Pravo na repliku, narodni poslanik Petar Jojić.

Gospođo Rakić, ja očekujem da će vas profesor dr. Aleksandar Martinović naučiti šta je upravni postupak i šta se rešava u prvom, kada se rešava u prvom, a kada se rešava u drugom stepenu.

Gospođo Rakić, možete li vi da nam kažete, koliko ima predmeta nerešenih u legalizaciji, ali dajte brojku, po opštinama i po službama katastarskim.

Drugo, koliko ima nerešenih predmeta pri ozakonjenju. Koliko ima predmeta nerešenih u drugom stepenu po katastarskim službama i regionima?

Te podatke treba da iznesete zbog javnosti. Ne sporim, jer su radikali svojevremeno ukazali na kriminalno ponašanje prethodnika, pre vas, koji su zapostavili bili rešavanje upravnog postupka u pogledu drugog stepena u rešavanju, po žalbi građana.

Sa druge strane, vi ne možete oduzeti pravo građaninu da izjavi žalbu u drugom stepenu, Ustav Republike Srbije u članu 36. predviđa, da svako ima pravo žalbe ili prigovor na odluku kojom se rešava o njegovom pravu itd.

Dakle, stalno izbegavate da iznesete podatak, šta je sa Kaluđericom, molim vas, da li možete gospođo Rakić da nam kažete koliko ima predmeta koji nisu rešeni, ovo što sam pomenuo, da ne ponavljam.

Legalizacija i ozakonjenje.

Drugo, možete li da kažete koje je radno vreme katastra? Stranke se ne primaju kao što se primaju kod drugih državnih organa. Tamo vlada birokratija, vi tu birokratiju nemojte braniti. Šteti, Naprednoj stranci. Ako budete branili birokratiju u Katastru, verujte mi.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne Skupštine, obaveštavam vas da će Narodna Skupština danas raditi i posle 18 sati, zbog potrebe da Narodna Skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima predlagač, narodni poslanik Katarina Rakić.

Meni je žao, mi kao da se ne čujemo. Ja jedno kažem, a vi ponovite za mnom, ali kao da ja to nisam rekla. Ja ne znam kako ste vi razumeli iz mog govora da sam ja rekla da ne postoji drugi stepen. Ja to nijednog trenutka nisam rekla.

Evo ponavljam, po treći put danas, a predlog 2016. godine, jedan od predloga je bio da se ukine, međutim Zakon o upravnom postupku to ne dozvoljava.

Mora postojati dvostepenost i svi predmeti su prebačeni u RGZ, drugi stepen, koji postoji i dan danas, koji je oduvek postojao. Ne znam zašto tu imamo dilemu i zašto ste malopre izgovorili da sam nešto rekla što ne stoji, možete izvaditi stenografske beleške i to po drugi put danas govorim, ali sve u prilog tome da se ti problemi, tih zaostalih predmeta, da se problem tog haosa rešava.

Evo još jednom ću ponoviti, naravno da postoji drugi stepen, uvek će postojati, ali ono što jeste promenjeno, to svakako ide i u prilog građanima Srbije, da ne možete ulagati žalbu drugom stepenu beskonačno puno puta, samo dva puta, posle toga se ide na sud. To je meritorno rešenje na koje Katastar u drugom stepenu, i ranije imao pravo, da odgovori meritorno. Može i iz prvog puta da odgovori meritorno, ukoliko smatra da je na prvom stepenu totalno pogrešno doneta tužba.

Tako da, u principu kolega, ja ne znam da li vi mene ne čujete do tamo ili o čemu se radi, ali zaista govorite nešto što nisam izrekla.

Što se tiče predmeta na prvom stepenu, po gradovima Srbije to možete dobiti, uputite zahtev Odboru i mi ćemo RGZ dostaviti, i to su takođe transparentni podaci, ja ne znam da li oni to možda imaju već objavljeno na sajtu, jer sam rekla, služba radi transparentno, znači to ne može biti zbirni podatak. Takav podatak se dobija po gradovima u Srbiji i po tome šta vas konkretno zanima.

Kada govorite, samo vas nisam razumela, ozakonjenje i legalizacija, da li mislite na rešenja ili uknjižbu tih objekata, pošto rešenja ne donosi Katastar, samo da vam ponovim.

Katastar samo evidentira rešenja koje je neki drugi organ doneo. Tako da, ukoliko vas to zanima, mi kao Odbor možemo precizno u svakom gradu, svakoj opštini u Srbiji, dati vam, jer to nije podataka koji je ijednog trenutka tajna. Hvala.

Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata. Sa radom nastavljamo u 15.05 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima dr Milovan Krivokapić.
Izvolite.

Hvala predsedavajući, poštovane koleginice i kolege.

Danas ću reći par reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Pre nego što krenem sa diskusijom, vezano za izmene i dopune Zakona o planiranju i izradi moram da kažem da je Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova koji je donet 2018. godine definitivno bio prekretnica u reformi katastra i pojednostavljenju same procedure upisa u katastar, što svakako ima za rezultat, između ostalog i privlačenje investicija u našu zemlju.

Dakle, od donošenja navedenog zakona protekloj je dovoljno vremena da se prethodne zakonske odredbe testiraju u praksi i da se izvede zaključak o tome u kom smeru treba dalje vršiti izmene i dopune, što smo učinili i evo sada činimo isto kako bi se određeni koncepti zakona dodatno definisali, unapredili, odnosno popravili i predvidela nova rešenja.

Opšti je stav da postupak upisa u katastar nepokretnosti svakako mnogo bolje funkcioniše nego pre reforme, ali kako se neka rešenja u samom zakonu nisu u praksi pokazala kao optimalna, naravno da ćemo doneti izmene i dopune u cilju prevazilaženja nastalih problema.

Srpska napredna stranaka nikada nije bežala od problema i odgovornosti i svesni smo da status kvo ne dovodi do rešenja problema, niti do postizanja željenih ciljeva. S obzirom da se uočeni nedostaci u praksi mogu ispraviti samo zakonskim rešenjima, svakako da je jedini način usvajanja izmena ovog zakona.

Cilj ovog zakona je ubrzanje postupka upisa u katastar nepokretnosti, kao i povećanje pravne sigurnosti stranaka u postupku upisa u katastar. Srbija je sada zahvaljujući, pre svega, predsedniku Aleksandru Vučiću, koji ulaže ogroman rad i energiju, zemlja koja ima ne samo stabilnu političku situaciju, već ima i stabilan budžet i zato se već uveliko pripremamo za velike infrastrukturne projekte.

Imajući u vidu da srpsko tržište poslednjih godina beleži trend rasta i da sektor građevine beleži značajno veći udeo u BDP u Srbiji, naš zadatak je da sve to ispratimo zakonima i stvorimo preduslove za još veće i značajnije investicije. U dosadašnjoj praksi uočeni problemi u primeni ovog zakona su se odnosili na dostavljanje rešenja i drugih akata donetih u postupku upisa u katastar, stoga je i bila potrebna sistemska izmena kroz izmene i dopune postojećeg zakona, a koja će za cilj imati uređivanje postupka dostave što će znatno ubrzati postupak upisa u katastar jer će strankama rešenje o upisu biti lakše dostupno i transparentnije.

Dakle, više neće biti problema oko utvrđivanja dana kada rešenje postaje konačno što je preduslov da se uzme u postupak sledeći predmet koji se odnosi na istu nepokretnost. Priliv investicija pored ekonomskog značaja ukazuje i na to da zemlja ima određene perfomanse i perspektivu. Na žalost za vreme Vlade koju je vodila DS privreda Srbije je razorena i zemlja uništena, građani su ostajali bez posla, bez hleba, bez nade i perspektive. Mnogo se radilo prethodni godina i svesni smo da naša država ne može biti odmah bogatija, ali svakako može biti uređenija i pravednija i u tom cilju se i donose novi zakoni i izmene dopune postojećih.

Kako su za Srbiju investicije osnov privrednog rasta, tehnološkog napretka, konkurentnosti, izvoza, zaposlenosti i prihoda siguran sam da će predložena rešenja imati neposredan pozitivan efekat na investitore, privredna društva, preduzetnike, kao i na državne organe Republike Srbije. Sagledavajući sveobuhvatne efekte ovog zakona SNS će glasati za njega. Hvala.

Hvala, doktore Krivokapiću.
Sada reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Gospodine Periću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Rakić, naše polazne osnove se razlikuju od vaših i vama je dozvoljeno, svakako da hvalite i do sada zakonska rešenja, kao i ono što predlažete izmene i dopune.

Mislim da se niste razumeli sa ovlašćenim predstavnikom SRS. Nije osporeno vaše pravo kao narodnog poslanika da podnesete predloge izmena i dopuna ovog zakona, nego smo mi govorili o jednom različitom tretmanu i odnosu ovog doma prema građanima Srbije. O tome ću ja da kažem nešto kasnije.

Ovo ne kažem da neće dovesti do nekih promena koje će možda imati i direktne koristi za građane Srbije. Ako ništa drugo vi to favorizujete i kažete čak da se ovde pokušava osnažiti načelo efikasnosti i ekonomičnosti. Ne treba robovati tim principima i tim načelima ako suština i sadržaj onog što ćemo imati sa ovim predlogom zakona nezadovoljava potrebe građana Srbije, odnosno ne rešava nagomilane probleme.

Potpuno sam siguran da ovakve izmene i dopune zakona ne mogu da reše brojne probleme koji stoje pred građanima Srbije, a i pred Republičkim geodetskim zavodom. Kolega Matić je istakao da je mali broj ljudi postavio jednu dilemu kada je izneo tačan broj zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu i rekao da li je to dovoljno, pa je rekao da nije. I tu postoje određeni problemi.

Ono što vi nazivate reformom u Republičkom geodetskom zavodu, a to je jedna posebna organizacija Republike Srbije koja vrši državne poslove, ako to ima na tom nivou problema sa brojem zaposlenih, a šta mislite kakva je situacija u nekim manjim opštinama? Ranije su neke službe imale 11, 12, 13, 15 zaposlenih, a sada to ide na jedan, dva ili tri.

Mi smo malo gledali unutrašnju organizaciju tog Republičkog geodetskog zavoda i videli smo da tu postoji šest sektora, naravno, sa različitim obavezama, odeljenja, službe za katastar nepokretnosti. Tu možda jeste najveći problem. Službe su sada zadržale mesta koja imaju status gradova, dok se u manjim opštinama to spustilo na nivo odseka, grupe, a najavljuje se da će to biti šalteri. Šalteri u kojima, otprilike, po organizaciji, po hijerarhiji se kaže zaposlenima tamo da njima nije dozvoljeno da primaju stranke. Tu će se onda pojaviti određeni problemi.

Mogu da vam govorim najmanje o deset mesta u Srbiji u kojima posle radnog vremena, isteka radnog vremena, u opštinama, u sudovima, u domovima zdravlja, nemate više nikog da vidite ili veoma mali broj tih građana. O tome mora da se vodi računa i ova Vlada mora to da podigne na nivo strategije, na nivo načela ili principa, šta hoće sa malim sredinama.

Već neke državne institucije u manjim mestima ne postoje. Imali smo reorganizaciju pravosuđa, to je bilo 2009. godine i nadalje, i možete vi kasnije da kažete, mi sada možemo da govorimo samo o ovom zakonu koji je na dnevnom redu i vi ste tu u pravu, ali mi moramo da govorimo o životima građana koji su i onda, i danas i sutra i za vekove treba da ostanu tamo gde sada jesu.

Neke mere koje će posle Vlada da preduzima, ako sad napravimo pogrešan izbor, kod lečenja neke vrste bolesti, neće dati nikakve efekte, a trošak ćemo mi imati. I šta može često da se zameri zaposlenim u katastru? Zato što je bilo od ranije puno nagomilanih nerešenih problema ili predmeta i oni sad počinju da ih rešavaju. Što bi se reklo kolokvijalno, ne dižu glavu sa tog predmeta. Ali, korisnik, građanin koji je imao potrebu da dođe u katastar, nije rešen njegov problem. On ne vidi onih osam sati efektno provedenih ili možda sedam i po ili sedam, gde zaista nema šta da se zameri zaposlenom, on vidi da njegov problem nije rešen. Ovo govorim o boljim primerima, o pozitivnijim primerima.

Ima sigurno i onih primera koji ne rade svoj posao onako kako bi trebali i nemaju ni zrno odgovornosti.

Znate da u katastru sad postoji obaveza za zaposlene da se evidentiraju da su tu, a nije merljiv rezultat rada. Onda se destimulišu oni koji su i stručni i spremni i žele da menjaju neke stvari.

Mi smo ovde kao epohalno otkriće ovog Predloga zakona rekli da više ne može da se desi da stranka ide dva puta, pokušano da mu se uruči neko pismeno, rešenje, pa on nije bio kući, pa se vratilo u poštu, pa je onda on bio dužan u roku od 24 sata da se javi tamo da bi to preuzeo. Ko je to izmislio? Jel to božija neka volja, božiji princip? Nije. Nekim aktom regulisano? Pa, to je bilo potpuno besmisleno.

Kao što sad ima smisla taj rok produžiti na jedan razuman. I inače rokovi treba da budu razumni. E, sad, razumni rokovi u Srbiji sadrže i objektivno i subjektivno. Za mene može da bude razumno da neku stazu pretrčim u nekom vremenu, za kolegu Mirčića treba manje ili više, to je sad nešto o čemu može da se vodi polemika šta je razumno, koji je novac tamo i zbog čega možda treba trčati. Ovde ne govorim o tome na takav način, nego zaista mi želimo da damo jedan doprinos kvalitetu ove rasprave, sa željom da građani Srbije osete neki boljitak.

Svakog građanina, a i mene kao narodnog poslanika, predstavnika građana Srbije, jeste pogodilo malo kad vi kažete - e, treba vama 126, da bi vi mogli neki svoj predlog da stavite na dnevni red. Pa, pokažite dobru volju, ali ne prema poslanicima SRS, nego prema građanima Srbije. Vi dobro znate da smo mi imali jedan drugi zakon, ne bih sad uopšte ni da pominjem o kojem se radi, jer je želja naša bila da se to reši na takav način, jedan drugi zakon na osnovu takođe određenog broja prikupljenih potpisa, ušao u proceduru, pa se i nazivao nekim imenima. Kao diplomirani pravnik nisam pristalica da zakoni imaju neka lična imena, jer to je potpuno nepotrebno i to sad nije ni bitno. Nije zakon ni ušao u pravni sistem Republike Srbije sa tim nazivom, ali ovaj predlog SRS da se pristupi izmenama Zakona o obezbeđenju i izvršenju je morao ovde da bude prihvaćen kao predlog, a kasnije, da li bi on naišao na 126 narodnih poslanika, podršku od 126 poslanika ili ne, to je drugo pitanje.

Još jedna stvar, da građani Srbije znaju šta ih može vrlo lako snaći, kažete vi ovde - ne mora da ide čak u katastar, u obrazloženju doduše, već da sve poslove u vezi sa upisom prava na nepokretnosti završava odlaskom kod javnih beležnika. E, to je sjajno, koleginice. Kod javnih beležnika to vam je nekako u rangu i izvršitelja. To ne kažem ja, to kažu građani Srbije i sasvim su u pravu kad to kažu. A znate zbog čega su u pravu - zbog taksi ili zbog naknada koju oni moraju da uplate. Još uvek je ono što građanin treba da plati kod državnih organa jeftinije, ja bih rekao, nekako ekonomičnije, nego što je to kod ovih organa koji su odrođeni od sistema pravosuđa u Srbiji. Ja o tome govorim vrlo često. Jednom će verovatno biti sluha da se to shvati, da mi menjamo naš pravni sistem.

Raduje me što je kolega Komlenski, eto ga tu ispred vas, rekao da bi trebalo da preispitamo i mrežu sudova i kad se pozivate na "Duing biznis listu", znači to je neki ekonomski uspeh, Međunarodna banka je rekla, odnosno Svetska banka, i pravi neki redosled od jedan do 190 i imaju neka pitanja koja treba rešiti, pa oni na osnovu toga to i ocenjuju. Ali, ovde treba da imamo u vidu da se ne odvija život, da me ne shvate pogrešno građani koji žive u ovih nekoliko velikih mesta koje ću spomenuti, Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, ne odvija se život u Srbiji samo u tim mestima, građani Srbije žive i u Varni i u Ljuticama i u Crnči i u Vrhpolju i u mnogim drugim mestima. Treba voditi računa i o njima.

Rekli ste da ste otvoreni za saradnju, da vi to hoćete da uradite, da tu nema nikakvih problema, da ćemo menjati u hodu zakonske propise. Zakoni su ozbiljna stvar. Rekli ste – podržavam, da ste napravili analizu efekata posle sprovođenja određenog zakona. To uvek moramo da imamo na umu. Zakon je nešto što mi donosimo, što narodni poslanici donose i što je moguće… ali treba uvek sagledati kakve posledice bilo koji zakon, pre nego što ga izglasamo ovde, kakve posledice ima za građane Srbije, imaju smisla i građani podržavaju samo ono što dovodi do određenog napretka i ono što stvara bolje uslove za njihov život.

Hvala vam.

Hvala, kolega Periću.
Reč ima Katarina Rakić.
Izvolite.