Hvala predsedavajuća.
Uvaženi ministre sa saradnicama, danas ću govoriti o zajmu za izgradnju nove UDK Tiršova 2. u Beogradu, ali pre nego što krenem sa obrazloženjem ovog zakona zajma, moram da se prisetim, neko je danas spomenuo gospodina Pajtića, a odavno nismo govorili o njemu i njegovim silnim malverzacijama, pa da se podsetimo kako je to nekada izgledalo, a šta mi to sve danas radimo.
Oni su devastirali, oni su urušavali, oni su gradili, pa ne gradili, oni su uzimali pare, a mi sve živo što oni započnu, završimo. Da se setimo te 2016. godine, 4. jula, došle su kamere, pozvao iz Bojan Pajtić, to je bilo par dana pred izbore, presekao vrpcu, aaaaa, gotova Kamenica 2, bravo, divno, ušli ljudi, a tamo sve šuplje i prazno.
Kamenica 2. bolnica, institut, nije bio završen, pod jedan.
Pod 2, nije dobio ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu, a pod tri, prazna Kamenica, ništa uneli nisu. Sram ih bilo.
Došla nova vlast, SNS, došla nova Vlada, došao novi gradonačelnik, završili smo, pritom je institut građen osam godina i potrošeno je 30 miliona evra, a šarena laža, kobajagi otvorio čovek Kamenicu 2.
Sramotno je to bilo, na sreću, ljudi su videli kako su radili, koliko su krali, izabrali su novu vlast, Srpsku naprednu stranku i završili smo sa šest meseci kompletnu „Kamenicu 2“. Bogu hvala, rade oba krila, napunili je. To su najsavremeniji instrumenti. Znači, ta tužna priča je završena. Pajtić je otišao u zaborav, bio i nepovratio se.
Setimo se samo za vreme njegove vladavine mnogo tužne priče iz sela Bočar, gde je trebalo da se napravi na zemlji „Heterlendovoj“ ostavili su državi u amanet da naprave Specijalni zavod za decu sa posebnim potrebama. Dade Pajtić milion i po evra za to, za centar za decu sa posebnim potrebama, a od tog centra samo ostade jedna tabla koja i dan danas košta milion i po evra.
Čudi me kako nije znao šta mu rade lekari, šta se desilo sa tih milion i po evra. Znamo mi šta se desilo, nego ne znaju još uvek ljudi iz Bočara, pa se čudom čude i pitaju, obećano im je bilo 50 novih radnih mesta, od tih 50 novih radnih mesta nijedno mesto imaginarni centar, tragedija, mislim toliko je tužno da neću više da pričamo o njemu. Bio ne povratio se.
Mi radimo potpuno drugačije, radimo kroz projekte. Da, uzimamo kredite, ali uzimamo kredite sa po 2% kamate, čak sam čula da je jedan kredit od 0,61, što je dobro. Vratili smo sve njihove dugove i sada pravimo programe koji obuhvataju 12 projekata i to: izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, čiji je osnivač Republika Srbija, u iznosu od 3.200.000.000 dinara.
Ovo čitam samo da ljudi znaju šta su radili oni, šta nisu uradili, šta mi, a onda ću se vratiti na „Tiršovu 2“.
Izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova na lokalnom nivou obuhvata nabavku medicinske i druge opreme i sve ono što oni nisu uradili. Projekat rekonstrukcije kliničkih centara finansira se iz sredstava kredita Evropske investicione banke i iz sredstava budžeta.
Moram da kažem, moj dragi kolega, gospodin Bojanić, je imao tu nesreću da bude bolestan, pa je bio u bolnici. Bila sam i ja 2011. godine, Bogu hvala samo tri dana, jer su neke ovolike žute bube htele da pojedu i mene i one ljude jadne što su bili tamo. Sve je razvaljeno, prljavi toaleti. Mi imamo izvanredne lekare, imamo izvanredne medicinske sestre, ali šta vredi kad je bilo sve razvaljeno. Nema er-kondišna, razvaljeni prozori, vrata. Sad je potpuno drugačija slika, ne svuda, ne u svakom mestu, ali se puno toga uradilo, mnogo toga se promenilo na bolje, znači, adaptiramo, rekonstruišemo klinike.
Izgradili smo novu kliniku u Nišu, potpuno novu, koja je božanstvena. Radićemo i u Kragujevcu. Renovira se Klinički centar u Beogradu koji je tu 40 godina stojao onako, Bože me sačuvaj, evo, još malo pa ćemo ga završiti.
Sada da se vratim na ovu našu „Tiršovu 2“. Prva klinika je po uzoru na parisku kliniku odrađena još 1936. godine i bila je zaista par ekselans klinika za lečenje naše dečice, međutim, prošlo je već ovoliko godina, ta klinika je poprilično zastarela, malih kapaciteta, male su operacione sale. Za tri godine 150.000 dece je pregledano, što je mnogo veliki broj i mnogo mi je žao što je toliko dece obolelo. Ali, baš zato, kad je dete bolesno treba mu pružiti maksimalne uslove da što pre ozdravi.
Uzeli smo kredit od 54.000.000 evra. Država iz budžetskih sredstava, ali i kreditnih i donatorskih sredstava će donirati dalje da se „Tiršova 2“ završi, na sreću, da bi se naša dečica lečila u što boljim i povoljnijim uslovima.
Imamo izuzetno povoljne kamate na ovo. Imamo period počeka do pet godina. Kredit se mora iskoristiti do 2023. godine, kad će ova klinika i biti završena. Sigurna sam da će i pre roka, jer sve što radimo otvaramo bar jedno mesec dana pre roka.
Tako da ću sa zadovoljstvom glasati o predlogu ovih zakona i svih zakona koji su na redu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Andrijana Avramov.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani, s obzirom da imamo dosta tačaka i predloga zakona, izdvojila bih tačku Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, a vezano je za projekat za konkurentniju privredu uz podršku i zajam Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Smatram da ovim sporazumom dajemo još veći podsticaj srpskoj privredi. Zahvaljujući našim stabilnim finansijama i ekonomiji ovo, zapravo, jeste potvrda, pre svega, poverenja Međunarodne banke i međunarodne zajednice prema Republici Srbiji.

Važno je napomenuti da je kamatna stopa navedenog zajma najniža moguća. Cilj navedenog sporazuma jeste dalji razvoj i unapređenje privrede.

Prednosti navedenog sporazuma jesu jačanje pristupa poljoprivrednim uslugama, dalji poslovni razvoj, još bolju implementaciju produktivnih investicija, zatim projektovanje i implementaciju strategije digitalne komunikacije i unapređenje hardverskih, softverskih i ljudskih kapaciteta, odnosno, kompletnu modernizaciju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koja je usmerena na podizanje svesti o projektu i na pružanju podrške savremenoj poljoprivredi i zbog podsticaja širokog učešća zainteresovanih strana što će u daljoj budućnosti doprineti i otvaranju novog broja radnih mesta i samim tim, smanjenjem stope nezaposlenosti koja je već sada u iznosu od 9,5%.

Ovim Predlogom zakona mi pružamo mogućnost za finansiranje različitih proizvodnih delatnosti za finansiranje kapitalnih investicija, radnog kapitala, tehničke podrške i za potrebne obuke postojećih i budućih zaposlenih uz davanje bespovratnih sredstava.

Podsetiću naše građane da smo i u prethodnoj, 2019. godini, omogućili davanje bespovratnih sredstava za podsticaj i razvoj malim i srednjim preduzećima, zatim za program podrške razvoju poslovne infrastrukture. Imali smo dodelu bespovratnih sredstava različitim investitorima za proizvodnju, za učešće u programu promocije preduzetništva, nabavku potrebne opreme, kao što je kupovina domaćeg traktora i davali smo subvencije i za samozapošljavanje.

Ove godine će biti obnovljeni svi konkursi za bespovratne subvencije koji su bili aktuelni kao i prethodne.

U svakom smislu smatram da je navedeni sporazum dobra mera koja će pomoći i olakšati dalji razvoj i poslovanje naših srpskih preduzeća.

Zahvaljujući novom investicionom programu „Srbija 2025“ samo u sektor poljoprivrede ulažemo dodatnih 300 miliona evra, gde će određena navedena sredstva ići za navodnjavanje i za traktore za poljoprivrednike.

Svakako ću o navedenom novom investicionom ciklusu govoriti sledećom prilikom kako bih ostavila vreme i mojim uvaženim kolegama.

U našoj državi Republici Srbiji, koja je danas znatno razvijena, vidi se da se rađaju značajna dela, jer naša politika vodilja jeste da je država rođena za čoveka, a ne čovek za državu.

Mi bi, kao građani, zaista bili srećni da su odlaskom Dragana Đilasa sa vlasti otišli i svi dugovi napravljeni tokom njegove vladavine, preskupi krediti sa previsokom kamatnom stopom i prazna državna kasa, nezapamćeni dugovi, jesu odlika neodgovorne i pljačkaške politike i to jeste naša tragična prošlost i naša realnost na koju, nažalost, uvek moramo da se vraćamo, jer smatram da bi smo još brže i više sprovodili reforme u svim oblastima, da nas tzv. opozicija nije toliko unazadila.

Zato danas uz veliki i naporan trud radimo i pokušavamo i dalje da efikasnim, ekonomskim merama promenimo ekonomsku klimu i vidi se da uspešno popravljamo ono što je ranije upropašćeno, naš narod to vidi, sigurna sam u to. Zahvaljujem se poštovanim građanima na poverenju i podršci koju nam ukazuju, jer smo svesni da država u kojoj se samo naselje i javna pljačka promoviše po principu – dopustite mi da kontrolišem novac u državi samo za svoje džepove i nije me briga za zakone, želi zlo svojoj deci, našoj deci i našim građanima. I kroz istoriju smo gledali da tu nema nikakvog boljitka za građane.

Danas, naša Srbija postoji u korist dobrog i boljeg života građana, a ne samo u korist života nekih političara, kao što je to bio slučaj sa Draganom Đilasom i 618 miliona, po kojima ga sa gorkim sećanjem svi pamtimo.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas na dnevnom redu se nalazi Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine. Opšte je poznato da se u Srbiji na 10 godina sprovodi popis stanovništva i da se do sada sprovodio popunjavanja papirnih upitnika. Godine 2021. prvi put će se za prikupljanje podataka koristiti prenosni računari.

Novina je i uspostavljanje mehanizma za povezivanje popisnih i geoprostornih podataka na nivou kućnog broja, čemu će svakako doprineti novi Zakon o registru prostornih jedinica i adresnom registru.

Podaci dobijeni popisom 2021. godine poslužiće za definisanje stepena urbanizacije, tipologije ruralnih i urbanih područja, kao i za druge klasifikacije koje nedostaju. Popis 2021. godine će poslužiti za proveru, obuhvat i kvaliteta podataka koji se vode u administrativnim registrima, ali i za uspostavljanje statističkog registra stanovništva koji će 2031. godine biti osnov za sprovođenje popisa.

Ključnu ulogu u svim fazama njegovog sprovođenja ima Republički zavod za statistiku, kao i popisne komisije koje se formiraju na nivou opština, gradova i grada Beograda.

Popisom 2021. godine obezbediće se pouzdani podaci o ekonomskim, etničkim, migracionim, obrazovnim i drugim obeležjima koji se mogu iskoristiti za projekciju budućeg kretanja, a naročito za realno sagledavanje obima i posledica iseljavanja stanovništva u inostranstvo u poslednjih deset godina, pada fertiliteta i ubrzanog starenja stanovništva, društvenih pojava koje najneposrednije utiču na promene u demografskom potencijalu naše Srbije.

Kao što kaže naš predsednik Aleksandar Vučić, džaba nam nove fabrike, putevi, bolnice i škole ako nam se ne rađaju deca i ako nam je iz godine u godinu broj stanovnika sve manji. Upravo iz tog razloga naša Vlada i predsednik Aleksandar Vučić preduzimaju sve moguće mere kako bi popravili demografsku sliku Srbije.

Tako je prošle godine rođeno više 600 beba nego u 2018. godini, kao rezultat već preduzetih demografskih mera, ali se tu nije stalo. Preduzimaju se i druge mere, a sve u cilju da nam se što više rađaju deca i da se finansijski pomognu porodice sa dva i više deteta.

Upravo rezultati popisa 2021. godine koristiće se za izradu i praćenje realizacije strateških ciljeva naše Vlade, a demografska politika je jedna od njih za generisanje indikatora značajnih za ocenu efikasnosti donetih mera, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.

Podaci dobijeni popisom su značajni za sprovođenje pojedinih zakona iz oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina, ali i za definisanje mera za poboljšanje položaja osetljivih grupa stanovništva i smanjenje socijalne isključenosti. Takođe, popisom se obezbeđuju i podaci za potrebe međunarodnih institucija i organizacija kao što su UN, Eurostat, UNESKO.

Finansiranje popisa 2021. godine izvršiće se iz sredstava budžeta sa 51%, dok će se 49% finansirati iz Evropske komisije.

U nadi da će broj građana Srbije iz dana u dan rasti, jer to zaslužuje ova Srbija, u danu za glasanje podržaću predlog ovog zakona, kao i sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, da podsetim, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, kao i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu u članu 3. odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope za projekat izgradnje Univerzitetske dečije klinike Tiršova u iznosu od 54 miliona evra.

Kao što smo imali prilike da čujemo, Univerzitetska klinika Tiršova je objekat od pre Drugog svetskog rata i namenjena je za lečenje i negu dece. Do sada je renovirana dva puta 60-ih i 90-ih godina prošloga veka.

Jedan od osnovnih problema za funkcionisanje sadašnje bolnice je nedostatak prostornih kapaciteta, zastareli i neefikasni sistemi za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, slabija zaštita od požara, zastarelo i neefikasno grejanje, previše pacijenata i roditelja ili staratelja smešteno u neodgovarajućim prostorima i premalim sobama, tako da je sve to doprinelo da dođe do zahteva za izgradnju nove zgrade i do otklanjanja pomenutih nedostataka.

Nova dečija klinika Tiršova 2 biće izgrađena u Deligradskoj ulici. Biće to potpuno novi objekat izgrađen po ugledu na najsavremenije bolnice u Evropi i svetu. Bolnica će imati preko 30.000 m2, sobe će biti jednokrevetne i dvokrevetne. Klinika će biti kompletno opremljena i zadovoljiće sve najmodernije standarde lečenja i nege sa najsavremenijom opremom.

Naime, ideja o novoj Tiršovoj 2 dečijoj klinici započeta je pre četiri godine i na njenoj realizaciji su zajednički radili predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, Vlada Republike Srbije, gradonačelnik Beograda dr Radojičić, kao i lekari i osoblje Tiršove, tako da ćemo imati zaista vrhunsku bolnicu za generacije koje dolaze.

Kroz zdravstvo se ogleda stanje u jednoj državi. Hoćemo bolje uslove za našu decu. Rok za Tiršovu 2 je kraj 2022. godina. Imaćemo potpuno novu bolnicu izjavio je jednom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Upravo mi danas govorimo o Nacrtu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu. Na taj način smo i korak bliže realizaciji ovog kompleksnog projekta od nemerljivog značaja za sve nas, za naše mališane, za naše građane.

Izgradnja dečije Univerzitetske klinike Tiršova 2, ali i sve do sada što je urađeno u sistemu zdravstva, dramatično menja sliku srpskog zdravstva. To menja životni standard ljudi, svih naših građana kojima je pomoć, lečenje i zdravstvena nega potrebna i neophodna.

Od zemlje koja je 2014. godine imala ubedljivo najgore ocene po rezultatima Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa ENCI, 2012. godine naš zdravstveni sistem nije ni ispunjavao kriterijume za ocenjivanje u sklopu ENCI-ja, a danas smo po rezultatima ispred 14 zemalja EU pod istim uslovima. Ali, mi želimo da budemo još bolji, da idemo napred i da za par godina uđemo u prvih 10 u Evropi. To bi mnogo značilo za dalji napredak životnog standarda građana, za lakšu starost i za bezbrižno detinjstvo.

O tome kako vidimo naše zdravstvo u budućnosti, ministar Lončar je rekao, citiram: „Naša vizija zdravstvenog sistema je kristalno jasna. Želimo stabilan, efikasan i održivi zdravstveni sistem, sistem čije su usluge kvalitetne i dostupne svim građanima“. Kraj citata.

Ja kao dugogodišnji zdravstveni radnik srpskog zdravstva podržavam ovakvu viziju ministra Lončara.

U 2020. godini srpsko zdravstvo beležiće unapređenje rada domova zdravlja koji prelaze u nadležnost države, nastavak osavremenjivanja zdravstvene infrastrukture i opreme i zapošljavanje najboljih zdravstvenih radnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jedan od zakona o kome raspravljamo sada je Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji treba da reguliše pripremu, organizaciju i sprovođenje popisa 2021. godine.

Popis 2021. godine sprovešće sve zemlje EU i regiona, osim BiH, iz određenih razloga, a po savetima, instrukcijama i preporukama Eurostata, tj. kancelarije EU zadužene za statistiku, čiji je zadatak obrada, objavljivanje statističkih podataka na nivou cele EU.

Ovaj popis treba da pokaže, kao i obično, koliko nas ima, koliko ima stanovnika, kakva je starosna struktura, pol, obrazovanje, nacionalna, pa i verska opredeljenost, gde smo i kako živimo, kako smo naseljeni, raseljeni itd. Popis treba da traje 30 dana. Prethodni popis je trajao 15 dana. Radiće se uz pomoć, za razliku od prethodnog popisa, uz pomoć laptop računara, a ne kao do sada uz pomoć papirnih upitnika.

Biće angažovano oko 15 hiljada popisivača, ranije je bilo angažovano 36 hiljada. Biće obuhvaćeni državljani Srbije sa prebivalištem odnosno boravištem u Republici Srbiji, bez obzira da li su u vreme sprovođenja popisa prisutni u svom mestu stanovanja ili privremeno borave u drugom mestu u Srbiji ili u inostranstvu. Popisaće se čak i stalno nastanjeni stranci i oni kojima je odobren privremeni boravak u Srbiji, itd.

Kritični momenat popisa, tj. datum, trenutak koji će se meriti je ponoć, 31. marta 2021. godine.

Troškovi koji su planirani iznose negde oko 29,3 miliona evra, od čega će 15,1 milion evra biti iz budžeta Republike Srbije, a ostalo iz fonda EU, tj. Evropske komisije, nekih 14,2 miliona evra.

Rekao sam na početku da se popis izvodi po preporukama i instrukcijama Eurostata, tj. Kancelarije za statistiku koja je osnovana u EU neke 1953. godine. Njen glavni zadatak je obrada i objavljivanje uporednih statističkih podataka na nivou cele EU. Nakon završetka popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, naš Republički zavod za statistiku će kao ovlašćeno statističko telo na nivou države analizirati rezultate popisa, a nakon toga će ih proslediti Eurostatu. To isto će uraditi i sve države EU i regiona, rekao sam, osim Bosne i Hercegovine, koja je planirala da popis izvrši 2023. godine. Eurostat će ih sistematizovati, sintetizovati, uporediti i objaviti u obliku štampanih i elektronskih publikacija, pod nazivom "Evropa u brojkama".

U Eurostatu se redovno prate i analiziraju podaci u vezi sa opštom statistikom, ekonomijom i finansijama, demografijom i socijalnim uslovima, industrijom, trgovinom i uslugama, poljoprivredom, ribarstvom, spoljnom trgovinom, transportom, životnom sredinom, energijom, naukom i tehnologijom. Analize i predviđanja koja uradi Eurostat objavljuje, a koriste ih institucije EU za kreiranje i sprovođenje zajedničkih politika.

Osim država članica EU, Eurostat svojim analizama obuhvata i države evropskog ekonomskog prostora i naročito zemlje koje su kao i Srbija kandidati za članstvo u EU, a tesno sarađuje sa međunarodnim organizacijama, kao što su Ujedinjene nacije, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, itd.

Na kraju ću reći da je SNS, na čijem je čelu predsednik Aleksandar Vučić, veoma važno da Srbija na svom putu napretka i u ovoj oblasti bude deo EU, kojoj teži. Važno nam je da budemo deo razvijenog i uređenog sveta i da sve što radimo, radimo planski i na osnovu ozbiljnih analiza i procena. Zato ćemo usvojiti Predlog ovog zakona. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović. Izvolite.