Ja nemam ništa protiv da završimo ovaj krug replika, ali pošto su obe kolege i kolega Krlić i kolega Orlić su mi govorili i to, rekao bih, materijalno prozivali na vrlo problematičan način, moram samo kratko da prosto kažem. Nemojmo se zaluđivati, nemojmo se obmanjivati.
Gospodine Krliću, evo, sad dajem vama pravo da završite, ionako ste ovlašćeni ispred Odbora, da li stvarno mislite da je vlast oštećena, hendikepirana u medijskom prisustvu u srpskim medijima? Možemo raznim hokus-pokusom to pokušavati da izmenite tu sliku, raznim procentima i vađenjem iz konteksta. Da, nedeljnici, ja se slažem, kod nedeljnika stvar stoji drugačije. Nedeljnici, bar ovi koji su prepoznatljivi, su mahom kritični prema vlasti. Ali, ukupan tiraž nedeljnika nije veći, nego je manji od jednog prosečnog tabloida.
Hajde da pokušamo ovako, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, gospodine Krliću, naravno i Orliću, ako hoćete da završite, dakle, i sve dnevne novine, sem jednih dnevnih novina, podržavaju vlast u Srbiji. To je činjenica. Ne znam kako, mislim, da li iko može u to da posumnja.
Vi ovde ovim diskusijama stvarate utisak kako postoji neka falanga, strašna, medijska koja otprilike vodi pogrom i progon vladajuće koalicije i gospodina Vučića. Dakle, obrnuto, sa svih tih frekvencija se stalno, permanentno proziva opozicija i kada treba da se proziva i kada ne treba.
Dakle, ja neću da budem ničiji advokat i moj stav ovde, kažem, samim tim što sam tu, već pokazuje jednu distancu u odnosu na neke iz opozicije, ali ne mogu da ignorišem elementarne činjenice, koje niko ne može da opovrgne, da je vlast godinama, sedam godina ovde, evo, već osma godina, vrlo dominantna.
Da je bilo sjajno ranije, neću da kažem, ali je činjenica da je lider tadašnje opozicije gostovao, ne dva, tri minuta uživo u „Dnevniku“, gospodine Orliću, nego je imao pola sata u emisiji „Oko“, političkoj emisiji. Gospodin Vučić tad nije bio predsednik, nego je bio zamenik predsednika SNS, a ovde se digla drama zato što je jednom prilikom jedan iz opozicije, Vuk Jeremić, gostovao u „Oku“. Treba svake druge nedelje ili svaki drugi dan da gostuje neko od lidera opozicije, pa ako su tako loši, ako su tako bezvezni, onda će ih narod prezreti i odbaciti.
Uostalom to je vaš kolega Đukanović često i predlagao, bar zvanično, ali u praksi elektronskih medija toga nema. U praksi, zapravo, neko iz opozicije se pojavljuje samo kao meta napada ili u nekom sendviču, između dva predstavnika opozicije, najčešće i voditelja koji je naklonjen vlasti.
Poslednji put sam posle mnogo godina bio na televiziji „O2“, uživo, pre nekoliko meseci ili mesec, dva dana. Glavna briga voditelja je bila da neću slučajno reći nešto protiv vlasti i Aleksandra Vučića. Naravno, opoziciju možeš da kritikuješ, možeš da pričaš o odnosima opozicije, i to je čak i poželjno, a ako kažeš o vlasti i Aleksandru Vučiću, e onda je problem, onda se ne može.
Znači, on je mučenik bio u strahu da neću nešto loše reći na račun vlasti. To nam je medijska slika u Srbiji, a ovim procentima vi možete, davno je rečeno – statistika, naša dika, što poželi i što naslika. Hvala.