Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Dvadeset trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Đorđe Milićević i Žarko Obradović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge odluka iz dnevnog reda određenog u zahtevu 154 narodna poslanika.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici uz saziv sednice Dvadeset trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 154 narodna poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članom 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članom 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanredne sednice Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Dvadeset trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika suda u sudovima opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji;
2. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
3. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podnet 18. decembra 2019. godine;
4. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podnet 9. januara 2020. godine;
5. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podnet 14. januara 2020. godine;
6. Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca, od 25. novembra 2019. godine;
7. Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca, od 26. novembra 2019. godine;
8. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu;
9. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2020. godinu;
10. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Rebalans Finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu i
11. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2020. godinu.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika suda u sudovima opšte i posebne nadležnosti; Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju koji je podnet 28. oktobra 2019. godine; Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju koji je podnet 18. decembra 2019. godine; Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju koji je podnet 9. januara 2020. godine; Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju koji je podnet 14. januara 2020. godine; Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca koji je podnelo Državno veće tužilaca, od 25. novembra 2019. godine; Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnet 26. novembra 2019. godine.
Drugi zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu; Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2020. godinu; Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Rebalans Finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2020. godinu.
Da li narodni poslanik Aleksandar Martinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 130, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Dragomir Milojević, predsednik VSS, Ivan Jovičić, izborni član VSS iz reda sudija i zamenik predsednika VSS, Tatjana Lagumdžija i Sandra Kulezić, izborni članovi Državnog veća tužilaca, Mirjana Pavlović, sekretar VSS, i Nataša Đelić, šef Odseka za statusna pitanja sudija VSS.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika suda u sudovima opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji; Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 28. oktobra 2019. godine; Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 18. decembra 2019. godine; Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 9. januara 2020. godine; Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 14. januara 2020. godine; Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca od 25. novembra 2019. godine; Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca od 26. novembra 2019. godine.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Reč ima gospodin Ivan Jovičić. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pred vama su predlozi odluka o izboru sudija, koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a odluke je VSS utvrdio na svojim sednicama dana 9. i 24 decembra 2019. godine i 10. januara 2020. godine.
Visoki savet sudstva je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i dnevnom listu „Politika“ objavio i oglasio izbor sudija za Osnovni sud u Pirotu, Privredni sud u Valjevu, Privredni sud u Leskovcu, Privredni sud u Požarevcu, Privredni sud u Somboru, Privredni sud u Užicu, Privredni sud u Čačku, Privredni sud u Novom Sadu, Privredni sud u Zrenjaninu, Privredni sud u Pančevu, Privredni sud u Kragujevcu, te Privredni sud u Beogradu, zatim Upravni sud i Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu, kao i Osnovni sud u Lebanu.
Stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata utvrđena je na osnovu odredaba Zakona o sudijama i Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put biraju. Visoki savet sudstva je doneo odluku o obrazovanju komisija za izbor sudija za napred navedene sudove, a komisije su sprovele ispit za kandidate, a i obavile razgovor sa svim kandidatima, te je utvrdila listu kandidata koja je objavljena na stranici Visokog saveta sudstva.
Na osnovu odredbe člana 49. Zakona o sudijama, Savet je pribavio mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata od organa i organizacijama u kojima kandidati rade, dok je za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih saradnika, odnosno pomoćnika, pribavio mišljenje sednice svih sudija iz suda iz koga kandidat potiče, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda.
U skladu sa odredbom člana 50. stav 2. Zakona o sudijama za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika pribavljena je i ocena rada.
Na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 51. stav 1. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je utvrdio predloge odluke za izbor sudija i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor 70 kandidata, tako što se za sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Pirotu, kandidat koji se prvi put bira, predlažu: Marija Aleksić, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Pirotu i Jelena Bošković, sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Pirotu.
Za Privredni sud u Valjevu – Milana Pantića, sudijskog pomoćnika u Privrednom sudu u Valjevu. Za Privredni sud u Leskovcu – Aleksandra Denić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Leskovcu. Za Privredni sud u Požarevcu – Mila Savić Rajčić, sudijski pomoćnik Privrednog suda u Požarevcu. Za Privredni sud u Somboru – Mile Vraneš, sudijski pomoćnik Privrednog suda u Somboru. Za Privredni sud u Užicu – Marija Kojadinović, sudijski pomoćnik Privrednog suda u Užicu. Za Privredni sud u Čačku – Ivana Mihajlović, sudijski pomoćnik Privrednog suda u Kraljevu. Za Privredni sud u Novom Sadu – Snežana Obradović, sudijski pomoćnik Privrednog suda u Novom Sadu i Isidora Janić Turudija, sudijski pomoćnik Apelacionog suda u Novom Sadu.
Za Privredni sud u Zrenjaninu – Srđan Golijanin, sudijski pomoćnik Privrednog suda u Zrenjaninu. Za Privredni sud u Pančevu – Miljana Belić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Pančevu. Za Privredni sud u Kragujevcu – Ilija Zinajić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Somboru i Raško Radošević, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Kragujevcu. Te, za Privredni sud u Beogradu – Marko Radović, sudijski pomoćnik u Vrhovnom kasacionom sudu, Biljana Kantar, sudijski pomoćnik u Vrhovnom kasacionom sudu, Olga Đurađević, sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu u Beogradu, Dragana Ivanović, sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu, Tamara Marković, sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu, Mirjana Milanović, sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu, Svetlana Grujić Marković, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Beogradu, Jelena Cvetinović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Maja Stokuća, sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu, te, Ljiljana Čolić, sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu.
Zatim, za Upravni sud u Beogradu Visoki savet sudstva je predložio Minju Bikicki, savetnik u Ustavnom sudu, i Elenu Petrović, sudijski pomoćnik u Upravnom sudu.
Za Prvi osnovni sud u Beogradu predložene su Jelena Simanić, advokat, Advokatska komora Beograd, Vesna Bogosavljević, savetnik u Ustavnom sudu, Maja Đekić, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Ljiljana Andrić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, Jelena Mirosavljević, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, Ana Bulatović, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, Branka Jevđić, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, Ivana Milosavljević, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Milena Milosavljević, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Bratislava Kolović Nedeljković, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Marija Cvetković, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, Gordana Đorđević, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, Jelena Lončar, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Nemanja Nikodijević, advokat, Advokatska komora Beograda, Ivana Pejčić Žigić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Ivana Panić, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Jelena Pavićević, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Jovana Kuveljić, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Beogradu, Minja Panajovitović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Marina Pandurević, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, Marija Milićević Popara, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Vesna Đurđić, sudijski pomoćnik u Upravnom sudu, Dijana Brković, pravobranilački pomoćnik Opštinskog pravobranilaštva Čukarice i Mirko Ilić, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.
Za Treći osnovni sud u Beogradu Savet predlaže Vladana Kovačevića, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Beogradu, Uroša Popovića, savetnika u Vrhovnom kasacionom sudu, Jelenu Ćuk, savetnika u Vrhovnom kasacionom sudu, Lolu Katanić, sudijskog pomoćnika u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Iliju Markovića, korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Mariju Đorđević, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Beogradu, Rastka Mušića, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Beogradu, Nikolu Ribaća, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Beogradu, Todora Brajovića, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Begoradu, Danku Spajić, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Beogradu, Natašu Jovanović, korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Miloša Petrovića, sudijskog pomoćnika u Trećem osnovnom sudu u Beogradu, Tatjanu Aleksić, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Beogradu i Željka Žilovića, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Beogradu.
U pogledu Osnovnog suda u Lebanu Savet je predložio Dejana Ilića, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Leskovcu, Mariju Jović, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Leskovcu, Aleksandra Stojanovića, sekretara SO Lebane i Aleksandru Stamenković Cvetanović, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Lebanu.
Zahvaljujem se na pažnji. Smatram da ćete podržati sve predloge u danu za glasanje Visokog saveta sudstva.

Reč ima gospođa Sandra Kulezić, izborni član Državnog veća tužilaca.
Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom danas su dva predloga za prvi izbor za zamenike javnog tužioca u jednom višem javnom tužilaštvu i 13 osnovnih javnih tužilaštava u Republici Srbiji.
Predloženo je ukupno 19 kandidata. Od toga jedan zamenik osnovnog javnog tužioca koji je u ovom trenutku na trogodišnjem mandatu pa se ponovo predlaže u ovoj proceduri i za zamenika višeg javnog tužioca, 12 tužilačkih pomoćnika, jedan savetnik u Ministarstvu pravde, jedan advokat, dva sudijska pomoćnika, jedan polaznik Pravosudne akademije i jedan savetnik u Državnom veću tužilaca.
Za zamenika Javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru predložen je Baćićanin Adnan, zamenik Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru.
Za zamenika Javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predloženi su Ilić Vojkan, tužilački pomoćnik u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Rundić Petar, samostalni savetnik u Ministarstvu pravde Republike Srbije, Stojanović Jakša, tužilački pomoćnik u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za zamenika Javnog tužioca u Drugom osvnom javnom tužilaštvu u Beogradu predloženi su Lečić Ana, tužilački pomoćnik u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Oljačić Cerović Marta, savetnik u Republičkom javnom tužilaštvu, Filipović Jovana, tužilački pomoćniku Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za zamenika Javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predloženi su Arsnović Marica, tužilački pomoćnik u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Jeftić Marina, tužilački pomoćnik u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Za zamenika Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu predložena je Samuilović Jelena, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu.
Za zamenika Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu predložen je Gole Aleksandar, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu.
Za zamenika Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu predložena je Aleksić Dijana, advokat, Advokatska komora Vojvodine.
Za zamenika Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici predložena je Skakić Jasna, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu za zamenika Javnog tužioca predložen je Budić Aleksandar, tužilački pomoćnik u tom tužilaštvu.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru za zamenika Javnog tužioca predložena je Fetahović Azra, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Novom Pazaru.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu za zamenika Javnog tužioca predložena je Andžić Marijana, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Užicu.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu za zamenika Javnog tužioca predložena je Olivera Mladenović, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.
Za zamenika Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju predložen je Nasković Nikola, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Nišu.
Smiljanić Pavle, samostalni savetnik u Državnom veću tužilaca, predložen je za zamenika Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aranđelovcu.
Kad je reč o proceduri za predlaganje ovih kandidata koje je sprovelo Državno veće tužilaštva. Ta procedura je sprovedena u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvo, Poslovniku o radu Državnog veća tužilaca i Pravilnikom o programu i načinu polaganja ispita za kandidate koji se prvi put biraju na javno-tužilačku funkciju.
Procedura je podrazumeva najpre proveru stručnosti i osposobljenosti kroz ispit koji su organizovale komisije Državnog veća tužilaca, potom razgovor sa kandidatima, a u proceduri izbora smo pribavili i mišljenja organa i organizacija u kojima kandidati u ovom trenutku rade.
Sve to je Državno veće tužilaca uzelo u obzir prilikom odlučivanja i vama predložilo kandidate za koje smatra da su ostvarili najviši stepen stručnosti i osposobljenosti od svih kandidata koji su učestvovali u konkursima za pojedina tužilaštva.
Verujem da će predloženi kandidati opravdati naše i vaše poverenje i zato predlažem da u danu za glasanje glasate za obe odluke Državnog veća tužilaca. Hvala vam.

Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite.

Dame i gospodo, ovog puta pokušaću da se pridržavam Ustava Republike Srbije i zakona koji regulišu oblast pravosuđa.

Kao prethodno želeo bih da kažem da podržavam odluku Odbora za pravosuđe Republičke skupštine što je vratilo na doradu i na proveru sve kandidate koji su predloženi za predsednike sudova. Neka sada predlagači malo razmisle da li im se neki nalaze, koje su predložili pod merama ili ne? Da li su kriminalci ili ne? I da li su to kandidati koji su dostojni i stručni i da li je to garancija Republike Srbije da će nosioci nekih pravosudnih funkcija da obavljaju stručno, savesno i zakonito svoje dužnosti?

Evo jedno pismo sam dobio iz Pirota koje mi radnici iz sudstva pišu. Verujem da su možda dobili i druge kolege narodni poslanici gde se kaže – naši dragi predstavnici smatramo da smo dužni da vas obavestimo o sledećem – za predsednika Osnovnog suda Pirot predložena je sudija Jasmina Jovanović. Ovo je skandal, jer je ovo lice sudija tek tri godine, studirala je 11 godina, a prosečna ocena šestica. Alal vera predlagaču iz Visokog saveta sudstva. Čestitam, skidam kapu.

Dame i gospodo, poštovane kolege i predstavnici tužilaštva i Visokog saveta sudstva, kao nekadašnji ministar pravde i dugogodišnji advokat mogu sa potpunom odgovornošću svestan težine mojih reči da izjavim da je stanje u pravosuđu katastrofalno, jer neke sudije i neki tužioci svojim nezakonitim postupanjem izvrgavaju ustavna jemstva Ustava Republike Srbije ruglu, jer donose nezakonite odluke svesni da neće da odgovaraju za takvo nezakonito ponašanje.

Ukazujem na izjavu potpredsednika Srpske narodne stranke, gradonačelnika Novog Sada, gospodina Vučevića Miloša, u slučaju bivšeg ministra Bubala, kada je na konferenciji za štampu javno uputio pitanje sudiji koja je donela presudu, kojom je ministar Bubalo oslobođen krivične odgovornosti „Da li vi donosite presudu u ime naroda ili u ime lopova i kriminalaca“, završen citat.

Kao i na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu, Draganu Marčetić, koja je u predmetu broj 6742/17 falsifikovala činjenice i time oštetila tuženog Bescarića za 50.000 evra, ali je, umesto da ode na odgovornost, kao nagradu za takvo postupanje unapređena je da bude sudija u Višem sudu u Beogradu.

Naime, ustavna jemstva kojima Ustav Republike Srbije svakom jemči pravo na pravično suđenje od nepristrasnog suda, kako to pripisuje član 32. stav 1. pravo na jednaku zaštitu, prava pred sudom i drugim državnim organima član 36. stav 1. i pravo na zabranu diskriminacije, član 21. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije. Ako ustavna jemstva spadaju u korpus ljudskih prava, uživaju trostruku zaštitu kako bi ista bila delotvorna, a najniži nivo zaštite je zahtev za izuzeće sudije ili tužioca od postupanja u predmetima u kome postupaju, koji se podnose predsedniku suda ili javnom tužiocu za slučaj da nezakonitim postupanjem vređaju unapred navedena ustavna jemstva stranke u postupku, ali koja je zaštita nedelotvorna, jer predsednici sudova takve zaštite redovno odbijaju, što rade i javni tužioci, a što se odnosi i na drugi nivo zaštite, koji je takođe nedelotvoran. Disciplinske prijave protiv sudija ili tužioca koji su prijavljeni takođe završavaju u fioci VSS i Državnog veća tužioca, koji nemaju kapacitet da uspostave niti da održe zakonitost u postupanju sudija i javnih tužilaca, o čemu sam već govorio na sednici Narodne skupštine, održane 22. oktobra 2019. godine.

Kada sam se pozvao na izveštaj predstavnika VSS koji je istovremeno i predsednik VKS, da je tokom 2016. godine podneta 831 disciplinska prijava, u 2017. godini 588 disciplinskih prijava, a u 2018. godini 582 disciplinske prijave.

Dakle, u prvih šest meseci 2019. godine 242 disciplinske prijave, od kojih je svega 31 uzeta u rad, što znači da je 2210 disciplinskih prijava završilo u fioci i čeka da nastupi zastarelost, da bi izbegli odgovornost, što znači da VSS na taj način štiti sudije od disciplinske odgovornosti i time onemogućava ostvarivanje napred navedenih ustavnih jemstava stranaka u sudskom postupku, što se odnosi i na sudiju Draganu Marčetić, za koju se VSS pravi da mu nije poznato da ista donosi naručene presude. Svakako da se za lepe oči tako nešto ne može raditi.

Međutim, i treći nivo zaštite ustavnih jemstava je nedelotvornost, jer javni tužioci ne procesuiraju sudije i tužioce protiv kojih podnose redovno krivične prijave za krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, iz člana 360. KZ Republike Srbije, sa odloženim da su sudije samostalne i nezavisne u donošenju svojih odluka, što im služi kao izgovor kako bi te sudije štitile.

Imajući u vidu da odredba člana 5. Zakona o sudijama sasvim jasno propisuje da će sudije biti pozvane na odgovornost za odluke koje se donose ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije, pa i javnih tužilaca, koji odbaci krivičnu prijavu na navedenom krivičnom delu, ima dokaza bar za osnove sumnje da je izvršeno krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 350. KZ Republike Srbije, jer je u tom slučaju dužan da krivično goni osumnjičenog, kako to zaista jasno propisuje odredba člana 6. Zakonika o krivičnom postupku, pa je tim pre dužan da krivično goni sudije, ako ima dokaza u krivičnoj prijavi za opravdanu sumnju, što vodi direktnom podizanju optužnice, bez istrage, kao u slučaju sudije Dragane Marčetić je odbačena krivična prijava, ali bez da se omogući pravo žalbe i da se nastavi suđenje i donese zakonita odluka.

Pozvao bih se i na izjavu predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, koji je takođe ukazao na određene probleme u srpskom pravosuđu.

Međutim, kada je u pitanju donošenje sudskih odluka, sudije jesu samostalne i nezavisne da donose sudske odluke, ali sudije i tužioci nisu nezavisni za donošenje nezakonitih odluka, a za te nezakonite odluke više istance sudova i tužilaca ne reaguju ni jedna od tih institucija. Kao što ste videli, koliko je podneto disciplinskih prijava, od toga nema ništa.

Dame i gospodo, Srbija je imala pravosuđe koje se moglo porediti sa najrazvijenijim i uređenim pravosuđem u Evropi. Međutim, nakon izmene određenih zakona i dolaskom dosmanlija na vlast 2000. godine, od tada do današnjeg dana srpsko pravosuđe pada na kolena.

Problem u pravosuđu jeste nestručnost. Ja bih se pozvao na izjavu predsednika Višeg suda u Beogradu, gospodina Aleksandra Stepanovića, koji je izjavio sledeće, citiram: "Ako sudija koji radi na slučajevima organizovanog kriminala za šest godina ima 78% ukinutih odluka, to znači da on ne radi dobro taj posao".

Osim toga, ne vodi se dovoljno računa pri vođenju postupaka o poreskim obveznicima i ne vodi se računa o budžetu Republike Srbije.

Spomenuću još jednom da je u postupku protiv stečajne mafije država morala da plati iz budžeta 280 miliona troškova krivičnog postupka. Ko je za to kriv? Krivi su nosioci pravosudnih funkcija, a pre svega kriv je predsednik tog suda, što u sklopu Poslovnika o radu suda nije vršio kontrolu i pratio predmete, kada se zakazuju, kada se rešavaju, da li se sudi u razumnom roku, da li je optužnica od strane tužioca bila osnovana ili nije osnovana.

Dame i gospodo, vi ste predložili kandidate i iz Tužilaštva i Visokog saveta sudstva. Međutim, uveli ste praksu da ne dostavljate narodnim poslanicima ocene tih vaših predloga kandidata i koliko su godina studirali. Evo, ovaj primer, ako je tačan, iz Pirota, govori sve i ne treba mnogo oko toga govoriti.

Nepotizam u pravosuđu. Trebalo bi istražiti koliko su sinovi, ćerke, zetovi, u pravosuđu, koliko je od njih upisano na Pravosudnu akademiju i to je ulaznica za ulazak u sud. To ne može da bude.

Na čelo pravosudnih funkcija dolaze vam ljudi koji nemaju dostojnost, puno kapaciteta, niti imaju integritet, niti imaju stručnost. Nekada smo imali predsednike sudova autoritete.

Visoki savet sudstva treba ukinuti. Ukinuti i vratiti u prvobitno stanje, kao što je to bilo ranije. Zna se ranije ko je predlagao kandidate i za sudije i za tužioce. Ali, ima jedna stvar što moram da ukažem, da je Ministarstvo pravde i Narodna skupština, razvlašćeni su time uvođenjem američkog sistema u naš pravosudni sistem.

Ministar pravde ili predsednik Republike treba da postavlja sudije i tužioce, a ne da ih jedna družina, jedan skup ljudi, jedno društvo sedne u Visokom savetu i dogovore se – e, sad, mi ćemo da pravimo listu kandidata i predlažemo ove, znate on je dobar, on je čestit, on je moga oca, taj i taj, moje sestre, moje tetke, moje strine itd, jako dobri. Dajte sada podatke ove koje predlažete i koje ste ranije predlagali, imaju li veze sa nosiocima pravosudnih funkcija. To je porodično društvo, to je porodična zajednica i vi vidite, ako se sve preda u ruke Visokom savetu sudstva i ako se preda Državnom veću tužilaca, a bude uskraćeno pravo Skupštine, skandal, još gore stanje biće nego što jeste. Prema tome, mora se vratiti onom što je bilo prethodno kako bi mogli da imamo kvalitetan pravosudni sistem.

Od 2000. godine, kao što znate, imali smo stranačke predsednike sudova. Ako je pripadao DOS-u, on je taj koji treba da bude predsednik suda.

Što se tiče instituta izuzeća, to kao da ne postoji. Ja imam slučaj samo jedan da je predsednik Prvog osnovnog suda izuzeo sudiju, jer je učinio disciplinski prestup. Izvolite, ako imate vi te podatke, dajte. Videli ste, oko 2.000 disciplinskih prijava je podneto, ali od toga nema ništa.

Kako se troše pare poreskih obveznika? Koliko koštaju turistička putovanja nosilaca pravosudnih funkcija, Tara, Zlatibor, Zlatar, Vrnjačka Banja, Koviljača, Palić? Čekajte ljudi, stanite malo, preterali ste. Nemojte da trošite pare iz budžeta. Za to je kriv ministar finansija, koji vam to pravo nije uskratio i u budžetu ne mogu biti sredstva predviđena da možete da idete na turistička putovanja, a sud ostavite sa 20% ili 30% rada sudija. To ne može, to ne treba dozvoliti, a ogromna se sredstva odlivaju. Sada čujem da se spremate da pošaljete iz pravosuđa na sportske igre. Čekaj, a koje sportske igre? Jel ovom narodu do vaših sportskih igara? Gde to piše? Dajte unazad deset godina koliko ste potrošili para iz budžeta na ime tih turističkih putovanja.

Što se tiče kandidata koje je Državno veće tužilaca predložilo za zamenika javnog tužioca u Pančevu, gospođu Samulov Jelenu, ja taj predlog podržavam. Deset, dvanaest godina je to dete čekalo, a radilo je zaista čestito i lično poznajem kakav je kvalitet i da je napokon došla na red i ona da bude zamenik javnog tužioca.

Ponovo ističem i ukazujem, podržavam odluku Odbora za pravosuđe i stranke na vlasti koja je vratila, gospodo, sve kandidate koje ste predložili. Te kandidate dajte BIA-i neka proveri. Neka provere Javna bezbednost i BIA ko su vam ti zumbuli koje predlažete i da li ima nekih od njih da su pod merama. Nemojte ovako raditi. Ljudi, dajte prekinite sa ovom praksom. Ovo ne može država Srbija da trpi više.

Imate slučaj u Pančevu zamenika javnog tužioca Medaković Gorana. Dve godine ne može da dođe optužnica pred sud da se sudi tajkunu iz Pančeva. On je lično uticao na nalaz i mišljenje Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda. Više puta pokušao je da se promeni nalaz o veštačenju kako bi taj njegov, da li mu je prijatelj, ali sve ukazuje da neke veze ima, ne bude osuđen i da krivična prijava zastari.

Šta radi Osnovni sud u Pančevu? Šta radi javni tužilac? Šta radi viši tužilac? Šta radi predsednik Višeg suda? Da li kontrolišu? Zašto se ne zakazuje suđenje posle dve godine? Znate šta, u pitanju je tajkun, čovek koji ima pare i radi sve, a ima advokata koji ga brani, protiv koga su podnete 34 krivične prijave, ali je zato njega štitilo tužilaštvo, imao je kumu u tom tužilaštvu.

Gospodo, sa ovim se mora prekidati. Većina je ljudi i nosilaca pravosudnih funkcija i u sudu i u tužilaštvu časno, ali morate sa kriminalcima i korumpiranim ljudima iz pravosuđa da raščistite, vi sami sa sobom ili to mora uraditi država.

Zahvaljujem, gospodine Jojiću.
(Petar Jojić: Na kraju, ako mi dozvolite…)
Kolega Jojiću, prekoračili ste vreme, ne mogu, verujte.
Zatražite reč, kolega Jojiću.

Gospodine potpredsedniče, ako mi dozvolite, u ime SRS, takođe smatram da što pre treba doneti zakon o ukidanju javnih izvršitelja. Ti pljačkaši, ljudi koji uzimaju desetostruko veće cene i njihove tarife su od sudskih tarifa. Prema tome, to zlo treba da se ukine, jer 5.000 objekata su oni prodali i sirotinju izbacili iz svojih kuća i stanova. To je pljačka, to su lopovi. Tu bandu treba, pre svega, da otklonimo iz pravnog sistema.
Slobodan sam da kažem ovo – zato, gospodine potpredsedniče, treba uzeti tarifu sudsku i tarifu koja se primenjuje od strane izvršitelja. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaštva, na samom početku izlaganja, u vezi tačaka dnevnog reda o kojima danas raspravljamo, ja vam ukazujem da uz ovu diskusiju želim da afirmišem ono što je dobro u ovim predlozima, skrenem pažnju na neke anomalije koje se pojavljuju već duže vreme, kada su u pitanju primene pravilnika i pravilnici o vrednovanju rada sudija, a istovremeno da dam podršku za predložene kandidate onako kako ste ih danas predložili.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, imajući u vidu da vam je poznato da Pravilnik o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova je komplementaran sa pravilnikom na osnovu koga vi donosite odluke o kandidatima koje prelažete za sudije, moram da skrenem pažnju da postoje brojni problemi koji se vezuju upravo za ovaj pravilnik. Nisu mali i izazivaju teške posledice.

Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što upravo po ovom pravilniku kod vas dolaze predlozi kandidata koje naknadno vi ocenjujete po pravilniku na osnovu koga dajete konačnu ocenu na osnovu koje se ovde u Skupštini Republike Srbije odlučuje o tome ko će biti nosilac pravosudne funkcije.

Dakle, ovaj pravilnik, kao i prethodni Pravilnik o vrednovanju rada sudija je na neki način generator da li ćemo izabrati dobrog ili lošeg sudiju, doduše, na osnovu ovog pravilnika, ne mi, nego Visoki savet sudstva, ali se postavlja pitanje validnosti ovog pravilnika.

Uvaženi kolega Jovičiću, u Pravilniku, i to u članu 16. ovog Pravilnika, stoji da se merilo kvaliteta rada sudija koji postupaju u postupcima, ovde u drugostepenom postupku, radi se, dakle, o sudovima drugostepenim ili sudovima republičkog ranga, ocena, vrednost njihovog rada vezuje za vreme izrade odluka. Pa se kaže da je uspešan, i to izuzetno uspešan onaj sudija koji je izradio iznad 80% odluka u roku od 30 dana, a ostale odluke u roku od 90 dana.

Uvaženi kolega Jovičiću, saglasićemo se sa jednom činjenicom koju ni vi ni ja ne možemo dovesti u sumnju, a to je – da li je moguće da se Pravilnikom derogira zakon? Vreme izrade odluke od 30 dana je suprotno odredbama Zakona o parničnom postupku. Zakon o parničnom postupku propisuje rok za izradu odluke od osam dana, a u složenim predmetima je moguće dodatno 15 dana dozvoliti da se izradi odluka, to znači najviše 23 dana. Onda mi recite zašto je ovim pravilnikom pogažen Zakon o parničnom postupku i rečeno je da se može odluka izraditi u roku od 30 dana i čak da se sudija oceni izuzetno uspešno?

Znači, povređen je Zakon o parničnom postupku, prekoračen rok od 23 dana, on je uradio odluku u roku od 30 dana, a kaže – ostale odluke čak u roku od 90 dana. Zar je moguće da je nekom potrebno tri meseca da izradi presudu? Da li to treba da trpe oni na koje se odluka odnosi? S obzirom na dostupnost pravdi i dostupnost sudovima, na ovo će da reaguju građani, i to je logično. Postavlja se pitanje da li je uopšte ovaj pravilnik zakonit, odnosno ustavan, jer on je na neki način grubo pogazio odredbu Zakona o parničnom postupku koja je imperativna norma.

Dalje, ono što je vrlo problematično, kaže – ukoliko je izradio u roku od 30 dana, dakle, u nezakonitom roku, odluke u procentu od 80%, ocenjuje se izuzetno uspešno. Šta ćemo sa sudijom koji je uradio sa 100% ili 120%? Pa i on se ocenjuje sa izuzetno uspešno. Da li postoji tu veliki paradoks? Po meni, postoji. Zbog čega? Pa zbog toga što ovaj radi sa 80%, u kontinuitetu će raditi 80% odluka, gomilaće mu se predmeti, rašće mu predmeti, doći će do ogromnog broja predmeta. I šta se dešava u praksi, uvažene kolege? Pa onda predsednik suda od njega mora da oduzme predmete kako bi ga ažurirao i daće ovom sudiji koji radi sa 120% ažurnosti.

Šta to znači? To znači da će onaj dobar sudija ili uspešan sudija biti stalno zatrpavan predmetima loših sudija. I ko je tu stimulisan? Ni jedan ni drugi. Ovaj je destimulisan samom činjenicom što je loš, zbog toga što nije izradio odluke u rokovima, u tom roku u kom treba da izradi odluku.

Nažalost, ima veliki broj starih predmeta, što znači da se ne poštuje čak ni program o rešavanju starih predmeta, i na taj način oslobađaju sudovi od starih predmeta.

Šta je dalje destimulativno? Destimulativno je što se ovom sudiji koji nema ažurnost, čak se kaže, da ukoliko mu je vreme izrade odluke 30 do 90 dana, opet problematičan, ukoliko je uradio 55% do 80% odluka, ocenjuje se uspešno. Znate šta, stvarno je apsurd neverovatan, da bude uspešan, ili izuzetno uspešan ako je uradio pola odluka, ili do 80%, odnosno nešto malo iznad 80% odluka. Anomalija je neverovatna. Za to vreme njemu će se dati najbolji stručni saradnici koji će ga pokušati ažurirati, koji će pokušati podići njegov kvalitet rada, a onda će ove dobre sudije, koje imaju izuzetan procenat uspešnosti, ostati bez stručnih saradnika koji im pomažu, ili će imati, kako se to figurativno kaže, pola saradnika.

Ko je onda ovde stimulisan? Ja da sam sudija i da radim sa 100%, 120% predmeta, ja bih razmišljao uopšte da li da se kandidujem da idem u neki viši sud, odnosno da podnesem molbu da apliciram za neki viši sud, zbog toga što očigledno neću biti objektivno ocenjen. Mogu da radim neuporedivo mnogo, ali će zato onaj kolega koji je radio neuporedivo malo imati isti status kao ja.

Mislim da tu postoji jedna vrsta diskriminacije koja se ovim Pravilnikom generiše. Samo moram da skrenem pažnju, ovo nema nikakve veze sa vama ni sa Visokim savetom sudstva, ovo ima veze sa Pravilnikom, i ovaj Pravilnik mora da se menja, jer ukoliko se ovaj Pravilnik ne promeni, onda će ove anomalije da traju i dalje.

Reći ću vam koje su sledeće, posledične ovome sledeće anomalije. Istu zaradu imaju i sudije koje rade sa ocenom uspešno 55% ili 80%, i sudije koje rade izuzetno uspešno sa 100%, ima i ovaj 100 hiljada platu i ovaj 100 hiljada platu, i ovaj će da radi godinama, godinama tako, i ničim neće biti sankcionisan, i jednostavno, će doći u situaciju da bude predložen za kandidata i da ga Visoki savet na neki način i afirmiše, tako što će njegovu molbu za nosioca pravosudne funkcije u nekom višem sudu prihvatiti, i na taj način dolazimo u situaciju da se diskriminiše onaj koji izuzetno uspešno radi.

Zašto? Zato što vi nemate podatke koji se vezuju za ovakav rad sudije. Siguran sam u to da nemate, jer nemate u ličnom listu ove podatke. U ličnom listu sudije nigde ne piše od sudije Pere je oduzeto 20 predmeta, jer je dozvolio da ima preko 500 predmeta u radu, i dodeljeno je to nekom drugom sudiji. To nigde ne piše u ličnom kartonu, i vi to ne vidite. Samim tim što vam je to negde zamagljeno, onda dolazimo u situaciju da postoji prostor, bez vaše krivice za voluntarizam, za subjektivnost, za bilo šta drugo. Šta se dešava? Dešava se da nekad se upravo na osnovu ovog Pravilnika izabere sudija koji ni u kom slučaju nema onaj kvalitet i procenat uspešnosti kao dobre sudije.

Šta je problem? Problem je u tome što smo mi ovakvim normiranjem, ovakvim Pravilnikom dozvolili da niko ne trpi sankciju. Da smo regulisali pitanje kažnjavanja, pa da se kazni sudija koji neuspešno radi sa 20% od zarade, a da se sa tih 20% nagradi onaj koji uspešno radi, ne bi se dirao fond plata, fond zarada bi ostao isti, ne bi se apsolutno ništa promenilo, ali bi onda onaj koji je neuspešan shvatio da mora da podigne kvalitet svog rada, a ovaj koji bude nagrađen će biti i te kako stimulisan da dalje dobro radi. Međutim, takav način normiranja, nažalost ne postoji.

Ono što takođe, kada govorimo baš o vrednovanju rada sudija, postoji kao problem jeste sledeće. Dolazimo u situaciju da kada su u pitanju rešavanje starih predmeta, imamo predmete koji su stari po tri, pet, deset godina. Program rešavanja starih predmeta nalaže da se svi sudovi oslobode starih predmeta. Hajde sada da budemo potpuno objektivni, realni, da li je taj program o rešavanju starih predmeta ispoštovan? Donekle, da, ali u onoj meri u kojoj je morao da bude ispoštovan nije. Tu imamo samo sudove republičkog ranga koji ovaj program starih predmeta dosledno primenjuju, mislim na programe rešavanja i rešavaju ih, ali šta to vredi kada sudije prvog stepena i sudovi prvog stepena i dalje gomilaju predmet. I dalje imate sudije koji su zaduženi sa više od 500 predmeta u radu, vi ste toga svesni i ja to znam, ali se taj problem pojavljuje iz godine u godinu i ni u kom slučaju se ne dešava ništa što bi radikalno preseklo tu pojavu koja podrazumeva ne ažurnost sudova, a samim tim i nepoverenje građana u sudove kada je u pitanju brzina odlučivanja i brzina izrade odluka, odnosno zakonit rok za izradu odluka.

Dalje, ono što je jako važno istaći jeste činjenica da prilikom vrednovanja rada sudija, moramo imati u vidu još dve činjenice. Prva činjenica, kvalitet rada sudija ste vi uvek dobro opservirali i ocenili. Kvalitet rada sudija podrazumeva mali broj ukinutih presuda, što znači da je on kvalitetno radio, što znači da su njegove presude potvrđene i samim tim da ta presuda na zakon opstaje zbog čega građani treba da budu sigurni da je sud doneo zakonitu i pravičnu odluku.

Postavlja se pitanje kada se pogleda statistika koliko je sudija sa velikim brojem ukinutih presuda, a da su te sudije i dalje bez bilo kakve sankcije. Kada govorim sankcije, govorim u tom smislu kako podiće ažurnost s jedne strane, s druge strane kvalitet njihovog rada. Kvalitet njihovog rada se meri kroz kvalitet njegove odluke, kroz kvalitet njegove presude. Da li je presudio po zakonu, da li je primenio materijalno pravo, da li se ogrešio o procesne norme, dakle, da li je doneo zakonitu presudu.

Uveren sam da postoji ne mali broj sudija, ne želim da generalizujem, postoje oni i to većina njih koji jako uspešno rade, ali postoje sudije koje i dalje sa ovakvim performansama, da ih tako nazovem, kvalitetima, ostaju kao nosioci pravosudnih funkcija. Za to vreme ni predsednici ni bilo ko drugi u sudovima ne pokreće bilo šta protiv takvih sudija za koje očigledno da svoju pravosudnu funkciju ne obavljaju na način kako im to zakon nalaže.

Ono što je važno za predloge kandidata, želim da istaknem nekoliko dobrih ocena i da na neki način podržim sve ono što je ovde predloženo, imajući u vidu da je moj prethodnik ukazao na neke predloge za koje smatra da su dobri, tako ću i ja na isti način oceniti jako dobrim predlozima kandidate koje je predložilo Državno veće tužilaca, konkretno se radi o Osnovnom tužilaštvu u Užicu, za zamenika Osnovnog suda Užice. Zatim, za sudije Privrednog suda u Užicu i Privrednog suda u Beogradu. Zašto ovo govorim? Jako je dobra praksa, što se konačno posvećuje pažnja onim kojima ta pažnja treba uvek da se posveti, a to su stručni saradnici u sudovima. To su ljudi koji godinama, decenijama pa i više rade mnogo poslova kojim zamenjuju poslove sudija. Preuzimaju na svoj teret ono što sudija radi. Donose, odnosno izrađuju izuzetno kvalitetne odluke. Mi kad čitamo vidimo potpis sudije Pere Perića ili Mike Mikića, iza te presude stoji ime i prezime sudije, ali u suštini tu presudu izradio na izuzetno kvalitetan način stručni saradnik.

To je nešto što je činjenica koja se ne dovodi u sumnju. Zbog toga stoji podrška vama što ste upravo takvim našim kolegama dali šansu i ja se nadam da će to poverenje koje mi ukazujemo izborom za nosioce pravosudnih funkcija da će oni to poverenje opravdati. Zašto? Zato što su dugogodišnjim radom kao stručni saradnici u sudovima pokazali svoj kvalitet.

Sada tu postoji jedan problem, što se dešava da su i ocene koje se daju od strane kolegijuma sudija, odnosno, možda ću pogrešiti, da me ispravite, da tako je, što se i te ocene daju dosta rastegljivo, odnosno fleksibilno, pa se i za stručne saradnike, čini mi se da je ocena – naročito se ističe, pa se i za stručne saradnike, upravo ovako kako sam ukazivao na anomalije u pravilniku o vrednovanju rada sudija – naročito ističe, prilično rastegljivo daje ocena bukvalno svima i onima koji imaju izuzetan uspeh u radu i onima koji taj uspeh ne iskazuju.

Vi to ne možete da vidite, jer vi niste u tom sudu i onda ne možete da to ocenite, ali to mora da oceni predsednik suda, ali predsednik suda zbog solidarnosti, pa i one sudije koje su kolege, kažu – daćemo svima ocenu – naročito se ističe. Šta to znači? To znači daću ocenu – naročito se ističe, i kolegi koji je radio pet odluka, pet presuda i kolegi koji je radio 55 presuda i obojica – naročito se ističe. Kod vas to ne može da se vidi.

Ja sam sada možda malo banalizovao ali je to istina. To su činjenice i onda imamo situaciju u kojoj su sa ocenom – naročito se ističe i dobar i loš kandidat, a onda smo i mi kao narodni poslanici donekle u nekoj vrsti zablude, da li sada predloženog kandidata podržati ili ne podržati. Na osnovu ovih predloga mi ćemo vama dati podršku to nije sporno. Da li su te podrške naše zasnovane na argumentima, to je sada veliki znak pitanja.

U svakom slučaju, ja sam uveren, i sa stanovišta struke kojom se bavim, da su ovi kandidati koji su ovde predloženi jako dobri kandidati.

Pomenuo sam Užice, pomenuo sam Privredni sud Beograd, pomenuo sam stručne saradnike. Recimo, za Privredni sud u Beogradu su uglavnom stručni saradnici Privrednog apelacionog suda, izuzetno dobri. Jedan je stručni saradnik Vrhovnog kasacionog suda, Marko Radović, izuzetan mlad pravni stručnjak, jedan možda od najboljih.

Tako da, sve ovo što je predloženo, zaista uživa podršku jer je utemeljeno i iskustveno je utemeljeno, ja tu nemam apsolutno nikakav problem. Recimo, Andžić Marija u Užicu, u Privrednom sudu u Užicu, Marija je takođe, imamo kandidate koji su jako dobri, ali uvažene kolege iz Državnog veća tužilaštva i Visokog saveta sudstva, bez namere da prevaljujem krivicu na vlast, postoji mnogo situacija i mnogo prostora gde dođe do toga da mi imamo kandidata koji je lošiji u odnosu na kandidata koji je mogao da bude predložen. Opet govorim, ne prevaljujem krivicu, govorim zbog toga što je dato loše normiran način ocenjivanja i sudija i stručnih saradnika.

Ukoliko se ne pristupi promeni ovih pravila, onda ćemo mi i dalje biti u velikom problemu, onda ćemo mi i dalje dolaziti u situaciju da, pošto ovde ima mnogo onih koji nisu pravnici, koji nisu advokati, koji nisu deo pravosuđa, dolaze u situaciju da kaže – podržavamo, nema problema, verujemo, ali će zato biti na pravdi Boga oštećen onaj koji je svakako imao i šansu i priliku i potpuno osnovanu, potpuno opravdanu, nije je dobio a samim tim nije mogao ni da je iskoristi.

Ja vam se predsedavajući zahvaljujem, vama hvala na pažnji. U svakom slučaju podrška za predložene kandidate stoji. Ovo što sam ukazao je krajnje dobronamerno. Ovo što sam ukazao samo sam istakao sa jednom iskrenom željom da se ubuduće ovakve anomalije ne pojavljuju i verujem da će tako biti. Hvala.