Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Pravo na repliku ima Vladimir Orlić.
Doktore Orliću, izvolite.

Pošto smo sada prešli na zanimljivu statistiku, pa je neko mislio da to sada može tako. Sećam se ja te priče. To je bila priča iz 2017. godine. Tada ste pričali - preko 90% je bio Aleksandar Vučić u medijima. Sećam se ja dobro toga. Možda mislite da smo zaboravili. Ništa mi nismo zaboravili. Pa, smo onda utvrdili, šta? Onda smo uzeli lepo vaše istraživanje. Kao što vidite, najlepše je i najslađe kada vaše izvore koristimo da vam pokažemo kako stvari stoje, baš kao malopre, kada sam uputio da pogledate te vaše sa „Crtinog“ otvorenog parlamenta, pa vidim da ste to shvatili. Više nećete o tome. Odlično.

Isto tako smo tada uzeli vaše izvore, odnosno ono vaše istraživanje BIRODI, dakle onaj vaš BIRODI koji je, da vas podsetim, proglašen od strane Dragana Đilasa, Jeremića i ovih vaših dveraša za jednog od članova vašeg stručnog štaba, za jednog od vaših eksperata koji su pisali one fantastične predloge kako da se unapredi izborni proces, tako što će Aleksandru Vučiću da se zabrani da na izborima učestvuje. E, taj vaš BIRODI je tada objavio u svom istraživanju - Aleksandar Vučić na tim izborima bio je u svojstvu kandidata, obratite pažnju, u svojstvu kandidata 17% u medijima, ne devedeset i nešto, nego 17%.

Druga je stvar što vi hoćete da kažete, kada Aleksandar Vučić uradi nešto dobro, pa na primer, otvori negde fabriku ili npr. primi nekog važnog gosta iz sveta, predstavnika Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, nekog evropskog zvaničnika, pa to bude u vestima i o tome neko izvesti, potpuno statusno neutralno, kao činjenicu danas se dogodilo to i to, došao čovek taj i taj, primio ga Aleksandar Vučić. Vi onda uzmete pa to računate i kažete – ne, sve je to njegova neka kampanja u medijima. Pa, nije.

Ovi vaši, očigledno vaši, na vašoj strani u svakom smislu mrze nas do balčaka i lažu na naš račun. E, ti su rekli u svojstvu kandidata, tada je bilo 17%, pa ste skočili i graknuli odmah - ne to je laž, to je laž, ali niste mogli da opovrgnete. Mogli ste samo da potvrdite da je to tako navedeno u vašim izvorima. Dakle, to je stvar koju treba da znate.

Druga, na koju smo podsetili tada, nije svejedno kako ste predstavljeni u medijima. Nije samo pitanje da li ste predstavljeni u određenom vremenskom intervalu ili ne, pitanje je i kako. I tad smo vam rekli i podatke pokazali, vaše podatke. Aleksandar Vučić je tada, možda sa izuzetkom jedne ili dve televizije, imao ubedljivo najlošiji odnos pozitivnih i negativnih sadržaja. Dakle, to je jako važno da ljudi znaju.

Nije lepo kad kažete - deset minuta se pričalo o Aleksandru Vučiću, a od tih 10 vi osam govorili negativno o njemu, da kažete - i zbog toga je on najviše profitirao u medijskom svetu.

Gospodine Vukadivnoviću, silne televizije, silne dnevne novine, apsolutno sve nedeljne novine, koliko god hoćete, koje svakog dana vode besomučnu negativnu kampanju protiv Aleksandra Vučića, ne možete da predstavite kao njegovo prisustvo u medijima koje njemu ide u korist. To je jedna konstrukcija koju građani prosto neće da progutaju, i baš zato što neće, zato građani Srbije danas podržavaju Aleksandra Vučića, između ostalog, vide i kakvu nepravdu činite prema njemu sve vreme.

Hvala, dr Orliću.
Mirko Krlić ima pravo na reč.
Izvolite.

Nije lepo i nije pristojno izvrtati reči. Ja nisam govorio o emiterima sa nacionalnom frekvencijom, već direktno o Javnom servisu, o informativnim emisijama političkog sadržaja. Pročitao sam podatak. Znači, predsednik Republike zajedno sa premijerom i svim ministrima, što nije samo predstavnici SNS, nego i naši koalicioni partneri, zajedno imaju zastupljenost u 2019. godini 36%. U 2019. godini 36%.

Mene ne čudi da dobijamo vrlo slične informacije od onih koji hoće na izbore i koji neće na izbore. Vidim da je to jedna vrlo ovako lepo uigrana kombinacija, neki koji dolaze, ne dolaze, pojavljuju se, ne. Pored toga što poštujem to što pratite Odbor i pratite rad Skupštine i dolazite i kad se slažemo i kad se ne slažemo, sve je to lepo, ali sam imao priliku da pre mesec i po dana budem na sastanku Programskog saveta RTS-a. I upravo ovo što vi danas govorite izgovara profesor Veljanovski. Neverovatno. Kaže - da li je u redu, i to govori u zgradi RTS-a, da u svakom drugom dnevniku Aleksandar Vučić govori 15 minuta. Čovek takve stvari govori da je to prosto neverovatno. Taj čovek danas školuje ljude na političkim naukama. On drži predavanja, on vaspitava decu. Laže u kući u koju je došao kao gost.

Da li je to nivo buduće srpske opozicije ili onih od kojih treba da strepimo na sledećim izborima?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović, pravo na repliku.
Izvolite.

Ja nemam ništa protiv da završimo ovaj krug replika, ali pošto su obe kolege i kolega Krlić i kolega Orlić su mi govorili i to, rekao bih, materijalno prozivali na vrlo problematičan način, moram samo kratko da prosto kažem. Nemojmo se zaluđivati, nemojmo se obmanjivati.

Gospodine Krliću, evo, sad dajem vama pravo da završite, ionako ste ovlašćeni ispred Odbora, da li stvarno mislite da je vlast oštećena, hendikepirana u medijskom prisustvu u srpskim medijima? Možemo raznim hokus-pokusom to pokušavati da izmenite tu sliku, raznim procentima i vađenjem iz konteksta. Da, nedeljnici, ja se slažem, kod nedeljnika stvar stoji drugačije. Nedeljnici, bar ovi koji su prepoznatljivi, su mahom kritični prema vlasti. Ali, ukupan tiraž nedeljnika nije veći, nego je manji od jednog prosečnog tabloida.

Hajde da pokušamo ovako, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, gospodine Krliću, naravno i Orliću, ako hoćete da završite, dakle, i sve dnevne novine, sem jednih dnevnih novina, podržavaju vlast u Srbiji. To je činjenica. Ne znam kako, mislim, da li iko može u to da posumnja.

Vi ovde ovim diskusijama stvarate utisak kako postoji neka falanga, strašna, medijska koja otprilike vodi pogrom i progon vladajuće koalicije i gospodina Vučića. Dakle, obrnuto, sa svih tih frekvencija se stalno, permanentno proziva opozicija i kada treba da se proziva i kada ne treba.

Dakle, ja neću da budem ničiji advokat i moj stav ovde, kažem, samim tim što sam tu, već pokazuje jednu distancu u odnosu na neke iz opozicije, ali ne mogu da ignorišem elementarne činjenice, koje niko ne može da opovrgne, da je vlast godinama, sedam godina ovde, evo, već osma godina, vrlo dominantna.

Da je bilo sjajno ranije, neću da kažem, ali je činjenica da je lider tadašnje opozicije gostovao, ne dva, tri minuta uživo u „Dnevniku“, gospodine Orliću, nego je imao pola sata u emisiji „Oko“, političkoj emisiji. Gospodin Vučić tad nije bio predsednik, nego je bio zamenik predsednika SNS, a ovde se digla drama zato što je jednom prilikom jedan iz opozicije, Vuk Jeremić, gostovao u „Oku“. Treba svake druge nedelje ili svaki drugi dan da gostuje neko od lidera opozicije, pa ako su tako loši, ako su tako bezvezni, onda će ih narod prezreti i odbaciti.

Uostalom to je vaš kolega Đukanović često i predlagao, bar zvanično, ali u praksi elektronskih medija toga nema. U praksi, zapravo, neko iz opozicije se pojavljuje samo kao meta napada ili u nekom sendviču, između dva predstavnika opozicije, najčešće i voditelja koji je naklonjen vlasti.

Poslednji put sam posle mnogo godina bio na televiziji „O2“, uživo, pre nekoliko meseci ili mesec, dva dana. Glavna briga voditelja je bila da neću slučajno reći nešto protiv vlasti i Aleksandra Vučića. Naravno, opoziciju možeš da kritikuješ, možeš da pričaš o odnosima opozicije, i to je čak i poželjno, a ako kažeš o vlasti i Aleksandru Vučiću, e onda je problem, onda se ne može.

Znači, on je mučenik bio u strahu da neću nešto loše reći na račun vlasti. To nam je medijska slika u Srbiji, a ovim procentima vi možete, davno je rečeno – statistika, naša dika, što poželi i što naslika. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku ima dr Orlić. Izvolite.

Statistika, vaša dika, vaš BIRODI i vaša dika, vaša CRTA, Otvoreni parlament i vaša dika, kao što su vaši ti mediji o kojima su ovi vaši, takođe, tako lepe izveštaje pravili da vam ne idu u prilog, pa ne možete da ih objasnite. Dakle, oko toga da se razumemo. Ja ne mogu drugačije, ja prosto moram da se osmehnem kad god to čujem.

Hoćete da mi kažete danas da ste vi podjednako politički važni koliko i Aleksandar Vučić 2012. godine? Gospodine Vukadinoviću, da li ste stvarno ozbiljni dok to izgovarate?

(Marijan Rističević: Kako se zove stranka?)

Dakle, nije bitno kako se zove stranka gospodina Vukadinovića, on je sad nešto nestranačko, ne znam šta je. Dakle, vi ili Vuk Jeremić ili ko god hoćete da ste politički jednako važni kao taj čovek u to vreme koji je bio, kažete, drugi čovek, dobro, nek bude, drugi čovek najveće i najvažnije političke stranke u Srbiji i u tom trenutku.

Da li se sećate vi rezultata na izborima te godine? Dakle, ja vam kažem, i vi znate da vam istinu govorim, danas nijedan od vaših lidera, evo, ne mora na vas lično da se odnosi, ali niko od tih vaših lidera, ni vaš Đilas, ni vaš Jeremić, ni vaš Lutovac, nema deseti deo glasova iza sebe koliko je u tom trenutku imala SNS koju je predstavljao Aleksandar Vučić, deseti deo. Vi sad hoćete da nam kažete da je to isto.

Ne, nije nikakva drama kada ti vaši lideri koji imaju pojedinačno po 1%, 2% dođu danas na javni servis. Mi nismo oko toga pravili dramu, mi vam samo pokazujemo koliko je velika ta naša diktatura. U toj našoj diktaturi tako strašnoj, eto, to se dešava i to je tu normalno.

Sa mnom su bili u tim emisijama ti vaši i 2016, i 2017, i 2018. godine. Nema to nikakve veze sa stvarima o kojima ste govorili. I tada, da vas podsetim, 2016, 2017. godine, kad god hoćete, osim na možda jednoj ili dve privatne televizije, obratite pažnju, dakle, na svim drugim privatnim televizijama i na svim javnim servisima bolje ste se kotirali u sadržini programskih izveštaja vi i vaši lideri od Aleksandra Vučića. Kad uporedite pozitivne i negativne sadržaje, kad im količnik napravite, znači, razumete o čemu pričam, nije svejedno da li vas neko 100% hvali ili vas 10% hvali, a 90% kudi. Tu razlika postoji, jel tako? Dakle, taj količinski odnos je bio na svim tim medijima u korist tih vaših ljudi, a ne u korist Aleksandra Vučića.

O dnevnoj štampi, pa nemojte da pričamo uopšte. Ko je od tih vaših imao kao Aleksandar Vučić te 2017. godine, mesecima, čini mi se, stotinu dana svaki dan, ali svaki božiji dan, nešto protiv sebe, svoje porodice, svog okruženja na naslovnoj strani? On je imao kompletnu kampanju koja je mesecima trajala. Kako tada, dakle?

(Predsedavajući: Hvala.)

Gospodine Vukadinoviću, nemam ja ništa protiv da mi pričamo kako stvari u Srbiji stoje, ali ta vaša priča i taj vaš koncept – bije, a kuka, to prosto u Srbiji niko ne kupuje. Ljudi svojim očima veruju i znaju kako stvari zaista stoje, a vi ste dužni ono izvinjenje našim članovima Odbora na koje, da znate, neću da zaboravim.

Hvala, dr Orliću.
Reč ima Mirko Krlić, kao predlagač. Izvolite.

Da, spomenuli ste potrebu i pravu sliku na medijskom nebu Srbije i moram reći, da bi neko bio u medijima i kada bi lično bio odgovoran za kompletnu medijsku sliku, pre svega, vodio bi se samo po jednom aršinu. Vlast mora da ima rezultate da bi bila zastupljena u medijima, a opozicija mora da ima ideje.

Pobedu na izborima nosi ili vlast koja ima rezultate ili opozicija koja ima ideje. Ako su ideje testere, motorne, farbanje, napadi, cepanje državne zastave i sve ono ostalo što vidimo, ako su to ideje, ne kažem da to medijski za nekog nije interesantno, ali to nije medijski sadržaj, niti politički sadržaj, niti vodi u bilo šta dobro.

Spomenuli ste i nedeljnike. Mislim da bi vi prvi trebali da budete jako kritični prema nedeljnicima. Čovek ste te generacija, kao i ja, koji je nekada prepoznavao ljude koji čitaju NIN i „Politiku“. Danas NIN na veliku sramotu tog čoveka koji nosi brkove umesto šiški, taj Ćulibrk, kako se već zove, sebi je dozvolio da od NIN-a napravi jednu od najvećih sramota novinarske profesije u Srbije, da u jednom NIN-u naslovi budu tipa, profesor, akademski građanin, naš kolega narodni poslanik, naučnik, pod naslovom – lažov, lopov ili šta ja znam. To se danas dešava u jednom NIN-u. To nije nivo tabloida najgore vrste. Srušiti takvu jednu instituciju, kakav je bio NIN, sa kojim su se trkala u to vreme sva nedeljna izdanja u kompletnoj SFRJ, dočekao je da ga brka Ćulibrk spusti najnižu granu informisanja.

Što se tiče tabloida, recite mi jedan tabloid pre 2000. godine. Nije bio ni jedan. Ko je izmislio tabloide? Čiji je to proizvod? Sad što batina ima dva kraja, to je drugi problem.