Hvala.
Na naslov iznad člana 16. amandman, sa ispravkom, podnela je Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru svog delokruga i zadataka koji su utvrđeni ovim predlogom zakona u izvršenju pojedinih poslova koji su u vezi sa popisom učestvuju određena ministarstva, pa između ostalog i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na koja se odnosi ovaj amandman.

U skladu sa Zakonom o Vladi mi smo podneli više amandmana koji se odnose na naslove iznad članova, gde se jasno navodi Ministarstvo pravde, odbrane, spoljnih poslova, a ne Ministarstvo nadležno za poslove pravde itd, da ne nabrajam.

Konkretno amandman koji sam podnela, u ime poslaničke grupe, odnosi se na član 16. i na Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja i vi ste u obrazloženju zašto se ovaj amandman odbija naveli da je to iz razloga što je jedinstvenim, metodološkim pravilima za izradu propisa, propisano da prilikom utvrđivanja ovlašćenja organa državne uprave ne treba navoditi nazive tih organa, već ih odrediti na jedan uopšten način.

Međutim, u zakonu moraju biti jasno i precizno definisane sve zakonske norme, nikako ništa uopšte ne sme da stoji da se ne bi tumačilo ovako ili onako i s obzirom da je ovaj amandman u skladu sa Zakonom o Vladi, pozivam vas da ipak ovaj amandman prihvatite kao i amandmane mojih kolega koji se odnose na ostala ministarstva. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, ja sam saglasna sa mišljenjem Vlade da amandman ne treba prihvatiti. Zašto? Zato što Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima nadležno je i za ustanove socijalne zaštite u kojoj se nalaze građani Republike Srbije koji su u njima smešteni.

Naime, s obzirom, da je u pitanju Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, a da su lica koja se nalaze u ustanovama socijalne zaštite takođe građani Srbije, nesporno je da i oni treba da budu obuhvaćeni popisom.

Naime, u ustanovama socijalne zaštite za koje jeste nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nalazi se ukupno 20.652 građanina Republike Srbije. Od tih lica, ustanovama socijalne zaštite za decu na području Republike Srbije nalazi se 20 ustanova i tri zavoda za vaspitanje dece i omladine, a što se tiče ustanova za odrasla i stara lica na teritoriji Republike Srbije nalazi se 56 državna doma i 207 licenciranih privatnih domova u kojima su smeštena odrasla i stara lica.

Ono što posebno želim da naglasim, to je da je u zadnjih pet godina Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zajedno sa Vladom, radilo i te kako na unapređenju usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou kako bi se olakšao život upravo ovim građanima koji su potencijalni korisnici ustanova socijalne zaštite.

Tako na teritoriji opštine Priboj, opštine iz koje ja dolazim ima pet razvijenih usluga socijalne zaštite zahvaljujući odgovornoj politici lokalne samouprave, ali i novčanoj podršci Vlade Republike Srbije u kome se upravo ovim najosetljivijim i najugroženijim pružaju usluge socijalne zaštite kako bi ostali u svom prirodnom okruženju. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolektivni centri, izbeglice, gotovo je neshvatljivo da jedan narod koji je etnički surovo počišćen na teritoriji države koju je on stvorio, koja se pretvorila u spomen kosturnicu srpskog naroda, gotovo je neverovatno da narod koji je surovo etnički počišćen bude optužen za etničko čišćenje. Danas postoje kolektivni centri.

Jedina krivica srpskog naroda je što je pokušavao da sačuva državu koju je stvorio. Taj narod je bio armatura bivše Jugoslavije. Za vreme ovih žutih nesrećnika Srbija prema kojoj su se bivše jugoslovenske republike ponašale kao prema ostatku SFRJ, bila je u svojevrsnom protektoratu što dela međunarodne zajednice, što bivših jugoslovenskih republika. To je bilo vreme Borisovog puzajućeg izvinjavanja i Milo Đukanović je navikao da svoju suverenost koju je stekao dok je Boris Tadić, po poreklu Crnogorac, dok je Marović bio predsednik zajedničke države, Milo Đukanović Crne Gore, a Boris Tadić Srbije, je navikao da vrlo lako se odvoji od Republike Srbije, od zajedničke države u vreme kada su upravljali sa sve tri države. To vreme puzajućeg izvinjavanja je prošlo.

Ali, danas u Crnoj Gori kao da imamo nastavak ponižavanja srpskog naroda. Milo Đukanović je pripadao srpskom narodu, koga je zbog nekih svojih ličnih interesa ponizio. Ponizio je Srbe u Crnoj Gori kao naciju, sada ih ponižava kao vernike. On pokušava da izađe iz svojih ekonomskih i socijalnih nedaća i da krivicu za to prebaci na srpski narod koji se opravdano buni zbog uskraćivanja verskih prava.

Prvo ih je nacionalno ponizio priznavanjem države „Kosovo“, ponizio ih je proslavom „Oluje“, ponizio ih je ulaskom u NATO. Sad pokušava da ih ponizi kao vernike. On pokušava da isprovocira time Republiku Srbiju da učinimo neki pogrešan korak. Gospodin Đukanović treba da zna da mi nećemo učiniti taj pogrešan korak, da mu nećemo dati razlog da kaže da ima problem sa Srbijom.

Gospodine Đukanoviću, nemate problem sa Srbijom, vi imate problem sa srpskim narodom. I ne samo sa srpskim narodom u Crnoj Gori, nego sa svim građanima Crne Gore zbog loše ekonomske situacije u koju ste ga doveli.

Nemojte da pokušavate da nas isprovocirate, jer neće vam to uspeti. Ali, gospodine Đukanoviću, mi smo svesni i poštujemo integritet Crne Gore, dok ste vi priznavali državu, lažnu državu na teritoriju Srbije, mi toj Crnoj Gori nikada nismo učinili, niti ćemo učiniti, ne samo zbog srpskog naroda, već i zbog građana Crne Gore jer želimo da imamo najbolje odnose.

Nemoj da pokušavate, gospodine Đukanoviću, da nas isprovocirate. Jeste da mi živimo u dve odvojene države, ali smo isti narod. Hvala.

Na naslov iznad člana i član 19. amandman je podneo poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, popis stanovništva je kompleksno statističko istraživanje, specifično i po svom sadržaju i po svojoj organizaciji i metodologiji. To je nešto što nagoveštava da će posle obavljenog popisa uslediti veliko spremanje. Popis nudi indikatore za buduću politiku države. Kako ona bude razumela rezultate popisa, takvu će budućnost imati građani.

Dame i gospodo, istraživanje sela danas je kod nas prava retkost i demografska i sociološka. U Srbiji su najugroženiji stari, tzv. treća generacija. Mnogo njih živi na selu. Lošeg su zdravstvenog i socijalnog i materijalnog stanja. Dakle, 61% dece koja su otišla ne pomažu roditelje. Slabo je razumevanje između njih. Deca dođu povremeno do roditelja kada treba nešto da uzmu, a roditelji se oslanjaju na komšije.

Pogledajte samo strukturu srpskog seljačkog domaćinstva. U selu do mnogih ne stiže topla ljudska reč. Zavičaj je za mnoge ostao samo misaona imenica. Poznati srpski akademik prof. Radomir Lukić je pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti osnovao Udruženje za istraživanje sela. Tom prilikom urađeno je preko 800 hronika, ali to je pojedinačni primer. Dok drugi na to ćute, Srba je sve manje, tako da nas neće biti teško popisati. Hvala.

Na naslov iznad člana i član 21. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Na član 24. amandman je podnela Vjerica Radeta.
Izvolite.

Naknadu licima koja obavljaju poslove vezano za popis treba da utvrđuje Vlada Republike Srbije, a ne Republički zavod za statistiku.

Vrlo je interesantno kako Zavod za statistiku utvrđuje naknade licima o kojima sam juče govorila, koji obavljaju privremene i povremene poslove popisivanja. Anketar koji radi ovaj posao po anketiranom domaćinstvu dobija 1.350 dinara, plus prevoz itd. Anketar koji vrši anketu i popisuje domaćinstvo udaljeno preko 100 km dobija naknadu od 1.200 dinara. Ovu logiku nikako nismo mogli da razumemo. Ako ide 100 km daleko od mesta boravka, dobiće 1.200 dinara naknadu, a ako radi tu negde u blizini svoje kuće, dobiće 1.350 dinara. Nešto je očigledno ovde pobrkano. Ajde neka proba, možda će Siniša Mali to bolje uraditi kao čovek koji na čelu ovog Ministarstva za finansije. Zato, između ostalog, predlažemo da ovo radi Vlada Republike Srbije.

Ovi podaci koje ćemo dobiti iz ovog popisa, mi ponavljamo, neće biti dobri, iako se plašimo da ćemo posle ovog popisa vrlo brzo i pre nego što zaista budu podaci detaljno obrađeni, zato ćete koristiti laptop, pa ćete moći da izbacujete onako kako vam padnu napamet podaci. Bojimo se da će mnogo toga biti prvi put u istoriji, da ćemo imati najbolje podatke u svim mogućim oblastima. A, ponavljamo, ono što je realno stanje je mnogo drugačije. Priznajemo i prihvatamo sve ono što je za nijansu bolje nego što je bilo, ali ne možemo priznati da je samo Boris Tadić kriv, a jeste mnogo kriv i ta žuta vlast, za odnose sa Crnom Gorom, kada, recimo Sveta Marović boravi tri po godine, a desna ruka Mila Đukanovića, boravi u …(Isključen mikrofon.)