Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvadeset petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 65 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutno 94 narodna poslanika i da imamo uslove za rad.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da danas sednici prisustvuje ministar kulture i informisanja, gospodin Vladan Vukosavljević, sa svojim saradnicima iz Ministarstva kulture i informisanja.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Pisanim putem amandmane je povukao narodni poslanik Miladin Ševarlić na čl. 15. i 20. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandman sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Hvala, lepo.

Podneo sam amandman sa kojim predlažem da se naziv Predloga zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“ promeni u naziv koji odgovara izvornom značenju tih stratišta ili koncentracionih logora, kako ste definisali, u vreme Drugog svetskog rata. Tada je bio „Logor Zemun“, i mislim da ne treba menjati nazive koji predstavljaju faktičko stanje u vreme kada su vršeni zločini na tom prostoru.

Takođe, ako ostane „Staro Sajmište“, s obzirom da ćemo verovatno iseliti i sadašnji Beogradski Sajam, onda u dogledno vreme treba da se promeni opet naziv u Memorijalni centar „Najstarije Sajmište“, ako ovaj bude stariji od tog.

Zato predlažem da ostane takav naziv. Ja sam o tome izvršio konsultacije sa ljudima koji su radili magistarske teze na tu temu iz Instituta za savremenu istoriju i ne vidim razloga zašto bismo bežali od činjenica koje su važile za vreme Drugog svetskog rata. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, predlažem da se odbije ovaj amandman iz sledećeg razloga. Amandman glasi: „U Predlogu zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“ naziv predloženog zakona menja se i glasi: Zakon o Memorijalnom centru „Logor Zemun.“

Naziv „Staro Sajmište“ je odomaćen naziv i mislim da malo ko, naročito od nas koji smo malo stariji u Srbiji, nije čuo za logor „Staro Sajmište“. Bilo kakva promena ovog naziva, barem po mom ličnom mišljenju, bi se mogla doživeti kao uvreda za žrtve, jer je to odomaćen naziv i za njihove potomke.

Prema tome, ja se u svoje ime, a verujem i u ime svojih kolega odlučno suprotstavljam promeni ovog imena.

Drugi razlog zašto mislim da ne treba da se menja ime iz „Staro Sajmište“ u „Logor Zemun“ jeste što se ovaj logor nikada nije ni zvao „Logor Zemun“. On se, onda kada je nastao, a to je negde krajem, odnosno na jesen 1941. godine, zvao „Anhaltelager Semlin“ odnosno „Logor za Jevreje Zemun“ i u njemu su bili smešteni beogradski Jevreji, Jevreji iz Srbije, u jednom malom delu Romi, odnosno romska populacija.

Nakon, kako su to nazvali Nemci jedni užasnim nazivom, rešavanja jevrejskog pitanja, on je postao logor za sve one koji su se suprotstavljali nacističkom režimu, ali se ni tada nije zvao logor Zemun, nego se zvao „Anhaltelager Zemun“, odnosno Prihvatni logor Zemun. Dakle, ime logor Zemun nije nikakvo istorijsko ime, jer on je on imao dva imena različita. On je prvenstveno osmišljen kao logor za Jevreje.

Mislim da ime „Staro sajmište“ je jedino moguće i jedino odgovarajuće ime, s obzirom na odomaćen naziv i s obzirom na to da sve žrtve i svi potomci žrtava ovaj logor pamte i znaju pod tim imenom.

Drugu stvar koju bih hteo da kažem, koja mislim da je vrlo važna zbog građana Republike Srbije, jeste da ovaj logor, bez obzira na to što bi neko pogrešno mogao da pomisli zato što se on danas nalazi na teritoriji Beograda, nikakve veze sa Srbijom i Srbima nije imao.

Podsetiću vas da Srbija ni postojala u Drugom svetskom ratu, jer je podeljena na određene okupacione zone, pa su tako Bačka i Baranja bile pod okupacijom Mađarske. Banat je bio pod nekom delimičnom autonomijom Nemačkom, ali u suštini je bio deo nemačke okupacione zone. Jugoistočna Srbija i delovi južne srpske pokrajine su bili pod okupacijom Bugarske. Drugi deo južne srpske pokrajine KiM bio je pod okupacijom Italije. Srem, kome pripada i Zemun, odnosno sve do reke Save se nalazila najveća država koja je stvorena na teritoriji bivše Kraljevine Jugoslavije, a to je NDH. Dakle, ovaj logor se nalazio u NDH.

Zbog blizine Beograda Nemci su tražili od NDH da oni upravljaju ovim logorom. Jedini zahtev, bez obzira što oni baš nisu imali mnogo prava da postavljaju bilo kakve zahteve, koji je stigao sa nemačke strane, bio je da ne bude ni jedan stražar, niti bilo ko zaposlen u tom logoru srpske nacionalnosti. Dakle, ovim logorom je upravljao Gestapo, odnosno nemačka specijalna policija. Jedini Srbi koji su prošli kroz ovaj logor su bili žrtve, odnosno zatvorenici. Apsolutno čitavim procesom su upravljali Nemci. Dakle, od vršenja egzekucija nad Jevrejima, koje su vršene u jednom kamionu smrti, koji se zvao „dušegupka“, a koji su vozili pripadnici SS trupa, do čak toga da su ukop nadgledali pripadnici nemačke policije, odnosno ordnungspolicaj.

Dakle, Srbi i Srbija apsolutno nikakve veze sa ovim logorom nemaju, to naši građani moraju da znaju, bez obzira na to što su on danas nalazi na teritoriji Beograda. Naprotiv, mi smo bili samo žrtve, isto kao i Jevreji, isto kao i Romi, ovog logora.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo su velike stvari i veliki trenuci za naš narod, za sve one koji su stradali u ovim strašnim logorima tokom Drugog svetskog rata i pogotovo na Starom sajmištu.

Neki se toga nisu setili ni 12 godina dok su vladali Srbijom, ali danas u njihovim natpisima, u njihovim programima, u njihovom političkom delovanju, onih koji ne dolaze u ovu Skupštinu više od godinu dana, onih koji su okupljeni oko tajkuna, kriminalca Dragana Đilasa, oko njegovih, mogu slobodno da kažem, mafijaša, oko njegovih aktivista i funkcionera, možemo da vidimo to da ne samo da provejava taj duh prošlosti, taj duh zločina i relativizacije istorije iz Drugog svetskog rata, a provejava kako? Tako što oni pozivaju na to da se u Srbiji ponovo veša, da se u Srbiji ponovo ljudi ubijaju na osnovu ideoloških razloga, verskih razlika i svakih drugih razlika.

Zašto to govorim? Juče i svakog dana, naravno, ali juče, naglašavam, na Jutjub nalogu mom, na Internetu, je izvesni Dušan Milojević, član Saveza za Srbiju, njihovih političkih stranaka, napisao sledeće: „Sve vas koji glasate za Vučića i članove rodbine bi poslao u radne logore, a Vučića i ostale pobio kao Hitler kao što je radio“.

Ovo može svako da vidi. Ode na internet i pogleda. Bukvalno svaki građanin naše države, koji ima pristup internetu, može da vidi da je osnova delovanja Dragana Đilasa, odnosno Saveza za Srbiju, Ljotićevca Boška Obradovića, Jeremića i ostalih fašizam, nacizam, da je njihov glavni politički ideolog, zapravo, Adolf Hitler, da njihova ideja jeste uništavanje svega što je srpsko, svega što je normalno, svega što je pristojno.

Oživljavanje na ovaj način ideje Adolfa Hitlera u okviru Saveza Srbiju, Dragana Đilasa jeste pljuvanje po grobovima svih žrtava i Starog sajmišta i Banjice i Kragujevca i svih ostalih velikih stratišta srpskog naroda i Jevreja i Roma i svih onih koji su stradali u Drugom svetskom ratu.

Dok se u Narodnoj skupštini Republike Srbije vodi debata i govori o Memorijalnom centru Staro sajmište, čuli smo i od mog kolege prethodnog zašto je to značajno, čuli smo i od ministra kulture i brojnih mojih kolega koji su govorili prethodnih dana, neki iz Saveza za Srbiju, predvođeni Draganom Đilasom, žele da ožive Adolfa Hitlera, pa to nude građanima Srbije i kažu da nas treba zatvarati u koncentracione logore, da treba da nas ubijaju, kao što je to radio Hitler. Građani Srbije to vrlo dobro prepoznaju i građani Srbije znaju ko, šta i zašto radi danas u Republici Srbiji, ko i zašto se poziva na ovakve monstruozne ideje, ko i zbog čega oživljava ideju nacizma, fašizma, ideju Ljotićevaca, ko i zbog čega je na toj strani. Njihovo lice vidimo. Vidimo i lice i Aleksandra Vučića.

Kažu da je Srbija lice Aleksandra Vučića. Jeste, to ono najlepše lice Srbije je danas na strani Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. To lice je lice sećanja na stradanje. To lice je lice otvaranja novih radnih mesta. To lice jeste lice budućnosti Srbije.

Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, dobra je stvar da smo došli u situaciju da napravimo ovaj memorijalni centar. Normalno, treba povesti računa i da ime, odnosno naziv memorijalnog centra odgovara zbilji, odnosno da odgovara istorijskom trenutku kakav je bio u vreme kada je on nastao.

Ja verujem da ćemo imati snage da se dogovorimo i sa našim prijateljima Jevrejima koji su u tom logoru najviše stradali i u budućnosti će se naći jedno rešenje koje će da bude prihvatljivo za sve, tako da nema potrebe da se oko toga raspravljamo.

Gospodin ministar, koji je nadležan za to, učiniće sve napore, verujem, da se to pitanje reši na zadovoljavajući način. Ali, mi Srbi imamo jednu manu, da lako zaboravljamo sve ono što su nama i na našoj teritoriji učinili neki drugi i volimo da prihvatimo na sebe krivicu i za ono gde uopšte nema naše krivice.

Zato apelujem da stvorimo u budućnosti takvu sliku, odnosno takav ambijent gde ćemo voditi računa o svemu što je bitno i važno za Srbiju.

Ja sam imao juče posetu žena iz Organizacije „Kolo srpskih sestara“ koje, gospodine ministre, danas imaju jedan veliki problem i kažu da se plaše da će doći u situaciju da ta organizacija, koja je stvorena 1903. godine i u kojoj su bile veoma značajne žene, recimo slikar Nadežda Petrović, nestane. Zato vas u njihovo ime molim, oni će vam se obratiti da ih primite i da vidite koliko i kako može da im se pomogne.

Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Zahvaljujem, predsednice.

Drage kolege, uvaženi građani Srbije, želim da kažem da mi je žao što danas ne sedimo svi ovde u ovoj sali, jer ovo nije tema na kojoj bi bilo ko trebao da bojkotuje rad parlamenta i da nije prisutan, da učestvuje i da doprinese u radu i u donošenju ovakvog zakona, jer ovo je civilizacijska stvar.

Puna su nam usta priče o Evropskoj uniji, o Evropi, o antifašizmu, ali kada treba to pokazati na delu, nažalost, nekoliko političkih opcija u Srbiji ne sedi u sali i ne govori o tome. Mogli su da imaju opravdanje za to i ne bi mogli da imaju nijednu reč kritike da su se našli danas i prekjuče, kada smo raspravljali o ovome, i da su dali svoj doprinos i da su pokazali da su zaista za savremenu, demokratsku, evropsku Srbiju.

Što se tiče amandmana, stvarno sam i ja bio u nedoumici šta da kažem, ali precizan naziv tog logora je bio "Jevrejski logor Zemun". Tačno je da je odomaćen izraz "Staro sajmište", koje u to vreme nije bilo staro sajmište, bilo je novo sajmište, napravljeno u vreme Kraljevine Jugoslavije, savremeno sajmište koje je, nažalost, pretrpelo u napadu 1941. godine određena oštećenja i onda su ga Nemci iskoristili za to da naprave od njega logor u kome su, kao što je već rečeno, sproveli Jevreje iz cele Srbije, iz Beograda najviše, oko sedam hiljada njih, koji su živeli u veoma lošim uslovima, kratko vreme, koliko su još tu živeli, koje su grejale samo četiri male peći. Sprovođeni su tu i Romi, kako je rečeno, u prvom navratu oko 500 Romkinja sa decom, ali znate na osnovu čega? Na osnovu rasnih zakona nacističke Nemačke.

Mi često ovde govorimo o fašizmu, međutim, i u to vreme je bilo razlike i trebalo je biti razlike, a i došli smo do ovoga termina koji imamo - Staro sajmište, zbog toga što se komunistička vlast posle 1945. godine trudila da i ovakve zločine na neki način sakrije, iako je ovde govoreno drugačije, i da ih predstavi drugačije.

Fašističke države jesu bile Italija i Španija, na primer, ali još gore države od fašističkih su bile dve jedine nacističke ili nacional-socijalističke države u istoriji čovečanstva, a to su Nemačka i NDH ili Nezavisna država Hrvatska. Em u socijalizmu nije trebalo govoriti na loš način, pa i sam termin je bio problematičan, em je Hrvatsku trebalo zaštititi od toga da je nacistička zločinačka tvorevina, trebalo je predstaviti da smo svi imali izdajnike u to vreme.

Nažalost, bilo je kolega koji su kada su govorili o tome opet spomenuli da su četnici bili izdajnici ovde, iako mi imamo zakone države Srbije, iako smo na osnovu istorijskih činjenica izjednačili jugoslovensku vojsku u otadžbini i partizanski pokret kao antifašističke pokrete. Ja bih molio kolege da to više ovde ne govore, jer je to istorijska činjenica i dokazano.

Isto tako, moramo reći da je tačno i ovo što je kolega Bauer rekao oko kamiona, na koji su način ubijani ljudi. Oni su lagani, da ih voze na drugo mesto, stavljani su u taj kamion, a onda izduvnim gasovima ubijani na putu do Jajinaca, gde su odmah bili, neko bi rekao sahranjivani u masovnu grobnicu, a mi možemo samo reći - pokopani, pobacani u masovnu grobnicu.

Oni nisu, i to se mora već jednom jasno reći, a i time ću završiti, oni nisu ubijani zato što su bili antifašisti, kako neki žele da predstave. Naravno da su bili antifašisti i Jevreji i Srbi, jer to je naše vaspitanje, tradicija. Normalno da Srbi koji su bili za boga, kralja i otadžbinu nisu mogli da podržavaju fašizam, to je bilo nenormalno, to nije bilo srpski, i normalno je da su bili antifašisti.

Ali, Jevreji i Romi u ovom logoru nisu ubijani zbog toga, nego su ubijani po rasnom zakonu, zato što su bili Jevreji, kao što je 700-800 hiljada Srba u tom ratu, žena, dece, civila, ubijano zato što su bili Srbi i pravoslavci. I to je bio razlog. A to se od 1945. godine naovamo krilo, jer su hteli da nam prodaju priču o bratstvu-jedinstvu, jer su hteli da nas sve nazovu i za sve da kažu da smo se na isti način ponašali, a nismo.

Srbi su imali dva antifašistička pokreta, nažalost, u građanskom ratu između sebe, dok su ostali sarađivali sa okupatorom i ubijali nas zato što smo Srbi i pravoslavci.

To je problem danas u Crnoj Gori. Zašto režim Mila Đukanovića ne razume šta mu se dešava? Zato što su Milo Đukanović i njegovi saradnici ispali iz tog šinjela iz 1945. godine. Oni su na taj način vaspitavani, učeni, zadojeni, što bi neko rekao. Što kaže vladika Amfilohije - dal su soj ili nesoj, neka sami razmisle. On je upotrebio jedan drugi termin - nesoj. Ali, oni ne razumeju šta im se dešava. Oni ne razumeju zašto narod izlazi na ulice i zašto brani svoje svetinje. Oni to ne mogu da shvate, jer je to suprotno onome što jeste, što je narod, što Srbi i Crnogorci jesu, ali oni su učeni drugačije. Verovali su u laži.

Ja zato ovo govorim i zato smatram da je ovaj zakon bitan, da već jednom napravimo razliku i da se zna za šta su Srbi ginuli i ubijani i da se zna zašto su Jevreji ubijani i da se zna zašto su Romi ubijani, jer samo tako ćemo napraviti savremenu i evropsku Srbiju i samo tako ćemo ići dalje, jer moramo da nekim stvarima kažemo i da prestanemo da govorimo na način koji nije tačan i da prestanemo da govorimo o onom cvetu tamo u Jasenovcu kao nekim žrtvama borbe protiv fašizma, jer to nije tačno.

Normalno je da, jer smo vodili borbu protiv fašizma, ali oni su žrtve bili samo zato što su bili Srbi i pravoslavci. Mi naše svetinje moramo da branimo. Mi naš narod moramo da branimo, jer to je deo naše tradicije, naše kulture, naše istorije i evropske tradicije. Hvala.