Prvo, više puta smo čuli sudski izvršitelji. To nisu sudski izvršitelji, to su javni izvršitelji.
Sve ovo što smo do sada čuli je poražavajuće za državu Srbiju. To je priznanje da država Srbija ne može da reši problem neefikasnosti izvršenja i da umesto toga daje privatniku da to radi. A, onda imamo situaciju da na nivou od pola godine, dakle, za šest meseci 200 ljudi zaradi 30 miliona evra zato što su izvršavali u ime države.
Sa druge strane, kada se pleni nekretnina, banku zanima šta će da se zapleni, ne pita se tu sud ništa. Tarife određuje izvršitelj, koliko će da košta kada vas izbaci napolje, koliko će da košta kada vam dođe na vrata sa policijom, pa da vas obavesti, pa da vam uruči i tako dalje. To je nenormalno.
Država Srbija priznaje poraz da ne može da se reši sa problemom. Umesto da je radila na tome, pa makar ta reforma trebala da traje i dve, tri, četiri, pet, koliko je god potrebno, godina, mnogo je bolje nego da se legalizuje pljačka.
Dakle, da se stvori takav ambijent da sudski izvršitelj može da obavlja svoj posao, neko lice kome je plata vezana za učinak, a garancija da niko neće biti prevaren i opljačkan zato što pripada nadležnom sudu, država Srbija stoji iza toga. Zaposlite više ljudi, ako treba, i povećajte im plate, a ne interes banke, interes javnog izvršitelja da bude tu prioritet i bilo kom smislu.
Nedozvoljeno je i nenormalno njihovo postojanje zato što smo videli iz prakse šta se dešava. Nismo se mi toga setili zato što se to ne dešava u Srbiji, da je to neki hir i tako dalje i zato je toliko broj ljudi to podržao.
Šezdeset miliona evra za godinu dana, 30 miliona evra za šest meseci, ti ljudi zarade. Da li je moguće, da to toliko košta? To je rekla gospođa Kuburović. Samo to je problem i pokazuje da ova država nije samostalna, ne može da reši svoje probleme. Kakav god režim da je bio kada se to uvodilo, sada je neki drugi režim, možda može bolje da sagleda situaciju.