Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvadeset trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 71 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 94 narodna poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto u poslednje vreme učestali su napadi na SRS poput onih gde se iznosi tvrdnja da je SRS u proteklom periodu najviše se bavila rušilačkim aktivnostima, da je SRS uništavala, pa čak i uništavala tuđe živote pozivajući, kako to neki kažu, tuđu decu da idu da ratuju. Srpska radikalna stranka je na neki način prećutno prelazila preko tih optužbi koje su iznošene u javnosti od strane različitih političkih aktera.

Međutim, pošto je učestao napad ovakve vrste na SRS od ministra u Vladi Srbije, Zorane Mihajlović, koja uporno iznosi ove tvrdnje, moje pitanje iz poslaničke grupe SRS upućeno je predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću. Da li je on upoznat sa ovakvim aktivnostima SRS, rušilačkog karaktera, ratnohuškačkog poziva? Da li je on učestvovao u takvim aktivnostima i koliki je njegov doprinos u takvim aktivnostima?

Zašto ovo pitanje postavljamo predsedniku Republike Srbije? Iz više razloga, prvo iz razloga što ministar, član njegove političke partije, postavlja u javnosti, odnosno tačnije rečeno iznosi ovakve tvrdnje, a drugo što je i sam dug period bio visoki funkcioner SRS, i stoga bi bilo dobro da bar javnost obavesti o svim saznanjima koje on poseduje kada su u pitanju ovakve optužbe na račun SRS.

Drugo pitanje, koje postavljam u ime poslaničke grupe SRS je pitanje predsedniku Vlade, Ani Brnabić, dokle će Vlada Srbije da stoji, pod znacima navoda, sa strane dok se na račun Srbije iznose najteže optužbe poput onih da je u Srbiji devedesetih godina bila organizovana deportacija svih onih koji nisu srpske nacionalnosti?

Pre svega iznose se podaci da je organizovano deportovano stanovništvo iz više sela na području Srema. Da li će Vlada Srbije da stoji po strani u smislu da čeka krajnji rezultat kako bi Vlada Srbije eventualno dočekala nekog novog Pedija Ešdauna, koji će kao visoki predstavnik EU doći u Srbiju jednog dana, kako je to i visoki predstavnik u Republici Srpskoj, Pedi Ešdaun, naterao parlament Republike Srpske da prizna izmišljeni genocid u Srebrenici? Da li će takva ideja da padne visokom predstavniku neke evropske organizacije da natera Vladu Srbije da prizna da je na području Srema u Hrtkovcima tačnije, izvršeno iseljavanje, plansko iseljavanje hrvatskog življa?

Svi znaju da u mestu Hrtkovci, najveći broj slučajeva je bio zamena stanova, odnosno stambenih objekata. Mi smo u situaciji da kada izanaliziramo vidimo da veliki broj tih ljudi koji su došli u Hrtkovce, došli su iz urbanih sredina sa područja Hrvatske. Ispada da su oni iz Zagreba Srbi, koji su proterani, isterani jedva čekali da nasele Hrtkovce kako bi mogli da žive mnogo ugodnije, mnogo bolje i u većem komforu.

Zato pitamo Vladu, šta će Vlada da preuzme da izađe konačno u javnost sa zvaničnim stavom Vlade, odnosno Republike Srbije?

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje i objašnjenje?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja ću kao i do sada postaviti pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije.

Moje pitanje sada jeste konkretno vezano, pošto je sad aktuelna zimska sezona, skijanje, odmori na planinama, Stara planina jeste biser turizma, kako kaže direktor Karadžić, Stara planina je krov sveta, putna infrastruktura do Stare planine urađena na najbolji način, to je velika pohvala za Vladu, za sve nas koji tamo živimo, zato što sada veliki broj turista ide prema Staroj planini, odmara i stvarno su uslovi fantastični.

Inače, moje pitanje jeste konkretno menadžmentu Javnog preduzeća „Stara planina“, čije je sedište u Knjaževcu, ali najveći broj radnika i menadžment su u Beogradu, što znači da oni iz Beograda mogu verovatno lakše da vide probleme na skijalištima, u hotelu, probleme koji su evidentni. Jer unazad više od 15 godina, pa možda i više od toga imamo problem sa vodom na Staroj planini u hotelu „SP Resort“, to je državni menadžment, „SP Resort“ i hoteli, čije je sedište Kalna, tamo stvarno ima veliki broj turista, po mojoj informaciji do sada ima preko 50.000 turista koji su bili i koji će biti u narednim danima u hotelu „SP Resort“, hotelu „Stara planina“, gde stvarno ima preko 200 ljudi koji su zaposleni.

Moje informacije, pošto ima niz mejlova koji dolaze i od menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“, to je krovni menadžment, on je osnivač i „SP Resorta“ i hotela koji su tamo prisutni, gde ima, rekao sam, prek 200 uposlenih. Zadnja informacija koju imam to je neki sukob između menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“ i hotela „SP Resort“ i hotela koji tamo smeštaju sve one turiste koji dolaze.

Zbog svih tih stvari, velika opasnost preti zato što je stvarno lepota Stare planine nešto veoma, veoma interesantno, lepo, gde veliki broj ljudi dolazi i uvek se vrati kada dođe tamo. Ali mene interesuje da li će menadžment Javnog preduzeća „Stara planine“ da se mnogo više uključi, da bude više prisutan na samom terenu, da bude prisutan sa ljudima, sa turistima, sa ljudima koji dolaze tamo i da se zajedno svi uključimo da rešimo probleme. Problem vodosnabdevanja jeste evidentan i to nije sada samo ova godina, nego prošla, pretprošla i mnogo godina unazad. Nema dovoljno padavina, nema dovoljno vode, a i sam Svrljig je opština koja je vezana za Staru planinu zato što sve destinacije koje idu iz Niša, Beograda, od niškog aerodroma, idu preko Svrljiga, to je najbliža destinacija i mi ko nas imamo problema sa vodom zato što jednostavno takva je situacija, mi ćemo to sad očekujemo ove godine da rešimo, ali vrlo je bitno za sve nas koji tamo živimo, koji tamo radimo, da Stara planina i menadžment Stare planine bude više prisutan na samom mestu, da bude u Knjaževcu, da bude u hotelima i da primeti i da vidi sve one probleme. Najveći problem jeste voda i to moramo pod hitno uraditi.

Jedna od stvari koje bih rekao je da preti opasnost, govori se o gašenju, da se državno vlasništvo, odnosno menadžment koji je državni u „SP Resortu“ i hotelima na Staroj planini da bude sutra poništen, da se otpuste radnici, to je moja informacija, i da blizu 200 ljudi ostane bez posla, s tim što u hotelima i „SP Resortu“ to su sve proizvodi iz našeg kraja, sir, belmuš, kačkavalj, svi oni proizvodi to su zdravi proizvodi, lepi proizvodi, to su proizvodi naših domaćina i domaćica iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Pirota i okoline.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Vrlo je bitno da nastavi da radi državni menadžment, jer smo svedoci da je prethodni menadžment koji je bio „Falkenštajner“ bio samo u minusima, u dubiozi, i kada je državno vlasništvo preuzela Srbija i menadžment koji vodi gospodin Karadžić je dao mogućnost i sada se mnogo bolje radi i mnogo bolje ide. Da li će se imati vremena i mogućnosti da se to reši?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Nakon nedavno održanih izbora na teritoriji Kosova i Metohije promenjena je vlast, ali nažalost nije promenjena politika privremenih institucija u Prištini. Politička retorika i politički vokabular ostao je isti. Novi premijer Kosova Aljbin Kurti daje izjave koje nisu u duhu pravilnog razvoja svih delova Kosova, već se i dalje diskriminišu oni delovi Kosova koji su naseljeni srpskim stanovništvom. S druge strane, politika koju vodi novi premijer Kosova nije u duhu stabilizacije i mira na teritoriji celog regiona. Naprotiv, Aljbin Kurti izjavljuje da je balkanski mini Šengen srpska namera da se formira četvrta Jugoslavija i da je navodno takva ideja opasnost za Kosovo. Osim toga, Aljbin Kurti zagovara protivljenje svemu onome što se pojavljuje kao krajnje korisno, dobronamerno u pogledu razvoja ekonomskih odnosa, u pogledu ekonomskog i privrednog približavanja i zbližavanja svih zemalja na teritoriji Balkana. Očigledno je da na Aljbina Kurtija trenutno ne deluju ni krajnje odgovorne i nadamo se principijelne izjave specijalnog izaslanika predsednika SAD-a Trampa Ričarda Grenela o tome da se ni u kom slučaju ukidanje taksi ne može vezivati za nekakav reciprocitet, a da se takse moraju obavezno ukinuti.

S druge strane, imamo jednu jako odgovornu, jednu jako posvećenu politiku koju sprovodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a koja se vezuje prevashodno za zaštitu interesa srpskog stanovništva na Kosovu, koja se vezuje za razvoj ekonomske saradnje, za uvođenje malog Šengena, za ekonomsko približavanje i, ono što je najvažnije, za stabilnost i mir na teritoriji Balkana, odnosno u regionu Balkana.

Ono što je Srbija do sada uradila je mnogo, Srbija radi još više, insistira na normalizaciji odnosa, ali ne želi ni u kom slučaju da poklekne pred bilo kakvim ucenama, niti želi, niti ima nameru, niti hoće da se stavi u položaj bilo kakvog ponižavanja ili ugnjetavanja bilo s koje strane ono dolazilo.

Zbog toga se postavlja pitanje – da li je dovoljna jedna vrsta pritiska koju trenutno američka administracija sprovodi prema rukovodstvu privremenih institucija na Kosovu, da se konačno prihvati mogućnost da dođe do početka pregovora u cilju postizanja sporazuma, kako bi se konačno normalizovali odnosi između Beograda i Prištine?

Moje drugo pitanje se upućuje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, jer je ovo ministarstvo u zadnje vreme učinilo mnogo i ima izuzetne rezultate u svom radu kada je u pitanju razvoj lokalnih samouprava i kada je u pitanju afirmacija funkcija, odnosno nadležnosti koje lokalne samouprave sprovode.

Veliki broj zakona koji su ovde usvojeni na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je dalo već u praksi dobar rezultat u pogledu procesa modernizacije nabavke svega onoga što je korisno za model e-uprave, modernizacije javne uprave, stvaranje jedinstvene baze podataka, uvođenje centralnog registra stanovništva i svega ostalog.

Ovo ministarstvo je uspelo da obezbedi 520.000.000 dinara, kao budžetski fond za lokalne samouprave i to od pre tri godine. Pre desetak dana je raspisan konkurs na koji mogu aplicirati lokalne samouprave koje imaju kvalitetne lokalne projekte. Ono što je za pohvalu jeste i prvi put uvedena nagrada za najbolju lokalnu samoupravu u 2019. godini i to je javni poziv za koji je obezbeđena suma od 10.400.000 dinara.

Postavljam pitanje, ministru Ružiću, za koje projekte lokalnih samouprava će se koristiti sredstva ovog budžetskog fonda u 2020. godini? Da li su efekti trogodišnjeg iskustva budžetskog fonda za lokal merljivi i da li su u tom pravcu postignuti rezultati? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a glasi – da li je lider Pokreta snage građana Sergej Trifunović odgovarao za saobraćajne udese koje je izazvao zadnjih mesec dana?

Sergej Trifunović u narodu znani kao Sergej pišoje, nadimak je dobio jer je izjavio, citiram: „Da će pišati po grobu predsednika Republike“, završen citat, je izazvao početkom februara 2020. godine saobraćajni udes na Novosadskom auto-putu. On se krećući ka Novom Sadu svojim automobilom zakucao u Fijat koji je išao ispred njega. Vozač Fijata, prevezen je u Zemunsku bolnicu na dijagnostiku i dalje lečenje.

Gospodin Trifunović se i 13.01.2020. godine u Bulevaru Mihajla Pupina u Beogradu zakucao u autobus GSP, a potom pobegao sa lica mesta, jer je, kako kaže, otišao kući da nahrani mačke.

Poštovani građani Republike Srbije, ovakva bahatost i bezobrazluk Sergeja Trifunovića se retko viđa na našim ulicama. Prethodnih 10 godina je napravio desetine saobraćajnih prekršaja od kojih su mnogi bili ozbiljno ugrožavanje bezbednosti. Gospodin Trifunović je čak šest puta kažnjavan zbog vožnje u alkoholisanom stanju, sedam puta zatečen u prekoračenju brzine u naselju i tri puta na putu van naselja. Gospodin Trifunović je nekoliko puta ga je policija uhvatila da je prošao kroz crveno svetlo, kao i da je preticao preko pune linije. Isto tako, gospodin Trifunović je kažnjavan zbog vožnje sa nevažećom vozačkom dozvole odgovarajuće kategorije.

Gospodin Trifunović nije dobar primer niti jednom građaninu Republike Srbije. Dobija se utisak, a građani tako dobijaju da je u ušao u politiku da bi izbegao svaku vrstu odgovornosti i veoma je opasan po okolinu, što je pokazao zadnjih mesec dana.

Javne ličnosti moraju biti svesne da svojim ponašanjem uvek privlače pažnju građana Republike Srbije, te da će neprikladnim i bahatim ponašanjem u saobraćaju dati loš primer, posebno mladim generacijama, koji često vole da ih oponašaju. I njegov kolega Dragan Đilas, u narodu znani kao Điki-mafija od 618.000.000 evra, bahato je pretio saobraćajnom policajcu koji ga je zaustavio zbog vožnje, zatim, zbog vožnje žutom trakom bez vezanog pojasa.

Ne samo to, Đilas je pretio da će ukinuti Žandarmeriju i u centru Beograda pretio pripadnicima kriminalističke policije koji su radili svoj posao u civilu i pretio im da će ostati bez posla kada on dođe na vlast.

Poštovani građani Srbije, Điki-mafija uvek sebe stavlja mimo zakona i iznad drugih građana Republike Srbije. Ovakvim ljudima, kao što je Đilas, Trifunović, pa i Jeremić, nije Srbija na prvom mestu, niti građani Republike Srbije.

Tako je gospodin Trifunović 31.01.2019. godine rekao, citiram: „Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima a ne Srbima“ završen citat, a Dragan Đilas 13.08.2009. godine kaže, citiram: „ Ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova“, završen citat. Tako su se svrstali u izdajničke bitange naše zemlje.

Za razliku od njih Aleksandar Vučić je veliki srpski državnik, reformator i iznad svega patriota koji ulaže ogroman napor da pronađe kompromisno, trajno i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju i koji neće ništa učiniti protiv interesa srpskog naroda i nacionalnih zajednica u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovde sam više puta postavljao pitanja i ovakva, predsednici Vlade Ani Brnabić, kada je bila u Skupštini, o statusu Rezolucije 1244 i o činjenici da predstavnici vlasti srpskih u Beogradu sve manje i vrlo retko, gotovo nikada ne pominju Rezoluciju 1244. Dakle, kao temelj, pravni temelj, ostavimo sada istoriju po strani, privremeno ali međunarodno pravni temelj na kojem počiva naša argumentacija odbrane i teritorijalnog suvereniteta i integriteta zemlje kada je reč o Kosovu i Metohiji.

Umesto da to bude redovna, obavezna formulacija u nastupima, znači, čelnika naše zemlje od predsednika preko predsednika Vlade do Ministarstva spoljnih poslova, ona se kažem, sporadično ili gotovo samo incidentno javlja. Da to nije samo moj utisak, sada imamo, juče i potvrdu ambasadora Rusije u Beogradu, gospodina, Bocana Harčenka, koji naravno objašnjava se, stav Rusije o Kosovu ne menja i neće se promeniti, ali je rekao jednu vrlo važnu stvar koja se, kako je rekao, uklapa u ovaj moj utisak o kojem sam više puta govorio i često bivao napadan zbog toga. Kaže, gospodin Harčenko, da u kontekstu postojećih diskusija o rešavanju kosovskog pitanja i kompromisa za koji se naravno i on zalaže, ne vidim Rezoluciju, a ovo je citat, ne vidim Rezoluciju 1244, a nje mora da bude. Naravno, to je pre svega kritika na račun ovih zapadnih posrednika koji naravno da Rezoluciju 1244 ne žele da pomenu, ali isto tako, rekao bih i naših srpskih pregovarača kojima bi to morala da bude, kažem, temelje i neka vrsta obavezne fraze i formulacije od kojih polazi. Pa, onda razgovaramo o kompromisu, a ne da se priča o kompromisu i neophodnosti kompromisa, a zapravo temelj naše pozicije se već unapred bagateliše.

Dakle, nije dobro, kao što sam već govorio da mora Moskva, ne znam, predsednik Putin ili ambasador Harčenko, ovaj put da nas podseća na nešto što bi trebalo da bude elementarna i podrazumevana formulacija naših diplomatskih i političkih napora. Adresa je na predsednika Vlade, pitanje i Ministarstvo spoljnih poslova, znači, o statusu Rezoluciji 1244. i zašto nije ona više i frekventnija u nastupima čelnika Republike Srbije?

Moje drugo pitanje, mada ih ima mnogo, ide na adresu i kratko je, Ministarstva unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića. Ja sam dobio odgovor na neka poslanička pitanja i moram pohvaliti ga, jer relativno uredno odgovara na poslanička pitanja, a ticalo se situacije sa migrantima i raznih aspekata te migrantske krize.

Kažem, odgovori su bili precizni, često i detaljni, ali je izostao odgovor na prvo pitanje. Više puta je ponavljano pitanje. Ne znam zbog čega? To je jedna čuvena izjava bivšeg austrijskog ministra unutrašnjih poslova Herberta Kikla o sporazumu koji je on sklopio, navodno sporazumu koji je on sklopio sa srpskim kolegom o prihvatu svih onih ne dobiju azil u Austriji da će biti vraćeni u Srbiju, kao zemlju porekla bez obzira kako su oni do Srbije došli.

Indirektno se iz tog saopštenja iz tog odgovora meni može zaključiti da takav sporazum ne postoji, indirektno. Ali, ja ne vidim šta je problem da se kaže ako tog sporazuma nema, o kojem govori bivši austrijski ministar, onda kažemo jasno i glasno i nikome ništa, sve je u redu. Bar ćemo jedan izvor sumnje i smutnje i glasina otkloniti. I, onda nema potrebe da se žali gospodin Đorđević kako se time manipuliše. Nije problem taj migrantski tako veliki. To neki zlobnici naduvavaju. Da je više informacija, pravovremenih i tačnih, a manje glasina i informacija i ćutnje, onda bi i prostora za manipulaciju bilo manje, dakle, odgovor MUP.

I poslednja stvar, samo kratka, Ministarstvu ekologije i Ministarstvu građevina, pitam o statusu i sudbini Fabrike vode, odnosno za prečišćavanje vode u Zrenjaninu, pošto je ta fabrika pompezno otvorena pre četiri, pet godina. Ne samo da nije proradila, nego je situacija sa vodom u Zrenjaninu ovih meseci i dana, još i gora nego što je bila pre. Dakle, to je za Ministarstvo ekologije. Šta misli da preduzme? I Ministarstvo privrede i građevine, koje je navodno dalo dozvolu za izgradnju te fabrike za prečišćavanje vode, a koja je primer klasične propale investicije. Hvala.