Hvala.
Reč ima Boban Birmančević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pozdravljam VSS i Državno veće tužilaca. Kada su oni ovde u Skupštini, to znači da donosimo neke vrlo važne odluke. Zašto važne? Pa zato što upravo od rada tužilaca i rada sudija zavisi i pravosuđe i zavisi sve ono što je došlo na neki način u fokus pravosuđa, odnosno što se nalazi u fazi odlučivanja optužbi i donošenja odluka.

Ja bih iskoristio priliku da pohvalim jedan deo procedura i sve ono što je došlo ovde kao predlog VSS i Državnog veća tužilaca, urađeno je u skladu sa zakonom i to je ono što se od ovako visokih ustanova i očekuje i što se i podrazumeva.

Ono što hoću da iskoristim, takođe kao priliku sa druge strane, to je da, pre svega zamolim i ove ljude koji se ovde nalaze i institucije koje oni predstavljaju da zajedno upravo i sa Vladom i sa državom i sa svim organima koji funkcionišu, napravimo takav ambijent u kome jednostavno pravda mora biti dostižna, ali dostižna u pravom smislu te reči. Pre svega aludiram na situaciju da određen broj slučajeva doživi zastarenje, što je ozbiljan problem ako imamo u vidu da jako ozbiljni, značajni, značajni po javnost, značajni po građane, značajni po pravdu slučajevi jednostavno dođu do faze zastarenja. U toj situaciji niko nije na dobitku, osim tog koji je optužen i koji je kriv, tu pravda nije zadovoljena.

Ono što bih molio to je da, ili ubrzamo, svakako, radimo na sistemu koji će ubrzati rad pravosuđa, svakako podržavam nezavisnost pravosuđa, ali ne mogu podržati sistem koji jednostavno dovodi do zastarenja i koji ne daje rezultat. Rezultat rada pravosuđa mora biti presuda, pravična i u skladu sa zakonom, ali mora biti presuda. Ako je potrebno produžiti rokove, pa produžiti rokove, nije pošteno prema ljudima, nije pošteno prema državi, nije pošteno prema bilo kojoj zainteresovanoj strani da bilo koji slučaj dođe do zastarenja, a obično do zastarenja dolaze veliki, teški i ozbiljni slučajevi.

Imamo najnoviji primer u gradu iz koga ja dolazim, a to je Šabac, grad u kome je čuveni ministar pravosuđa Dušan Petrović, bio je vrlo kratko u pravosuđu, ali je ostavio ozbiljan trag, i zaista u svim pokušajima, u svim reformama, a i svako zapošljavanje novog tužioca, novog zamenika, ili novog sudije je vrsta reforme. Od 2012. godine na ovamo, uz naravno, uvažavanje nezavisnosti i uz uvažavanje predloga koji dolaze od vas, moramo naći načina da pojačamo intenzitet, da pojačamo rad i da pojačamo rezultate. Rezultat je znači presuda, naravno presuda u skladu sa zakonom.

Ako imamo gradonačelnika grada Šapca koji je optužen i presudom Višeg suda po drugi put osuđen za zloupotrebu od pet miliona evra, i ako smo jedino što smo tražili kao, ja kao narodni poslanik, više puta sam se obraćao i sa ove govornice, jedino što smo tražili u tom slučaju, nismo ulazili u to kako će i kakva će biti presuda, ali jedino što smo tražili, tražili smo da ne dođe do zastarenja slučaja. I, šta se desilo? Upravo je došlo baš do zastarenja slučaja koji je za građane Šapca i za građane Srbije izuzetno značajan.

Mi jednostavno nemamo odgovor da li je gradonačelnik pravosnažno osuđen, nije pravosnažno osuđen, zato što je došlo do zastarenja slučaja, ali imamo presudu Višeg suda, koja je još uvek aktuelna, jer jednostavno Viši sud je doneo odluku da je gradonačelnik Zelenović kriv. Došlo je do zastarenja slučaja i ta presuda nije potvrđena, ali je bitno da građani znaju da imaju gradonačelnika koji je zloupotrebio budžet koji nije radio u interesu građana Šapca.

Imamo tu još jednu apsurdnu situaciju, taj isti gradonačelnik nađe za shodno da odmah po dobijanju odluke, odnosno presude da je došlo do zastarenja, da se obustavlja slučaj, da održi konferenciju za medije i da sebe proglasi nevinim, pri tome ne prikazujući drugi deo presude u kojoj jasno piše da je došlo do zastare, a ne da je Apelacioni sud doneo odluku da je on nevin. To je, mislim, jedan od retkih slučajeva kada se oglasio Apelacioni sud sa konstatacijom da je gradonačelnik Nebojša Zelenović ponovo zloupotrebio svoju poziciju i pročitao samo deo presude koji se odnosi na zastarenje slučaja, odnosno na prekidanje slučaja, a ne na deo u kome se izjašnjava njegova krivica da li je kriv, ili nije kriv.

Mi u isto vreme, ja sam lično podneo desetak krivičnih prijava, nemamo odgovor ni gde su 72 stana građana Šapca koji se nalaze u vlasništvu grada Šapca, nemamo dogovor ni šta je sa kupovinom odbornika i kupovinom glasova koje je bilo na delu 2016. godine.

Nemamo odgovor ni šta će biti sa pozivima na nacizam, a to je upravo uradio gradonačelnik Zelenović, objavljivanjem svastike i upravo povezivajući SNS sa tim mračnim periodom koji jednostavno nije dosledan i nije dosledan u delu u kom je spreman da napravi, kad kažem nije dosledan, mislim na gradonačelnika Zelenovića, spreman je da napravi ugovor sa crnim đavolom, samo da bi ostao još koji dan na vlasti.

Mi jednostavno u Šapcu nemamo odgovore na mnoga pitanja, a ta pitanja su u stvari postavljena kroz krivične prijave koje su podnete protiv gradonačelnika Nebojše Zelenovića.

Ja ću samo iskoristiti priliku da navedem još jedan primer. Juče smo u gradskoj upravi imali situaciju, u kojoj gradonačelnik zakaže konferenciju za medije i onda iznese jednu totalnu laž, rekonstrukcija sportske hale, odnosno izgradnja nove sportske hale i rekonstrukcija škole koja će koštati oko 170 miliona dinara i koja će biti finansirana iz sredstava Vlade Republike Srbije, odnosno iz sredstava kancelarije odlukom Vlade Republike Srbije. Gradonačelnik izađe i mrtav hladan kaže da je grad Šabac odvojio sredstva iz budžeta i da će oni da finansiraju izgradnju te sportske hale.

Da li je potrebno da mi kao poslanici SNS ili odbornici podnosimo krivičnu prijavu ili će tužilac u Šapcu, Osnovni ili Viši ili neki apelacioni tužilac, tužilac bilo kog nivoa, jednog dana doći, pokucati na vrata i pitati gradonačelnika – pa dobro, zašto vi lažete? Pošto, kontinuirano laže, svaka njegova izjava od toga da je oslobođen, da je nevin, da je apelacioni sud rekao da je nevin, do na prvi pogled bezazlene laži da će grad Šabac, odnosno iz budžeta grada Šapca biti finansirana hala koja je odlukom Vlade finansirana i biće finansirana iz kancelarije, odnosno iz sredstava Vlade Republike Srbije.

Mi jednostavno moramo da postavimo pitanje – ko je kriv? Svi su radili svoj posao, svi su radili u skladu sa zakonom, ko je kriv da jedan takav predmet kao što je predmet protiv jednog gradonačelnika, nije bitno kako se on zove, u ovom slučaju zove se Nebojša Zelenović, ali da jedan tako značajan predmet, jedino što nije smelo da se desi, to je da zastari, e upravo to se desilo.

Znači, kao što je gradonačelnik tvrdio u odbrani da nije krvi on, nego je verovatno kriva kafe kuvarica i vozač Đoka, tako u ovom slučaju ko je kriv što je predmet koji je na sebi nosio epitet pet miliona evra, zloupotrebe iz budžeta grada Šapca, ko je kriv da po tom predmetu nikada više nećemo saznati koliko je kriv gradonačelnik Zelenović, koliko je neko drugi i ko je uopšte kriv.

Tako da, ja bi milio i insistirao, kako god, zahtevao da upravo sa nivoa na kome jeste, sa institucije iz kojih dolazite i po vertikali ljudi koji rade sa vama, da nađemo načina da jednostavno povećamo rokove ili da jednostavno zakonom bude predviđeno da nešto što je rađeno protiv interesa građana ne može da dođe do zastare dok ne otkrijemo ko je kriv i koliko je kriv, i za to što je kriv jednom i konačno odgovara.

Još jednom, pozdravljam i hvala vam na pažnji. Molim vas za pomoć da zlikovci, da oni koji ukradu od građana, da oni koji načine nekom štetu, jednostavno za to i odgovaraju.

Evo, time ću završiti, postavljao sam više puta pitanje i sa ove govornice, ljudi koji prete predsedniku jedne države, u ovom slučaju ljudi koji prete predsedniku koji se zove Aleksandar Vučić, ali uopšte je nebitno kako se on zove, zove se Aleksandar Vučić, jer su tako hteli građani Srbije, ali mogao se zvati i drugačije. Znači, zašto dozvoljavamo da neko ko preti jednom predsedniku države, zato ne bude sankcionisan?

Između ostalog, vraćam se opet na gradonačelnika Šapca, da je tada kada je otkriveno da je zloupotrebio pet miliona evra, jednostavno uhapšen da ne može da utiče ni na svedoke, ni na sudije, ni na tužioce, ja mislim da bi taj slučaj dočekao rešenje, odnosno imao pravosnažnu presudu.

U ovom slučaju, kada hapsimo, a treba da hapsimo ljude zbog duga za 100 ili 200 hiljada dinara, kada im šaljemo izvršioce. U redu je, niko ne treba da duguje državi ako to jednostavno nije u skladu sa zakonom. Ali, hajmo da ove krupne slučajeve jednostavno ne stavljamo na stranu, nego da upravo u interesu pravde, u interesu pravosuđa, ali i u interesu države i građana ti slučajevi budu i rešavani. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege iz Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, ja ću u ovom delu vremena govoriti o jednoj drugoj stvari. Naravno da ćemo predloge za prvi izbor zamenika i prvi izbor sudija podržati u danu za glasanje.

Ono što zaista imam veliku čast i zadovoljstvo jeste da je tokom ove četiri godine ovog mandata zaista mnogo novih i zamenika tužilaca i sudija ušlo u pravosuđe Srbije, da je bilo jako malo spornih kandidata kada su u pitanju i zamenici tužilaca i sudije, to je govorilo o jednom dobro utabanom i utvrđenom sistemu koji je tu vrstu predlaganja, tako da kažem, dovodio do stadijuma da dođe ovde u glavni pretres pred Narodnom skupštinom, koja je ta koja ima pravo i obavezu da bira na prvi izbor zamenike, tužioce i sudije i nadam se da će to i u budućem periodu ostati nepromenjeno, jer to je jedini način da se njima od strane naroda prenesu ona ovlašćenja koja treba u svom budućem radu da imaju i da koriste.

Ono što bismo mi u budućem periodu, a on ne mora da bude tako ni dalek, mogli jako brzo da uradimo jeste da se uradi jedna ozbiljna analiza desetogodišnjeg perioda koji je za nama i praktično analiza posledica i sanacija posledica reformi iz 2010. godine. Očekujem da bi to prvenstveno, pošto ima tu i mogućnost, mogla da predloži najveća poslanička grupa SNS, na čelu sa gospodinom Martinovićem koji ovu oblast jako dobro poznaje, a to je da se uradi jedna kompletna analiza toga šta smo mi dobili, šta smo izgubili sa ovom promenom, jer ipak period od 10 godina je više nego dovoljan da mi utvrdimo da li je potrebno izvršiti promenu u organizaciji sudova i tužilaštva u Republici Srbiji.

Da li je ovakav sistem tzv. osnovnih tužilaštava, osnovnih sudova sa ovakvim rasporedom, sa Višim sudom između apelacije i Osnovnog suda dobar, može da se poboljša ili je bolji bio sistem opštinskih sudova, okružnih sudova i Vrhovnog suda jer, iskreno rečeno, nije to žal za mladošću, ali čini mi se da je mnogo bolje funkcionisalo to kada je bila u pitanju organizacija tih sudova. Tada se znalo šta rade sudije, šta rade predsednici sudova, kako se na jednak način sprovodi praksa i primenjuje jedinstveno zakon na sve građane Srbije i, iskreno rečeno, ja za tim vremenskim periodom izuzetno žalim.

Tako da bi bilo vreme da se sada napravi presek i toga i presek tužilačke istrage i ja ovim ujedno pozivam SNS, imamo prostora u ovom vanrednom zasedanju, da može da predloži jednu tako ozbiljnu temu. Mislim da gotovo sve elemente za takvu vrstu rasprave imamo, jer to i jeste jedna od obaveza parlamenta Republike Srbije, a ne samo da se bavi prvim izborom sudija i tužilaca ili da dolazimo u situacije u kakve smo došli na sednici Odbora, da prihvatimo i uvažimo stav koji je predložila SNS, a to je da se vrati kompletan predlog za sve predsednike sudova, jer očigledno je tu nešto škripalo u celoj proceduri. S obzirom na broj primedbi i sugestija koje su stigle, bilo je apsolutno primereno to vratiti Visokom savetu sudstva da ponovo preispita svoju odluku. U danu za glasanje, kažem, podržaćemo predlog zamenika i sudija.

Ono na čemu ubuduće treba raditi jeste uvođenje daleko većeg broja sudijskih pomoćnika, tužilačkih pomoćnika, stručnih saradnika u sudovima, stručnih saradnika u tužilaštvima, kako bi se njihov prostor i njihovo mesto u celom postupku definisao, a time zaista ubrzao rad srpskog pravosuđa, pojednostavio, olakšao sudijama posao, a ne da njihov posao trpi zbog nekih banalnih stvari koje nisu nužne u današnjem vremenu.

Govorio sam ranije o snimanju suđenja, o stenografskim beleškama. Tvrdim da bi to bar za 50% podiglo efikasnost u radu pravosuđa i otklonilo svaku sumnju u najmanju reč, zarez i detalj koji je izgovoren u sudnici. Danas je to toliko jeftino da ja prosto ne razumem zašto se ka tome ne ide više i čini više nego što je do sada učinjeno. Hvala.

Hvala, gospodine Komlenski.
Pravo na repliku ima dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Slažem se najvećim delom sa izlaganjem gospodina Komlenskog, ali sam dužan da zbog javnosti dam nekoliko napomena koje se odnose na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koja je održana 4. februara i vidim da je to izazvalo popriličnu buru u javnosti, posebno u onom delu javnosti koji nije naklonjen SNS.

Pre svega, želim da kažem, gospodine Komlenski, da SNS nije i ne želi da bude u sukobu sa Visokim savetom sudstva, to su ljudi koji obavljaju vrlo odgovoran i težak posao i oni su uradili jedan posao koji je dosta težak, dakle, predložili su više od 70 kandidata za predsednike osnovnih i prekršajnih sudova u Republici Srbiji. Svi mi koji smo članovi Odbora za pravosuđe znamo koliko je to jedan mukotrpan i odgovoran posao, koji i dugo traje, ali sa druge strane mi smo došli u situaciju da jednostavno moramo da reagujemo na određeni broj kandidata koji apsolutno, po informacijama koje smo mi imali, ne mogu da budu izabrani na funkcije predsednika sudova.

Primera radi, a takvih primera je nažalost bilo u velikom broju slučajeva, ja sam naveo, ako se ne varam, tri primera gde prosto nemate uslova da izaberete takvog kandidata za predsednika suda. Jedan kandidat je dolazio iz suda gde je dobio samo jedan glas svojih kolega, drugi kandidat je, i to se manje-više zna u sredini u kojoj on živi, član glavnog odbora DS, a treći kandidat, to je za mene bilo najdrastičnije, bio je na merama tajnog nadzora od strane Bezbednosno-informativne agencije, utvrđen je čak u jednom izveštaju i broj telefona te osobe i u kojom ugostiteljskim objektima se sastaje sa predstavnicima lica protiv kojih se vodi krivični postupak, kolike sume novca traži od tih lica da bi doneo odgovarajuće presude u korist njihovih, uslovno rečeno, klijenata itd.

Na takve slučajeve ne možete da ostanete nemi. Ja znam da je to sad jedna neprijatna situacija i da neko može da kaže – evo, SNS ugrožava nezavisnost pravosuđa ili SNS ima nešto protiv bilo koga iz Visokog saveta sudstva. Nemamo apsolutno protiv bilo koga bilo šta i ovo ne shvatamo apsolutno lično, ali ne možete da za predsednika suda izaberete osobu koja ne da ne može da bude starešina nekome, pogotovo ne starešina drugim svojim kolegama sudijama, nego joj je biografija takva i dela su joj takva da treba da bude krivično procesuirana, ne sme da bude sudija, a kamoli predsednik suda i po onome što smo imali u materijalu, ona treba da bude krivično gonjena.

U tom smislu, moj apel je za Visoki savet sudstva, pošto vidim da se po novinama skoro svakog dana provlače različite dezinformacije sa te sednice Odbora za pravosuđe, ovde se ne radi o ličnom ratu SNS protiv Visokog saveta sudstva, predsednika Visokog saveta sudstva, bilo kog člana Visokog saveta sudstva itd. Mi znamo da su to ljudi koji rade jedan naporan i delikatan posao, ali neke stvari jednostavno ne mogu da prođu, ne mogu da prođu. Ne može neko da bude predsednik suda, pa da je član glavnog odbora SNS, a ne DS. Moj utisak je da je DS više prisutna u pravosuđu nego što je prisutna u političkom životu Srbije. Ona u političkom životu ne postoji, ali kadrovi njeni u pravosuđu i te kako postoje.

U kakvu situaciju mi dolazimo, kao država, kao građani? Ovde se radi o vrlo ozbiljnim stvarima i neke kolege ovde u Narodnoj skupštini su o tome govorile, naravno, u kontekstu politike koju oni zastupaju. Ne može da se desi, ja sada govorim, ne samo kao pravnik, nego i kao građanin ove zemlje, da predsednik Republike izađe na konferenciju za novinare i kaže – imamo čvrste dokaze protiv tog Kosmajca, da je glavni narko diler u Srbiji, i policija prikupi sve moguće dokaze i tužilaštvo podnese optužnicu, tj. podigne optužnicu i sud kaže – sve to možete da bacite u mutnu Maricu, sve to nije ništa, taj čovek nije kriv. Pa, to je smejanje u lice građanima Srbije, to je smejanje u lice državi Srbiji. Takve stvari ne smeju da se dešavaju.

Ovo što je rekao i gospodin Petar Jojić, ja se sa tim potpuno slažem. Dakle, Visoki savet sudstva mora da uvede praksu, verujem da oni to rade, ali u nekim slučajevima, čini mi se da im je to promaklo. Nešto što se zove bezbednosna provera. Ne može osoba koja je na merama trajnog nadzora, snimanja razgovora i na tim merama se otkrije da je u svakodnevnom kontaktu sa ljudima iz kriminalnih krugova da bude predložena za predsednika suda.

Takve greške jednostavno ne smeju da se dese, a ako se dese Odbor za pravosuđe je dužan da na te greške ukaže. Ja znam da to nije prijatno i ja znam da jedan deo ljudi to ne razume, i da kaže – evo ovi sada atakuju na nezavisnost pravosuđa, ali na takve stvari morate da reagujete, zbog građana, zbog države, pa na kraju krajeva i zbog samog integriteta sudija, koje sude u ovoj državi. Najveći deo sudija su pošteni i časni ljudi koji žive od svoje plate, ne žive od mita i od korupcije, ali u svakom žitu ima i kukolja, a mi kao narodni poslanici smo dužni da na to ukažemo.

Hvala doktore Martinoviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Komlenski, pa onda gospodin Perar Jojić, pa gospodin Petar Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Vidite, gospodine Martinoviću, ja mogu da prihvatim jedan deo vaše diskusije, ali ja ne mogu da se složim sa tim da su medijima napali oni koji mrze samo SNS. Izuzev određenih kolega koji su to tumačili iz jednog krajnje profesionalnog i stručnog aspekta sa željom, ali ih je jako malo, da daju svoje mišljenje, većina je onih koji ne mrze samo SNS, oni mrze celu Srbiju, jer da ne mrze celu Srbiju ne bi uradili 2009. godine ono što su uradili od srpskog pravosuđa.

Ne mogu da verujem da neke, nazovi kolege i koleginice koje su se 2009. godine i 2010. godine izuzetno pitali kako će izgledati srpsko pravosuđe u sledećih 10 godina i kada je mreža sudova i mreža tužilaštva u pitanju i kada su u pitanju potpuno nezakonita i nenormalna, bez ikakvog osnova razrešenja, odnosno nereizbor sudija, gotovo hiljadu sudija i tužilaca, jednostavno je moglo samo da dovede do kolapsa i haosa u srpskom pravosuđu. Nije moglo ništa dobro da mu donese. To je laiku sa strane moglo da izgleda da neko hoće nešto dobro, ali onom ko se iole razume, ko je bar jedan dan proveo u pravosuđu i bar taj jedan dan posvetio pažnju tome kako pravosuđe funkcioniše morao da zna da će to da bude zlo i naopako.

Ima i ona narodna kaže – dobar dan zla ženo. Pa, ne bih se ja čudio tome da se neko osetio ugroženim i prozvanim, upravo zbog toga što niste koristili ime i prezime tih, i naravno i ne treba, koji su bili na merama i koji su praćeni, pa nisam siguran da se neko nije uplašio, a da se suštinski kada se razgovaralo na Odboru za pravosuđe nije radilo o njemu.

Zaista mislim da je ta odluka Odbora bila adekvatna i primerena, ali Srbija, slažem se ja da će ovo produžiti v.f. stanje, ali mi imamo v.f. stanje u Vrhovnom kasacionom sudu. Ne vidim da Vrhovni kasacioni sud ne funkcioniše, radi i funkcioniše.

Prema tome bolje je ovo dobro protresti još jedanput i to da uradi Visoki savet sudstva, pa onda da dođu u Skupštinu, nego da ovde u Skupštini to bude predmet pojedinačne rasprave. Mislim da je ta odluka koja je doneta upravo odmeravana da se ne bi iz ovog doma pričinjavala dalja šteta svim onim čestitim sudijama i svim onim čestitim kandidatima za predsednike sudova. Hvala.

Hvala gospodine Komlenski.
Replika, Petar Jojić. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

U svakom slučaju bih podržao izlaganje gospodina Aleksandra Martinovića, jer je ukazao na opšti i državni interes. Obzirom da sam dugo godina radio u službama bezbednosti moram reći da u ono vreme nije mogao biti bilo ko i svako predložen po bilo kom osnovu da bude ili sudija ili tužilac ili predsednik suda ili da bude šef kao tužilac.

Ponovo ću samo da se javim, kako je moguće da je protiv zamenika javnog tužioca u Pančevu, Osnovnog tužilaštva Gorana Medakovića podneto više disciplinskih prijava i on vodi krivični postupak protiv tajkuna i dve godine optužnicu drži u fioci i ne nastavlja se suđenje. Kako je to moguće? Podneto je više krivičnih prijava i disciplinskih i nema od toga ništa i on dalje radi u tom predmetu.

Još nešto, istakao bih, što je jako značajno, do kada ćete gospodo iz Državnog veća tužilaca da imate v.d. stanje u 34 slučaja javnih tužilaca? Do kada vi mislite da držite v.d. stanje? Otkuda sada i predsednici sudova u v.d. stanju? Mora se napraviti trijaža, mora se odvojiti kukolj od žita. Kriminalci i korumpirani mora da lete, a vi znate, od 2000. godine da je u pravosuđe došlo dosta korumpiranih, nedostojnih i kriminalaca. Ogrezli mnogi, časni su većina, ali neki su ogrezli u kriminalu.

Prema tome, smatram da Narodna skupština mora da ima odlučujuću reč kada se biraju tužioci i predsednici sudova, a Visoki savet sudstava treba rasformirati i treba dati pravo u skladu sa uporednim pravom, da predsednik Republike bira sudije i tužioce, da ministar pravde mora da ima veća ovlašćenja. Amerikanizacija iz Jugoslavije neka ide, ugledajmo se na evropske standarde. U Francuskoj predsednik države postavlja predsednike sudova, bira sudije i javne tužioce.