Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se i gospodi koja su iz pravosuđa došla pred nas narodne poslanike sa novim predlogom za nosioce najviših pravosudnih funkcija i moram da vas podsetim, a pre svega građane Srbije da je za SRS, koja postoji već 30 godina u obnovljenom višestranačju, pravosuđe kao nezavisna grana vlasti, jedan od temelja društva. Kada poredimo sve ono što se dešavalo unazad, pre svega, od 2000. godine, od dolaska DOS-a na vlast i razna istraživanja koliko građani veruju pravosuđu, mi možemo slobodno da kažemo, evo danas 2020. godine, da su tu veoma mala odstupanja i da je poverenje i građana, a i pravnih subjekata u našoj zemlji u pravosuđe veoma malo.

Zašto je to tako, treba da se zapitate vi i nosioci državne vlasti koji zajedno sa vama utiču na to koji će biti ljudi izabrani na te odgovorne funkcije. Niko od građana Srbije, ko vodi parnični spor koji traje decenijama, pa nasleđuje, sin od oca ili čak i drugi potomci, ne može da kaže da je pravosuđe efikasno. Zašto je to tako, mi smo srpski radikali dali odgovor pre mnogo godina.

Kada se ušlo u tzv. reformu, dok su ovi žuti bili na vlasti, kada su ukinuti mnogi sudovi, osnovne nadležnosti u gradovima po Srbiji, mi smo rekli da će doći pod znacima navoda zabušenja i da će te parnice trajati još više, da će profitirati pojedini advokati koji su u sprezi sa određenom grupom sudija, a rad tužilaštva se pokazivao na ispitima pojedinih slučajeva koji su i poznati dobro javnosti kao veoma neefikasan.

Šta da očekujemo mi političari koji smo mogli da čujemo od Nate Mesarović posle izricanja onih drakonskih kazni Miloradu Ulemeku Legiji, Zvezdanu Jovanoviću, da je dobila presudu i kroz sve naše pokušaje da čitavu, pre svega, pravničku javnost i građane Srbije, ubedimo u to da je potrebno da se obnovi ovi sudski postupci, jer su doneti i takve kazne i njihov boravak u najvišem i neljudskim uslovima, stepenu izolacije u tom kazamatu u Zabeli, i dalje stoje bez odgovora što se tiče pravosudnih organa. Da ne govorimo o veoma krupnim stvarima koje se tiču države i nacije uopšte.

Građani znaju da SRS pomno prati suđenje pred tzv. Specijalnim sudom grupi od osmorice policajaca pripadnika specijalne brigade MUP-a Republike Srpske koji se optužuju za navodna ubistva muslimana 1995. godine. Mi smo pokazali i dokazali da u Srebrenici nije bilo genocida i svako ko bi to izgovorio i svako ko pripada pravosudnom, bilo kom organu vlasti koji tako razmišlja, zaista predstavlja ne samo neprijatelje ove zemlje, nego ne misli dobro budućim generacijama. Onda smo s pravom postavili pitanje – zašto se kroz takav način montiranog procesa gde od te tzv. optužnice pokazalo se vremenom nije ostao kamen na kamenu, mešaju na takav način u nešto što je fabrikovano i što je izmišljeno i što se ne samo po našem dubokom uverenju, već se pokazalo kroz čitav taj proces, nije ni dogodilo.

Da ne govorim o drugim običnim ljudima koji nisu imali više ni novca, ni snage, ni članovi njihovih porodica, da dokazuju da su nepravedno izgubili svoju imovinu, da su nepravedno stradali i pod prošlim žutim režimom samo zato što nisu hteli da se povinuju dosovcima koji su sve rasprodali i koji su radnike, na desetine hiljada radnika koji i dan danas, mnogi od njih vuku te radne sporove, ostavili bez hleba na ulici.

Da li je normalno, evo kolega Jojić kao istaknuti pravnik, kao čovek koji je i doneo Zakon o izvršnom postupku, u ime te Vlade i SRS 2000. godine, kao savezni ministar je svedok toga, da radni spor pred nadležnim sudovima traje mnogo duže od predviđenih šest meseci. Kome da se žalite? Sudovima ili predsednicima sudova, kao što je sud u Kragujevcu. Zapanjujuće da ste ponovo za predsednika Osnovnog suda u Kragujevcu izabrali odnosno reizabrali istu osobu.

Neverovatno je da se na sve te pritužbe i na predstavke koje podnose ljudi, vi oglušujete i da običan građanin ne može da se zaštiti u državi u kojoj je takva, očigledna sprega, opet kažem pojedinih advokata, a pre svega sudija iz jednog suda i onda viših sudova.

Da li vam je normalno, evo da se obratim i gospodinu Jovičiću pošto je on i dugo godina u tom poslu, i prati kako idu procesi od Osnovnog prema Apelacionom sudu, da se u jednom postupku, navešću vam ovo samo kao ilustraciju, stalno dobijamo kao poslanici mnogo primera. Prva presuda doneta od strane Višeg suda 2016. godine, uloži se žalba koju je Apelacioni sud uvažio i presudu ukinuo. Dolazi do obnovljenog postupka, Viši sud je ponovo saslušao stranke, zaključio raspravu i doneo presudu, inače radi se o predmetu GŽ 3639/16, i na tu presudu se ponovo ulaže žalba, ali predmet po žalbi koju je ovo lice dostavilo Apelacionom sudu na odlučivanje je primljen 24. septembra 2019. godine, i u utorak, već 3. oktobra, je doneta odluka kojom je žalba odbijena. Za šest radnih dana promptno je reagovao Apelacioni sud, jer je sada korist da se čitav proces preokrene i da se ošteti ovde očigledno stranka koja je mukotrpno vodila spor. Inače, veoma je ugledna firma koja se bavi građevinom i ljudi koji apsolutno nemaju nikakve niti veze sa pojedinim organima pravosuđa, samo su hteli da se brane i da dokažu svoju nevinost.

Da ne govorim o tome da smo još 17. septembra prošle godine podneli preko 100 hiljada potpisa građana, podrška građana Srbiji uz zakon koji smo predložili Narodnoj skupštini da se nađe na zasedanju, na ovom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju kako bi se ukinuli ovi privatni izvršitelji. Mafija koja hara Srbijom, koja je do sada ojadila ko zna …

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Završavam, samo još, ako mi dozvolite, pošto je neko vreme iz meni nerazumljivih razloga uzimano, poslaničkoj grupi SRS na osnovu replika koje su dobijale koje su dobijale kolege, ali završavam.

(Predsedavajući: Vraćeno je sve vreme koleginice Jovanović.)

Dakle, izvršiteljska mafija koja hara Srbijom i dalje, vi ste pokušali kroz naravno neko simbolično umanjenje njihovih troškova da ih zaštite, e u takvoj državi, gde ne želite da uvažite apel 100 hiljada građana koji su nam dali podršku da … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

(Petar Jojić: Replika.)

Po kom osnovu kolega Jojiću?

(Petar Jojić: Bio sam prozvan od strane kolege Aleksandra Markovića.)

(Nataša Sp. Jovanović: Ja po Poslovniku.)

Po Poslovniku, Nataša Sp. Jovanović.

Javljam se po članu 27. gospodine Arsiću, vidim da je tu zamenik sekretara.

Dakle, ja sam pre početka nastavka sednice reagovala, jer sam primetila u e-parlamentu koji pratim ovde na svom lap topu da je došlo do prekrajanja ionako male minutaže poslaničke grupe SRS. To vreme je vraćeno za jedan deo oduzetog vremena koje je imao prvenstveno kolega Jojić, kao predstavnik po ovoj tački dnevnog reda.

Ne razumem potrebu da malopre, iako vam ja kažem da ću završiti svoju misao time što tražimo i insistiramo, ali je očigledno da to više ne može i neće biti slučaj u ovom sazivu, da poštujete, evo i vi ste potpredsednik Skupštine, preko 100 hiljada građana koji su nam dali podršku za …(Isključen mikrofon.)

Koleginice Jovanović, to možda možete kod nekog mlađeg kolege, kod mene ne.
Odmah i da raščistimo, tri minuta i nešto vam je bilo pre pauze.
(Nataša Sp. Jovanović: Da, dobro.)
Vi ste izjavili na to da je došlo do greške u sistemu i dobili ste sedam minuta i 11 sekundi koliko je i pripadalo. Na tih sedam minuta i 11 sekundi, ja sam vas pustio da uđete u deveti minut i vi ste tražili još da vodite diskusiju. Ja sam i to tolerisao.
(Nataša Sp. Jovanović: Da završim rečenicu.)
Pa nije bila jedna rečenica, svi koji su pratili zasedanje Skupštine vide da je to bilo malo više od jedne rečenice i da je to bio još jedan minut prekoračenja.
Ja zaista tu ne mogu da vam pomognem.
(Nataša Sp. Jovanović: Ne, pomažete izvršiteljskoj mafiji.)
Ne pomažem. Pa, možda pomažem i njima, ali pomažem i građanima koji imaju svoja potraživanja i koja do sad nisu mogli da naplate.
(Nataša Sp. Jovanović: U redu je, ne želim.)
Ne želite da se Skupština izjasni.
Pravo na repliku, narodni poslanik Petar Jojić, na izlaganje kolege Aleksandra Markovića.
Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Da pojasnim, da ne bi bilo da sam govorio napamet, iznosio neke činjenice koje ne stoje. Kada sam pomenuo zamenika javnog tužioca u Pančevu, molio bi gospodu iz Državnog veća tužilaca da obrati pažnju, radi se o zameniku Osnovnog javnog tužioca, Medaković Goran. Protiv njega je u 2019. godini podneta krivična prijava i disciplinska prijava zbog kršenja zakona od strane tužioca, odnosno sudije i da Državno veće tužilaca treba da postupi u smislu odredaba člana 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110. i 111. Zakona o javnom tužilaštvu.

Protiv tog istog tužioca treba istaći sledeće, da je građanin Balaban Dragan iz Pančeva podneo protiv zamenika javnog tužioca, Gorana Medakovića, opet disciplinsku prijavu i krivičnu prijavu koje posedujem, evo ih ovde, zbog kršenja zakona od strane zamenika javnog tužioca.

Ko njega štiti, to ne znamo. Ali, zabeležite ovo i proverite, taj zamenik javnog tužioca bio je podigao optužni akt protiv jednog lica koje je ubilo devojku u saobraćajnoj nezgodi u sred centra, sa vožnjom od 100km. Prvi akt optužbe je bio da mu se izrekne kazna dve godine zatvora, da bi se posle šest meseci taj isti zamenik javnog tužioca dogovorio sa advokatom da se podnese zahtev da radi zaključenja sporazuma o krivici, ali je taj tužilac izmenio svoju optužnicu, a ništa se nije promenilo u dokazima. Predložio je da se donese presuda i izrekne mu se godinu dana kućnog pritvora kod mame na dušeku.

Takve tužioce imate.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Studenka Stojanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu svega što smo u ovoj raspravi čuli, kao i na osnovu mišljenja građana koji se nama poslanicima obraćaju, opšti utisak je da i dalje postoji nezadovoljstvo građana Srbije pravosudnim sistemom.

Iako građani dobro znaju da mi poslanici ne možemo rešavati probleme te vrste, žele nekome da kažu, da se čuje njihov glas i imaju potpuno pravo da od nas očekuju i zahtevaju da apelujemo na pravosudne organe, jer bez obzira na njihovu nezavisnost, oni su dužni da budu efikasni, nepristrasni i da obezbede građanima ostvarivanje prava onako kako je to zakonima previđeno.

Ministarstvo pravde čini sve što je u domenu i mogućnosti tog ministarstva, od donošenja zakona, preko ispunjavanja obaveza preuzetih međunarodnim sporazumima, do povećanja efikasnosti rada sudova kroz sprovođenje strategije za razvoj pravosuđa, kako poboljšanjem uslova rada, tako i ulaganjem u infrastrukturne projekte radi poboljšanja radnog prostora.

Međutim, kada govorimo o kandidatima za predsednike sudova koje predlaže Visoki savet sudstva, ispostavi se da su neki kandidati povezani, kako smo čuli, sa određenim kriminalnim grupama. Mi nismo dobili nikakvo objašnjenje kako je do ovoga došlo i bez neke namere da diram u odluke Visokog saveta sudstva, neke su stvari prosto nedopustive. Posle će neko reći da se političari mešaju u odluke nezavisnih organa, ali na ovo se zapravo ne može ćutati. Mi ovakve kandidate definitivno ne prihvatamo.

Sa druge strane, određene sudije sebi daju potpuno pravo da komentarišu dnevnopolitičke teme, da se bave politikom, kao pomenuti sudija Majić. Mislim da ne bi trebalo da kažemo da je prihvatljivo da sudija Apelacionog suda odlazi u političke emisije i komentariše sudske predmete, otvoreno se uključuje u političke teme, da pritom ni u jednom trenutku ne prikriva svoju stranačku pripadnost. Da se razumemo, sudije moraju biti apolitične i to piše i stoji u Ustavu Republike Srbije. Ne mogu sudije biti iznad pravnih akata, tj. iznad zakona.

Da ne zapostavimo sve one koji svoj posao obavljaju časno i pošteno, jer takvih ima u većem broju, da ne bude da su svi u istom košu, jer zapravo nisu, a upravo takvi, časni i pošteni, bili su oterani na ulicu u katastrofalnoj reformi sudstva 2009. godine, jer nisu hteli da sude kako im DS kaže.

Sudije svoju funkciju treba da pravdaju pred građanima Srbije time što će je obavljati u skladu sa zakonom, bez da podlegnu uticaju bilo koje političke partije, a još manje kriminalne organizacije, a da Visoki savet sudstva sudije povezane sa kriminalom predlaže za predsednike sudova, u ovom slučaju u najmanju ruku je skandalozno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi predstavnici sudstva, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, dostupnost pravdi i pravu za SNS jedno je od osnovnih načela koje mora biti omogućeno svakom građaninu Republike Srbije. Pravdu i pravo građani Republike Srbije ostvaruju pred nadležnim sudovima. Sudovi su dužni, a u sudovima rade sudije, i kao kolektiv i kao pojedinci da budu nezavisni od svakog pritiska, ali nikako ne smeju da budu nezavisni od Ustava, nezavisni od zakona, nezavisni od građana, jer oni svoje presude donose u ime naroda.

Naravno da od 2012. godine, kada je SNS došla na vlast, sve činimo da jedan potpuno razoren sistem, a takav sistem je bio sistem pravosuđa, obnovimo i postavimo na noge, korak po korak, ali od 2012. godine to u kontinuitetu činimo. Odmah po preuzimanju vlasti 2013. godine, još dok je ministar pravde bio Nikola Selaković, doneta je strategija reforme pravosuđa, kao i strategija za sprečavanje korupcije, jer SNS prema korupciji i kriminalu ima nultu toleranciju, a to znači da nadležni državni organi i tužilaštvo i sudije moraju da rade u skladu sa zakonima koji propisuju krivično gonjenje i krivično kažnjavanje svih onih koji su umešani u kriminal i korupciju.

Moram da pohvalim da je od 1. marta 2018. godine, kada je zakon stupio na snagu, pa za jednu godinu, do kraja 2019. godine, doneto 500 osuđujućih presuda u oblasti kriminala i korupcije, među njima nalaze se i neki visoki funkcioneri i time, naravno, SNS pokazuje da se ne meša u rad pravosudnih organa, naprotiv, pokazujemo da su svi građani Republike Srbije, pa i oni koji su pripadnici SNS, posebno jednaki pred zakonom.

Do 2012. godine žuto tajkunsko preduzeće, oličeno u liku Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, uništilo je pravosudni sistem. Bez obzira na glasove koje su dobijali iz Evropske unije i od Venecijanske komisije, oni su ostali uporni u urušavanju pravosuđa. Postavlja se pitanje zašto. Odgovor je vrlo jednostavan. Da nije bilo urušavanja pravosuđa do temelja, kao što su i sve druge delove društvenog sistema uništili, ne bi sigurno bilo ni toliko pljački, ni toliko ličnog bogaćenja, ne bi bilo

toliko tajkuna, ne bi bilo tajkuna koji su u vreme vršenja vlasti upravo postali tajkuni, a takav je Dragan Đilas, jer se za vreme vršenja vlasti obogatio za 619 miliona evra.

Žuta tajkunska vlast, sem što je urušavala pravosuđe otpuštanjem 1.100 sudija i tužilaca, naravno, protivustavno i na štetu građana Republike Srbije, jer iz budžeta Republike Srbije, naravno, tim sudijama i tužiocima kada su vraćeni na posao ponovo na teret građana moralo je biti isplaćeno više desetina miliona evra, oni su uništili i sudove, kao državne institucije u kojima sudije rade. Naime, od 138 opštinskih sudova, oni su sveli na 34 osnovna suda. Time je dostupnost pravde svakom građaninu Republike Srbije bila jako daleka. Neki su, posebno iz brdsko-planinskog područja, morali da putuju i po sto i više kilometara u oba pravca do obližnjeg suda, a naravno učinili su i veliki trošak jer su ogromni troškovi bili za sudije koje su putovale iz mesta u mesto.

Naravno, ono što želim da kažem to je da sudije i tužioci koji se sada predlažu smatramo da će svojim znanjem, da će svojim umećem, da će svojom dostojnošću i čašću povratiti ugled pravosuđa, kao sudije pojedinci, ali i kao svi zajedno i da će sud učiniti bržim i efikasnim, što jeste u interesu građana i za šta se SNS bori. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.