Kao ovlašćeni. Hvala.
Da, vrlo zanimljiva rasprava, dame i gospodo narodni poslanici, i ne bi bilo ispravno da na samom početku ne podsetim, kada pričamo o REM-u, kada pričamo o stanju u medijima, kada pričamo o izboru dva preostala člana Saveta REM-a, pre svega mi govorimo na temu unapređenja izbornih uslova u Srbiji. Zašto? Zato što je ovo poslednja preostala mera, obratite pažnju, na spisku svih onih mera koje su rezultat našeg međustranačkog dijaloga koji smo svi zajedno vodili u Narodnoj skupštini Republike Srbije za one koji su to zaboravili ili to i dan danas ignorišu.
Dakle, pod svodom Narodne skupštine vodio se taj razgovor i izvedeni su ti zaključci. Ovo je poslednja mera. Ovde imam taj papir sa zaključcima koje smo zajedno napravili tom prilikom. Pod rednim broje 17. stoji – imenovati 3 plus 2 člana REM-a.
Danas i onog momenta kada budemo glasali, kad se glasanjem izjasnimo o predlozima, kada kompletiramo Savet, mi smo realizovali, ispunili poslednju dogovorenu stvar. Sve ostalo završili smo do današnjeg dana.
Ako treba da se podsetimo šta to sve podrazumeva, nikakav problem mi sa time nemamo, naprotiv. Mi smo, da znate dobro i da razumete, ponosni na činjenicu da smo mi unapredili izborne uslove u Srbiji bolje, kvalitetnije nego ikada iko, nego ikada iko od kada je višestranačje u ovoj zemlji. Ovakve izborne uslove imali niste. U smislu toliko su dobri, u smislu toliko su dobri, a ponajbolje za one koji, da nismo ove mere mi sproveli, ne bi verovatno imali čemu da se nadaju na izborima.
To su svi oni koji su živo zabrinuti za pitanje a zašto sada imamo bolje i kvalitetnije izborne spiskove nego ikada, a zašto je danas formiran Nadzorni odbor za koji su vikali 20 godina treba nam, treba nam, treba nam, bili u prilici da ga formiraju, a nisu se našli dužni da ga formiraju ni jedan jedini put, ali vidite mi jesmo.
To je odgovor na pitanje istih onih koji su pričali upravo o REM-u, evo ovom REM-u koji je tema danas, kako je to uzrok svih njihovih životnih, političkih i svih drugih problema i šta bi? Još jednom da vas podsetim, realizujemo poslednju stavku na spisku. Izabrali smo već tri člana REM-a krajem prethodne godine, a evo danas razgovaramo o još dva.
Ne postoji ni jedan jedini aspekt izbornog procesa koji nije unapređen, i to značajno unapređen, i još jednom, ako treba da se podsećamo, ima toga gde god da zagrebete i kad je reč o tim biračkim spiskovima, i kada je reč o radu RIK, zar nisu ispunili jednu od obaveza, završili obuke instruktora krajem prethodne godine? Danas ti ljudi koji su te obuke prošli, a nikada se tako nije radilo, obučavaju sve one koje su delegirale poslaničke grupe ili političke stranke koje nemaju poslaničke grupe, rade sa desetinama hiljada ljudi koji će da sprovode izborne radnje u praksi, koji će neposredno da budu zaduženi da izborni proces bude bolji nego ikada.
(Nemanja Šarović dobacuje.)
Učestvovaće i oni koji vole da dobacuju iz klupa. Tako je, imaće priliku da daju svoj doprinos na svoj način, ne mora samo dobacivanjem. Pošto se brinu za to da li mogu da izađu iz frižidera, kako sam čuo, neka izađu slobodno.
Dakle, apsolutno sve smo uradili i više od onoga što nikada niko nije našao za shodno. Sećate se sigurno, taj Nadzorni odbor, pričali smo tada, pet članova smo birali na predlog poslaničkih grupa iz ove Skupštine ovde. Koliko je od tih pet izabrano na predlog različitih opozicionih poslaničkih grupa? Tri, većina.
(Nemanja Šarović dobacuje.)
I ovi što vole da dobacuju imali su svoj predlog i taj njihov predlog je usvojen.
Ovi drugi koji vole da kažu da su svi mediji pod kontrolom vlasti, doduše, nemojte da pričate o ovima koje držimo mi i nemojte da pričate o ovima gde smo urednici mi i koje uređujemo mi, ali sve sem toga, to nešto što ostane, sve je pod kontrolom vlasti, pa kada ih pitamo – dobro, otkud onda da ste vi gosti u svim tim drugim medija, onda prebace priču na nešto drugo – ma, ne, to je u stvari više pitanje REM-a, nije pitanje što sam ja bio tamo, nemojte da me pitate što sam bio, ja ću da tvrdim da nisam bio nikada.
Znaju dobro i jedni i drugi, imali su pravo da učestvuju, da kandiduju svoje ljude i te kandidate, ko god da ih je predložio, ko je prihvatio da u tome učestvuje, mi izglasasmo.
U pravu je predsednik nadležnog odbora, kada smo se izjašnjavali o tri člana Saveta REM krajem prošle godine, jednog jedinog davala je kao svoj predlog Skupština, odnosno odbor na predlog poslaničkih grupa i političkih stranaka. Tog jednog jedinog mi smo opet izglasali, mi kao većina, na predlog opozicione poslaničke grupe. Toliko je strašna naša kontrola i…
(Nemanja Šarović dobacuje.)
… toliko se strašno bojimo vas koji volite da dobacujete iz klupa, pa moramo nešto mnogo da kontrolišemo.
Danas mi razgovaramo o još dva predloga. Jedan je došao iz Autonomne pokrajine Vojvodine, njihovog nadležnog odbora, drugi je predlog Udruženja novinara.
Dakle, ne, ne, neka slobodno viču, ja i ne očekujem ništa drugo do da ti isti viču svaki put kada mi odavde govorimo, drugačije bi bilo samo prijatno iznenađenje, ali da ne očekujemo čuda.
Kada mi to kompletiramo, dame i gospodo narodni poslanici i vi građani Srbije koji ovo slušate, da znate, imaćemo od ukupno devet članova REM-a pet potpuno novih ljudi. Dakle, gospodin Krlić je lepo rekao, a gospodin Vukadinović klimnuo glavom, koliko sam video, pet od devet potpuno novih ljudi. Šta vam onda to znači? Da li to onda znači da mi pokazujemo da od nečega strahujemo, da imamo neku strašnu potrebu da bilo šta kontrolišemo? Ne, sve suprotno.
Kada nas optužujete, a optuživali ste, jel tako, a niste, gospodine Vukadinoviću, izgovorili reči – izvinjavam se zbog toga, pričali ste malopre – ne mislim da je nešto loše da se čovek izjasni kada čovek nešto pogreši itd, itd, ali da to završite i zaključite sa rečima – i zbog toga se izvinjavam što sam optužio vas u skupštinskom odboru, vas iz SNS da hoćete nekog svog kandidata preko Privredne komore da, na silu Boga, izglasate. To ne rekoste. Dužni ste to da izgovorite, jer ste vi optuživali druge za to, a to se, kao što vidite, desilo nije.
Onda kaže neko – REM ste vi držali pod kontrolom sve vreme, ali samo nikako da nam objasni kako to, kako to kad je taj isti REM nama zabranjivao, našoj stranci zabranjivao, našim predloženim listama u kampanji zabranjivao izborne spotove, a mi ih držali pod kontrolom, je li? Kome su to drugom radili? Da li znate da su radili vama nekad? Ja nešto ne mogu da se setim, a znam da su radili nama, i to ne u jednoj kampanji, već više puta. Kao što znam, a zna cela Srbija, da su dozvoljavali sramne spotove, onako namontirane spotove, potpuno iskonstruisane, iskarikirane na račun naših kandidata koje su pravili drugi, emitovali drugi. Ništa tu nije bilo sporno za REM. To je tada bilo sve lepo i demokratski.
Nama zabranjuju spotove, ove druge ne diraju, koliko god bili mimo svih standarda i onda neko dođe i kaže – ma ne, vi ih držite u šaci. Pa eto, tako i toliko ih držimo u šaci, ali, kao što vidite nikakav problem sa tim nemamo, jer mi znamo, izborni uslovi, nama odgovara da budu samo liberalniji, da budu samo kvalitetniji, da budem na višem standardu nego ikada ranije. Naravno i pod takvim uslovima, pa možda baš, pre svega, pod takvim mi možemo samo da dobar rezultat na izborima očekujemo, a možemo još nešto da uradimo, da kažemo – jel vidite, mi smo učinili da budu bolji nego ikada u Srbiji. Nije niko drugi.
Šta je problem to reći? Šta je problem reći pošteno – učestvovao sam u tom dijalogu koji se vodio u Narodnoj skupštini? Šta je problem reći – bio prisutan, slušao sam i znam da jeste dijalog u pitanju i znam da smo o ovim stvarima razgovarali svi i da smo se složili da će ovo da predstavlja značajna unapređenja i da su svi koji su učestvovali u tome rekli – ako se ovo desi, pa to će da bude fantastična stvar. Da budemo do kraja iskreni, rekli su – ako se bar deo od ovoga desi, to će da bude fantastična stvar, to će da bude bolje nego ikada. Šta je sada problem kada se to realizovalo, biti pošten i kazati – svaka čast. Šta je problem priznati - stvarno jeste bolje nego ikada.
Znate ko to neće da prizna? Samo onaj ko iz sebičnih političkih razloga nema interes da bude pošten, da bude iskren, da bude korektan pa da kaže – jeste tako je. Samo onaj ko ima sopstveni lični interes da zažmuri i da pokušava sve nas ostale da ubedi da smo glupi i gluvi i kod očiju slepi.
Šta je problem da, recimo, ti koji su učestvovali u tom dijalogu, pa nek nemaju veze sa opozicijom ni parlamentarnom ni vanparlamentarnom, nego neka bude, evo, sada pričamo malo o tim nevladinim organizacijama koje su bile prisutne ili o predstavnicima Evropskog parlamenta. Neke ste pominjali danas, Nota Bene, gospodin Kukan i gospodin Flekenštajn koje ste pominjali, su neposredni izaslanici, predstavnici aktuelnog predsednika Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta i u tom svojstvu su bili prisutni. Da znate, i jedan i drugi su vrlo korektni ljudi i to će da vam kažu i oni koji se sa njima slažu i koji se sa njima ne slažu. Mi se, ne mali broj puta politički nismo slagali, ali evo kažem vam, to ne znači da mislimo da su nekorektni ljudi u pitanju.
Ali, neka kažu šta se dešava sada kada smo mi došli do poslednje tačke na spisku. Da li su sada uslovi kako treba? Ko je korektan među njima? Reći će vam – tako je, dogovorili se, rekli ako to bude reč jednu nećemo moći da dodamo više. Ako su korektni priznaće danas - tako je.
Uostalom, kada pričamo o tome šta misle Evropa, pominjali su neki i Tanju Fajon i Vladimira Bilčika, samo da podsetim. Tokom poslednjeg boravka ovde oni su bili u društvu evropskog komesara, gospodina Varheljija i uz dužno poštovanje svima, zna se ko tu delegaciju vodi i čija je tu reč najvažnija. Znate šta je rekao evropski komesar, pošto su ga direktno pitali ovi njihovi novinari koji pokušavaju na svaki način da tu i tamo iskamče neku izjavu, kojom će posle da mašu i da kažu – evo, Evropa smatra da nešto nije kako treba? Pitali ga - dobro, sada da se održe izbori, jel bi bili fer i demokratski, očekivali da će da čuju ne znam šta, a ovaj čovek im je lepo rekao – slobodni i fer izbori u Srbiji su tu. Tu su, imamo ih. Rekao im je – možemo da kažemo, sada vam citiram – uslovi su ispunjeni, ali to mora biti preneto ljudima.
Prenesite ljudima. Šta je problem? Dakle, nije važno da li je reč o aktuelnim, danas aktivnim članovima Evropskog parlamenta ili bilo kome drugom iz Evrope. Da li smo uradili što smo se dogovorili? Jesmo. Jesmo uradili i više od toga? Jesmo. Uslovi su ispunjeni, treba to reći ljudima. Izvolite, recite to ljudima.
Nevladine organizacije, gospodine Krliću drago mi je što ste pomenuli, da su imale značajno interesovanje za ovaj postupak koji ste vi vodili pred svojim odborom prethodnih dana. Drago mi je što čujem da su prisustvovali i da su se sa vama saglasili da je sve urađeno po najvišim mogućim standardima. Ako sam dobro razumeo, i na svom sajtu su pozitivne komentare izneli na tu temu. Reč je o jednoj od tih nevladinih organizacija. I tu treba biti iskren, neki među njima jesu korektniji od drugih, mada ne mogu da kažem da smo se sa bilo kim tu složili na temu one suštinski važne mere, koju smo takođe mi izglasali ovde, a tiče se smanjenja nivoa cenzusa sa pet na tri posto.
Ljudi, kažite to slobodno. Pošteno je reći otvoreno. U tom smislu, nikada u Srbiji nisu bili bolji uslovi za izlazak na izbore. Pa kad je postojao niži izborni prag? Nikada. Sa pet, spustili smo na tri posto. Na republičkom nivou, takav nije bio nikada. Na lokalnom nivou vratili smo onaj koji je bivši režim dizao sa tri na pet, zato što je pokušavao da u tom momentu sabotira neke stranke za koje je smatrao da ga ugrožavaju na lokalu, ali i tu i na lokalnom i na republičkom nivou, tu pogotovo, tako je dobro da nikad ne možete da kažete da je bolje bilo.
Nismo se tu složili sa ovim nevladinim organizacijama, samo oni znaju zašto, kada kažu – ne sme da se bilo šta menja u mesecima pred izbore, a zaboravljaju, odnosno nemaju šta da kažu kada ih pitamo – kako je onda bilo u redu da menjamo četiri izborna zakona u decembru? I vi ste rekli, i evro poslanici rekli i mi se složi, u redu, uradićemo to zato što će to da unapredi izborne uslove. Onda je sve bilo u najboljem redu.
Danas ne umeju da se iskobeljaju iz pitanja kako može u decembru, a ne može 15 dana kasnije. Nema obrazloženja, ali da znate, i te izmene zakona, četiri zakona jesu jedna od stvari koje smo mi uradili po prvi put. Po prvi put u istoriji višestranačja vi imate definisano šta je tačno javni resurs, šta se tačno podrazumeva pod radnjama u okviru kampanje, šta je zloupotreba, šta sme, šta ne sme, sve ono što su različite misije OEPS-a iz godine u godinu. Od 2003. pa na ovamo, ali iz godine u godinu kada su dolazili na izbore, stavljali su u svoje zaključke – trebalo bi definisati zakonima, nije jasno, nije precizno, shodno je slobodnom tumačenju.
Evo mi po prvi put precizno definisali zakonima i ne može čovek, ako je pošten ništa drugo da kaže nego svaka čast, jeste tako. Ali, neće da priznaju mnogi samo zato što, još jednom podsećam, smatraju da nemaju neku računicu.
Kada pričamo o nevladinim organizacijama, jel su te iste organizacije pričale pre godinu i nešto više dana – ne valja Narodna Skupština, nije dobra skupštinska praksa, pa ste pričali isto sve što i oni – previše je hitnog postupka, jel tako bilo? Bez obzira što smo mi objašnjavali da ima u drugim državama u okruženju i više i smatraju da je tamo normalno, a nama ovde solite pamet, ali nema veze. Pričali ste mnogo je toga, pričali ste da smetaju amandmani kada ih podnese neko sa ove strane, a ne smeta ništa kada ih podnesu sa ove strane, ali naši su veliki greh.
Pričali ste da nema dovoljno javnih slušanja, pričali ste da se ne raspravlja dovoljno o budžetu itd. Jel smo rekli mi i vama i tim nevladinim organizacijama – nije nikakav problem, jel smatrate da je to nešto sporno? Nikakav problem nemate, videćete u par meseci od danas, sve će to da bude baš tako kao što ste rekli.
Ajde da vidimo, hoćete biti pošteni da tada da se dogodi kažete – skidam kapu, svaka čast, tako smo i hteli, sada je odlično i šta je bilo? Pet posto je, čini mi
se za celu prošlu godinu hitnog postupka bilo u ovoj Skupštini. Kada je u istoriji to bilo? Nikada. Bukvalno nikada, kao što nikad nije bilo ni tog nadzornog odbora koji ste tražili. Sada ga mi usvojili, a vi niste nikada, ali nema veze.
Koliko ima javnih slušanja? Više nego ikada. Koliko ste puta vi, kada ste bili u prilici da stavite na dnevni red neki predlog nekog predstavnika opozicije to i učinili? Nula. A mi sada uradili, ne jednom, dva puta je bilo, čini mi se u poslednjih godinu dana samo. Jedan se tiče i ovih izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, jedan se ticao predloga da se raspravlja o AP Vojvodini. Mi to uradili prvi put, a kada je bilo takvih primera sa druge strane?
Ne samo da smo to uradili, nego smo pitali – hajde sada vi iz nevladinog sektora, kažite to je to, to smo tražili, svaka čast. Odgovor je bio – ne, nećemo, prerano je. Što je prerano? Zato što još nije raspravljan budžet, pa ako bude raspravljan budžet i ako bude posebna tačka dnevnog reda i ako bude dvostruko vreme za raspravu, e onda ćemo da priznamo da ste sve uradili.
I bio je budžet, bio je na vreme, i bio je posebna tačka za raspravu, jedina tačka za raspravu, bio je u dvostrukom vremenu. Pitamo – šta bi sada? Hoćete sada biti pošteni da kažete svaka čast i sve je po najvišim standardima i sve je bolje i kvalitetnije nego bilo gde u Evropi da mi znamo? Oni kažu – pa, dobro, evo priznaćemo.
Znate kako su priznali? Evo vam sa sajta „Crte“ – usvojen je budžet za 2020. godinu, to je korak na dugom štapu do suštinske kontrole. U al' ste priznali i al' ste pohvalili. Kaže – usvojeno je onako kako smo tražili, ali to je tek korak na dugom štapu. Pa još kažu, hvale se time – u Parizu su saopštili da sve ovo što je usvojeno, što su oni tražili, u čemu su oni učestvovali, smatraju nije dovoljno, jer kaže – rezultati na izborima će biti u spornim izbornim uslovima.
Jel ovo pošteno? Jel ovo korektno? Učestvovali u tome, uradili sve što smo dogovorili, vi sami bili u prilici da definišete zajedno sa nama rešenja i kada smo sve uradili što smo dogovorili, vi izašli da kažete tamo u Parizu nekome – biće sporni izborni uslovi. Kada kažem nekorektno, na ovom mislim i za skupštinsku praksu i za pitanje ovog posla koji smo obavili zajednički unapređujući izborne uslove u Srbiji.
Ovo su direktno pitanja i za CRTU, a i za sve ostalo, za nevladine organizacije, a mogli bi koju reč da kažu i drugi koji su u tome učestvovali.
Pa pitaju, a što samo dva puta ste stavljali predloge opozicije na dnevni red, protekle godine? Što samo dva, a što samo nula, su radili svi koji su bili u prilici da to rade pre nas?
Ti sa kojima idete na miting ispred predsedništva zajedno, drmusate ograde i slikate selfije, pri tom. A što samo nula i tada je bilo sve sjajno i dobro, a sada je dva malo. A što samo vodite kampanju pod naslovom – demokratija, drhti od straha, ne dajmo je.
A, gde to demokratija drhti od straha? Jel tamo gde biramo predstavnike opozicije u nadzorne odbore i u Savet REM? Jel tamo gde opozicija drži sve medije koje hoće i televizije i dnevne novine i nedeljnike, gde to drhte od straha? I pri tom kažu – al, ne kažemo mi da treba da se glasa ni za ove ni za one, nego drhtimo od straha zato što hoćemo nešto drugo, hoćemo da se zajednički borimo.
Sada da vas pitam jednu stvar. Šta je suština i šta je predloženo rešenje onih kojima ništa ne valja, kojima kada uradite sve što ste se dogovorili i to uradite najbolje u istoriji, još jednom ponavljam, u istoriji višestranačja, i kada uradite i više nego što se iko nadao, opet ništa ne valja.
Šta je njihovo rešenje, šta je njihov predlog? Ne valja im ništa, uslovi su im nikakvi i na izbore neće uopšte. Neće bivši režim, neće, ko sve beše neće, neće Đilas, neće Jeremić, neće ljotićevac onaj iz Dveri. Za ostale nisam siguran. Zelenović izgleda hoće, Paunović izgleda hoće, Stamatović već odavno hoće, hoće i ovi, jel?
Ne znam. Nisam siguran. Jer vidim ovog ljotićevca da je rekao, on hoće na vlast bez izbora i preko ulice i još kaže, pazite kako je to veliki junak u pitanju i kako je to pametan političar u pitanju.
Hajde vi ostali, ti Zelenoviću, ti Paunoviću, ti Stamatoviću i ovi na Starom gradu, hajde vi blokirajte svoje opštine i gradove, hajde vi sabotirajte na izborni dan, da se održi izborni proces, pa ćemo na taj način da izazovemo belaj.
Radite to vi, vi rizikujte da budete krivično gonjeni, a ja hrabri ljotićevac, ja neću, nego ću ja da dođem da vas branim, ja ću da dođem da vas ne dam.
A šta hoće? Jel ovo znači, ja ne znam kako ovo tumačite, da je otvoren poziv da se ljudi međusobno sukobljavaju, da se sukobljavaju sa državom, da se provocira nasilje na ulici, sukob koji bi mogao da vodi, šta u kakvu eskalaciju, jel moguće da neko sanja građanski rat, kao srećno rešenje za bilo šta, politički ovde?
Još malo završavam, rečenicu ili dve. Ko ovo može da podrži?
Dakle, samo onaj, završavam, kome je problem da prizna uspehe Srbije.
Što je problem priznati uspehe Srbije, jer ih ljudi vide svojim očima? Evo pogledajte Fajnešl tajms, vi ste, čini mi se, govorili o tome danas, gospodine potpredsedniče. Jel nije problem uglednim ljudima iz sveta koji se ozbiljno bave analizom ekonomske situacije da kažu, evo, danas je izašao taj tekst i Srbija je, citiram vam ovo – jedan od evropskih ekonomskih zvezda. Zašto to kažu, objašnjavaju.
Zato što je preporodila svoju ekonomsku situaciju od 2012. godine, kada je bila na ivici ponora, to ljudi kažu. Postala je stabilna ekonomija, kontinuirano beleži rast ranih investicija, BDP, pao je nivo javnog duga itd.
Šampioni smo po investicijama, oni navode da je nezaposlenost ispod 10%.
Dakle, sve one stvari koje mi pričamo i koje ljudi svojim očima vide, može čovek da prizna, može bilo ko da prizna, ako je dovoljno korektan i pošten, a važno je da se zna da su ovi rezultati ne samo u našoj ekonomiji, nego i kada je reč o dostignutom nivou demokratije i slobode, došli upravo u ovo vreme, bilo to nekome teško da prizna, ili ne, ali činjenica je upravo vreme kada se o Srbiji starao Aleksandar Vučić, SNS, kada se naša politika sprovodila i kada ste pitali gospodine Vukadinoviću, ko će kome sutra da veruje uz ovakvu situaciju u zemlji?
Nije toliko važno ni kome veruju predstavnici Evropskog parlamenta, ni Međunarodne finansijske institucije. Znate šta je najvažnije?
Najvažnije je kome narod veruje. Taj narod kada pitate, a biće pitan ponovo za nekih dva meseca, taj narod jasno, glasno, nedvosmisleno kaže, veruje Aleksandru Vučiću, veruje SNS, veruje da ova zemlja može da gradi budućnost sa uspehom zato što sledi politiku poštenih i sposobnih ljudi.