Zahvaljujem, koleginice Žarić Kovačević.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite, kolega.

Možemo mi da pričamo da je nikad bolje stanje, da su nikad veće plate, nikad veće penzije, nikad veća zaposlenost, nikad veće ovo, nikad veće ono, prvi put u istoriji u ovo ili prvi put u istoriji ono. To ne odgovara realnosti u Srbiji. To se najbolje vidi kod ovog pitanja izvršitelja.

Čuli smo gospođu Kuburović, nije imala odgovore na ta pitanja. Ta mera od pet hiljada evra, propisana za komunalna potraživanja, je mera populistička. Ne rešava osnovno pitanje, a osnovno pitanje je zaduživanje kod banaka.

Kada je neko dužan za struju, dužan je jedan mesec. Drugi mesec struja se isključuje. Koliko treba da bude neko dužan, fizičko lice, za struju da bi došao dug do pet hiljada? Da ne plaća dve godine. Ili za vodu? Dakle, to nije osnovni problem, to je jedna populistička mera.

Mi smo videli kod više pitanja toga pravdanje kako to nije donela sadašnja vlast, nego bivša itd. To nije razlog da ova vlast nema 126 poslanika da ovo rešenje promeni. Samo u 2017. godini više od 3.700 nekretnina, pre svega stambenih jedinica i to do 50 kvadrata je oteto građanima Srbije. Nemojte sada da pričamo kako se to ne dešava.

Dakle, to je jedno goruće pitanje sa kojim se građani Srbije suočavaju. Mora pod hitno da se reši u njihovom interesu, a ne u interesu bilo kog esnafa ili udruženja nekih privatnih lica, makar to bila i komora izvršitelja. Oni ne smeju da imaju prioritet nad građanima Srbije i ne smemo da se zavaravamo da problem ne postoji, pošto je problem očigledan, veliki i svakog dana je, nažalost, sve veći.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Pravo na repliku, narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Nismo mi ovde danas da pričamo šta se prvi put u istoriji desilo, da li se desilo ovo ili se desilo ono u Republici Srbiji. Ovde smo da pričamo neke konkretne stvari i da baratamo konkretnim podacima.

Pošto se SNS spočitava da nastavlja rad DS, prvo, šta znači kontinuitet vlasti? Znači, postojala je Vlada tada, donosila je određene zakone, postoji Vlada sada, Skupština donosi određene zakone, ali znam da se ovde o kontinuitetu priča na jedan ružan način, u smislu kakve su zakone donosili do 2012. godine. Pa, evo ja ću da vam kažem.

Dakle, 2011. godine Zakon o izvršenju i obezbeđenju, apsolutno nije bilo predviđeno da javni izvršitelji moraju da imaju, kao jedan od uslova koje će ispuniti za izbor, položen pravosudni ispit.

Godine 2015, koliko se ja sećam, SNS i vladajuća koalicija su bile na vlasti, pa smo rekli da javni izvršitelji moraju da imaju položen pravosudni ispit. Ali, podsetiću vas, kao dodatnu kvalifikaciju rekli smo da moraju da imaju i završenu obuku da bi znali šta rade i kako rade.

Podsetiću vas na još jednu stvar. Zakon iz 2011. godine oduzeo je pravo dužniku na osnovno pravno sredstvo, na pravni lek. Izvršni dužnik tada nije imao pravo na podnošenje žalbe. Od 2011. godine do 1. jula 2016. godine, kad su izmene i dopune stupile na snagu, koje su donete 2015. godine, izvršni dužnici imali su samo pravo korišćenja prigovora i zahteva za otklanjanje nepravilnosti, jer žalba nije postojala u izvršnom postupku. Godine 2015. je strašna vlast SNS dovela do toga da naši građani koji su u ulozi izvršnog dužnika mogu da podnesu žalbu u izvršnom postupku.

Ako hoćete da s vratimo još malo unazad, taman toliko vremena imam, zakon iz 2000. godine uveo je dužničko ropstvo, odnosno dužnički zatvor, zato što je tada rečeno – ukoliko lice ne ispuni svoju obavezu, odnosno obavezu činjenja, ta se obaveza zamenjivala novčanom kaznom ukoliko ne isplatite novčanu kaznu, vi ste 2000. godine išli u zatvor.

U tome je razlika između SNS i svih partija koje su ranije bile na vlasti.

Zahvaljujem, koleginice Žarić Kovačević.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Kontinuitet postoji zbog, pre svega, prihvatanja jako loših rešenja. Dakle, poslanička grupa ukradenih mandata, koja je bila od 2008. do 2012. godine, koja je sebe nazivala „Napred Srbijo“ nije bila za ovo rešenje kada su demokrate ovo usvajale, a nakon što su došli na vlast posle 2012. godine, to smo videli 2015. i 2019. godine, ovo rešenje je oberučke prihvaćeno. Obuka, ovako i onako, itd, šta to znači, da su izvršitelji obučeni za ovo što rade sad po Srbiji?

Kao i kod pitanja Poslovnika o radu Narodne skupštine, ne može biti argument – nismo mi to doneli. Odgovornost je na vama da se to promeni, u poslednjih osam godina. Jednom zakon kada se donese nije donet za sva vremena, može se promeniti po zakonom utvrđenoj proceduri ili doneti novi zakon. Tako i kod pitanja izvršenja.

Kritikuju se reforme pravosuđa. Koliko smo puta čuli i od predstavnika izvršne vlasti i od narodnih poslanika – žute sudije, sudije koje su postavili žuti, itd, njihova zakonska rešenja? Šta je ovo? Ko je postavio te izvršitelje? Ko ih sada podržava? Nemojte mi reći da ih sad podržava DS u 2020. godini. Podržava ih neka druga stranka.

Veliko je pitanje, veoma je važno, ne rešava se. To te kozmetičke promene ne mogu da pomognu onima koji su za poslednjih osam godina ispaštali zbog prakse javnih izvršitelja, a to je u 90% slučajeva otvorena otimačina koju Republika Srbija podržava, imajući u vidu, pre svega, što ih uvek i svuda prati policija. To je nenormalno.

To mora da se promeni, a to šta se desilo 2015. ili 2019. godine, da su neke začkoljice zakonske promenjene nije rešilo suštinsko pitanje.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Pravo na repliku, narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

To što sam i ja govorila ranije na sednicama Narodne skupštine – žuti sudovi, žute sudije itd, nažalost, ja jako dobro znam kakva je bila reforma sudstva 2008. i 2009. godine, jer sam ja tada radila u advokaturi. Što reče jedna koleginica odavde – bilo, ne ponovilo se. Znamo i kakvi su bili kadrovi koje su doveli žuti da sude, a znamo i kakva kadrove su oterali iz sudova na najstrašniji mogući način. Ali, da se ne vraćamo na to, biće prilike da pričamo o tome.

Meni je potpuno jasno da neko smatra da neki zakon ne treba da postoji ili da neko ima neke primedbe, ali šta ćemo sa zaštitom dužnika, ako smo ovde, recimo, sada u ovom delu rasprave stavili dužnike u prvi plan? Uočeno je dosta situacija u kojima postoji situacija tzv. „cepanja zahteva“.

Dakle, protiv jednog istog dužnika jedno isto preduzeće podnese više predloga za izvršenje. Znate koliki je dug onda tog dužnika kad jedno isto preduzeće podnese više predloga za izvršenje, a predlozi za izvršenje podnose se svakog meseca? Svakog meseca se prekida tok zastarelosti i na kraju, kad se svi ti predlozi za izvršenje spoje u jedan, onda je dužnik dužan onoliko, a vi se pitate ovde odakle 5.000 evra? Neko može da bude dužan malo za neki komunalni dug, ali kada se to desi onda bude dužan i preko 5.000 evra. Zato je u tom Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju dat limitiran iznos od 5.000 evra.

Takođe, htela sam da vam kažem, jedan od razloga kako se došlo do 5.000 evra jeste i zato što se gledala prosečna zarada na godišnjem nivou. Kad izračunate 12 meseci puta prosečna zarada, to je otprilike taj iznos.

Znači, sa jedne strane prosečna zarada na godišnjem nivou, a sa druge strane imali su u vidu, Radna grupa u Ministarstvu pravde imala je u vidu i predmete koji su stari, koji su po sudovima, potraživanja određenih ljudi su u pitanju, sa zaračunatom zateznom kamatom na period duži od 10 godina, vrlo lako može da se dođe do cifre koja i prelazi 5.000 evra. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Stanovi i kuće se ne otimaju zbog računa za struju u Srbiji. To se otima zato što su građani dužni bankama, a ne EDB. To je činjenica.

(Veroljub Arsić: Po Poslovniku.)

Toga nema. Nije rešilo glavno pitanje.

Mi smo prikupili više od 100 hiljada potpisa za manje od dva meseca. To je pokazalo važnost tog pitanja za građane Srbije. To treba da bude dovoljan razlog da Narodna skupština bar o tome raspravlja. Ne mora da usvoji, ne morate da glasate „za“, ali treba da ih uvažite i da se o tome raspravlja pa da da svako svoje argumente.

Mi smo i odlučno i bićemo i u budućnosti za ukidanje javnih izvršitelja. Vi zbog nečega pravdate njihovo postojanje. Ne možemo mi da razmišljamo ukoliko se sada desi da račun za struju dođe pa ne znam ni ja šta, koliko je takvih slučajeva od ovih više od 600 hiljada izvršenja koliko je bilo, da se nekretnine otimaju zbog komunalnih potraživanja? Vrlo malo. Veliki broj za infostan, ali u odnosu na kredite, vrlo malo.

Kada izvršitelj naplaćuje troškove, to nije u korist poverilaca, nego u njegovu ličnu korist, on se pojavljuje kao treća strana u obligacionom odnosu i vrlo često se dešava da mnogo biše zaradi iz obligacionog odnosa izvršitelj, nego poverilac. To je isto tako realnost u Srbiji. To je nedopustivo.

Poverioce, takođe, treba zaštiti. Svako treba da plati ono što je dužan, ali ne zaštiti ih tako što će neki dužnik biti opljačkan, nego što će platiti svoj dug u razumnoj meri bez nekog rizika da zato što zbog konkretnih životnih okolnosti nije mogao da plati dug na vreme, ostane bez krova nad glavom.