Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeset treće vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/41-20

2. dan rada

13.02.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 17:50

OBRAĆANJA

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem.

Ovde sam više puta postavljao pitanja i ovakva, predsednici Vlade Ani Brnabić, kada je bila u Skupštini, o statusu Rezolucije 1244 i o činjenici da predstavnici vlasti srpskih u Beogradu sve manje i vrlo retko, gotovo nikada ne pominju Rezoluciju 1244. Dakle, kao temelj, pravni temelj, ostavimo sada istoriju po strani, privremeno ali međunarodno pravni temelj na kojem počiva naša argumentacija odbrane i teritorijalnog suvereniteta i integriteta zemlje kada je reč o Kosovu i Metohiji.

Umesto da to bude redovna, obavezna formulacija u nastupima, znači, čelnika naše zemlje od predsednika preko predsednika Vlade do Ministarstva spoljnih poslova, ona se kažem, sporadično ili gotovo samo incidentno javlja. Da to nije samo moj utisak, sada imamo, juče i potvrdu ambasadora Rusije u Beogradu, gospodina, Bocana Harčenka, koji naravno objašnjava se, stav Rusije o Kosovu ne menja i neće se promeniti, ali je rekao jednu vrlo važnu stvar koja se, kako je rekao, uklapa u ovaj moj utisak o kojem sam više puta govorio i često bivao napadan zbog toga. Kaže, gospodin Harčenko, da u kontekstu postojećih diskusija o rešavanju kosovskog pitanja i kompromisa za koji se naravno i on zalaže, ne vidim Rezoluciju, a ovo je citat, ne vidim Rezoluciju 1244, a nje mora da bude. Naravno, to je pre svega kritika na račun ovih zapadnih posrednika koji naravno da Rezoluciju 1244 ne žele da pomenu, ali isto tako, rekao bih i naših srpskih pregovarača kojima bi to morala da bude, kažem, temelje i neka vrsta obavezne fraze i formulacije od kojih polazi. Pa, onda razgovaramo o kompromisu, a ne da se priča o kompromisu i neophodnosti kompromisa, a zapravo temelj naše pozicije se već unapred bagateliše.

Dakle, nije dobro, kao što sam već govorio da mora Moskva, ne znam, predsednik Putin ili ambasador Harčenko, ovaj put da nas podseća na nešto što bi trebalo da bude elementarna i podrazumevana formulacija naših diplomatskih i političkih napora. Adresa je na predsednika Vlade, pitanje i Ministarstvo spoljnih poslova, znači, o statusu Rezoluciji 1244. i zašto nije ona više i frekventnija u nastupima čelnika Republike Srbije?

Moje drugo pitanje, mada ih ima mnogo, ide na adresu i kratko je, Ministarstva unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića. Ja sam dobio odgovor na neka poslanička pitanja i moram pohvaliti ga, jer relativno uredno odgovara na poslanička pitanja, a ticalo se situacije sa migrantima i raznih aspekata te migrantske krize.

Kažem, odgovori su bili precizni, često i detaljni, ali je izostao odgovor na prvo pitanje. Više puta je ponavljano pitanje. Ne znam zbog čega? To je jedna čuvena izjava bivšeg austrijskog ministra unutrašnjih poslova Herberta Kikla o sporazumu koji je on sklopio, navodno sporazumu koji je on sklopio sa srpskim kolegom o prihvatu svih onih ne dobiju azil u Austriji da će biti vraćeni u Srbiju, kao zemlju porekla bez obzira kako su oni do Srbije došli.

Indirektno se iz tog saopštenja iz tog odgovora meni može zaključiti da takav sporazum ne postoji, indirektno. Ali, ja ne vidim šta je problem da se kaže ako tog sporazuma nema, o kojem govori bivši austrijski ministar, onda kažemo jasno i glasno i nikome ništa, sve je u redu. Bar ćemo jedan izvor sumnje i smutnje i glasina otkloniti. I, onda nema potrebe da se žali gospodin Đorđević kako se time manipuliše. Nije problem taj migrantski tako veliki. To neki zlobnici naduvavaju. Da je više informacija, pravovremenih i tačnih, a manje glasina i informacija i ćutnje, onda bi i prostora za manipulaciju bilo manje, dakle, odgovor MUP.

I poslednja stvar, samo kratka, Ministarstvu ekologije i Ministarstvu građevina, pitam o statusu i sudbini Fabrike vode, odnosno za prečišćavanje vode u Zrenjaninu, pošto je ta fabrika pompezno otvorena pre četiri, pet godina. Ne samo da nije proradila, nego je situacija sa vodom u Zrenjaninu ovih meseci i dana, još i gora nego što je bila pre. Dakle, to je za Ministarstvo ekologije. Šta misli da preduzme? I Ministarstvo privrede i građevine, koje je navodno dalo dozvolu za izgradnju te fabrike za prečišćavanje vode, a koja je primer klasične propale investicije. Hvala.