Hvala, gospodine Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Svašta napričaste što vas pitao nisam. Nisam ja ništa pitao u vezi jučerašnjeg izlaganja gospodina Ševarlića ili bilo kog trećeg. Ja sam lepo pitao na srpskom, jasno i glasno – izvinjavate se vi ili ne za to što ste nepravedno optužili naše predstavnike u Odboru za kulturu i informisanje? Da ili ne?

Kažete nemate problem da izvinjenje uputite kada to treba da se uradi. E, sad treba. I priznali ste da ste nepravedno optužili ljude. Priznali ste da se pokazalo da niste u pravu. Izvinjavate se vi za to ili ne? Odmahujete glavom. Znači ne. E, dobro. Toliko na temu koliko ste bili iskreni kada ste rekli da nemate problem sa time. Samo to sam hteo da čujem.

Što se tiče drugih stvari koje ste ispričali. Kažete – mi verujemo svoju propagandu da je u Skupštini sve bilo na određeni način, a vi znate na koji je način stvarno bilo i mi nismo u pravu. Nemojte vi ništa da verujete ni meni ni mojoj, kako kažete propagandi, otvorite lepo sajt „Otvoreni parlament“, to nije nikakva naša propaganda, to je vaša propaganda, iza toga stoji nevladina organizacija CRTA, ova o kojoj sam pričao maločas, pa pogledajte lepo šta ti vaši kažu, ko su narodni poslanici koji su u ovom sazivu, celom sazivu, znači poslednje četiri godine, bili najaktivniji u smislu da su najviše puta u skupštini govorili, po svim osnovama. Pogledajte prvih 15, 20, 25 koliko god hoćete, pa budite pošteni da kažete koliko među njima ima vas, predstavnika opozicije, koliko među njima ima čak onih koji su rekli da će da bojkotuju i sad kažu da im je teško da dolaze već godinu dana, godinu i jače u ovu salu za plenarne sednice, samo primaju platu i idu u restoran, ali godinu i nešto dana ne govore uopšte, što znači da su za tri godine uspeli da stignu na vrh te rang liste koliko su pričali, zatvarali nisu.

I onda mi objasnite, pošto je to vaša propaganda, a ne naša – kako ste uspeli da budete kakvi šampioni, takvi rekorderi, a kažem vam, većina je u vrhu te tabele iz vaših redova, a ne iz naših, ako u ovoj skupštini nije moglo slobodno da se govori, kako?

Dakle, to nisu naše tvrdnje i naši podaci, to su vaše tvrdnje i vaši podaci. Uopšte nemam ništa protiv da ih smatramo za tačno. Kako vi onda niste to mogli da govorite na temu onoga šta mi pričamo ovde i kako to izgleda i ko tome veruje?

Da vam kažem, poslednja rečenica, gospodine Vukadinoviću, ko tome veruje, to se pokazuje na izborima. Dakle, ako neko smatra da postoji drugi, bolji način da se dođe na vlast, taj samo rizikuje grešku koja može skupo da košta sve u ovoj zemlji. Time što provocira ulično nasilje, time što provocira zauzimanje putem razbijanja ulaza RTS ili razbijanja ulaza u Narodnu skupštinu, a onda uvođenja neke svoje pravde, ne znam, motornim testerama ili vešalima, ti ljudi, prosto, pokazuju da ne znaju šta rade, a upravo na to pozivaju kada, poput ovog Boška Obradovića i ovih ostalih Đilasovih, pozivaju da se na dan izbora fizički spreči narod kada bude pokušao da glasa. Tu sreće nikakve nema.

Hvala, dr Orliću.
Pravo na repliku ima narodni poslanikĐorđe Vukadinović.
Izvolite.

Samo kratko.

Dakle, mislim da ćemo videti, kao što rekoh, da li će ili neće ovi novi izabrani članovi REM biti pod kontrolom ili ne. To će se videti iz načina kako budu radili. Na kraju krajeva, mi nismo ni izabrali današnje kandidate, tako da ni ne znamo ko će biti izabran. U tom smislu ne mogu da vam se zbog toga izvinim, kao što se meni niko ovde nije izvinio što sam direktno, lako, empirijski proverljivo konstatovao da su od četiri poslednja gosta u emisiji, dva bili iz vaših redova. Dvoje vaših kolega ovde iz parlamenta, iz vladajuće stranke. Čak nije ni koalicija, nego vladajuća stranka. To je sitnica, ali samo pokazuje koliko se ovde fakultativno maše neobavezno tvrdnjama.

Ono što je pak važnije, a to je ono što ste pomenuli i gde se ja sa jednim delom sa vama slažem. Moje prisustvo ovde pokazuje o tome šta ja mislim o tome gde vlast treba da se menja. Naravno da sam protiv da se vlast menja na ulici. Tu onda presuđuje ko ima veću batinu ili duži štap. To nije način. Ali, isto tako sam ja ovde govorio, i ponavljam, mislim da je vladajuća većina svesno ili nesvesno, ponekad mislim svesno, a ponekad mislim prosto iz nekog nemara i bahatosti, sve činila da izgura opoziciju iz parlamenta svojom praksom i svojim ponašanjem, ali su onda i oni otkrili tu neki benefit. Ja ne verujem u taj način. Moje prisustvo ovde govori o tome šta mislim o bojkotu i šta mislim o vaninstitucionalnoj promeni vlasti.

Ali, nije svako glasanje izbor, gospodine Orliću. Nisu svako glasanje izbori, demokratski izbori. Postoje neke pretpostavke koje moraju biti zadovoljene da bi se onda moglo reći – evo, vidite, narod je rekao svoje.

Jedna od tih pretpostavki je i da svi mogu da čuju svakoga ili barem većinu predstavnika vlasti, opozicije na svim medijima ili bar medijima sa nacionalnom frekvencijom. To nije bio slučaj od pre godinu dana. Promenilo se nešto. Meni kolege zameraju što to uopšte pominjem. Ja ne mogu da ne pominjem da se poslednjih godinu dana stvar nije promenila. Promenila se, ali nedovoljno i tek pod pritiskom delom ulice i protesta sa ulice, a delom zbog pritiska međunarodnog faktora. Kamo sreće da smo sami to ili da ste sami shvatili da treba stvari da se menjaju. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovo je u vrlo kratkom roku peti put da budemo optuženi za kontrolu medija. Ja ću ponovo morati da navedem moj primer.

Kako to kontrolu medija mi kao većina imamo nad jedinom televizijom čiji je osnivač država, gde ne možemo ni upravni odbor da postavimo kao vladajuća većina? Ne možemo da postavljamo urednike, niti ih postavljamo. Sve su zatečeni urednici do 2012. godine.

Moja supruga i supruga Orlića nisu radile i ne rade kao urednici na RTS. Supruge pojedinih opozicionih lidera, od kojih su neki 16 puta bili uživo u dnevniku, su radile ili rade kao urednici na RTS.

Sada taj moj lični primer. Ja uživo u emisijama RTS, kao najaktivniji narodni poslanik, koji nije bojkotovao sednice ni kada je bio bolestan, uživo u emisijama RTS, van Skupštine, samo da vam kažem, uprkos bojkotu, opozicioni poslanici sa jednom trećinom, su potrošili više uživo u RTS na sednicama vremena, nego dve trećine vladajuće većine, a ja uživo, van ovoga, na RTS nisam bio nijednom. Kolega Vukadinović je bio četiri ili pet puta. Kako ja to onda kontrolišem RTS, on četiri, pet puta, a ja nijednom? Hvala.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Marijan Rističević: Ne.)
Narodni poslanik Vladimir Orlić ima pravo repliku na izlaganje narodnog poslanika Đorđa Vukadinovića.
Izvolite.

Tri stvari. Prva se tiče baš ovoga o čemu je sada govorio gospodin Rističević.

Gospodine Vukadinoviću, kažete da nema na Javnom servisu, da li nije bilo, a sada je nešto malo drugačije, dovoljno vas i tih vaših?

Samo da vam kažem nešto. Koliko se sećam, ne mogu da se setim, a rekao bih da dobro pamtim, jedne jedine emisije u kojoj smo mi bili kao učesnici, a da vas nije bilo tu, vas u raznim pojavnim oblicima. Koliko se sećam, lično sam bio na RTS tri ili četiri puta i svaki put pod obavezno bio je neko sa mnom s te vaše strane da priča šta on misli i kako on doživljava svet oko sebe. Jednom je bila predsednica vaše poslaničke grupe, te kojoj vi pripadate, Sanda Rašković Ivić, potpredsednik stranke Vuka Jeremića, ovog što kažete da ga ne znate ko je, nije vam poznato ime, a u stvari je čovek rekorder u broju pojavljivanja u udarnom terminu u Drugom dnevniku Javnog servisa RTS, skromnih 16 puta, što nikad nikom nije pošlo za rukom pre njega, a izgleda da nikada i neće, ali oni su bili sa mnom u emisiji istoj.

Svaki put kada sam bio pozvan dešavalo se da otkažu ljudi iz DS.

(Marijan Rističević: Bila je Nada Kolundžija.)

Dva, tri imena su otkazivala, nekad slali zamenu, nekad nisu, ali obavezno je bio prisutan još po neko.

Bila je i gospođa Kolundžija, tako je. Ona je obično dolazila kao zamena kada ovi drugi pobegnu.

Da li znate šta je zanimljivo? Jedan jedini put kada sam bio na RTV, to je takođe Javni servis, bio sam u emisiji sa Zelenovićem, takođe vašim i sada vi meni kažete da smo protežirani, a da vas nema, a svaki put kad nas ima, bude i vas, ali zato se dešava da vas bude kada nas nema.

Da li ste videli da je možda taj Jeremić, za koga ne znate kako se zove, ovaj vaš rekorder u pojavljivanju u Drugom dnevniku, bio čovek sam samcit u udarnom, večernjem terminu upravo na tom Javnom servisu na RTS, u kom svojstvu stvarno ne znam? Čovek danas nema članova. Dakle, toliko je politički bitan i relevantan, a nema članova više od, pa, evo, iskreno da vam kažem, jednog predsednika opštinskog odbora SNS. Bukvalno toliko.

Da li ste videli nekad nekog našeg predsednika opštinskog odbora da ode tako sam na udarni termin RTS i da priča šta mu je po volji? Ja nisam nikada video.

Više članova nego Vuk Jeremić u celoj Srbiji ima u svom mesnom odboru naša koleginica Obradović, to da vam kažem. To je njegov nivo relevantnosti, pa eto ima prostora da govori šta god i kako god hoće.

Taj Zelenović, to je pretposlednja stvar koju ću da vam kažem, kada pominjete izborne malverzacije i kupovinu glasova, njegovi su ljudi u njegovom Šapcu bili osuđeni. Dakle, pred sudom i tužilaštvom je utvrđeno da su kupovali glasove, a ne naši. To se desilo 2016. godine i sami su priznali.

Poslednja stvar. Optužili ste naše ljude da hoće čoveka koji je predlog Privredne komore, da izaberu sada na ovoj sednici današnjoj. Taj čovek, gospodine Vukadinoviću, nije ni došao na današnju sednicu. Dakle, kao predlog on ne postoji ovde zato što je otpao ranije. Eliminisan je pre ove sednice. Optužili ste nas za nešto što se očigledno neće dogoditi i kada vas pitam upućujete li izvinjenje ljudima koje ste optužili, pitam za to i očekujem kratko, korektno – da ili ne, nikakve duže priče.

Hvala, dr Orliću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Gospodine Orliću, istorija ne počinje, niti vaša vlast sa poslednjih godinu dana. Ja sam rekao da u tom periodu ima određenih promena i svi primeri koji navodite su uglavnom isti poslednjih 13,14 meseci, promene od kada su krenuli protesti bili po Srbiji, prošlog decembra, sada već pretprošlog decembra i od kada su se Evropska komisija i Evropski parlament malo više zainteresovali za situaciju. Pre toga je stanje bilo katastrofalno i u Skupštini i u medijima. Ja kažem, ima pomaka određenih. Verovatno smatrate i ne grešite previše, da ste i toliko prednost stvorili ovom prethodnom medijskom dominacijom da vas ne košta ništa i da vas ne košta mnogo da malo popustite, bar zbog privida te sad demokratičnosti. Ne, stanje u medijima je loše.

Vi sada ubeđujete podacima, Naravno da znam ko je Vuk Jeremić, nije uopšte sporno, ali koliko je on bio ne znam koje godine prisutan uživo u Dnevniku i da sada time parirate ili time što je gostovao pre par nedelja ili mesec-dva dana, kakve to veze ima?

Predsednik vaše stranke, koji tad još nije bio predsednik stranke i kao opozicioni lider takođe je gostovao uživo u toj istoj misiji, u tom istom „Oku“ 2011. godine da najavi svoj miting, tada opozicione SNS. Sam je bio. Znači, hoću da kažem to da neki lideri opozicioni pojave se sami, a ne poklopljeni stalno i u sendviču, paralelne monologe sa predstavnicima vlasti u čemu ste i vi vrlo dobri bili, u tim nastupima, u smislu da govorite neprekidno preko onoga ili paralelno sa onim predstavnikom prisutnim opozicije.

Dakle, može se i logično je da se čuje u emisiji od 20 minuta sam predstavnik opozicije, po nekom izboru, po nekom kriterijumu relevantnosti. Dakle, to ne treba da bude presedan koji sad meni navodite slučaj gospodina Jeremića, nego zapravo to treba da bude redovna praksa, kao što je vaš lider Aleksandar Vučić, kažem, i kad nije ni bio predsednik stranke gostovao uživo u RTS-u tamo negde 2011. godine. Dakle, to je što se toga tiče.

Pošto mi prolazi dva minuta, ne, ja sam rekao da ćemo videti da li će biti, koliko će biti nezavisnih. Ja nisam osporavao ličnosti, samo sekund, ja sam osporavao i smatrao onog predlagača, smatrao da su neki predlagači pod i bliski vlasti, jer okupljaju organizacije koje su toj vlasti bliske i to i dalje tvrdim, a ličnosti koje su predložene rekli smo da svi formalno ispunjavaju kriterijume i ne ulazim u njihovu kompetenciju, ni ova sada dva predložena, niti ona četiri.

Ali, dakle, ako vi stvarno mislite da je stanje u medijima dobro, ako vi mislite da je stanje u Skupštini dobro, mašući podacima da su u vrhu liste govornika ovde u Skupštini opozicioni poslanici, onda vi živite u toj iluziji. Pa, kada ih je malo ili kad nas je malo, naravno da ćemo biti u vrhu liste najaktivnijih.

(Vladimir Orlić: Jel ovde predlog Privredne komore? Jel ovde predlog Privredne komore?)

Ali odnos, tretman njihov kao i to što sada, vi sada opet, to kamera snima, to gledaoci ne vide, vi sad govorite paralelno sa mnom, a žalite se kad vam kolege ovde sa strane vama dobacuju dok vi govorite, a vi sad stalno sa mnom govorite.

Da ne govorim o tome da se neko javlja stalno po Poslovniku, jer ne želi da uđe u repliku. Ništa. Toliko. Mislim da će javnost suditi, nemojte živeti u iluziji da je stanje dobro i nemojte misliti da to što opozicija stoji slabo, a stoji slabo, to i moji pokazuju da je znak da mnogo vas vole i da vam mnogo veruju. Hvala.