Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste SNS.

Do sada sam uvek govorio i podržavao zakone koji se tiču svih nas. Sada ovde treba da podržimo sporazume koji se tiču razvoja naše poljoprivrede, razvoja naše ekonomije i meni je to jedna od najbitnijih stvari.

Inače, kolega koji je govorio pre mene, gospodin Veroljub Arsić, je čovek koji ima znanje, dosta iz ekonomskih nauka, poznaje, što se kaže, ekonomiju, ali ja sam razgovarao sa njim ranije, gde je njegov otac bio jedan od izuzetnih stručnjaka, što se tiče poljoprivrede.

Svi znamo šta znači period razvoja naše poljoprivrede, da putem sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, da možemo da plasiramo naše proizvode, obezbedimo proizvodnju i u našim malim sredinama, jer stvarno velika šansa jeste razvoj poljoprivrede, ali ovde kada govorimo uvek se kaže da je poljoprivreda …(ne razume se) što i jeste, imamo šansu, moramo dati podršku razvoju malih gazdinstava, malim opštinama, jer kako sam govorio, priroda nam je dala sve, mi prirodu moramo da čuvamo i moramo na taj način davati veću podršku malim sredinama, malim opštinama, malim poljoprivrednim gazdinstvima. To je jedan od načina da sutra ti ljudi mogu da od svog rada žive, da obezbede dovoljno kvalitetnih proizvoda za zemlje Ruske Federacije, za zemlje Belorusije i ostalim zemljama gde treba kvalitetna proizvodnja, odnosno kvalitetni proizvodi.

Jedna od stvari o kojima bih sada govorio, jeste podrška za razvoj energetike, gde sada kineska banka, finansira se projekat gasovoda Novi Beograd-Obrenovac, ja bih očekivao i očekujem da ćemo u toku naredne godine imati mogućnost da radimo i gasifikaciju jugoistočne Srbije. Ja sam siguran u jednu stvar, da država Srbija na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Vučićem, ima još veću šansu, još veću stabilnost u narednom periodu, a to će se pokazati i na ovim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima.

Ja ću podržati predlog ovih zakona, ovih sporazuma, jer sam siguran da ćemo na ovaj način obezbediti bolju budućnost, obezbediti više sredstava za naše poljoprivredne proizvođače da obezbede svoju robu i siguran sam da ćemo na taj način ostaviti našim ljudima da mogu tamo da žive i u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da mogu svoje kvalitetne proizvode da plasiraju van granica našeg jugoistoka Srbije, a i van granica Srbije.

Još jednom, hvala uvaženi ministre, ja ću podržati predlog sporazuma kao predsednik USS i vrlo je bitno da ovde u Skupštini imamo ljude koji se razumeju u poljoprivredu, ja sam jedan od takvih, bio sam … (ne razume se) na terenu, osećam poljoprivredu, znam šta je potrebno, ali uvek se kaže – tuđa ruka svrab ne češe. Zbog toga moramo više govoriti, više raditi što se tiče poljoprivrede i razvoja Srbije. Hvala.

Hvala, kolega Miletiću.
Sada reč ima prof. dr Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Žao mi je što danas nisam u narodnoj nošnji, zbog toga što želim da pokažem fotografiju koju pohvaljujem. Njegova Ekselencija ambasador Republike Srbije u Republici Austriji Nebojša Rodić je ove godine, koliko je meni poznato, prvi put u istoriji srpske diplomatije novijeg perioda ili barem u 21. veku u srpskoj narodnoj nošnji dočekivao goste povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije u Beču.

Mislim da je to za pohvalu i nadam se da neće, barem od strane ministra spoljnih poslova, dobiti epitet da je genetički modifikovan seljak zato što nosi srpsku narodnu nošnju. Ovde je i sa stranim delegacijama u narodnoj nošnji, takođe i ovde sa gostima. Bilo bi dobro kada bi veći broj naših diplomatskih predstavnika, barem za Dan državnosti, ne samo nosio narodnu nošnju, nego služio sve goste sa srpskim nacionalnim jelima i srpskim nacionalnim pićima a ne sa „Džoni Vokerom“, „Balantajnsom“ itd.

Imajući u vidu da sam samostalni poslanik i da nemam po Poslovniku pravo da postavljam pitanja, iskoristio bih priliku i prisustvo ministra finansija da mu postavim nekoliko pitanja, sa molbom da odgovori.

Prvo, zašto se prodaje „Kombanka“, odnosno koliki je profit ostvarila „Kombanka“ u poslednje tri godine, a kolika je ponuđena cena od strane slovenačke banke?

Drugo pitanje – zašto prilikom otvaranja ponuda za prodaju PKB, iako je bio samo jedan učesnik u procenu kupovine, tri dana posle otvaranja tek je saopštena ponuđena cena? Zar prilikom otvaranja ne treba saopštiti i ko je ponuđač i koje je uslove ponudio? Uslovi bez ponuđene cene zaista su invalidni. Šta je bio razlog toga?

Treće pitanje – zašto se stalno zadužujemo? Ako smo prerasli u ekonomskog diva na Balkanu, valjda možemo školstvo finansirati iz sopstvenih prihoda. Ne moramo se zbog toga zaduživati za inostrane kredite.

Zatim, kolika je zaduženost po stanovniku i da li ona raste, s obzirom da imamo stalno smanjenje broja stanovnika, po dva osnova, zato što je stopa smrtnosti veća od stope nataliteta i drugo, zbog izrazitog odlaska našeg stanovništva, pogotovo mlađih, iz Srbije u inostranstvo?

Takođe bih želeo da podstaknem skupštinsku većinu da pre raspuštanja Skupštine održimo jednu posebnu raspravu – da li možemo izbore istovremeno povezati sa referendumskim izjašnjavanjem za nekoliko osnovnih pitanja.

Prvo, nacionalno, po meni najznačajnije pitanje jeste – da li treba da srljamo u susret Evropskoj uniji, namerno koristim ovaj termin, sa invalidnom Srbijom, odnosno sa Srbijom bez teritorije AP Kosova i Metohije? Da li u pregovorima sa Evropskom unijom na takav način indirektno se odričemo dela teritorije? Ja mislim da ne treba i da Srbija ne treba da popušta i oko toga treba iskoristiti priliku da se građani izjasne.

Takođe, imajući u vidu da je oko 7.000 odbornika u 136 skupština opština i gradova u Srbiji izjasnilo se protiv uvoza uzgoja, prerade i prometa genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, a to je 80,5% lokalnih samouprava na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine, jer ova akcija nije sprovođena na teritoriji Kosova i Metohije, iz razumljivih razloga. Ja mislim da građani mogu da se izjasne o tome i da to postane obavezujuća odluka za buduće rukovodstvo, odnosno Vladu Republike Srbije koja će se formirati i posle ovih izbora.

To su neka od pitanja koja bih molio da raspravljamo na jednoj posebnoj sednici pre raspuštanja ove Skupštine. Ne vidim razloga zašto bi neko bežao od argumentovane rasprave – za ili protiv, ili zbog toga kako izbegnuti uticaj naroda, kao što je to učinjeno prilikom donošenja Zakona o izboru narodnih poslanika i onemogućeno je građanima da budu i predlagači i učesnici na izborima, ako nisu članovi političkih stranaka ili ako se ne udruže kao svrsishodno grupa građana namenski za izbore. Hvala.

Hvala, profesore.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Milija Miletić.

Reći ću samo nešto profesoru Ševarliću, pošto sam ja bio predsednik opštine kada su odbornici glasali za deklaraciju, konkretno vezano za-protiv GMO .

Šta mogu da kažem? Mi smo tamo glasali baš zbog toga zato što je to bila korektna inicijativa, ali s druge strane tada nije bio donesen zakon, jer je kod nas zakonom definisano – zabrana genetski modifikovane hrane i proizvoda.

Prema tome, o tome možemo da pričamo svakog dana, jer uvek se pozivamo na to koliko je kod nas pozitivnih stvari dolazilo u to vreme u skupštinu opštine Svrljig, da li je jedna, druga, treća, sve pozitivne inicijative mi smo prihvatali, ali zakon je definisao sve potrebne stvari.

Prema tome, Srbija je zemlja gde nema i ne dozvoljava se genetski modifikovana hrana i proizvodi. Prema tome, o tome ne treba više pričati, govoriti, zato što je to kod nas zabranjeno. Inače, inicijativa jeste bila, jeste veliki broj odbornika, mi smo jednoglasno izglasali ovu deklaraciju koja je bila tamo kod nas podneta, ali jednostavno sve što je pozitivno mi stavljamo. Znamo kada je donet zakon, zakonom je definisano sve i tu priču, genetski modifikovano i o tim stvarima uopšte nemamo potrebe da govorimo zato što je to kod nas zabranjeno.

Mogu samo da pitam kolege koje možda znaju period unazad 10, 15, 20 godina da li otkad je kod nas Mekdonalds, da li u Mekdonaldsu ima proizvoda gde je sto posto sigurno da ne postoji genetski modifikovana hrana, da li su te životinje koristile tamo gde je hrana. Ali to nije od danas, to je unazad otkad postoji Mekdonalds.

Prema tome, siguran sam sto posto da kod nas nema i zabranjena je genetski modifikovana hrana i proizvodi od genetski modifikovanih organizama. Prema tome, to je sigurno, zakon je definisan, naša zemlja Srbija radi na tome i nadležna ministarstva kontrolišu. Ukoliko imate nekih informacija da se negde nešto radi što ne treba, to se treba prijaviti nadležnim organima i ti nadležni organi neka rade svoj posao. Inače, kod nas je zakonom definisano i tome možemo razgovarati, ali nema potrebe, zato što je kod nas zakon jasan.

Hvala, kolega Miletiću.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, kratko samo da vas upoznam sa nivoom zaduženja Republike Srbije i sa svim onim što smo kao Vlada Republike Srbije uradili kako bi potpuno zaustavili negativnu trajektoriju rasta javnog duga koja je bila u prethodnom periodu negde do 2012, do 2013. godine.
Dakle, odgovornim merama i fiskalne i monetarne politike mi smo došli do toga da je danas učešće javnog duga u BDP-u oko 48%. Da vas podsetim, pre samo šest ili sedam godina mi smo imali učešće javnog duga u BDP-u oko 77-78%. Ono što nam je bio još veći problem je to što je učešće javnog duga neprekidno raslo. To je posledica neodgovorne politike prethodne vlasti, kada su se potpuno, bez ikakvog razloga zaduživali, uzimali skupe kredite, daću vam i konkretne primere koliko i šta, a s druge strane ekonomija je propadala, imali su i negativne stope rasta, imali su i deficit u budžetu, sve ono što je uništavalo životni standard građana Srbije, što je umanjivalo i uništavalo perspektivu naše zemlje i naše dece, a njima s druge strane se prelivalo u džepove. Znate i sami koliko je firma Dragana Đilasa prihodovala samo tokom nekoliko godina njegovog mandata dok je bio gradonačelnik. Mislim da je cifra negde oko 619 miliona evra.
Znate i sami koliko je firma od Dragana Đilasa prihodovala samo tokom nekoliko godina njegovog mandata dok je bio gradonačelnik, mislim da je cifra negde oko 619 miliona evra. Dakle, taj novac je išao njemu, u njegove džepove. S druge strane, od grada Beograda preko Republike Srbije imali ste rekordne deficite, rekordne rupe u budžetu, a to je upravo bilo finansirano skupim i nerezonskim kreditima.
Sada da vam dam jedan primer, jednu informaciju, šta se dešava u ovom trenutku. U ovom trenutku, kao posledica i finansijske konsolidacije, stabilnosti naših javnih finansija, imate da kreditni rejting naše zemlje raste iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Došli smo i do toga da smo evo pre samo par dana, a u poslednjih deset dana, imali dva veoma važna događaja u našim javnim finansijama, koja sam, sigurno će ostati upisana, a to je da smo emitovali dvadesetogodišnju obveznicu u evrima, dvadesetogodišnju obveznicu u evrima, sa prinosom od samo 3%.
Podsetiću vas, prethodna vlast je 2013. godine emitovala desetogodišnju obveznicu i imala je prinos od preko 7 – 7,3%, 7,4%. Dakle, poverenje u našu zemlju se vratilo. Mi sada možemo da dođemo do novca, da finansiramo investicije, da finansiramo autoputeve, ulaganja u infrastrukturu, u zdravstvo, u obrazovanje, po ceni od samo 3% godišnje, na period od 20 godina. A, kada se to desilo? A, šta se desilo pre dva dana? Imali smo po prvi put u istoriji našeg finansijskog tržišta, naših javnih finansija, emitovanje dvanaestogodišnje dinarske obveznice i dobili smo kamatnu stopu od samo 3,4%, 3,4% na 12 godina u dinarima. Godine 2017. još smo imali i mere fiskalne konsolidacije i još smo trpeli posledice neodgovorne politike prethodne vlasti, za jednogodišnju dinarsku obveznicu tražili su nam 3,48%. Sada za dvanaestogodišnju smo dobili 3,4%. Pa, čekajte kako to govori o našim javnim finansijama, a kako to govori o upravljanju javnog duga, a kako govori o pogubnoj ekonomskoj politici ovih koji hoće sada ponovo da se vrate na vlast?
Veoma odgovorno se bavimo našom ekonomskom politikom, znam i za građane Srbije da poneka ova tema nije jednostavna, ali ono što je važno, što svi razumeju, dakle u dinarima, na 12 godina 3,4%, u dinarima na godinu dana 2016. – 2017. godine bilo je 3,48%. Neverovatna razlika, naše javne finansije su potpuno stabilne, drugu godinu za redom već imamo rast našeg BDP-a više od 4%, četvrtu godinu za redom imamo suficit u budžetu, prošle godine 12,8 milijardi dinara, naš javni dug se smanjuje, u odnosu na BDP, stopa nezaposlenosti istorijski niska i borimo se za svako novo zapošljavanje, za svaku novu fabriku.
Nemojte da zaboravite „Srbija 20-25“ koji je ključan program i projekat razvoja naše privrede i naše ekonomije u narednom periodu, sa dodatnih 14 milijardi evra i u infrastrukturu, i u zdravstvo i obrazovanje i u mlade će potpuno promeniti Srbiju, doprineti tome da nam stope rasta budu još veće, nam učešće javnog duga bude još manje, da našoj deci ostavimo stabilnu i zdravu budućnost. Hvala puno.

Hvala gospodine ministre.
Pravo na repliku Miliji Miletiću ima, prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Nadam se da imam pravo na repliku i ministra, a ne samo Miliji Miletiću.

Ali, evo prvo Miliji Miletiću, kao predsedniku USS.

Pa, nije vas spomenuo.