Pravo na repliku narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Hvala vam što ste mi dali priliku da dopunim ovo prethodno izlaganje.

Naime, evo ovde kod sebe imam dokument od 20. februara 2018. godine, krivična prijava. Dobili smo informaciju od Poreske uprave da je krivična prijava podneta vezano za Katastar u Novom Pazaru, zloupotrebe i falsifikati koji su urađeni vezano za udaljenost objekata, dakle kockarnica, odnosno kladionica od određenih prosvetnih i drugih objekata od javnog značaja.

Dakle, ovde imamo ovaj dokument, a siguran sam da postoje slične prijave vezano i za temu koju sam pomenuo, vezano za Tutin i Sjenicu, ali ću se pobrinuti da dođem do samih dokumenata, jer su se meni obratili iz Islamske zajednice i ukazali mi na ovaj problem.

Evo, sada konkretan dokument koji sam pomenuo, nemamo epilog Pokušali smo da dobijemo informaciju, naravno da ćemo ostati dosledni, no drago mi je da čujem ovakav odgovor. To jeste spremnost, jer najlošije je kada primedbe koje se ovde iznesu budu ignorisane, ali se potpuno slažem da imamo nasleđene probleme. Ja sam samo neke pomenuo.

Imaćete poslanike stranke pravde i pomirenja kao partnere u ovome, jer mi sebe doživljavamo kao posrednike između građana koji su nas birali, ovoga parlamenta, ali isto tako i izvršne vlasti, svih službi, ustanova i struktura ove zemlje, tako se ponašamo i tako ćemo nastaviti, neovisno da li je nešto u neposrednoj nadležnosti narodnog poslanika, ali 24 sata smo na raspolaganju. Drago mi je da ste i vi ovo kazali i sa vama, odnosno vašom poslaničkom grupom koja ima najznačajniji uticaj ovde i sa kojom se mogu praviti i dogovori na ovu temu.

Dakle, računam na te dogovore i da do kraja sve ovo isteramo na čistac i otklonimo nepravdu. Mislim da je to smisao. Mi smo ovde da političku volju, zajednički pretvorimo upravo u zakonske propise koji će zaštiti građane.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danijela Stojadinović.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati ovaj predlog zakona uz sve dobronamerne sugestije kolege Jovanovića na koje je danas ukazao.

Razlozi za donošenje zakona u suštini jesu otklanjanje određenih nedostataka koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o postupku upisa u Katastar nepokretnosti i vodova, da se dostava rešenja uvede tako da bude brza, da bude dostupna i poveća pravnu sigurnost. Na kraju, da se pojedine odredbe zakona usklade sa drugim zakonima koji su od značaja za delatnost RGZ.

Važno je da problem Katastra i pravne sigurnosti građana ide u boljem pravcu, što se tiče kvaliteta usluge, ažurnosti, lakše komunikacije za obilaženje šaltera i čekanja u redovima. I ovaj zakon ide u dobrom smeru, u smeru unapređenja e-uprave i uvođenja elektronske komunikacije za građanima. Sada imamo i novi termin, jednu novu celinu geodetski katastarski informacioni sistem.

Ako je katastar zbir podataka o zemljištu koji se koristi u statističke, ekonomske i druge svrhe za izradu zemljišnih knjiga i kao osnova za oporezivanje stanovništva, onda je jasno koliko je izrada i osiguranje, kroz ažuriranje katastra bitan posao od opšteg interesa za sve građane.

Pravo je svakog građanina da ima uvid i jasnu situaciju nad svojim vlasništvom i vlasničkim pravom. Kao što je predlagač, gospođa Rakić rekla, ovo je druga izmena u roku od dve godine, sve sa ciljem popravljanja stanja Geodetskog zavoda i pristupačnosti podataka građanima i, da naglasim, pravne sigurnosti građana, što mislim da ima veliki značaj.

U prilog boljeg i efikasnijeg sistema ide i početak primene Odluke o prestanku korišćenja analognih katastarskih planova i održavanja Katastra nepokretnosti. U buduće će se obavljati na digitalnim, katastarskim planovima. Prestankom korišćenja katastarskih planova u papirnom obliku, napravljen je veliki iskorak u odnosu na dosadašnju decenijsku praksu, održavanja Katastra nepokretnosti i primenu metodologije analognog sistema. Cilj je u svakom slučaju kvalitetniji, brži i efikasniji rad.

Pominjali ste i broj zaposlenih u Geodetskom zavodu i kao neko čija je osnovna ideja socijalna pravda, skrenula bih pažnju na opterećenost zaposlenih i brojem predmeta kojima su zaduženi. A drugo na šta bih skrenula pažnju, jer prilikom pripreme za ovu raspravu, razgovara sam sa ljudima i u svojoj opštini i stoji jedna priča da se u manjim opštinama uveliko govori o tome da će te katastarske jedinice da budu izmeštene u neke veće centre i gradove i to opet smanjuje broj zaposlenih i o tome treba voditi računa.

Tako da, u svakom slučaju podržavamo svaku izmenu koja dovodi do poboljšanja uslova funkcionisanja i same ove ustanove, naravno i pristupačnosti građanima. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Zbog velikog interesovanja javnosti za današnju temu, ja ću izneti kratku analizu efekata reformi katastra od 2018. godine.

Naime, do početka primene zakona, znači do 1. jula 2018. godine trebalo je više vremena za rešavanje predmeta u odnosu na vreme potrebno nakon primene zakona. Na osnovu izvršene analize za prvi i drugi kvartal 2018. godine, utvrđeno je da je u prvom kvartalu rešeno ukupno 163.151 upravni predmet ili 91% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja predmeta iznosilo 7,9 radnih dana. U drugom kvartalu, rešeno je ukupno 129.117 upravnih predmeta ili 84% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja iznosilo 13 radnih dana.

Od početka primene zakona, u trećem kvartalu 2018. godine, rešeno je ukupno 108.866 upravnih predmeta ili 65% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja elektronskih predmeta iznosilo 5,3 radnih dana, a prosečno vreme rešavanja predmeta primljenih preko šaltera službe 11,5 radnih dana.

U četvrtom kvartalu 2018. godine, rešeno je ukupno 121.358 upravni predmeta ili 68% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja elektronskih predmeta iznosilo 4,7 radnih dana, a prosečno vreme rešavanja predmeta primljenih preko šaltera službe 10,6 radnih dana.

U 2019. godini rešeno je ukupno 506.961 upravni predmet ili 73% u odnosu na broj formiranih predmeta, pri čemu je prosečno vreme rešavanja elektronskih predmeta iznosilo 6,7 radnih dana, a prosečno vreme rešavanja predmeta primljenih preko šaltera službe 11,1 radni dan.

U svom uvodnom izlaganju, predlagač izmena i dopuna Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, gospođa Katarina Rakić, ali i moje kolege iz SNS, gospodin Matić i gospodin Savkić, su detaljno govorili, obrazložili predložene izmene i dopune ovog zakona.

Želim da istaknem da u izradi pomenutih izmena i dopuna Zakona je učestvovao veliki broj stručnjaka iz relevantnih institucija i organizacija, kao što su NALED, takođe konsultovani su predstavnici velikog broja ministarstava i drugih državnih organa, uključujući i predstavnike Ministarstva pravde, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva finansija, Republičkog geodetskog zavoda, Poreske uprave, Kancelarije za informacione tehnologije za elektronsku upravu, kao i predstavnike Komora javnih beležnika, advokata i javnih izvršitelja, jedinica lokalne samouprave, posrednika u prometu nepokretnosti i drugih organa i organizacija.

Podsećanja radi, reforme katastra se sprovode od 1. jula 2018. godine, i kao što smo čuli ovo je druga izmena Zakona, prva 2019. godine i druga danas. Postavljamo pitanje, zašto se sprovode ove izmene i dopune Zakona? Zato što mi pratimo efekte i primenu zakona u praksi i zato što želimo da uočene manjkavosti, probleme i nedostatke želimo da u primeni zakona otklonimo, poboljšamo i unapredimo našu zakonsku regulativu, a sve u korist građana Srbije, tako da građani mogu na što jednostavniji, efikasniji i brži način da uknjiže svoje pravo svojine ili neko drugo pravo koje su stekli po različitim osnovama.

Smatram da je potrebno usvojiti ove izmene i dopune Zakona, koje osim stvarne i pravne sigurnosti, stvaraju uslove koji će u mnogome olakšati život i rad i građanima i privredi, pošto će ove izmene i dopune Zakona ubrzati dostavu i poboljšati dostupnost rešenja građanima, tj. klijentima ili strankama i povećaće pravnu sigurnost, u vezi sa konačnošću upisa.

Osim pomenutog, ubrzaće se i pojeftiniće se postupak upisa u katastar, što nikako ne treba zanemariti. Ali, naravno, doći će i do usklađivanja i sa drugim zakonima, tu pre svega mislim na Zakon o planiranju i izgradnji i na Zakon o ozakonjenju.

Na kraju, usvajanjem predloženih zakonskih rešenja, kojima se otklanjaju uočeni problemi u dosadašnjoj praksi i koji će ubrzati proceduru upisa u katastar nepokretnosti, imaćemo i pozitivan efekat na poboljšanje pozicije naše zemlje na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja ili Duing biznis listi budući da se ocenjuje i oblast upisa prava na imovinu, a nadam se da je svima nama to u interesu.

U danu za glasanje podržaćemo, mi iz SNS poslanici, ove izmene i predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu da smo imali jedan po prilično konstruktivan dijalog sa obostranim uvažavanjem i razumevanjem razloga zbog kojih se ističu određene digresije na predlog zakona, ja ću u tom duhu nastaviti diskusiju ali značajno kraće u odnosu na ono što sam danas rekao, a imajući u vidu da se radi o predlagaču koji je izneo jedan kvalitetan zakonski predlog, odnosno Predlog zakona koji je u svakom slučaju za uvažavanje.

Ovo je više sada preporuka prema ministarstvu, kao resorno ministarstvo koje bi trebalo da razmisli i o našem predlogu da u budućem periodu učinimo mnogo toga da se zakon popravi po kvalitetu.

Prvo i osnovno što bi zakonodavac, dakle mi, morali da ustrojimo, odnosno sistematizujemo, jeste kako da postavimo načela postupka pred službom za katastar nepokretnosti. Jedno od osnovnih načela je načelo javnosti. Šta to znači? To znači da svako ima pravo da ostvari uvid u javne registre i da to načelo javnosti podrazumeva istovremeno i načelo pouzdanosti u podatke koji se nalaze u tim javnim knjigama.

Međutim, zakonodavac nigde nije propisao da se to načelo javnosti u određenim slučajevima može i ograničiti ukoliko to nameću interesi koji se vezuju za interese države, ukoliko su u pitanju interesi koji bukvalno podrazumevaju zaštitu podataka ili bilo šta što bi podrazumevalo osiguranje vitalnih interesa i institucija sistema.

Ono što je jako važno jeste kako konačno postaviti pitanje tzv. "brisovne tužbe". Govorim o tužbi za brisanje podataka koji su upisani u registar, odnosno evidenciju katastra. Ako zakonodavac pretenduje da ovaj zakon i o kome mi govorimo, čiji ste vi predlagač, treba da bude procesni zakon, da sadrži procesne norme kojim se uređuje postupak, onda je krajnje logično da ta tendencija procesnog ustrojavanja zakona sadrži i obaveznost postojanja "brisovne tužbe" da bilo ko od građana Republike Srbije može ustati tužbom da se brišu određeni podaci za koje se smatra da nisu upisani u skladu sa zakonom, da nisu tačni ili na bilo koji drugi način da ih treba menjati.

Da to ne bude samo presuda kao izvršni naslov u nekom drugom postupku parničnom, pa čak i rešenje u vanparničnom postupku i tako dalje. Dakle, trebalo bi razmišljati i u tom pravcu, kako bi procesne norme bile potpune, odnosno dovoljno jasne.

E, sada kada smo govorili o onim zabeležbama, uvažena koleginice Rakić, tu sam propustio da vam skrenem pažnju na još jednu vrstu zabeležbe koja je trebala da bude obuhvaćena, a to je zabeležba postojanja ugovora, ali ne selektivnog ugovora, nego ugovora bilo koje vrste, jer je, recimo, izostavljen ugovor o bračnoj tekovini, odnosno ugovor o deobi imovine između bračnih partnera.

Ukoliko je taj ugovor prisutan u pravnom saobraćaju, on proizvodi određene pravne posledice koje mogu da imaju i te kakav značaj ukoliko nema zabeležbe o tom ugovoru. Pretpostavimo da imovina treba da pripadne bračnom drugu koji je već upisan kao titular prava svojine, a imovina ima pravnu prirodu bračne tekovine, imovine stečene u toku trajanja braka, onda postojanje tog ugovora mora biti zabeleženo. Mora da bude normirana i odredba koja kaže – ugovor, pa čak i predbračni ugovor kada bi institucionalno postojao, bio sistematizovan, morao bi da bude zabeležen i obuhvaćen zabležbama po odredbama ovog zakona.

O posledicama nepostojanja zabeležbe ne treba čak ni da govorimo. One su veoma, veoma ozbiljne. Prema tome, i ove vrste zabeležbe ne bi trebalo da zaboravljamo kada je u pitanju normiranje onoga što podrazumeva obuhvat zabeležbi.

Na kraju, ono što bi trebalo da se vezuje, opet za koga, ako ne za advokate, jer o njima se non-stop komentariše, kada se prilaže punomoć u postupku upisa prava promene u Službi za katastar nepokretnosti, u tom smislu na tom punomoćju bi trebalo da se naznači status punomoćnika. Da li je punomoćnik fizičko lice ili je punomoćnik profesionalni zastupnik kao advokat u smislu jasne legitimacije pred organom.

Zašto? Zbog toga što je ovaj zakon usko povezan sa odredbama Zakona i o besplatnoj pravnoj pomoći i u pružanju pravnih usluga. Jer, ako govorimo o besplatnoj pravnoj pomoći na koju građani imaju pravo, a advokatura dužna da to plasira, odnosno u obavezi je da to građanima kao korisnicima pravnih usluga omogući, onda je jako važno kako će punomoćje u ovom postupku biti navedeno, odnosno definisano kako bi građani bili sigurni da to pravo mogu da ostvare, jer neće advokat moći posle da zloupotrebljava svoja procesna ovlašćenja i da naplaćuje nešto što je već predviđeno u okviru besplatne pravne pomoći.

Tako da, moglo bi se i u tom pravcu eventualno postaviti pitanje onog obuhvata zabeležbi o kome smo danas govorili, koji će svakako u nekom budućem periodu imati, nadam se, svoje mesto u zakonu, ako ne u ovom, onda u budućim izmenama i dopunama.

Još jednom podrška i hvala na razumevanju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić, predlagač.

Zahvaljujem se još jednom, gospodine Jovanoviću.

Meni je, evo još jednom, žao što mi vas nismo pozvali, što se niste javili kada smo radili sam tekst zakona, ali pretpostavljam da bi opet to mnogo duže trajalo, ali dali ste dobre predloge za neki budući nacrt, odnosno za novi tekst za imenu i dopunu zakona.

Ono što bih samo želela da naglasim, što se tiče same transparentnosti, mi smo peti u Evropi po transparentnosti onog što radi Republički geodetski zavod, odnosno ono šta on objavljuje. Naravno i da smo imali predlog od Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja koji su to podaci koji baš i ne bi smeli da se objavljuju.

Dalje, što se tiče nekih predloga, oni svakako izlaze iz okvira ovog predloženog zakona i to je u skladu onoga što sam rekla u početku.

Što se tiče zabeležbe između partnera, odnosno predbračnih ugovora, to možda možemo i rešiti amandmanom odbora. Molim vas samo da sastavite predlog kakav želite da bude, pa možda možemo to i sada. Ako ne, svakako sve ono što ste rekli ide u prilog sastavljanju nekog novog predloga zakona. Hvala vam.