Zahvaljujem, kolega Šešelj.

Kolega Arsić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 107, predsedavajući, dostojanstvo Narodne skupštine, a to je iz razloga što ja razumem pojedine narodne poslanike da pričaju populistički o nekim temama, ali da ipak ne vređaju dostojanstvo Narodne skupštine.

Znači, činjenica jeste da u narodu nikada nisu popularni ni sudski izvršitelji, ni privatni izvršitelji. Nisu popularne ni banke kao davaoci kredita i kao poverioci za neke određene dugove. E sad, pogotovo još ako su te banke gde su osnivači stranog porekla, vrlo lako je dovoditi građane u zabludu, navlačiti gnev građana na finansijske institucije i na taj način sticati određene političke poene.

Međutim, takođe je zabluda jedna velika, a to je da banke rade najviše sa svojim novcem. Ne. One najviše rade sa novcem koji pripada građanima Republike Srbije, pa nikako da se dovedemo u tu korelaciju, odnosno da mi neko objasni ako banka ima previše NLP, znači od NBS dobija negativnu ocenu o svom poslovanju i pokrene Narodna banka stečaj, ko će tim građanima koji su deponovali novac kod banaka primili platu, penziju itd, da obešteti te građane?

To uvaženi kolega Šešelj nikako da spomene. Ko će da obešteti te građane? Sada njima banka, koja je otišla u stečaj, duguje taj novac, a otišla je u stečaj zato što nije mogao da se sprovodi postupak izvršenja naplate sudskog potraživanja. Neka mi to odgovori.

Znači, vrlo lako je napraviti populističku priču i na osnovu te populističke priče praviti neke političke poene. Ali, vrlo teško je odgovorno voditi državu. I sam njihov odnos prema populizmu i populističkim poenima pokazuje kako bi vodili državu, na jedan način koji je prevaziđen, a to je iz vremena kada su banke bile državne, kada su državne banke davale kredite koje niko nije mogao i nije ni hteo da naplaćuje, nego ste štampalo na Topčideru punom parom, pa znamo kako smo prošli kada su građani primali platu od pet maraka.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Obzirom da ste ukazali na povredu Poslovnika član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, a povredu Poslovnika mogu samo ja da učinim, ne mislim da sam je učinio u konkretnom slučaju, jer nije na meni da vodim dijalog sa narodnim poslanicima, već sednicu Narodne skupštine i samo sam omogućio da kolega Šešelj i koleginica Žarić Kovačević imaju demokratsku raspravu.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Koleginice Žarić Kovačević, vi želite repliku na izlaganje kolege Šešelja?
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Pošto smo prešli na drugi teren, a to je da su građani dužni banci i pošto kolega Arsić kaže da ne pričamo populistički, evo, ja ću reći nešto što se možda neće svideti mnogima, a to je da, građani su dužni banci, ali da li znate koliko ja ljudi poznajem da su ušli u zaduživanja potpuno ne razmišljajući na koji način će vratiti te kredite? Uzimali su kredite za godišnje odmore, uzimali su kredite za automobile, uzimali su kredite za stanove a da prethodno te ugovore o kupoprodaji stanova nisu gledali, nisu konsultovali advokate, nisu konsultovali pravnike i onda su u problemu i oni, ali u problemu je i banka.

Sa druge strane, kaže – zarađuje izvršitelj, pa izvršitelj mora da zarađuje. Javni izvršitelj pruža određenu uslugu, kao što advokat pruža određenu uslugu i najnormalnije je i najlogičnije je da za taj svoj posao zarađuje određeni novac.

Što se tiče zaštite dužnika, nisu samo izvršni dužnici građani Srbije i izvršni poverioci su građani Srbije. Ministarstvo pravde je formiralo disciplinsku komisiju koja nadzire rad izvršitelja i u tu komisiju se biraju većinom članovi iz reda sudija koji kontrolišu rad u tom delu.

Takođe, na oglasnoj tabli Komore izvršitelja sa svakim zaključkom o prodaji, o javnoj prodaji neke nepokretnosti, svako može da se upozna da i da dođe ako je zainteresovan i da prisustvuje javnoj prodaji.

Prema tome, nije baš situacija da se ništa ne kontroliše. Nije baš situacija da ne postoji nikakav nadzor. Jeste situacija da od 2000. godine pa nadalje, odnosno do 2019. godine se Zakon o izvršenju i obezbeđenju mnogo menjao, ali se menjao zato što je SNS, pre svega, sa svojim kolegama poslanicima iz vladajuće koalicije želela da unapredi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, da izjednači položaj izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, da obezbedi određenu zaštitu izvršnim poveriocima, da obezbedi određenu zaštitu izvršnim dužnicima. A, što se tiče sudova, o tome možemo da pričamo, ali ja sam već vreme prekoračila. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Lepo je da čujemo da je u stvari njihovo postojanje zbog građana Srbije. Ja sam bio ubeđen da je potpuno drugačije, ali ako je potreba građana Srbije da postoje javni izvršitelji, onda je to sasvim druga stvar.

Mora izvršitelj nešto da zaradi, pa mora, ali da li je normalno za šest meseci da 200 ljudi podeli 30 miliona evra? Da li je to normalno? To je rekla gospođa Kuburović, nisam ja izmislio. Malo više od 200 ljudi oko 30 miliona evra za šest meseci i tako svake godine.

Ko je onda tu u pravu i na koji način su zaista tu građani zaštićeni i poverioci? Pazite, 30 miliona evra za šest meseci.

Privatnici bolje funkcionišu i prilagođavaju se tržištu nego preduzeća koja su pod kontrolom države, što se tiče ekonomije. To je empirijski dokazano. Ali, ne može da to bude pandan da je neko efikasniji, pa da mu se onda ustupi državna nadležnost, nadležnost suda. Tako sutra možemo mi da se setimo da je efikasnije da neko privatno zakonodavno telo donosi zakone nego Narodna skupština i da onda po principu efikasnosti ukinemo parlament i da tamo neki privatnici donose zakone, da ne pričamo o tome da možemo da imamo i privatne zatvore i privatnu policiju i privatnu vojsku.

Možemo da se setimo, privatna policija je efikasnija od zvanične policije Republike Srbije, šta će nam onda policija? To je logika stvari kod postojanja javnih izvršitelja i ona je nakaradna i nenormalna i nepotrebna.

Niko nije zaštićen osim javnog izvršitelja i njegovog ekstra profita iz svakog potraživanja, do tih stvari koji otvoreno vređaju građane Republike Srbije, koje, pre svega, prvo ih izbace na ulicu iz svog stana, a onda im to izbacivanje na ulicu naplati. To je nenormalno, nedopustivo i treba hitno da se promeni.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević, pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Neću reći ono što mi je rekao kolega Arsić.

Postavlja se pitanje zašto su uvedeni sudski izvršitelji? Pre svega, sudski izvršitelji su posledica odluka Evropskog suda za ljudska prava, gde su donošene odluke protiv Republike Srbije zbog nepoštovanja razumnog roka za suđenje, jer suđenje u razumnom roku obuhvata i parnični postupak i izvršni postupak i najveći broj predstavki koje su bile pred Evropskim sudom za ljudska prava odnosile su se na neisplaćene zarade radnice u restruktuiranim preduzećima.

Mi smo imali na desetine, na stotine odluka Evropskog suda za ljudska prava gde su utvrđene izuzetno visoke obaveze neizvršenja odluka u izvršnom postupku. To je sa jedne strane.

Sa druge strane, ja zaista smatram da nije u redu satanizovati jednu struku, da nije u redu satanizovati jedan postupak. Izvršni postupak javlja se kao kruna parničnog postupka. Ukoliko ste vi završili parnični postupak i ako ste dobili presudu i ako ste uzeli klauzulu izvršnosti i ako vam je presuda pravnosnažna i izvršna, vi tu presudu ne možete da sprovedete u delo. Vi ne možete da je izvršite. Vi ne možete da naplatite svoja potraživanja.

Šta onda to znači za izvršni postupak? Onda izvršni postupak ne treba da postoji. Kako ćete naplatiti svoj dug ako ste nekome pozajmili novac za izvršnom presudom ako smatramo da izvršni postupak ne treba da postoji, odnosno da javni izvršitelji ne treba da postoje? I javni izvršitelji i sudski izvršitelji postupaju isključivo po sudskom rešenju. Dakle, sud donese rešenje po kome će postupati javni izvršitelj ili sudski izvršitelj.

Još nešto da kažem samo u prilog tome. Dok su izvršenja bila u sudovima, prema zvaničnim podacima Saveta Evrope, Srbija je imala 408.000 nerešenih izvršnih predmeta, od kojih je 90.000 čekalo duže od dve godine, a evropski prosek tada za izvršenje u tom trenutku bio je između 30 i 40 dana. To je ono zašto ja kažem – žuta vlast, jer to je informacija, odnosno podatak iz 2009. godine.

Ovo je bila jedna od glavnih stvari u to vreme koja je odvraćala i investitore i strane investitore i investicije i sve za ostatak u sprovođenju izvršnog postupka. Hvala.

Zahvaljujem.

Kolega Šešelj, dobićete pravo na repliku, ali molim i vas i koleginicu Žarić Kovačević da polako ovu raspravu privodimo kraju, jer imamo negodovanje ostalih kolega ovlašćenih predstavnika koji mole i čekaju da dođu na red da govore o tački dnevnog reda.

Izvolite.

Prvo, više puta smo čuli sudski izvršitelji. To nisu sudski izvršitelji, to su javni izvršitelji.

Sve ovo što smo do sada čuli je poražavajuće za državu Srbiju. To je priznanje da država Srbija ne može da reši problem neefikasnosti izvršenja i da umesto toga daje privatniku da to radi. A, onda imamo situaciju da na nivou od pola godine, dakle, za šest meseci 200 ljudi zaradi 30 miliona evra zato što su izvršavali u ime države.

Sa druge strane, kada se pleni nekretnina, banku zanima šta će da se zapleni, ne pita se tu sud ništa. Tarife određuje izvršitelj, koliko će da košta kada vas izbaci napolje, koliko će da košta kada vam dođe na vrata sa policijom, pa da vas obavesti, pa da vam uruči i tako dalje. To je nenormalno.

Država Srbija priznaje poraz da ne može da se reši sa problemom. Umesto da je radila na tome, pa makar ta reforma trebala da traje i dve, tri, četiri, pet, koliko je god potrebno, godina, mnogo je bolje nego da se legalizuje pljačka.

Dakle, da se stvori takav ambijent da sudski izvršitelj može da obavlja svoj posao, neko lice kome je plata vezana za učinak, a garancija da niko neće biti prevaren i opljačkan zato što pripada nadležnom sudu, država Srbija stoji iza toga. Zaposlite više ljudi, ako treba, i povećajte im plate, a ne interes banke, interes javnog izvršitelja da bude tu prioritet i bilo kom smislu.

Nedozvoljeno je i nenormalno njihovo postojanje zato što smo videli iz prakse šta se dešava. Nismo se mi toga setili zato što se to ne dešava u Srbiji, da je to neki hir i tako dalje i zato je toliko broj ljudi to podržao.

Šezdeset miliona evra za godinu dana, 30 miliona evra za šest meseci, ti ljudi zarade. Da li je moguće, da to toliko košta? To je rekla gospođa Kuburović. Samo to je problem i pokazuje da ova država nije samostalna, ne može da reši svoje probleme. Kakav god režim da je bio kada se to uvodilo, sada je neki drugi režim, možda može bolje da sagleda situaciju.