Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Povreda Poslovnika.

Izvolite, kolega Arsiću.

Član 107. predsedavajući, zato što je iz diskusije mog prethodnika ispada da smo mi poslanici i glupi i tupi i da ništa ne znamo, da mi ne znamo da su američke federalne rezerve 2008. godine, spustile, prilikom izbijanja Svetske ekonomske krize, svoju referentu kamatnu stopu što je dovelo do pada evra u odnosu na dolar, pa je onda Evropska centralna banka počela da spušta svoju referentnu kamatnu stopu da bi je 2010. godine spustila tu gde je i sada. Razlike su jako male, u 0,1% – 0,2%.

I sada, postavljam pitanje – da li smo mi toliko glupi i tupi da ne znamo da pod istim uslovima bivši režim podiže kredite sa 7,5% - 8%, a moja baba je mogla u Austriji da podigne sa 2%, 3% ili 5%? Znači, nisu se uslovi na tržištu promenili finansijskog kapitala u međunarodnim odnosima.

Isto tako ispada da smo mi glupi i tupi da ne znamo da domaći krediti koje podiže naša domaća privreda zavise od referentne kamatne stope naše Narodne banke, pa ispada da smo tupi i glupi da ne znamo da je bila pre 2012. godine i 16% i 17% i da su banke pljačkale građane uz pomoć Narodne banke Srbije, Šoškića, Jelačića, Borisa Tadića i svih ostalih i privredu isto tako, a da je danas referentna kamatna stopa ispod 3%.

Pa, ispada da smo tupi i glupi da ne znamo da to što banke smanjuju svoje kamate na kredite koje daju stanovništvu i privredi jeste rezultat smanjenja referentne kamatne stope od kad je guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković, od kad Srbiju vodi Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka.

Ispada da smo tupi i glupi, da ne znamo niša, a građani u nas imaju poverenje. Ispada da su i građani koji glasaju za Srpsku naprednu stranku i ostale članove koalicije ludi i glupi, blesavi, ne znaju ništa, samo moj uvaženi kolega zna.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Veroljub Arsić: Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Pravo na repliku na osnovu izlaganja kolege Vukadinovića.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Ne razumem gospodina Vukadinovića zašto se ljuti. Ako nešto ima u Srbiji što je karakteristično i prepoznatljivo, onda je to kada vam određene karakteristike definišu preko nadimka. Možete vi da budete doktor nauka, možete da budete običan radnik, ali obično nadimak vam u Srbiji zakače dok ste mali, kad stičete određene osobine, karakterne osobine, taj nadimak odražava u veću delu karakterne osobine.

Vi dobro znate, kolega Vukadinoviću, da je koalicija DSS i Dveri, zajedno sa Vlaškom strankom, bila ispod cenzusa. I noć kada su se saopštavali konačni rezultati, čovek koji je na čelu Republičkog zavoda za statistiku je bio predsednik komisije, saopšteno je da je ta koalicija ispod cenzusa. I tada nastaje pritisak. Išlo se toliko daleko da se angažovao lično ambasador američki koji se zove Skot. To što vi izgovarate Skat ili neko izgovara, izvinjavam se, vi ne izgovarate, u Srbiji odmah su rekli ovo su - Skotovi poslanici. To nije karakterna osobina svih vas, ali morate taj krst da nosite.

Niste vi jedini ovde i ne vidim zašto vas to vređa. Zašto niste kao pojedinac otišli odmah ispred novinara i rekli – ja ne želim da budem Skot, Skotov poslanik, izvinjavam se? Ja sam poslanik koji želim da uđem na osnovu raspoloženja građana. Niste vi jedini.

Kada je Boris Tadić otimao protivustavno mandate SRS, tadašnji poslanici koji su ukrali mandat SRS bili su Tadićevi poslanici. Njih ima samo dvojica ovde. Jedan je Arsić, a drugi je Bečić. Sa Arsićem, unapred da kažem, ne želim da polemišem, jer imate dve uzaludne radnje, zaludno gubljenje vremena sad trenutno na političkoj sceni, to je da Mila Đukanovića ubeđujete da je Srbin i Arsiću nešto da objasnite. To je zaludno.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Možda vi nemate nameru da polemišete, ali pomenuli ste kolegu Arsića, tako da on ima osnova za repliku. I kolega Vukadinović ima osnova za repliku, ali najpre se prijavio kolega Arsić.

Izvolite, kolega Arsiću.

Ja narodni poslanik Borisa Tadića nikad nisam bio i taj režim sam 2012. godine rušio sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Ali, ne znam koji je poslanik bio Bojana Pajtića? Ko ga je držao do 2016. godine na vlasti? Ja to zaista ne znam, ali mi neko šapuće da ste vi to pomagali, neki glas mi govori, evo, neki glas.

Što se tiče toga, rešite sve više već jednom, ljudi. Znači, čuo sam od nekog svog kolege iz vaše poslaničke grupe da su narodni poslanici nosioci suvereniteta građana. Evo, vaše kolege su to rekle i često imaju običaj da kažu. Ja moram da priznam, u pravu su, ali se rešite, jesu li narodni poslanici nosioci suvereniteta građana ili su političke stranke nosioci suvereniteta građana. Kada tu dilemu budete rešili između ta dva vaša papagaja, koji su posvađani u glavi, onda se javite.

Obzirom da je kolega Vukadinović odustao od replike, kolega Mirčiću, vi imate osnova za repliku.
Izvolite.

Ja sam odmah rekao da ne želim da polemišem. Ja znam šta je kada poturici kažete da je promenio. Poturica to dočeka na nož. Ovo je vremena, vunena vremena. Kada kažete nekom da vam je ukrao novčanik, da je parama, vašim parama iz vašeg novčanika pozvao vas na piće i platio to piće vašim parama, a pri tome nije vam vratio ni pare, ni novčanik, to je bolno. To je bolno, to ja znam, ali mora čovek to da nosi. Tako je to u politici.

Za sve postoje činjenice, za sve postoje dokazi. Lako je ustati ovde bez grama stida, srama, izjaviti da je neko podržavao Bojana Pajtića. Martinović, sedi odmah do, zna čitavu priču, zna da smo bili suprotstavljeni politici koju je vodila DS. Uostalom, i kolega Nedimović je svedok toga. Zna šta smo sve radili i posle toliko vremena računa na zaboravnost i kaže, sad on objašnjava. Ali, i dalje važi ono ubeđivati Mila Đukanovića da je Srbin i Arsića da shvati nešto što je pametno i logično, to je gubljenje vremena. Ja nemam vreme za gubljenje.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, pravo na repliku.

Izvolite.

Pa, ja ne moram da budem u nečijoj stranci da bih znao šta se dešava u nekom parlamentu, pogotovo kad je to pokrajinski.

Isto tako, ja nikad nisam nikome novčanik ni uzeo, ni oteo, ali mi niko ni novčanik nikad nije ni punio, kao što je to Bojan Pajtić punio mom uvaženom kolegi Mirčiću. Znači, punjen je, i to jako dobro. Jer, da vratimo malo unazad, ko je glasao protiv smene Bojana Pajtića sa mesta predsednika pokrajinske Vlade? Pa, njegovi poslanici. Nije to bilo džabe. Nije to bilo zbog političke ideje. To je bilo zbog finansijske koristi.

Tako da, sad je meni jasno zašto se toliko žali za Borisom Tadićem, Bojanom Pajtićem. Izgleda mi da su dobro punili novčanike svima onima koji su ih na ovaj ili onaj način podržavali da ostanu na vlasti do poslednjeg dana.

Srpska napredna stranka nikad nije licitirala brojem poslanika. Ako izgubimo legitimitet, mi izlazimo na izbore, da proverimo i legalitet i legitimitet. Ali, neko se držao AP Vojvodine, iako nije imao većinu, iako je gubio na svim izborima i 2014. godine itd, na svim izborima mogućim je gubio, izgubio potpuno legitimitet, ali je zato punio novčanike pojedinim poslanicima i njihovim šefovima da ostanu na vlasti. Pogađajte ko je to – Bojan Pajtić, a ne znam ko je bio odgovorni za poslanike koji su ga podržavali, a navodno su bili opozicija.