Ovde je suština nešto drugo, da se zaista hoće rasprava, onda bi se javilo u polemici ili po vremenu koje ima poslanička grupa i onda bi se razgovaralo uključujući i ove neke stvari, nego se namerno koristi i zloupotrebljava Poslovnik, da bi se poslaniku koji kaže nešto da se ne želi čuti, da bi se diskvalifikovao. I sada ja da počnem da objašnjavam i da odgovaram na isti način, da potežem, i činjenice, krivične prijave, istrage protiv uvaženog gospodina i kolege poslanika, da pominjem neke firme, neke zeke, neke miševe ili pacove, koje su pojeli robne rezerve, mi bi bili na istom nivou.
Neko bi rekao, vidi oni su neozbiljni ili bi rekao, verovatno je istina jedno i drugo.
Dakle, ja ne želim da se na taj nivo spuštam.
Drugo, ja štedim gospodine predsedavajući, Narodnoj Skupštini, jer sam imao pravo da mi Skupština plaća stan, kao nekim poslanicima za vreme rada u Beogradu. Znači, ja štedim, ja bivam prozvan, bivam kritikovan i klevetan, zbog nečega, što je zapravo neka vrsta moje uštede, jer ne želim da naplaćujem troškove kada Skupština ne radi, nekim mesecima, kada ima jedna ili nijedna sednica, nijedno okupljanje ili jedno.
Dakle, neke kolege to koriste, ne rade ništa nezakonito i ja neću da kažem da ja radim nezakonito, ali ja to nisam hteo na početku saziva.
Opredelio sam se, sam sam na neki način sebe tu restriktivno ograničio, za razliku od nekih poslanika iz vlasti i iz opozicije, ne traživši sve, nekima se plaća i odvojen život i šta ja znam, svakako smeštaj i stan.
Meni se ne plaća, jer sam inače boravio često u Beogradu, sin mi tu studira i ne želim da se spuštam na taj pijačarski nivo. Ali, kažem, sto puta je ponavljana laž i klevete postaju istina.
Dakle, umesto da budem pohvaljen, ne treba niko da me hvali, ali svejedno, za nešto što je neka vrsta korektnog, ja bih rekao stavljanje želja, ne da povećavam troškove Narodne skupštine, ja bivam prozvan, kritikovan, uz još prijavljivanje adrese stanovanja, što je takođe potencijalno, dovođenje u opasnost, ne samo mene, neko i nekih drugih osoba.
Hvala.