Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo prilike da nastavimo razgovore koje smo imali prethodno.

Danas su na dnevnom redu ponovo zakoni kojima se zadužujemo, novi zajmovi. Moje možda prvo pitanje za vas je to, ako živimo u zlatnom dobu, ako imamo, kako vi kažete nikad veći privredni rast, ako smo dostigli nivo kakav ne može ni jedna druga evropska zemlja, ako imam suficit u budžetu, a zašto se onda, gospodine ministre, ponovo zadužujemo?

Mi smo principijelno protiv zaduženja i smatramo da niste morali uzimati sve ove zajmove i da su neki od ovih projekata mogli biti završeni iz sredstava i iz budžeta Republike Srbije. Da ne kaže neko da smo mi protiv bolnica, dakle, nismo mi protiv izgradnje, na primer Tiršove 2, za koju se uzima jedan zajam, ali ćemo podsetiti da ste vi to najavljivali još 2016. godine. Tada je ministar Lončar govorio da je to prioritet Vlade Republike Srbije i tada je Aleksandar Vučić razgovarao sa guvernerom ove razvojne banke, odnosno Banke za razvoj Saveta Evrope, da budem precizan. Pa ste o tome ponovo pričali 2017. godine pred predsedničke izbore, pa ste pričali 2018. godine pred lokalne izbore u Beogradu i evo sada 2020. godina, bliže se novi parlamentarni izbori, pa Bože moj, zašto ponovo ne bismo pokrenuli tu temu izgradnje Tiršove 2. Mnogo je ozbiljnije pitanje zašto taj projekat toliko kasni, zašto već nije ili završena ili u nekoj, da kažem, poodmakloj fazi izgradnja Tiršove?

Mislim da jeste Tiršova svakako jedna bolnica koja je reprezentativna, iz koje dolaze deca iz čitave Srbije, u jeste, da se ne lažemo, podignut nivo usluge u prethodnim godinama, ali je uvek pitanje da li je moglo bolje i da li je moglo više.

Moje pitanje za vas je, kada ćete uložiti malo sredstava u Institut za majku i dete? Ja sam kao roditelj tri deteta često, ne često, ali imao prilike da boravim tamo u nekoliko navrata, i moram priznati da sam bio šokiran da u institutu takvog renomea, ne postoji aparat za kapilarnu analizu CRP-a i krvne slike. Poslednji put sam bio pre nekoliko dana, mislim da je bilo preko 100 roditelja i dece, prepuna čekaonica za vreme ove epidemije gripa. Čekao se po pet sati i deca pod temperaturom nakon pet sati čekanja, moraju da prođu u kroz vađenje krvi iz vene, umesto da se to uradi iz prsta što je daleko lakše, bezbolnije. Ja sam se i raspitao, taj aparat, srednja cena, ima i skupljih i jeftinijih, košta negde oko 10 hiljada evra, što je za državu, za grad Beograd mnogu slobodno reći skromna suma, veoma skromna suma.

Sad, vi ćete pitati, gospodine ministre, odakle se ta sredstva mogu uzeti.

Evo da vam dam nekoliko ideja. Nedavno je otvorena Paliluska pijaca i to je poprilično nezapaženo prošlo u medijima. Ta pijaca je koštala neverovatnih 1,5 milijardi dinara. Zamislite, 1,5 milijardi dinara za pijacu?! Da bi građani Srbije shvatili koliki je to novac, na primer, godišnji budžet Opštine Svrljig je nekih 450 miliona dinara.

Evo, često Milija Miletić govori kako je to najlepša opština u Srbiji i za godinu dana ukupan budžet je 450 miliona, ali zato u Beogradu neko potroši 1,5 milijardi na pijacu na kojoj, verovali ili ne, postoji 50 tezgi za voće i povrće i 36 rashladnih vitrina. Za 50 tezgi za voće i povrće režim Srpske napredne stranke je platio 1,5 milijardi dinara, skoro 12 miliona evra i hvali se posle rukovodstvo grada Beograda kako imamo, kaže, najmoderniju pijacu u ovom delu Evrope.

Nama, gospodine ministre, trebaju moderne bolnice, trebaju nam moderne škole. Poslednje što građanima Srbije i Beograda treba su pijace koje su koštale 1,5 milijardi dinara, a kojima svakako nije podignut kvalitet života stanovništva.

U Prijepolju je godišnji budžet, evo, dodaje Zoran Despotović, 1,1 milijarde dinara. Za Mladenovac je 750 miliona dinara, za čitav grad, koji jeste gradska opština Beograda, ali zamislite dva kompletna budžeta za Mladenovac vi potrošite za pijacu.

Da li su vas zbog toga birali građani Srbije? Da li mislite da je to najpotrebnije i najbolje što ste mogli uraditi s tim novcem? I koliko je bolnica po Srbiji moglo biti napravljeno? Mogli ste i po unutrašnjosti napraviti nekoliko centara i nekoliko dečijih bolnica kao što su „Tiršova“, kao što je „Institut za majku i dete“. Mnogo korisnije stvari su mogle biti urađene sa tim novcem.

To je vaš problem, vi se hvalite tim velelepnim projektima, a od tih velelepnih projekata građani Srbije nemaju apsolutno ništa.

Na istoj toj opštini Palilula čitava leva strana, to ste vi možda zaboravili, a nadam se da niste, bili ste gradonačelnik Beograda, pliva u fekalijama, nema kanalizacionu mrežu. E, vi sad recite da li je urgentnije bilo da se pravi pijaca od 1,5 milijardi dinara ili je bilo urgentnije da se radi kanalizaciona mreža? I pitajte građane, ne samo Palilule, nego i Mladenovca koji sam pomenuo i Lazarevca i brojnih drugih beogradskih opština koji nemaju osnovne one potrebe, da tako kažem, nisu im obezbeđene za život, šta treba raditi i kako treba usmeravati sredstva.

Dakle, jeste dobro da se radi i da se gradi, ali mora biti nekakva lista prioriteta i morate prvo osnovne životne potrebe i normalan život obezbediti svim građanima i Beograda i Srbije, pa tek onda ući u takve besmislene projekte.

Zamislite kako se oseća neko iz unutrašnjosti, kada čuje da je neko u Beogradu 1,5 milijardi dinara, što je višestruko više od budžeta njihovih opština i gradova potrošio na jednu pijacu sa 50 tezgi za voće i povrće i 36 rashladnih vitrina.

Oni mrze građane Beograda, a građani Beograda ništa krivi nisu, jer ponavljam, niti su to želeli, niti su sa tim saglasni, niti to podiže njihov kvalitet života.

Konačno, ministre, ja bih vas još jednom podsetio da ste Zakonom o privremenom načinu isplate penzija, oteli građanima Srbije, penzionerima, samo direktno više od milijardu evra. Još uvek nisam došao do kompletnih podataka, ali ću doći, time se intenzivno bavim. Vi mi niste odgovorili na poslanička pitanja koja sam vam postavio, što je po mom mišljenju skandal, a nekada nije moglo da se desi da ministri u roku od 15 dana ne odgovore na poslanička pitanja, a vas to izgleda baš briga.

Šta ste uradili sa više od milijardu evra, to su ogromna sredstva, već ste mogli izgraditi Tiršovu dva, Tiršovu tri, Tiršovu pet, Tiršovu šest i Tiršovu sedam, naravno, ne u Beogradu, već u drugim gradovima Srbije, pa da svako ima u blizini takvu bolnicu za koju biste mogli da kažete da je najbolja i najkvalitetnija u Evropi, pa biste zadržali malo i stručnjaka i lekara. To je nešto što bi bilo u korist svih građana Srbije.

Ne može se samo razmišljati o provizijama. Zamislite, koliko je neko zaradio, ko je dobio da gradi pijacu od 1,5 milijardi dinara, a pijaca da kažem, nije od zlata, nije od srebra, nije od platine, a ipak košta 12 miliona evra.

Oni koji su mislili da je skup Trg Republike, da je skupo plaćen, to na kraju ispade nekih 6,5 miliona evra, duplo manje od Paliluske pijace. Hvala.

Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite ministre.

Hvala.
Uvaženi poslanici da iskoristim priliku i da odgovorim na nekoliko pitanja koja smo imali priliku da čujemo po pitanju penzija, ja sam već odgovorio na to pitanje, ali s obzirom da ste sami rekli da ste i dalje u procesu prikupljanja informacija, i kada budete skupili sve te informacije, onda ćemo ponovo da ukrstimo argumente oko tog pitanja, a ja ću sačekati da vi to uradite, pa ćemo onda zajedno da prođemo kroz to.
(Nemanja Šarović: Nikada vi niste izneli taj podatak.)
Druga tema je mnogo važnija i odnosi se na današnje zasedanje Skupštine, a to je, zašto se zadužujemo. To je pitanje na koje ću vam odgovoriti tako što ću vam objasniti prvo kako budžet radi, a onda ću proći zajedno sa vama kroz rezultate koje smo upravo odgovornom ekonomskom politikom ostvarili i koji se oslikavaju, ne samo u visokoj stopi rasta naše ekonomije, nego i u nikada manjoj nezaposlenosti.
Dakle, budžet jedne zemlje, pa i naše zemlje, radi tako što ostvarujete i prihodujete tekuće prihode kroz poreze, doprinose, akcize. Sa druge strane, imate neke tekuće rashode. Razlika između prihoda i rashoda daje vam iznos deficita ili suficita u budžetu. Ono što je za građane Srbije veoma važno, četvrtu godinu za redom imamo suficit u budžetu, na veoma odgovoran i pravi način trošimo novac i u okviru tog budžeta imamo nikada više novca za kapitalne investicije. Samo ove 2020. godine to će biti 260 milijardi dinara.
To nije dovoljno, i ukoliko bismo nastavili da investiramo, imajući to u vidu, mi nikada ne bismo mogli da izgradimo ni kilometar autoputa, ni nove bolnice, ni nove škole. Uspeli bismo, ali bi nam za to trebalo mnogo više vremena. Mi to vreme nemamo, nikada nam nije bila bolja situacija u našim javnim finansijama. Želimo da iskoristimo priliku, da kroz zaduživanje, ali zaduživanje po nikada manjim kamatnim stopama, dođemo do većeg kapitala, kako bismo investicioni ciklus, koji smo pokrenuli pre par godina još više ubrzali, jer to za nas znači i nove kilometre autoputeva, za građane Srbije nove škole, nove bolnice, nove vrtiće i bolji životni standard. Što više gradimo, što nam je veća i viša stopa rasta, to je više novca u budžetu, a više novca u budžetu znači veće penzije, veće plate i to je jednostavno investicioni ciklus i odgovorna ekonomska politika za koju ne postoji druga alternativa.
Dakle, zato idemo u potpisivanje ovakvih ugovora, kao što su ugovori o kojima danas razgovaramo ovde sa vama, kako bismo iskoristili povoljnu situaciju, kako bismo došli do kapitala i u što kraćem vremenskom periodu, sve te investicije, svu tu infrastrukturu, a ja bih voleo da budem iskren da je to neko davno pre nas završio, ali nije, da bismo to što pre završili, a da sa druge strane našoj deci ne ostavljamo teret zaduženja, s obzirom na to kao što ste videli, opada nam i učešće javnog duga u BDP i zbog rasta BDP, a naravno i zbog povoljnih kamatnih stopa koje imamo na kreditu.
Drugim rečima nosimo se dobro sa dugom koji su nam ostavili. Ono što je još važnije ove kredite ili ove zajmove, kako ste vi rekli, trošimo na ulaganje u infrastrukturu, na ono što poboljšava kvalitet i standard života, s druge strane čini našu zemlju atraktivnijom i konkurentnijom.
Ne znam šta ste još pričali oko velelepnih projekata. Na svakoj lokalnoj samoupravi je da definiše svoje prioritete. Sećam se da smo imali program koji se zvao da se radi kako građani kažu. Dakle, mi smo konsultovali u svakoj opštini grada Beograda građane Beograda. Oni su definisali projekte koji su za njih bili prioritet. I na takav način smo i radili. Videli ste i prošle godine za ovu godinu da je bila i rasprava i transparentan proces usvajanja gradskog budžeta, tako da sa te strane ne mogu da komentarišem da li su bili u pravu, da li ste vi u pravu ili niste u pravu, sami će građani reći.
Za građane Palilule veoma je važna i leva i desna strana reke. Dakle, za desnu stranu reke veoma je bila važna paliluska pijaca, veoma je bilo važno da se rekonstruiše Ulica 27. marta, veoma je bilo važno, ja se toga sećam, i da rešimo nelegalne objekte između blokova zgrada isto takođe u 27. marta. Takođe je i kanalizacija izuzetno važna. Kao što znate obezbedili smo sredstva i za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava. To su sredstva koja smo obezbedili u iznosu od 45 miliona evra. Vrlo brzo, narednih mesec ili dva dana očekujemo i početak radova. Sve ide u nekom i po nekom nizu i u nekim koracima koji po meni imaju potpuno smisla.
Mi, uvaženi poslanici ne bismo mogli da razgovaramo ni o završetku kanalizacije na levoj strani Dunava, ne bismo mogli da razgovaramo ni o bilo kojim ovim projektima kao što je Klinički centar u Nišu ili Klinički centar Srbija ovde u Beogradu, da nismo prošli kroz teške reforme, da nismo prošli kroz hrabre ali odgovorne odluke koje su nas dovele u situaciju.
Ponoviću još jedanput da imamo četiri godine za redom suficiti u budžetu, da imamo nikada manju nezaposlenost, dakle treći kvartal prošle godine imali smo 9,5% stopu nezaposlenosti. Podsetiću vas 2013. godine ta stopa je bila iznad 25%. I dalje nismo zadovoljni. Borimo se za svako novo radno mesto, za svaku novu fabriku, ali trend je takav da je to dobro. Imamo stabilno učešće javnog duga u našem BDP. Naš BDP nam raste.
Dakle, svi ekonomski pokazatelji nam ukazuje na to da kroz odgovornu ekonomsku politiku, kroz ulaganje prevashodno u javne radove, odnosno javne investicije, kao što su ove investicije o kojima danas ovde diskutujemo i razgovaramo, možete da povećate stopu rasta vaše ekonomije. Stoga smo na kraju i definisali i izašli pred građane Srbije sa projektom „Srbija 2025“, dakle 14 milijardi evra u narednom petogodišnjem periodu. I još više hoćemo da uložimo u infrastrukturu i da na takav način poboljšamo kvalitet života građana Srbije. Hvala puno.

Hvala ministre.

Pravo na repliku, Nemanja Šarović.

Gospodine Mali, pre svega vi odgovornom ekonomskom politikom nazivate to što ste opljačkali penzionere. Oteli ste, ja ponavljam, oteli ste od penzionera preko milijardu evra, a to što vi odbijate da odgovorite na poslaničko pitanje, što vam je dužnost, govori o tome da vi ne poštujete građane Srbije.

Vi ste dužni da saopštite tačan iznos u dinar i u petoparac koliko je za svaku godinu iznosila ušteda koja je ostvarena time što ste doneli Zakon o privremenom načinu isplate penzija, a odlučili ste da ćete ih isplaćivati tako što deo nećete isplaćivati. To je skandal.

Druga stvar, vi kažete kako upada učešće zaduživanja u BDP, ali je u međuvremenu porastao javni dug u apsolutnom iznosu za neki desetak milijardi. Bilo je jedno vreme više, išli smo skoro do 28, sada je nešto palo, ali je značajno poraslo. Pitanje je ako se nastavi iseljavanje iz Srbije ovim tempom da li će to imati ko da vraća?

Treća stvar, vi kažete kako imamo suficit u budžet. Suficit u budžetu se pojavio zbog toga što je kasnilo izvođenje kapitalnih radova. Zato se pojavio. Ne možete platiti ono što nije urađeno. Zato što su kasnili i ti auto-putevi o kojima vi pričate, a dobro znate ko god da je bio na vlasti, pa morao je za osam godina i završiti neki kilometar auto-puta. Dakle, nije auto-put nešto što nije viđeno pre dolaska vaše koalicije na vlast, već je nešto normalno što građani Srbije su imali i pre toga, imaju sada i treba da imaju još više.

Poslednja stvar. Vi kažete radili ste tako što je postojao program koji je odlučivao kako, evo zapisao sam, da se radi kako građani kažu. I građani Palilule su, vi tvrdite, rekli hoćemo pijacu od milijardu i po dinara, hoćemo i dalje da plivamo u fekalijama, ne zanima nas kanalizacija, hoćemo da imamo pijacu od milijardu i po dinara koja ima 50 tezgi i 36 rashladnih vitrina. E, to je gospodine ministre uvreda za građane Srbije, ne samo Palilule, nego svakoga ko razmišlja šta je iz budžeta republičkog mogao dobiti, jer taj novac nije morao završiti ni u budžetu Beograda, mogao je završiti u budžetu neke druge opštine i biti korisnije upotrebljen. Ja ne mogu da zamislim i smislim lošiji način da se u ovakvoj Srbiji potroši milijardu i po dinara, nego da se napravi jedna pijaca i to ne velika pijaca.

Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Da iskoristim priliku da odgovorim na par pitanja ili komentara koje smo imali priliku da čujemo, da vam kažem, gospodine Šaroviću, hrabre i odgovorne odluke koje su vezane za ekonomsku politiku, a koje su bile vezane za reforme 2014. godine, nisu skandal, kao što ste vi napomenuli, skandal je ono što su Dragan Đilas i oni koji su bili na vlasti pre toga nama ostavili. To je, gospodine Šaroviću, skandal i treba to da nazovete pravim imenom.
Dakle, skandal je što su od 2008. godine povećavali iznos javnog duga, što su stope našeg rasta bile negativne, skandal je način na koji su ogroman deficit pravili iz godine u godinu, to je, gospodine Šaroviću, skandal.
Pričajte malo i o tome građanima Srbije, onda govorite o situaciji 2013. godine, kada niste imali dinara u budžetu za plaćanje plata, za plaćanje penzija i hrabrim merama ste išli napred da biste danas obezbedili nikada veće penzije, malo o tome pričajte, treba da razumete uzroke pojedinih odluka i način na koji se odgovorna ekonomska politika sprovodi.
Sad ću još nešto da vas naučim. Rekli ste suficit u budžetu se pojavio zbog kašnjenja u radovima. Ja citiram šta ste rekli - suficit u budžetu se pojavio zbog kašnjenja u radovima. Nadam se da ne moram da vas sada edukujem zašto se i kako se pojavio suficit, pogotovo, što ste bili ovde kada smo usvajali rebalans budžeta za 2019. godinu, usled, i ponoviću ponovo, povećanih prihoda u budžetu. Da niste imali taj rebalans, pa da onda još više razmislimo o tome zašto i kako se pojavio suficit nikada veće iskorišćenje budžeta nije bilo nego prošle godine, pogotovo za kapitalne investicije. Tako da, još jedanput proverite, pročitajte, pa vidite zbog čega je bio suficit u budžetu.
Mi se ponosimo time da smo četvrtu godinu za redom u budžetu, republičkom budžetu ostvarili suficit, dovoljno govori o našoj odgovornoj ekonomskoj politici.
Javni dug, ja sam više puta o tome pričao, dakle, javni dug u apsolutnom iznosu išao je, i sami ste rekli, na 3.000 milijardi, pa se spustio na 2.700 i tako dalje, dakle, nije da nikada veći nije bio.
Ono što je posebno važno je učešće javnog duga u BDP, osnovni i najvažniji pokazatelj. Zbog toga što nam raste BDP, a držimo konstantnim u apsolutnom iznosu taj iznos duga i pored nikada većih investicija, nama opada učešće javnog duga u BDP-u. Ne možete da kažete da je gore stanje bilo 2012, 2013. godine, kada je bilo preko 70% učešće javnog duga u BDP-u ili sada, kada je to ispod 50%.
Oko Palilule, samo bih vas molio da mi ne izvrćete reči. Nikada nisam rekao da su građani glasali za fekalije, ali su glasali za odgovornu ekonomsku politiku. Podsetiću vas, 2014. godine imali smo milijardu i 200 miliona evra. I ponoviću to - milijardu i 200 miliona evra ukupnih dugova na leđima građana Beograda i grada Beograda. Ostavio je to nama i građanima Beograda u amanet Dragan Đilas. Ne samo dugove koji su vezani za kredite, pa se na to izvlači u medijima, kaže - ne, bilo je 400 i nešto miliona. Jeste, majstore, ali bilo je još i dugova za trudnice i dugova za porodilje i dugova javnih preduzeća i dugova gradskih opština što si nam ostavio i što smo morali da vraćamo.
Ali, kao što vidite, grad Beograd od otvaranja fabrike "Meita" u Obrenovcu, od otvaranja tekstilne fabrike u Lazarevcu, od izgradnje obilaznice, od izgradnje takođe novih kilometara i kanalizacione i vodovodne mreže, trenutno je u izgradnji i fabrika za pretvaranje smeća, odnosno tog čvrstog otpada u električnu energiju, što su ogromne stvari koje pokreću Beograd napred, jednog mosta, Pupinovog mosta, drugog mosta, itd. I kao što sam vam i rekao, obezbedili smo sredstva za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava i u narednih mesec, dva, tri očekujemo početak radova. Dakle, rešićemo mi taj problem.
Ne možete sve da rešite odmah, pogotovo ne kada ne nastupate iz pozicije da su vam nešto ostavili ovi pre vas, nego kad imate ogroman minus koji mora da vraćate. Hvala puno.

Hvala, ministre.

Nemanja Šarović, pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine ministre, vi pričate o tome da je skandal ono što su vam ostavili oni koji su bili pre vas. Ja moram da vas obavestim da ste pre vas bili vi, gospodine ministre. Vi ste bili deo DOS-ove vlasti. Vi ste učestvovali u sprovođenju njihove ekonomske politike. Vi ste učestvovali u sprovođenju pljačkaške privatizacije, i to ste imali istaknutu ulogu.

Druga stvar, kad kažete skandal je ovi šta su uradili od 2008. godine. Koji, gospodine ministre? Skandal je to što 80% ovih koji vam aplaudira dok to pričate su upravo oni koji su bili deo te vlasti. Jel Dragan Đilas imao više od 56 odbornika ili manje? Ko je činio tu vlast u Beogradu? Ko je činio vlast u Srbiji? Da li je DS nekad odnela apsolutnu pobedu na izborima? Nije.

Srpska napredna stranka je odnela apsolutnu pobedu na izborima, ali umesto da procesuira te žute, te lopove, te koji su pljačkali, te koji su uništavali, vi ste, gospodo, odabrali da ih abolirate i da ih uzmete ponovo sa vama u vlast. I to je istina.

Jel netačno nešto što sam rekao? Jel ste mogli bez njih, i bez Rasima, i bez Vuka Draškovića, i bez Ivice Dačića i Palme, i Karića i bilo koga? Jeste. Sami ste imali većinu. Zašto niste preuzeli odgovornost? Vi ste preuzeli njihove kadrove, to ste vi preuzeli i odlučili da ih abolirate. Zašto ih ne procesuirate? To je suština.

Sledeće, vi kažete, gospodine ministre, da ćete vi mene da edukujete. Dakle, ja sam se vama pristojno obraćao, a vi morate znati kako ministar sme da se obraća narodnom poslaniku. Dakle, ako ćemo o edukaciji, vi, gospodine Mali, za to niste ekspert, jer svi znamo kako se vaša edukacija završila.

Gospodin Siniša Mali, izvolite.