Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Mi ovde, gospodine ministre, želimo samo da budemo što precizniji. Ovo je veoma značajno što se radi kada je u pitanju ovaj Memorijalni centar. Možda mi srpski radikali u svojim amandmanima nekad i preterujemo u nastojanju da što preciznije izdefinišemo neke pojmove, iz razloga što je ovo prilika da započnemo jednu novu eru, a to je, po nama, prilika da se konačno deo istine saopšti, deo one istine o stradanju srpskog naroda, pa sam tim i svih onih koji su živeli sa nama Srbima na ovom prostoru, a stradali su od fašizma.

Mi ovde imamo još dosta posla. I sami znate, tu je ogromna dokumentacija koja je i dalje pod velom „strogo poverljivo“, nije još otvorena da izvršimo uvid, da vidimo ko su i koliko je bilo žrtava, a isto tako da vidimo ko je krivac za tolike žrtve. Imamo bezbroj falsifikata u istoriji i ovde je pokrenuta tema, kolega Ljubiša je o tome govorio, o udžbenicima, mada ima jednu izjavu u ovom filmu, u ovom dokumentarnom koji je u redu najvećih epizodnih uloga, da nije Emira Kusturice bio bi sigurno, vezano je za čitanku, ali to sada nije tema, da ne skrećemo. Ovde se radi o tome da osim ovog memorijalnog spomenika moraju i nešto što je učenje u školama da se vodi računa, nije direktno pod vašom ingerencijom, pod ingerencijom je Ministarstva obrazovanja, ali moraju ti udžbenici, pogotovo udžbenici iz istorije, od onoga što je značajno za istoriju našeg naroda, moraju da budu mnogo strože kontrolisani i da budu izvrgnuti i javnosti i kritikama. Ne može se prelaziti preko toga i govoriti – valjda se to podrazumeva. Ima nešto što mnogi neće da razumeju, niti shvataju šta je to srpsko ravnodušnost, kada kaže – pa valjda se to zna.

Izvinjavam se, kolega Ljubiša, za ovo što sam vas stavio iza Emira Kusturice, ali razumećete i vi.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, ne mogu da budem srećan, ne mogu ni da se zahvalim kolegi što me je, kako razumem, kandidovao za neku epizodnu ulogu itd. i poredio sa Kusturicom. Nisam ja čovek od glume. Da je bilo potrebno da se otpeva neka pesma, da se izrecituje nešto, da se popije čašica ili flašica pića, to bih mogao. To bih mogao i to bih prihvatio, ne bih imao problema.

Što se tiče moje izjave koja je citirana u tom filmu, ja sam to rekao onda i stojim i sada iza toga, i u narednih deset ili sto godina, ne znam koliko ću živeti, uvek sam spreman da podržim to što sam rekao i nikad se neću odreći te rečenice ili tih rečenica.

Prvo, svi koji me znate, a pogotovo vi braća radikali, 18 godina sam bio u SRS, znate da sam uvek bio patriotski opredeljen i da mi je na prvom mestu bila Srbija i srpski narod. I posle jednog veličanstvenog govora u Aleksincu, koji je održao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ja sam rekao da je govor bio fenomenalan i da taj govor treba da bude u svakoj čitanci, u svakoj knjizi vezno za istoriju srpskog naroda. I stojim i dalje iza toga.

Šta je sada problem? To je ono što sam nekoliko puta govorio. Problem kod nas Srba je što mi ono što je naše potcenjujemo. Da je to rekao neko deseti tamo, Albanac, da je rekao neki Mađar, Hrvat ili ne znam, da ne ređam bez veze narode i narodnosti to bi bilo lepo i fino. Ali, kada Srbin nešto lepo kaže za svog sunarodnog, odnosno svog predsednika odmah se nađu neki stručnjaci koji to ismejavaju i sve i svašta govore vezano za to.

Nije tu Đorđe Vukadinović. On je isto imao neku izjavu vezano za to pa me je uporedio sa nekim, ali to uopšte nije bitno. Ja, ostajem pri tome. Hvala vama kolega Mirčiću što se toliko brinete za mene i hvala na toj kandidaturi, ali rekao sam vam ja stojim iza te izjave i u narednih 10, 20 i koliko godina nikada se neću odreći te izjave. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Ma, nije ovde izjava kolega, nego je ovde stil, način kako ste vi to rekli, isto kao Emir Kusturica u „Valter brani Sarajevo“, tako ste bili ubedljivi. Zato ja svrstavam vas u red epizodista kakav je Emir Kusturica.

Da se vratimo na nešto što je ozbiljno, što želim vama da pripišem, kao jednom od retkih koji se zalaže da ubuduće štampanje udžbenika, pogotovo onih koji su vezani za istoriju srpskog naroda, ne štampaju se pod okriljem onih koji plaćaju u porez u Hrvatskoj i koji su hrvatski građani, ne samo to, državljani, ne samo to, nego se ističu po tome što sponzorišu ustašoidnu hrvatsku partiju koja je već u kontinuitetu dugi niz godina na vlasti. I, to ste jedan od retkih iz vladajuće koalicije, to se mora priznati, na insistiranje nas srpskih radikala, koji je prihvatio da se posveti pažnja kada su u pitanju udžbenici, kada je u pitanju uopšte obrazovanje.

Mi ovde razgovaramo sa resornim ministrom. Bitno je da se u tom memorijalnom centru nađu mnoge stvari koje ne podrazumevaju u prvi mah i ovaj zakon, kao što je ministar prihvatio ideju dok se ne osnuju ovi memorijalni centri vezani za čitav Srem, da ovaj memorijalni centar bude centralno mesto gde će biti dokumentacija o svim događajima koji su se dešavali u Sremu. To je sada prepušteno lokalnim nivoima vlasti ili nekom drugom, a nama je potrebno da se pristupi ovom poslu veoma, veoma ozbiljno.

Postavljaju se dileme da li će to neko da shvati, da li će to da razume, ali mi ovde radimo za osvetljenje ili obelodanjivanje istorije srpskog naroda, a ne da mi vodimo računa da li će to neko da ceni ili ne. Sve ove okolnosti koje nas upućuju da smo posle ovog sastanka u Poljskoj na drugoj strani, daju nam motiv više da mi ovom poslu prionemo na valjan način.

Pravo na repliku narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

Što se tiče ovih udžbenika, ja se zalažem za to da ti udžbenici budu jedinstveni i da ih pišu naši autori, da štampa naš Zavod za udžbenike.

Niste baš u pravu kada kažete da sam ja jedan od retkih koji se za to zalaže. Odbor za prosvetu je imao zajednički sastanak sa Odborom za prosvetu Republike Srpske, pre jedno godinu dana i mi smo se dogovorili da napravimo zajedničke udžbenike koje bi koristili svi u školama Republike Srpske i Srbije iz četiri predmeta. To je bila istorija, srpski jezik, geografija i ne znam tačno, mislim da je bio još jedan četvrti, nije ni važno. Mislim da je postojala dobra ideja.

Čak su i Vlade Republike Srpske i Vlada Srbije imale jednu zajedničku sednicu na kojoj se o tome diskutovala i ostalo je da Zavod za udžbenike, Zavod za obrazovanje i ova dva odbora, njihov i naš, se sastanu i da rade na tome. Kao i sve drugo kod nas ide to malo traljavo, polako, ali ja se nadam da će veoma brzo doći do dogovora i da ćemo mi zbilja napraviti udžbenike onakve kakve nam nalaže istorija, odnosno naša prošlost, kako nam nalaže sadašnjost i budućnost Srbije.

Mi ne tražimo da u tim udžbenicima bude nešto što nije istinito, ali nećemo ni da dozvolimo da nam neki koji su bili na poraženim stranama sada pišu istoriju i da govore o tome da smo mi bili na nekoj poraženoj strani, da smo mi ovakvi i onakvi.

Što se tiče vaše stranke, svaka čast vama i svaka čast vama na tim stavovima, ali evo imam ja za vas jednu preporuku. Uskoro su izbori, potrudite se, osvojite znatan broj glasova, uđite u novu Vladu i zajedničkim snagama da napravimo nešto za boljitak Srbije.

Pravo na repliku narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Pa, mi se iskreno borimo protiv onih ili političkih opcija koje su za promenu svesti kod srpskog naroda. Svedoci smo da smo izloženi duži period pritiscima da suštinski svest koja vlada u Srbiji nije svest koja nas vodi u budućnost. Svako iole normalan i ozbiljan zna šta znači menjati svest, ne samo kod jednog naroda, nego kod pojedinca. To je zločin koji se čini, a preduslov za promenu svesti je upravo ovo što mi danas razgovaramo. To je i te kako značajan preduslov. To su oni dušebrižnici koji kažu, šta će vam istorija, šta će vam memorijalni centri, zašto govorite o tim žrtvama.

Onda dolazimo u situaciju da već više puta ovde spomenuto, da recimo, imamo nešto što je samo svojstveno Holivudu i njegovoj produkciji. Napravljen je mit o Srebrenici, napravljen je mit o Ratku, pravi se mit o Hrtkovcima. Ljudi to ne razumeju. Mnogi to ne shvataju ozbiljno. Bitno je naći jedno mesto, jednu neuralgičnu tačku koja se zove Hrtkovci da bi se sutra mogla utemeljiti tvrdnja onih koji su zabrinuti za svest srpskog naroda kako je tu bilo masovno iseljavanje onih koji nisu srpske nacionalnosti. Kada im uspe to da realizuju, videli ste kakve pripreme su uradili. Kada dođe do konačne realizacije biće kasno.

Oni su optužili Vojislava Šešelja da je bukvalno učestvovao u planskom iseljavanju. Pa, ne može pojedinac planski da iseljava, može samo uz pomoć države, a to je priprema za to što ovi idu u Brisel. Ovi koji se okupljaju oko američke ambasade, oni idu da obećaju da će mnogo više i brže da urade ne samo kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nego kada je u pitanju Raška oblast, odnosno Sandžak i Vojvodina, a imaju neuralgičnu tačku u Vojvodini, da sutra optuže i da kažu, zbog bezbednosti, zbog sigurnosti onih koji nisu srpske nacionalnosti. Vojvodina mora imati veći stepen autonomije. To je ta strategija, to je taj projekat promene svesti.