Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedanput je vladajuća većina zloupotrebila Poslovnik i još jedanputa raspravljamo o predlozima zakona u zajedničkoj raspravi, koji ne bi smeli biti predmet zajedničke rasprave.

Poslovnik kaže da se može raspravljati o zakonima ukoliko su rešenja u njima međusobno povezana i ukoliko su međusobno uslovljeni. Ovde apsolutno nema nikakve uslovljenosti i ne znam da li će gospodin Mali ili neko od ovih ekonomskih eksperata iz SNS moći da objasni na koji način su to međusobno uslovljeni toplovod od Obrenovca do Novog Beograda, sa npr. Sporazumom o slobodnoj trgovini i Evroazijskoj uniji. To, verovatno po vašem mišljenju jedno bez drugog ne bi moglo, međutim građanima Srbije je jasno da vi, zapravo, na taj način samo umanjujete prava opozicije i skraćujete vreme za raspravu koje bismo inače imali.

Što se tiče ovoga prvog zakona, odnosno to je drugi u ovoj zajedničkoj raspravi. To je toplovod od Obrenovca do Novog Beograda. Znate, dobro bi bilo da je to i mnogo ranije urađeno. Znam da ćete vi reći da to nisu uradili ovi iz bivšeg režima, ali mnogo je tu režima prošlo, to je moglo biti urađeno i pre 20 i 30 i ko zna koliko godina, možda tu ovi iz SPS snose i najveću odgovornost jer upravo su oni ti koji su od zadnjih 75 godina u Srbiji bili na vlasti 70, a pet godina nisu, a kada slušate njihove govore pomislio bi neko neupućen, ovi ljudi su od juče u vlasti, nizašta nisu odgovorni, ni o čemu nisu odlučivali, jednostavno čiste kao jutarnja rosa.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, SRS pozdravlja svaku saradnju i svaki napredak u saradnji između Srbije i prijateljskih zemalja. Kada kažem prijateljske zemlje, naravno da se tu pre svega radi o Rusiji, o Kini, o Belorusiji i sličnim zemljama koje pre svega podržavaju i teritorijalni suverenitet i integritet Republike Srbije. Mi smo apsolutno protiv svakog vida političkog udruživanja i dalje zavisnosti ekonomski i političke od strane EU i njenih vodećih zemalja, koje sve čine protiv srpskog naroda i koji jesu neprijatelji Srbije. Ne može se drugačije nazvati neko ko bombarduje Srbiju, neko ko ekonomski pokušava da nas uništi, neko ko će uvek stati na stranu koja je suprotna interesima srpskog naroda.

Ja ne znam šta je više potrebno da biste se vi osvestili i da biste videli koliko je ugrožen srpski narod, da prestanete više da pričate te priče kako smo mi nekakav faktor stabilnosti na Balkanu, jer niti smo mi faktor za bilo šta, a svakako nismo faktor stabilnosti.

Ukoliko ste toliko moćni, ukoliko ste u stanju da stabilizujete i okolne države, zašto to ne učinite u Crnoj Gori? I, kako je moguće da neko, da neka država donese takav zakon kojim se flagrantno krše prava srpskog naroda, kojim se ruše praktično i ukidaju prava koja ima Srpska pravoslavna crkva, a da niko ne reaguje? Reagovala jeste EU, ali tako što su rekli da je za demonstracije i za litije u Crnoj Gori pre svega kriva Srbija i da su kriva sredstva informisanja u Republici Srpskoj i Srbiji, jer su oni ti koji pogrešno obaveštavaju građen o onome što se u Crnoj Gori događa, pa su valjda zbog toga građani na ulicama.

Drugo, ne znam da li vam je jasno da će oni uvek zauzeti stranu koja je protiv Srbije. Da li vam je jasno da oni mogu u svakom trenutku destabilizovati Republiku Srpsku, kao što su to učinili donošenjem Odluke Ustavnog suda u kojoj većini imaju tri stranca i dva muslimana i da na taj način oni kada god požele mogu uzdrmati Srbiju i srpski narod.

Jasno je da se odnos zapada prema srpskom narodu ne menja i da se neće uskoro ni promeniti. Dakle, zašto je to tako, na to pitanje odgovarajte vi, jer vi tvrdite da su nam veliki prijatelji, iako se uporno na delu pokazuje da to nisu.

Nedavno smo čuli iz usta predsednika Republike Srbije da je jedna moćna evropska zemlja tražila od Prištine da uvede sankcije, odnosno da uvede takse na srpsku robu na taj način direktno kršeći CEFTA sporazum, koji je u ime južne sprske pokrajine potpisao UNMIK.

Vi, gospodine Mali, znate kao ministar finansija da te takse i te sankcije i to kršenje CEFTA sporazuma traje već duže od godinu dana. Ja bih voleo od vas da čujem šta je Srbija uradila da se to spreči i pitao bih vas koji bi bio razlog da bilo ko od poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije glasa za ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 6 o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, dakle CEFTA sporazum, da bi građanima kraj malih ekrana bilo jasnije?

Srbija je potpisnik CEFTA sporazuma. Kada je Srbija u pitanju, CEFTA sporazum se ne poštuje. Dakle, koji je razlog da Srbija ostaje u okviru sporazuma u kojoj nema nikakva prava? Po svojoj suštini, CEFTA sporazum je obavezujući za sve države potpisnice.

Ako možete samo malo tiše da dobacujete, ministar telefonira, a evo i ja ću tiše da govorim, da mu ne bih smetao. Ali, dobro bi bilo da i vi iz režima što tiše dobacujete.

Dakle, pitanje je dokle ćemo mi pristajati na to da kada je Srbija u pitanju i kada je srpski narod u pitanju ni jedno pravilo ne važi?

Nekada je postojala krilatica da su sva pravila, odnosno da je dozvoljeno kršiti bilo koje pravilo kada su u pitanju srpski radikali, pa je onda bilo da su protiv Miloševića sva sredstva dozvoljena, ali mi suštinski vidimo da se ovde ne radi ni o bilo kojoj pojedinačnoj stranci, da se ne radi o bilo kom pojedinačnom lideru, već da je princip vodećih zapadnih zemalja da kada je srpski narod u pitanju ne važi ni jedan princip i ni jedno pravilo.

Ja sam pitao nekoliko puta i ministra Sinišu Malog, pitao sam i Anu Brnabić, da odgovori na pitanje da li je Srbija dobila odgovor, jer nakon uvođenja ovih taksi od 100% na robu iz Srbije, Ana Brnabić je rekla da u skladu sa procedurom mora u roku od 90 dana da se nađe kompromisno rešenje, da je ona pred CEFTA pokrenula odgovarajući postupak i najavila je da će nakon isteka roka od 90 dana biti podneta tužba Arbitražnom sudu CEFTA.

Od toga je prošlo više od godinu dana. Ja sam nekoliko puta pitao i ministra Malog, pitao sam i Anu Brnabić, postavio sam čak i poslaničko pitanje i pitao da li je Srbija u skladu sa obećanjem predsednika Vlade Republike Srbije podnela tužbu Arbitražnom sudu CEFTA? Ukoliko jeste - kada, i da mi dostave tu tužbu. Ukoliko nije, tražio sam da odgovore zašto ta tužba nije podneta.

Vi ćutite i to mene navodi na pomisao da nešto krijete, da iz određenog razloga tu tužbu niste podneli i da vam je neko rekao da ukoliko biste eventualno i podneli, da je takva tužba osuđena na neuspeh, kao što je, uostalom, i svako obraćanje Srbije bilo kom međunarodnom sudu koji je pod prevashodnim uticajem zapadnih zemalja.

Molim vas da odgovorite gospodine Mali na ova pitanja, jer, bez toga zaista ne možemo odlučivati o tome treba li Srbija i dalje ostati u okviru CEFTA sporazuma, ako ne znamo da li bilo koje pravilo i bilo koja garancija koja je u njemu sadržana važi za Srbiju i za srpski narod.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Ovde je izneto niz neistina vezano za politiku Srpske napredne stranke.

Pre svega, građani Srbije vrlo dobro znaju da nikada bolji odnosi u političkom, ekonomskom, vojnom smislu, nisu postojali između Republike Srbije, na jednoj strani, i Ruske Federacije, odnosno Narodne Republike Kine, na drugoj strani, osim u vreme mandata Aleksandra Vučića.

Trpeli smo i trpimo i dan-danas strahovite pritiske sa zapada po najmanje dva pitanja - po pitanju uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i po pitanju zašto se Republika Srbija naoružava pre svega ruskim a onda i kineskim oružjem. Ni jedan ni drugi pritisak nismo prihvatili. To pokazuje koliko smo privrženi prijateljstvu sa onim zemljama koje su bile prijatelji onda kada je nama bilo najteže.

Nema reči, nema govora o tome da je Vlada Srbije, ili da se predsednik Republike Srbije podanički odnosi prema zapadu, prema Evropskoj uniji ili prema bilo kome drugom. To građani Srbije vrlo dobro vide.

Što se tiče situacije u Crnoj Gori, zbog građana Srbije i zbog ovih koji su jako zabrinuti za Srbe u Crnoj Gori, moram da kažem nekoliko činjenica.

Pre nego što je bilo ko od ovih velikih branilaca Srba u Crnoj Gori uopšte čuo da Milo Đukanović sprema zakon o slobodi veroispovesti, predstavnik Republike Srbije, to je pomoćnik ministra pravde u Vladi Republike Srbije, gospodin Čedomir Backović, član Venecijanske komisije, kojoj je Crna Gora poslala Nacrt zakona o slobodi veroispovesti, je jedini, ali bukvalno jedini, koji se usprotivio Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti, koji je u januaru mesecu ove godine izglasan u Skupštini Crne Gore.

I još nešto da vam kažem, a to pokazuje koliko je teška pozicija Republike Srbije i koliko odnosi u međunarodnoj zajednici nisu bajkoviti kao što ih vi pojednostavljeno prikazujete, tamo su nam prijatelji a ovde su nam neprijatelji, na sednicu Venecijanske komisije na kojoj je trebalo da se izglasa da li je Zakon o slobodi veroispovesti odnosno Nacrt zakona o slobodi veroispovesti, u toj fazi, u skladu sa evropskim standardima ili ne, Republika Srbija je ostala sama. Predstavnik Ruske Federacije nije došao uopšte, a predstavnik Kipra kažu da je zakasnio. To treba da znate. Ovo nije popularno da se kaže.

Da, da, samo se vi smejte. Ja jako volim ove velike Ruse, znate, gospodine Arsiću. Ali, niko neće da kupi "Ladu Nivu", svi kupe "Land rovera" od 150 hiljada evra. A ne valja Evropska unija!

Evo, sad potpisujemo, odnosno ratifikujemo Sporazum sa Evroazijskom unijom, brate mili, možete da kupite "Ladu Nivu" za 5.000 evra, što da bacate tolike pare na neprijateljske proizvode! Vi direktno onda finansirate industriju Velike Britanije, kad kupujete njihove džipove od 150 hiljada evra.

Ali, da se sad osvrnem na nešto što je mnogo važnije.

Ovo što je sad rekao gospodin Šarović je u direktnoj suprotnosti sa onim što tvrdi režim Mila Đukanovića. Režim Mila Đukanovića, preko svoje televizije, svakoga dana tvrdi da litije u Crnoj Gori, da građanske proteste u Crnoj Gori finansira i organizuje lično Aleksandar Vučić. A ovde u Narodnoj skupštini već dva meseca slušamo priče kako Srbija ne preduzima ništa! Sad se postavlja pitanje - a šta je istina? Milo Đukanović kaže da i te kako preduzimamo, da smo mi ti koji organizujemo proteste u Crnoj Gori, a onda slušamo sa druge strane priče ovih velikih pobornika britanske automobilske industrije kako u stvari mi u Crnoj Gori ne radimo ništa. I te kako radimo.

Time ću da završim, gospodine Arsiću, hvala vam što ste imali razumevanja - jeste li primetili da kada svi Srbi, odnosno srpski predstavnici, dolaze u Beograd, bez obzira da li su iz Hrvatske, da li su iz Republike Srpske, da li su iz Crne Gore, kod koga dolaze?

Dolaze kod tog velikog izdajnika, kod tog velikog preprodavca srpskih nacionalnih interesa, koji samo što nije potpisao obavezujući sporazum za Kosovo, koji samo što se nije odrekao Republike Srpske, koji radi sve po diktatu Zapada, a taj čovek se zove Aleksandar Vučić. Ali, ono što vi ne možete da prihvatite, to je da su oči srpskog naroda i u Hrvatskoj i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori usmerene prema Aleksandru Vučiću. Oni nemaju boljeg zaštitnika svojih interesa od aktuelnog predsednika Republike Srbije.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Četiri minuta od vremena poslaničke krupe, pošto ste prekoračili vreme.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Dakle, ako pitate, gospodine Martinoviću, kod koga dolazi Milorad Dodik, pa dolazi kod onoga ko ga pozove. Svojevremeno kod Miloševića, posle toga kod Koštunice, nakon toga kod Đinđića, kod Borisa Tadića itd. Da li to znači da kod koga god je došao Milorad Dodik, taj je patriota? Je li to logički sled kojim vi idete da biste to zaključili?

Druga stvar, vi pričate o tome ko je glasao za šta u Venecijanskoj komisiji. Kažete – ruski predstavnik nije došao, a kiparski je zakasnio. Tako je. Evo, ruski nije došao, a kiparski je zakasnio. Za šta su ostali glasali? Za šta su glasali vaši prijatelji sa Zapada? To je upravo potvrda one teze koju sam ja izložio – Srbija nema prijatelja na Zapadu i to je jedina istina. Nisu to izglasali ni Rusi, ni Kiprani, nego su izglasali Francuzi, Englezi, Nemci, Italijani i ti drugi koji su priznali nezavisnost Kosova, koji ga i dalje otimaju i koji su pozdravili uvođenje takse od strane Kosova za srpsku robu. To je poenta.

Šta god je protiv Srbije, šta god je protiv srpskog naroda, da li je u pitanju Kosovo i Metohija, da li je u pitanju Republika Srpska, da li je u pitanju Crna Gora, gde god se nalazi srpski narod, ti o kojima vi pričate da su nam prijatelji, sa kojima predlažete da idemo u Evropsku uniju, oni su protiv nas. Oni su protiv nas, jer su nam neprijatelji, nisu ni zbog Rusa, ni zbog Kiprana. Vi ste poput onih koji krive ne NATO koji bombardovao i ubijao po Srbiji, nego kažete – krivi su Rusi, nisu sprečili. I ovde u Venecijanskoj komisiji, i da su bili ruski predstavnici, da li bi mogli da spreče donošenje takve odluke Venecijanske komisije? Ne bi.

Gde su vam prijatelji, to je pitanje? Kažete da ste uvaženi u svetu, kažete da ste faktor stabilnosti na Balkanu. Pa gde su vam ti prijatelji? Kada je srpski narod na udaru, nema vaših prijatelja. To govori da je vaša politika lažna, da je priča o ulasku Srbije u Evropsku uniju propast za srpski narod.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Nikako da čujem odgovor – zašto onda niste kupili „ladu nivu“, nego „lend rovera“ od 150.000 evra? Što kupujete od neprijatelja? Onaj ko finansira neprijateljsku industriju, on radi protiv interesa sopstvenog naroda. To je jedna stvar.

Druga stvar, ja sam vam rekao, prvo, ovo što ste vi rekli pokazuje da vi, u stvari, pojma niste imali kako se Srbija borila za Srbe u Crnoj Gori u Venecijanskoj komisiji, dok vam ja ove činjenice nisam izneo. To sam izneo zato da vam pokažem da odnosi u međunarodnoj zajednici ne mogu pojednostavljeno da se predstavljaju onako kao što vi to činite. Tamo su nam prijatelji, ovde su nam neprijatelji i onda hajde da se okrenemo prijateljima. Mi pre svega smo mala zemlja koja pokušava da pronađe partnere u političkom, vojnom i ekonomskom smislu i na Zapadu i na Istoku. Suviše smo mali da bismo mogli da kažemo – samo ćemo da sarađujemo sa njima, a ove ostale, baš nas briga, oni ne postoje na kugli zemaljskoj.

Slušamo već četiri godine od velikih patriota, od velikih rodoljuba, od velikih zaštitnika srpskog naroda kako Vučić samo što nije potpisao pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, samo kako se nije odrekao Republike Srpske, kako se nije odrekao Srba u Crnoj Gori. I šta se od svega toga desilo? Nije se desilo apsolutno ništa. Koji deo teritorije Republike Srbije je izgubljen pod vlašću Aleksandra Vučića? Nije izgubljen apsolutno nijedan pedalj državne teritorije. Branimo Republiku Srpsku, branimo srpski narod u Crnoj Gori, ali moramo da i Republiku Srpsku i Crnu Goru branimo na takav način da ne ugrozimo Republiku Srbiju, jer ako nam Srbija dođe u opasnost, gde ćemo? Gde ćemo mi Srbi da idemo? Nemamo rezervnu otadžbinu, ne možemo da pobegnemo da pusto ostrvo.

A vi biste pobegli u Veliku Britaniju, tamo bi vas rado primili. Ja to znam, nije to ništa sporno. Ali šta ćemo mi koji ne vozimo „lend rovera“, gde mi da odemo? Gde mi da odemo? I nemamo američke dolare u američkim bankama, je li tako, kao što neki od vas imaju.

Tako da, ja sam pristalica patriotske politike, ali tu patriotsku politiku onda pokažite na svakom koraku, a ne na rečima ste patriote, a svakim potezom u praksi činite sve suprotno onome što govorite.

Ja sam i danas i ko zna koliko puta, kao i moje kolege iz SNS pitao sve one koji kritikuju politiku Aleksandra Vučića – kažite šta je alternativa. U redu je, ne valja politika Aleksandra Vučića. Šta je alternativa? Šta je alternativa? Šta je to što vi nudite građanima Srbije, ne samo vi, i ovi iz Dveri i Dragan Đilas i Vuk Jeremić i svi redom? Šta je alternativa spoljnoj politici Aleksandra Vučića? Izolacija? Da okrenemo leđa jednoj strani sveta, a da se okrenemo onoj drugoj? Da mi budemo kolateralna šteta u sukobu velikih sila? Pa to smo imali. To smo imali u Prvom svetskom ratu i izgubili milion ljudi, to smo imali u Drugom svetskom ratu i izgubili milion ljudi, to smo imali 90-ih godina.

Što mi, mali Srbi, da budemo moneta za podkusurivanje velikih? Znamo da postoje države koje su nam više naklonjene i države koje su nam manje naklonjene, ali svet je takav, svet je pun nepravdi. Vi ne možete da pronađete neki drugi svet. Živite u svetu takvom kakav jeste i morate da vodite realnu nacionalnu politiku i unutrašnju i spoljnu. Mi smo mnogo puta u Srbiji vodili nerealnu politiku. Kad god smo smatrali da sudbina sveta zavisi od nas Srba, mi Srbi smo doživeli teške gubitke, i u biološkom smislu, i u ekonomskom, i u materijalnom, i u kulturnom i u svakom drugom.

Sudbina sveta ne zavisi od nas. Kao što ni klimatske promene ne zavise od Srbije. Ja ne mogu da prihvatim tezu da sudbina svetske klime zavisi od toga da li će građani Srbije da voze dizel automobile ili ne. To ne zavisi od Srbije. To zavisi od velikih. Ali pustite vi velike stvari velikim državama, a da se mi okrenemo nama i našim interesima i da prestanemo da imamo iluziju o tome da u međunarodnoj zajednici vlada ljubav i harmonija i da postoje samo prijatelji i neprijatelji. Postoje partneri, postoje zemlje koje su nam više naklonjene i zemlje koje su nam manje naklonjene.

Naš zadatak je, i to Aleksandar Vučić radi, one koji nam nisu bili naklonjeni tokom 90-ih godina ne možemo preko noći da pretvorimo u prijatelje. Ne možete vi od Amerike, od Nemačke, od Velike Britanije da očekujete da preko noći stanu na srpsku stranu, kada od 1990. godine nisu bile na srpskoj strani. Ali makar da nam budu malo manje neprijatelji nego što su bili tokom 90-ih godina, da izbegnemo one situacije kada smo morali da trpimo sankcije, bombardovanje i sve drugo što je nanelo ogromnu štetu Republici Srbiji, da taj naš mali srpski brodić nekako provučemo kroz te svetske Scile i Haribde. Eto, to je politika Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem.

Tri minuta i 43 sekunde od poslaničke grupe.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Martinović kao predstavnik režima ima tu privilegiju da može svaki put da replicira po šest minuta, a ja tu privilegiju nemam i moraću zaista da se koncentrišem na ono što jeste tema.

Vidite kako su uznemireni. Molim vas, smirite ih malo, gospodine Arsiću, možda im zvonce nedostaje. Dajte malo pritisnite da se smire, jer ja u ovim uslovima ne mogu da govorim.

Dakle, vi govorite o tome kako Aleksandar Vučić menja imidž Srbije u svetu, ali, eto, Bože moj, ne može preko noći on sada da promeni one koji su nam bili neprijatelji. Znate, evo, recimo, npr. da je pobedila Hilari Klinton, kad smo dali ona dva miliona dolara iz budžeta Republike Srbije, sada bismo imali prijatelja, to je vaša politička teza. Eto, na nesreću pobedio Tramp, pa, osvedočeni prijatelji iz porodice Klinton, nisu u mogućnosti da nam pomognu u ovim trenutnim problemima.

Drugo, vi na političke argumente, jasne političke argumente vi odgovarate besmislicama, vi pričate o klimi, o ne znam ni ja o čemu, o stvarima koje apsolutno niko pomenuo nije. Zašto? Zato što nemate političkih argumenata. Moja teza je jasna, vi pričate kako se Srbija lavovski borila u Venecijanskoj komisiji. Koji je rezultat? Rezultat je to da su utvrdili da je zakon koji je donet u Crnoj Gori u skladu sa evropskim vrednostima. Ako je to u skladu sa evropskim vrednostima onda Srbija i sprski narod nemaju šta da traže u EU. To je suština. Ne možemo mi u uniju gde će nam otimati crkve, popisivati svetinje i govoriti da je to vlasništvo Mila Đukanovića. To je suština.

Vi, kažete, pa, eto, mi smo se borili, junački, mi smo ovo, i mi smo ono. Vi ste ništa. Vaš rezultat je nula. Vi kažete da je to unutrašnje pitanje Crne Gore. Da li možete da zamislite da npr. Srbija, hajde junaci, stavite vi takav zakon na dnevni red, da vidimo da bude uperen protiv Rimokatoličke crkve, protiv bilo koje tradicionalne verske zajednice, da vidite kako bi skočili vaši prijatelji, da vidite kako ne bi bilo u skladu sa evropskim vrednostima.

Postoje dvostruki standardi, jedan za srpski narod, drugi za sve ostale. Kada god se požalimo mi nismo u pravu. Kada god neko napadne Srbe, po bilo kom osnovu, on će reći – pa, u pravu je, to je demokratski. Nema tu nikakve unije, nema tu šta da traži srpski narod, dok god pristajete na takva poniženja, oni će i dalje ponižavati Srbiju.

Maločas kažete – moramo da ne dođe Srbija u opasnost. Zar, nije Srbija u opasnosti? Koliko je zemalja priznalo nezavisnost Kosova, zar to nije opasnost. Zar ovo što traže da se uključe Preševo, Bujanovac i Medveđa, zar to nije opasnost za srpski narod? Zar ovo u Republici Srpskoj nije opasnost? Zar ovo u Crnoj Gori nije opasnost? Srpski narod je na udaru, prošlo je više od 20 godina od ratova i krvavog raspada SFRJ, da li se promenilo nešto u odnosu zapada? Može li bilo ko, ko se i malo razume u politiku da kaže – pa, slučajno se to dešava? Da li ima neko ko je koliko toliko nesposoban, toliko neznalica da kaže slučajno se sve dešava. Ne dešava se slučajno, srpski narod je na udaru.

Moramo se odlučiti, neutralnost nije donela rezultat, džaba neutralnost kad smo pod udarom. Moramo sve svrstati uz one koji su spremni da nam pomognu, a ne uz one koji nam stalno nešto otimaju.