Hvala, predsedavajući.

Uvažena gospodo iz pravosuđa, danas raspravljamo o izboru predsednika sudova i zamenika javnih tužilaca.

Vi ste nezavisan državni organ, sve sudije bi trebalo da budu zaista to što jesu, međutim, uvek postoji neki kukolj, između ostalog, to je bio čuveni sudija Majić, čuveni po lošem radu, po nečovečnosti, po tome šta je napravio 2013. godine. O njemu idemo redom.

Pre svega, setimo se samo čistke 2008. godine kada je 1.100 sudija i tužilaca izletelo, ničim izazvani ljudi su dobili otkaze. Pitam se ja zašto, možda ne bi bilo loše da se to preispita, ko i zašto je njih otpustio. Zatim, borba protiv kriminala i korupcije jedan je od prioriteta Vlade Republike Srbije, a naročito naše stranke, SNS.

Idemo sad malo o tom čoveku, nečoveku, Miodragu Majiću, izvor mi je Embargo. Da li je sudija Miodrag Majić oslobađajućom presudom Gnjilanskoj šipatarskoj grupi silovatelja i ubica, svi znamo, položio saradnički kolokvijum koji je bio neophodna mera dokazivanja da bi mogao da stane rame uz rame svima onima koji bi od Srbije da naprave modernu koloniju. Doktorska disertacija sudije Majića, spram ove neodbranjive sudske presude, bila je mačiji kašalj. Ovim činom je svoju togu na kolenima predao u krilo mentora koji je neretko uveseljavao sa gitarom u ruci. U prevodu, neko od dvoje sudija, onaj sudija koji je doneo osuđujuću presudu za 11 ljudi, ukupno 116 godina robije, ili ovaj koji ih je oslobodio. Morao je odmah da krene, što se mene tiče, na put prema Zabeli.

Ne treba biti uopšte pravnik pa ne shvatati da ove presude, kao dijametralno suprotna tumačenja zakona, pod hitno traže da jedan od ove dvojice sudija odmah napusti svoju profesiju. Ruku na srce, ogromna većina se odmah mogla zakleti da je oslobađanje prvostepeno osuđenih 11 šiptarskih zlikovaca presedan i veliki blam, velika sramota za Republiku Srbiju i za vašu profesiju. Ova sudska odluka, u kojoj je direktni učesnik sudija Majić ozloglašeni, kao nijedna do tada izazvala je te 2013. godine vrlo velika negodovanja u javnosti, kako stručne, tako i nestručne, čime je gnev i razočaranje običnih ljudi u srpsko pravosuđe dostiglo vrhunac.

Da li je baš to želelo sudsko veće Apelacionog suda u Beogradu, da svojim nakaradnim presudama dotuče i onako slabi imidž koje pravosuđe uživa u srpskom društvu i to po želji onih koji bi sve da kroje po meri samo isključivo iz svojih interesa.

Vratimo se na početak ove morbidne priče o nepoštenju pojedinih sudija. Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je 19. septembra 2019. godine 11 pripadnika Gnjilanske grupe OVK-a zbog zločina nad Srbima 1999. godine u Gnjilanu, a šestoricu optuženih je oslobodilo optužbi. Na području Gnjilana je u periodu od juna do decembra 1999. godine ubijeno 80 osoba, a 260 je zarobljeno, ali su za to prema navodima Tužilaštva za ratne zločine odgovorne i druge jedinice OVK. Stravična mučenja činjena su u podrumu Gnjilanskog internata, kao i u jednom soliteru.

Apelacioni sud u Beogradu objavio je na sajtu obrazloženje presude kojom je pravosnažno oslobodilo pripadnike Gnjilanske grupe OVK-a optužbi za zločine nad Srbima i nealbancima na području opštine Gnjilane od juna do kraja decembra 1999. godine.

Apelacioni sud je u ovom slučaju održao glavni pretres u septembru 2013. godine i sam izveo ključne dokaze, nakon što je u maju na javnoj sednici razmatrao žalbe optuženih i tužilaštva za ratne zločine na presudu kojom je 11 pripadnika te grupe bilo osuđeno na ukupno 116 godina zatvora, a šestorica oslobođeno optužbi. Optuženi su oslobođeni optužbi i pred Odeljenjem za ratne zločine i pred Apelacionim sudom za optužbe da su početkom juna 1999. godine na teritoriji Gnjilana i njegove okoline naređivali i vršili prema civilnom stanovništvu srpske i nealbanske, naročito romske populacije, protivzakonito su ih zatvarali, nečovečno mučili, silovali, ubijali.

Jedan izvor iz „Kurira“, nećete verovati šta su radili, a ja to moram zarad javnosti, prosto da se vidi šta mi sve imamo, 90%, 95% ljudi je vas časnih, dobro radite svoj posao, ali zarad ovih 5% vam kvare imidž. To prosto izbacite odatle.

Jedan svedok saradnik kaže – sekli smo ženama grudi i pekli. Ovo je samo deo iskaza svedoka saradnika u ovom procesu do kojeg je „Kurir“ došao. Ovaj svedok je učestovao u zločinima, a svedočio je nekoliko puta i svaki put je davao identičan iskaz. Imali smo internat u koji smo dovodili žrtve i proceduru mučenja. Zamislite, proceduru mučenja. Procedura je podrazumevala da žrtvu prvo dovedemo, skinemo, a onda joj postavljamo pitanja. Šta god da kaže uvek bismo je prebijali četvrtastom gvozdenom štanglom. Važilo je pravilo da im uzmemo dušu polako, pa da ih raskomadamo i spalimo da ih niko ne nađe. Moj posao je nekada bio, kaže taj svedok saradnik, da bacam tela. Vezivali smo žrtve visoko za ruke da vise i samo ih bacali na pod kad dođu na red. Ženama smo sekli dojke iz zabave smo ih pekli. Prostorija je jako smrdela, jer se tu obavljao posao, a bila je velika kanalizacije gde smo bacali otpatke, to nas Srbe i ostale. Bilo je toliko krvi da smo i sami morali da se skinemo goli da ih mučimo i čistimo posle. Svima bismo odsecali glave, rasporili stomake, komadali ih pa u džakovima iznosili. Ljudi su vrištali dok mučimo nekoga. Ispred njih smo bacali glave njihovih rođaka, bože sačuvaj, silovali smo kad god smo mogli. Omiljen način mučenja nam je bio da nekog opaljačimo. Pazite to, naprave mu rupu u čelu i onda tu ubace upaljač. Bilo, ne povratilo se.

Ovo sam pročitala da vidimo ko je taj sudija Majić koji je ove ljude oslobodio, ljudi moji. Bilo, ne povratilo se. Ja verujem u vašu profesiju i nadam se da ćete ovakve ljude, neljude pod hitno izbaciti iz svojih redova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodo predstavnici Visokoga saveta sudstava i tužilaštva, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama su predlozi odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, jedan deo tužilaca. Visoki savet sudstva utvrdio je za sve kandidate kako vidimo iz biografija stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata. Isto tako, obavio je razgovor sa kandidatima i skoro svi kandidati su dobili za ostvarene rezultate u radu ocene „naročito se ističe“ što je vrlo pohvalno na kraju, jer govori o samim kandidatima.

Nadalje, svi kandidati koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, polagali su ispit za osnovne sudove i ostvarili ocenu pet. To je dobro. To nam govori da će ove mlade sudija zaista biti garancija za boljitak našeg sudstva.

Poštovani narodni poslanici, moram da kažem danas da naše sudstvo za vreme bivše vlasti, stranke bivšeg režima, oličene u Dragan Đilasu, zvanom Điki mafija, od 619 miliona evra, Vuku Jeremiću članu međunarodne bande lopova i prevaranata, Janku Veselinoviću zvanom stanokradica. To je onaj koji je ukrao stan Milici Badži u Obrovcu, ulica Braće Kurjaković broj 7, inače predsedniku udruge za obrtaj u Obrovcu. Sudstvo nam je bilo najgore u Evropi na poslednjem 36 mestu. Samo da vas podsetim uvaženi građani i poštovani narodni poslanici, a predstavnici Visokog saveta sudstva i tužilaštva znaju, neke sudije su umirale od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo, 20 ih je po mojim nekoj evidenciji umrlo, a pet je izvršilo samoubistvo. Napravili su jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva, nezabeležen u Evropi. O čemu se radi? Izabrali su mrtvog sudiju Ljubišu Đurića za sudiju. Verovali ili ne i gle čuda, Nata Mesarović predsednica Viskog saveta sudstva je izjavila, citiram – obavila sam razgovor i proveru svih sudija i potrošila 200 časova na razgovore. Završen citat.

Postavljam nama uvaženi narodni poslanici i građanima Srbije pitanje, kako je predsednica Vrhovnog saveta sudstava, Nata Mesarović mogla da razgovara sa mrtvim sudijom? Dakle, eto vidite kako su radili u to vreme. Bivša vlast je izabrala sudije koje nikada nisu radili u pravosuđu. Vi gospodo iz pravosuđa to vrlo dobro znate i gle čuda, pomoćnik ministra pravde nije imao završen fakultet. Kravata, tašna, mašna i na teren.

Jedan od pet najboljih sudija u to vreme u Srbiji nisu izabrali okružni sud. Da li je tako gospodo iz pravosuđa? Ali, su zato izabrali sutkinju Sonju Brkić koja je kršila Zakon o sudijama jer je istovremeno verovali ili ne obavljala funkciju sudije Vrhovnog suda i funkciju predsednika RIK iako Zakon o sudijama to tada izričito zabranjivao. Poštovani narodni poslanici, ona je u RIK protivpravno uzela 2008. godine, otuđila, ukrala da bi građani bolje razumeli, dva miliona 673 hiljade dinara i odbila da vrati novac. To je to pravosuđe koje je bilo u rasulu. Ja ću sada dati jedan citat, da vidite o kakvom se pravosuđu radi i reći ću na kraju danas, po mojoj skromnoj oceni gde smo.

Citiram: „Proces reizbora sudija bio je netransparentan kada su uveli reformu. Rizikujući proces nezavisnosti reforma koja je provela vlast bivšeg režima bila je najgora moguća stvar.“ Završen citat, iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji 2012. godine“ i objavio pored te knjige list „Politika“ 7.7.2012. godine.

Da vas puno ne zamaram, dozvolite ipak da kažem da je dostojnost, vi to predstavnici VSS i pravnici ovde, pogotovo prof. Martinović kome je to struka, dostojnost da je jedna od osnovnih karakteristika sudija.

Postavlja se pitanje – kakvu ima dostojnost sudija Majić o kojem su moji uvaženi prethodni narodni poslanici govorili? Njegove moralne vrednosti da li su upitne ili ne? Svakako da jesu, iz najmanje tri stvari.

Prvo, zato što je oslobodio, kako su i prethodnici rekli, tzv. dinarsku grupu UČK koja je na najsvirepiji način mučila srpske civile. O tome su prethodnici više govorili.

Drugo, zato što je poznat po žestokim kritikama doživotne kazne za ubice dece, a pustio je na slobodu manijaka koji je obljubio devojčicu od 13 godina.

Treće, njegovo gostovanje na N1 CIA i njegove izjave su čista politika, ne bih čak rekao politika, jer politika je prava stvar, nego politikanstvo. Njegove izjave o predsedniku države, o vladajućoj garnituri govori samo da je on član političke stranke koja se zove N1 obmana građana Republike Srbije, obmana o građanima Republike Srbije, predsedniku države Srbije, uvaženim narodnim poslanicima i gle čuda, obmane o svemu onome što je napredno u Srbiji, što se god počne da radi oni to kritikuju. Ne samo da kritikuju, nego su protiv svake gradnje.

Ono što je gospodin Rističević govorio o Kosmajcu, ja neću da kažem ništa, jer je on to rekao, ali sam bio kod sudije koji je osudio, kao, hajde, za isti delikt i mene i gospodina Rističevića ali sam bio kao građanin, slušao. I sve je potpuno tačno ono što je rekao. Ne mogu da verujem da sudija koji je oslobodio Kosmajca nema Ustav na radnom stolu nego mu je morao dati, eto, gospodin kojeg sam naveo, narodni poslanik Rističević. A tek kad je zatražio da mu materijale daju na ćirilici, čuli ste sve o tome.

Uvaženi narodni poslanici, dozvolite da ipak kažem da su značajni pomaci napravljeni u sudstvu. Već su prethodnici rekli, većina, ogromna većina, sudija i tužilaca rade časno i čestito svoj posao. Ona manjina zasenjuje sve drugo, ali to je stvar VSS i kažem, i drugih organa da se određene sudije i tužioci stave na određeno mesto.

Podržavam ono što je gospodin dr Martinović rekao da se vrate, ne samo, nego i ovde raspravljaju kandidati za predsednike sudova i tačno je i što je danas neko rekao, predsednici sudova moraju biti autoriteti, ne samo u sudskoj funkciji, nego moraju imati moralne i druge kvalitete. To je tako svuda, od kada je veka i sveta, uvek bilo.

Moram da kažem o efikasnosti, Srbija ostvaruje određeni napredak kada je u pitanju smanjenje broja stvarnih predmeta koji opterećuju sudstvo i tu se određeni pomak učinio, ubrzani su sudski postupci, Komisija Saveta Evrope, konstatuje da Srbija napreduje u tom pravcu. Ovo nije samo moja ocena, već i Komisija je to rekla, pogotovo kada je u pitanju dužina trajanja sudskih postupaka u Srbiji, negde godinu dana, odnosno 360 dana , za razliku od Italije, koja je članica EU i ima 700 dana. I dalje da ne nabrajam, pomaci se čine, nije lako zašto, jer su prethodnici uveli osamsto i trideset nešto sudija, koji čak nisu radili nikada u sudstvu, i sa njima imamo problema, zato što su uzimali samo stranačke karakteristike, koje smo mi u prethodnom mandatu čitali ovde, te karakteristike.

I danas su oni u pravosuđu i najveći teret pravosuđa, ne svi, ali većina čine.

Uvaženi narodni poslanici, vi ste danas ovde spominjali i novinare, ali pre toga dozvolite još jedan primer da kažem o sudijama, pre nego o novinarima.

Mi smo imali za bivšeg režima presudu u Beogradu, presudu đubretarskoj mafiji, koja je oštetila budžet grada Beograda, za 310 miliona dinara, kada je gradonačelnik bio Điki, zvani mafija, Dragan Đilas.

E sada, to je suđenje ako ste pratili, trajalo jako dugo, čak su bili kažnjeni u prvostepenom postupku, u drugostepenom oslobođeni, i kaže se, tvrdi se da je Dragan Đilas, stavio svoje prste i svoje pare da bi oslobodili đubretarsku mafiju, toliko o tom delu.

Sada što se tiče novinara, ovih pogotovo sa N1, ja ću da pročitam samo jedan citat, a i onih iz „Danasa“, koji lažno prenose naše izjave, pogotovo evo gledam dr. Martinovića, izjave njegove sa Skupštine, pripisujući ono što nikada on ovde nije rekao, nikada nije izgovorio govor mržnje u ovom visokom domu.

Pogledajte stenograme, a i građani Republike Srbije to slušaju.

Neka se nađu. Ja ću sada da citiram gospodina Džona Svintona, bivšeg šefa osoblja u Njujork Tajmsu u zdravici koju je održao ispred Njujork pres kluba 1953. godine. Citiram - Posao novinara je da unište istinu, da otvoreno lažu, da izvrću, da ozloglašuju, da se klanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod, da bi zaradili hleb.

A, gospodo iz N1 i CIA, šta kažete? Dalje, svi to znaju, citat ide – čemu svi ti hvalospevi o nezavisnoj štampi. Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa Dragana Đilasa, Petreusa, ili ne znam, Šolaka, o čemu su kolege govorile.

Citiram dalje – mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo, naš talenat, naša mogućnost i naš život, vlasništvo su drugih ljudi, i pazite, zadnja rečenica – mi smo prointelektualne prostitutke, završen citat, rekao je Džon Svinton, bivši šef osoblja u Njujork tajmsu, u zdravici koju je održao ispred Njujork pres kluba, daleke 1953. godine i gospoda novinari, iz raznih redakcija, neka se ovde nađu. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi bilo do kraja jasno, prilikom sudskog procesa za izneto mišljenje na sednici Narodne Skupštine, istina je da je sudija na Novom Beogradu, a to je valjda Prvi sud, Osnovni sud, na moju primedbu da ne mogu biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije, dakle, ne mogu biti pozvan, član 103. Ustava i član Zakona o Narodnoj Skupštini, da ne mogu biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost, on je meni odgovorio sledeće, što je za mene bilo onako frapantno i zastrašujuće.

Jeste, to piše u Ustavu, ali ja mislim drugačije i ne slažem se sa time što piše u Ustavu. Na moju primedbu da mi je tužba dostavljena na latinici i da ja kao pripadnik srpskog naroda imam pravo na ćirilicu na službeno pismo i da mi je to Ustavom garantovano, on mi je drsko odgovorio da on misli da ja nemam pravo na ćirilicu.

To nisu bili dovoljni razlozi za razrešenje takvog sudije i ja sam se obraćao VSS i dobio sam odgovor, da bez obzira što je sudija kršio Ustav i zakon, ne može da bude razrešen.

Vi gospodo iz Visokog saveta sudstva, treba da nam kažete da li ćete razrešiti sudije koji su vodili postupak protiv Zelenovića, gradonačelnika Šapca? Ona zastava je nečuvena.

Dakle, radi se koliko ja znam o zloupotrebama od pet ili šest miliona evra. Ono je nečuveno, da su sudije, baš sudije, dovukli predmet do zastare samo zato da bi se revanširali na čuvenoj reformi kada je stranka bivšeg režima birala sudije, odnosno to potvrđuje moju tvrdnju da veliki broj sudija nije zavistan od ove vlasti, da je nezavisan od nas, ali nezavisan od bivše vlasti.

Bojim se da se radi o revanšu i da još uvek u pravosuđu postoji deo organizacije DS, rezervni sastav, koji je plasiran u pravosuđe i da on brine da njihovi mezimci, oni koji su ih doveli na ta mesta ne budu u nekim slučajevima osuđeni i da se to radi o slučaju Zelenović. Zato pitam – šta će Visoki savet sudstva preduzeti protiv nečuvene zastare u slučaju Zelenović u Šapcu. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani narodni poslanici, danas u načelnoj raspravi imamo predloge odluka o izboru zamenika javnih tužilaca i izboru sudija koje se prvi put biraju. Postupak izbora sproveden je u skladu sa odredbama Zakona o sudijama, kao i Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija. Važno je napomenuti da je uspostavljen jedan kontinuitet u radu, u ocenjivanju, u proceni kandidata.

Za vreme bivše vlasti, da podsetim, imali smo neuspelu reformu pravosuđa i urušavanje pravosuđa. Godine 2009. bez svojih funkcija ostalo je 836 sudija i 100 zamenika javnih tužilaca. Sve je to državu koštalo, a cenu su platili građani iz svojih džepova. Ustavni sud je vratio sve ove sudije i javne tužioce.

Ministarstvo pravde je od 2012. godine uložilo velike napore da se stanje u srpskom pravosuđu popravi. Jedan od prioriteta SNS je vladavina prava, jačanje pravosudnih funkcija dovešće do jačanja pravosuđa. Preduzete su mere koje za cilj imaju unapređenje pravosuđa. To se odnosi na funkcionisanje mreže sudova i tužilaštva, kao i bolje zaštite prava građana. Tako će građani imati jednak pristup pravdi i bolji odnos prema pravosudnim organima.

Važno je reći da smo imali napredak i velika infrastrukturna ulaganja u izgradnju novih sudskih zgrada. Izgrađeno je više potpuno novih zgrada za rad prekršajnih sudova, završena je Palata pravde u Beogradu. Takođe, uvođenjem pravosudnog informacionog sistema značajno se unapređuje efikasnost sudskih postupaka. Na taj način skraćuje se vreme rešavanja postupaka, što je vremenski kraće i jeftinije za građane.

Posle više od decenije čekanja počela je primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Danas svi građani Srbije imaju jednak pristup pravdi. Tužilaštvo je imalo dobre rezultate u radu. Borba protiv korupcije je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Princip nulte tolerancije na korupciju. Usvojen je Zakon o lobiranju i Zakon o sprečavanju korupcije. Formirana su četiri nova antikoruptivna regionalna centra pri višim javnim tužilaštvima i višim sudovima.

Ostvareni su značajni rezultati u pogledu stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija. Radilo se na unapređenju kapaciteta, transparentnosti, kao i mehanizama disciplinske odgovornosti. Rezultati u pogledu efikasnosti su ostvareni kroz smanjenje broja nerešenih predmeta. Vidljivi su pomaci sudija, tužilaca i policije u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Nacionalna strategija ima za cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa, kao i sveobuhvatne mere za unapređenje nepristrasnosti, stručnosti i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Na samom početku mog izlaganja u ovoj raspravi u kojoj govorimo o prestanku funkcija predsednika suda u sudovima opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji i izboru nekih sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, želim da istaknem da u potpunosti podržavam odluku Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu da odbije, tj. da vrati predlog Visokog saveta sudstva o izboru sudija u nekim osnovnim sudovima, predsednika sudova u nekim osnovnim sudovima. Iz jednostavnog razloga što niko, ama baš niko u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne može da dostavi neki predlog po principu ako prođe prođe. Tom predlogu je moralo ozbiljnije da se pristupi.

Kroz izlaganje narodnih poslanika uglavnom provejavaju primedbe na rad pravosuđa, a mnogo je manje pohvala. Nisam pravnik, ali kao političar umem da oslušnem zadovoljstvo tj. nezadovoljstvo građana svim granama vlasti i evidentno je da pravosuđe zauzima nezavidnu poziciju. Bilo bi interesantno da neka agencija koja se bavi istraživanjem javnog mnjenja uradi neko istraživanje i da vidimo svi koliko je narod u Srbiji zadovoljan tj. nezadovoljan pravosuđem.

Posledice pogrešno urađene reforme pravosuđa vidljive su i danas, a osećaće se i u budućnosti.

Da stvari nisu kakve bi trebale biti primetili su i predstavnici EU, i to su u više navrata iskazali kroz uslove pregovaranja i ocene za pristupanje EU, pre svega, kroz Poglavlja 23. i 24. koje obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, pravdu, slobodu i bezbednost.

Još mnogo toga kao država i kao društvo moramo napraviti da bi nam pravosuđe postalo nezavisno, u pravom smislu reči da bismo dostigli evropske standarde, od reforme samo pravosuđa, preko antikorupcijske politike do osnovnih prava i prava državljana EU.

Cilj nam mora biti nezavisno sudstvo, sa svim neophodnim kapacitetima za održavanje i zaštitu vladavine prava.

Kada se kaže – nezavisno, misli se na nezavisnost od ostalih stubova vlasti, nezavisnost od političara, političkih stranaka, od uticaja bilo koje vrste, bez obzira odakle ti uticaji dolaze, od pojedinaca, grupa organa i organizacija ili od celokupnog javnog mnjenja, bez obzira da li uticaji potiču iz zemlje ili inostranstva.

Sećamo se, nije bilo davno, kako su Dušan Petrović, Slobodan Homen i Boško Ristić, visoki funkcioneri Demokratske stranke, kao ključni realizatori čuvene reforme pravosuđa od 2009. do 2011. godine, doveli pravosuđe do položaja da bude i te kako zavisno od politike, političara, vladajuće državne strukture i od Demokratske stranke koja je tada bila na vlasti.

Posledice osećamo i danas. Kolega Martinović je izneo primer da je Visoki savet sudstva predložio jednog visokog funkcionera Demokratske stranke, člana predsedništva Demokratske stranke, za predsednika Osnovnog suda, što je nedopustivo.

Primera ima puno. Došao sam i lično do jednog primera. Radi se o flagrantnom nepoštovanju drugostepenog organa u rešavanju po žalbi zaposlenog državnog službenika u Prekršajnom sudu u Zaječaru.

Prekršajni sud u Zaječaru je doneo rešenje o raspoređivanju državnih službenika i određivanju zvanja. Jedan od zaposlenih se žalio na to rešenje, izneo svoje argumente i Žalbena komisija sudova u Beogradu je donela rešenje kojim se poništava rešenje predsednika Prekršajnog suda u Zaječaru i vratila predmet prvostepenom organu na ponovni postupak.

Međutim, prvostepeni organ ponovo donosi rešenje, potpuno identično, ali potpuno identično kao prvobitno, na šta se, normalno, zaposleni državni službenik ponovo žali. Žalbena komisija ponovo donosi rešenje kojim poništava rešenje predsednika Prekršajnog suda i vraća prvostepenom organu na ponovni postupak. To je drugi put. Prekršajni sud u Zaječaru ponovo, bez obzira na to, donosi rešenje kao da se ništa nije dogodilo, potpuno isto, potpuno identično. Treći put. Zaposleni se opet žali. Drugostepeni organ opet donosi rešenje, poništava odluku Prekršajnog suda, četvrti put. Prekršajni sud opet donosi rešenje, kao da se ništa ne događa. Jednostavno, za njih drugostepeni organ ne postoji. Ponovo donose, peti put, rešenje, na šta se, normalno, zaposleni opet žali. Proces je u toku. Namerno nisam nabrajao imena.

Sudija tog Prekršajnog suda ima ambicija da postane predsednik suda. Okej, ima ambicije, ali ako ne poštuje ni svoje zaposlene, pa, kako će poštovati obične građane? On je nezavistan od odluka drugostepenog organa. Jel to ta nezavisnost?

Ako stvarno želimo kao država da postanemo punopravna članica EU, onda svi delovi društva kao celine, svi stubovi vlasti, od zakonodavne, preko izvršne, do sudske vlasti, daju svoj doprinos kroz neophodne reforme, rad i rezultate.

Stiče se utisak u javnosti da na tom putu razvoja i napretka Srbije upravo ova grana vlasti, sudska vlast, kaska i zaostaje i da se nonšalantno odnosi prema svim kretanjima društva kao celine, ponašajući se kao kočničar celokupnog razvoja. Svaka čast izuzecima. Svaka čast onima koji postižu rezultate koji su vidni i u pravosuđu. Svaka čast tim pojedincima ili pojedinim institucijama u pravosuđu, ali opšti utisak javnosti, ovo govorim kao političar koji je svakodnevno u kontaktu sa građanima, je da je pravosuđe u celini kao nezavisna grana vlasti u stvari najveći kočničar razvoja društva.

Ovim bih završio svoje izlaganje, a vi, gospodo iz pravosuđa, razmislite o svemu ovome. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović. Izvolite.