odnosno onog papirnog arhiva koji nam je, takođe, potreban.

Treći deo, odnosno treća komponenta ovog kredita jeste unapređenje nivoa kvaliteta Republičkog geodetskog zavoda kroz jačanje njegovih kapaciteta, kroz završetak programa izrade digitalnog katastarskog plana i unapređenje nacionalne referentne infrastrukture.

Kada završimo ovaj proces na kome radimo, očigledno vrlo ozbiljno, kompletne digitalizacije u oblasti zemljišne administracije, onda očekivani efekti su da se značajno poveća efikasnost, transparentnost, pouzdanost i dostupnost sistema za upravljanje nepokretnostima u Republici Srbiji, odnosno da se značajno ojača tržite nepokretnosti u Republici Srbiji.

To jeste nešto što je vrlo važno. Prvo, mislim da je jasno da je to važno, šta god da o tome govorimo, ali kada uzmemo u obzir činjenicu, juče je o tome govorila ministarka, da je u poslednjih pet godina broj gradilišta u Srbiji povećan za 300%, onda je jasno koliko je rastuća potreba za jednim vrlo modernim sistemom koji će uređivati nepokretnosti u Srbiji i koji će, naravno, pružati sve potrebne informacije svim učesnicima na tržištu nepokretnosti.

Ovde se ponovo radi o izuzetno povoljnom kreditu, pod potpuno istim uslovima kao i prethodni kredit. Dakle, kamatna stopa od 0,18%, rok dospeća kredita 12 godina, a period počeka tri godine.

Naredni zakon, ponovo jedan sporazum o zajmu, ovog puta zajam za nabavku voznih sredstava za preduzeće "Srbija voz". Ovde se radi o jednom prilično velikom, da kažem, kreditu, u smislu količine sredstava koja se povlače, 100 miliona evra, za nabavku 18 elektromotornih garnitura za regionalni saobraćaj.

Kada uzmemo u obzir da preduzeće "Srbija voz" već ima jedan kredit koji je aktivan, da tako kažem, koji je namenjen za praktično osavremenjivanje pet elektromotornih garnitura koje trenutno nisu u saobraćaju, a biće vraćene u saobraćaj, dakle, mi dramatično modernizujemo naše preduzeće "Srbija voz", odnosno našeg glavnog prevozioca putnika u Republici Srbiji.

Kada uzmemo u obzir jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da imamo vrlo iskazano opredeljenje u poslednjih nekoliko godina, gotovo deceniju, da unapređujemo našu železničku infrastrukturu, podsetiću vas, juče je ministarka o tome govorila, mi smo poslednjih godina rekonstruisali negde oko 300 kilometara pruga. Mi gradimo brzu prugu Beograd-Budimpešta. Ove godine treba da se otvori deonica Beograd-Stara Pazova, dogodine do Novog Sada. Hoćemo da čitav Koridor 10 bude brza pruga, što je za nas izuzetno značajno, jer postajemo verovatno jedna od najvažnijih železničkih čvorišta u ovom delu Evrope.

Kada sve to uzmemo u obzir, onda se nameće obaveza da izvršimo obnovu, da tako kažem, pod znacima navoda, voznog parka "Srbija voza", jer on u ovom trenutku praktično raspolaže sa zastarelim voznim sredstvima, čija je cena održavanja i upotrebe izuzetno visoka, čija je pouzdanost i raspoloživost izuzetno niska, jer se vrlo često kvare, što će reći, jedini mogući odgovor na to jeste nabavka potpuno novih elektromotornih garnitura.

Bez obzira na to što su jugoslovenske železnice, ili već kako su se u tom trenutku zvale, u jednom trenutku transformisane u tri potpuno nezavisna pravna lice, ta tri preduzeća i dan danas, odnosno njihovo poslovanje je međusobno povezano i međusobno uslovljeno i da se metaforički izrazim, možemo da ih posmatramo kao jedan sistem spojenih sudova. Tako da, vi ako investirate u jedno od tih preduzeća, a ne investirate u drugo, ne samo da nećete imati nikakve koristi, nego ćete imati negativne efekte, odnosno imaćete, kako to naš narod kaže u žargonu bačene pare. Jer, ako vi imate osavremenjenu železničku infrastrukturu, a imate potpuno zastarela prevozna sredstva, onda je ta železnička infrastruktura, njen značaj nije apsolutno nikakav, jer nemate sredstva kojima ćete prevoziti putnike na odgovarajući način.

Dakle, ukoliko želimo, a sasvim sigurno želimo da učinimo železnički saobraćaj konkurentnim i ukoliko želimo da on donosi veće prihode i da rastereti druge vidove saobraćaja, tu na prvom mestu mislim na drumski saobraćaj, čiji su kapaciteti ograničeni, jer autoput ima ograničene kapacitete, a vi kad napravite dvokolosečnu brzu prugu, kapaciteti su maltene neograničeni. Da ne govorim o tome koliko je veći zagađivač, recimo, drumski saobraćaj od železničkog saobraćaja.

Jednostavno, moramo da investiramo u prevozna sredstva, odnosno u vozni park, da tako kažem, preduzeća "Srbija voz".

Ovde se ponovo radi o jednom izuzetno dobrom kreditu. Kamatna stopa je šestomesečni Euribor plus 1%. Dakle, tu se radi o 0,68% kamati. I ovde se, kao i kod onih prethodnih kredita, daje mogućnost da se u slučaju potrebe ili ako nam ne odgovara kamata, konvertuje kamata, odnosno ukoliko nam ta druga kamata više odgovara, možemo da konvertujemo kamatu u neku nižu koja nam više odgovara. Rok dospeća je 15 godina, a period počeka četiri godine.

Rekao bih najvažniji kredit, barem za nas koji smo roditelji, radi se o zakonu o potvrđivanju projektnog zajma za izgradnju Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2, koja se, doduše, neće nalaziti u Tiršovoj ulici, ali će se nalaziti relativno blizu, da kažem.

Univerzitetska dečija klinika u Beogradu osnovana je još 1924. godine, ne na ovom mestu gde se nalazi danas, nešto niže u ulici Kneza Miloša, u jednoj privatnoj kući, bila je to vrlo mala klinika. Godine 1940, kada je ova današnja zgrada završena, ona se preselila u novu zgradu. Bila je tada perjanica naše medicine. Već naredne godine, nažalost, u šestoaprilskom bombardovanju doživela je velika oštećenja, ali je već posle nekoliko dana nastavila sa radom i nakon, da tako kažem, oslobođenja, odnosno nakon 1945. godine, ona je nastavila da radi i doživela je nekoliko rekonstrukcija i proširenja.

Međutim, potrebe su bile mnogo već koje nije bilo moguće zadovoljiti ovim proširenjima i preuređivanjima i jednostavno u jednom trenutku se došlo do zaključka da se mora graditi nova klinika, da ne govorim o tome što je pominjao moj kolega Torbica, da je ova klinika svakog dana postojala sve neuslovnija, što zbog velikog broja pacijenata u sobama, što zbog operacionih sala koje su građene za neka druga vremena, a koje sada postaju premale, što zbog raznoraznih sistema koje je jednostavno vreme pregazilo.

Pred nama se danas nalazi sporazum, odnosno projekat koje smo čekali godinama, usudio bih se da kažem, decenijama, naročito naša deca i zbog naše dece možda bolje reći, mi kao roditelji, a rekao bih i lekari koji su davali svoj maksimum u uslovima koje su imali i sa uređajima koje su imali iz kojih su izvlačili, rekao bih i više od maksimuma.

Kao što je današnja klinika, koju još uvek koristimo, građena po ugledu na jednu parisku Dečiju bolnicu, bila je naravno tad, rekao sam, perjanica naše medicine, tako i buduća klinika koju ćemo graditi, koja će se delimično raditi po ugledu na jednu Dečiju kliniku u Helsinkiju, biti klinika koja će biti građena po najvišim svetskim standardima. Od toga što će imati samo jednokrevetne i dvokrevetne sobe za smeštaj naših mališana i eventualno njihovih roditelja, preko prostranih operacionih sala, kakve danas nisu, opremljene najsavremenijim medicinskim uređajima do toga da će se primenjivati najnovije metode, bilo dijagnostičke, bilo metode za monitoring, bilo terapijske metode lečenja.

Kao što je već rečeno, gradonačelnik Radojičić je najavio da će moći putem video linka da se uključuju i strani lekari i da učestvuju u operacijama, čak i da upravljaju daljinski nekim od medicinskim uređajima koje će se koristiti u toj budućoj klinici, i to jeste ono što je i najavljeno na sajtu banke za razvoj Saveta Evrope, da će ova klinika biti osposobljena čak i za robotsku hirurgiju.

Mnogobrojni su benefiti koje donosi ovaj projekat, od onih očiglednih, a to je povećanje komfora za naše mališane i njihove roditelje, preko veće efikasnosti u pružanju zdravstvenih usluga, do povećanja stope oporavka, lakše resocijalizacije malih pacijenata, ali i smanjenju troškova kroz smanjenje broja potrebe za lečenje naše dece u inostranstvu. Sve to naravno će biti rađeno u skladu sa najnovijim preporukama i najvišim standardima Svetske zdravstvene organizacije i Evropske unije.

Na kraju nekoliko reči, ukoliko stignem, o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine. Dakle, jedan veoma važan popis, jer ga radimo na potpuno nov i drugačiji način nego do sada. On je generalna proba za buduće popise koji će biti rađeni na bazi registara, što će nam omogućiti da imamo jednu potpuno drugačiju dinamiku izvođenja popisa, odnosno moći ćemo mnogo češće i mnogo jednostavnije da izvodimo popis.

Važan je, naravno, i sa stanovišta toga što će uporedivost podataka biti mnogo veća, jer za narednu godinu su planirani popisi u svim zemljama EU i svim zemljama potpisnicama EFTA sporazuma, gotovo čitava Evropa naredne godine radi popise, odnosno podaci će biti mnogo korisniji.

Ovo je prvi popis u dugogodišnjoj istoriji vršenja popisa u Srbiji još od 1834. godine i koji se ne radi na tradicionalan način, odnosno popunjavanjem papirnih upitnika, već se podaci unose u laptopove, što će biti, rekao bih, vrlo značajno jer ćemo na taj način, osim dobijanja daleko većeg kvaliteta pouzdanosti i tačnosti podataka, kroz neke nove inovativne procese popisa, imati mogućnost da podatke analiziramo na mnogo više načina, nego što je to bilo moguće u prošlosti.

Još sa jednom rečenicom da završim. Zahvaljujući fokusu koji država i Vlada stavljaju na digitalizaciju, mi praktično imamo danas veliki broj naprednih administrativnih baza podataka i te baze podataka će biti osnov za buduće popise zasnovane na bazi registara, jer ćemo mi u tim registrima imati u suštini precizne podatke u realnom vremenu.

Još jednom da kažem da će poslanička grupa SDPS podržati sve zakone na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem na pažnji.