Zahvaljujem predsedavajući.

Imajući u vidu jednu zaista konstruktivnu raspravu, u načelu, kada smo načelno raspravljali o ovom zakonu, odnosno predlogu zakona ja sam nekoliko činjenica istakao za koje sam smatrao da su jake bitne radi pravne sigurnosti građana Republike Srbije. Jako mi je drago što je predlagač zakona te moje sugestije prepoznao kao krajnje dobronamerne i kvalitativne u odnosu na postojeći, odnosno predloženi tekst zakona.

U tom smislu izražavam i poštovanje i zahvalnost za razumevanje poboljšanja kvaliteta zakona koji je svakako učinjen na taj način što je Odbor prihvatio ono što smo u raspravi konstatovali kao dobro, što je odborskim amandmanom učinjeno nešto, što sada zakon u praktičnoj primeni čini daleko efikasnijim, a građane Republike Srbije daleko više pravno zaštićenim.

Konkretno sada pravnu zaštitu ne uživaju samo poverioci iz tzv. obligacionih odnosa gde su u pitanju štete koje se poveriocima čine nezakonitim postupanjima dužnika ili postupanjima dužnika koji podrazumeva raspolaganje imovinom koja je predmet izvršenja ili može biti predmet izvršenja i onda poverioci ostaju bez mogućnosti da naplate svoja potraživanja. To nije bilo sporno kada je u pitanju obuhvat ovog zakona, ali je predlagač prihvatio i razumeo potrebu da se taj krug lica proširi, odnosno da sada istu vrstu pravne zaštite imaju i poverioci i u stečaju.

Dakle, kako u pogledu stečajnog, tako i u pogledu vanstečajnog pobijanja sada su poverioci zaštićeni zato što će zabeležbom odgovarajućom zabeležbom, odgovarajućeg tereta građani Republike Srbije imati pravo da se zaštite od svih onih koji bilo punovažnim pravnim radnjama ili drugim pravnim radnjama mogu dovesti do štetnih posledica zbog kojih poverioci imaju i razlog i pravni interes da traže, prevashodno, zakonsku zaštitu.

Ono što je uvažen koleginica Rakić, dobro, jeste i činjenica što ste razumeli i prihvatili i drugu dobronamernu sugestiju, a to je da se obuhvatom zabeležbi na neki način sistematizaciju, odnosno normira i ono što je bilo propušteno, a to su ne samo ugovori koji se vezuju za bračne partnere, odnosno bračni ugovori ili predbračni ugovori, već i ugovori kojim se reguliše imovina stečena u toku trajanja braka, odnosno bračna tekovina i to kako u odnosu na bračne tako i u odnosu na vanbračne partnere.

Naravno i ova vrsta zabeležbe ima i te kako veliki pravni značaj jer dovodi do daleko većeg stepena pravne sigurnosti onih na koje se zabeležba odnosi. Zaista, u tom pravcu jedna iskrena zahvalnost za razumevanje za potrebu dopune zakona u ovom delu.

Ostaje ono u čemu smo se saglasili ali očigledno je da ne možemo prekoračivati, odnosno prekoračiti granice Predloga zakona, a to podrazumeva dalju borbu da se novim zakonskim predlozima doprinese nečemu što podrazumeva normiranje onoga što do sada nije normirano. Prevashodno, da daleko veći akcenat stavimo na brisovnu tužbu koja je kao pravni institut imala svoju i ulogu i značaj u pravnom saobraćaju i u pravnom sistemu, ali u svakom slučaju to brisovnoj tužbi treba daleko veći značaj posvetiti u nekom budućem periodu.

Sada da ne bi bilo ni demagogije ni licemerja mi smo svesni problema sa katastrom, mi smo svesni problema koji su generisani iz katastra, ali isto tako moramo da pozovemo i građane da obrate pažnju da su u obavezi da sami sebe zaštite i da ta tzv. lična odgovornost građana doprinosi da se i katastar ustroji na daleko bolji način. Zašto ovo govorim?

Godine 2010. je stupio na snagu Zakon o javnom uvidu nepokretnosti, odnosno stavljanju na javni uvid nepokretnosti u Republici Srbiji. Tada su se na javni uvid koji je katastar oglasio i koji je u dužem vremenskom trajanju bio na raspolaganju građanima Republike Srbije da se jave u organizacione jedinice službi za katastar nepokretnosti po lokalnim samoupravama, da stave primedbe na faktično stanje, odnosno stanje katastra. Nije se odazvao onaj broj građana koji je bio očekivan da se odazove, zbog čega je na žalost katastarsko stanje u odnosu na faktičko stanje ostalo u suprotnosti, tako da, nije izvršeno upodobljavanje faktično stanja i katastarskog stanja. Građani Republike Srbije tu posledicu i danas trpe, ali moramo priznati, polazim i od sebe i od svih nas zajedno da u tom smislu moramo preuzeti jedan deo lične odgovornosti.

Ono što sam u načelnoj raspravi istakao želim da akcentiram još jednom, da još jednom pojačam našu svest o obavezivanju povećanog stepena pravne sigurnosti građana Republike Srbije i u tom smislu da apelujem i na vas koji možete da utičete na katastar, da se svi javni podaci, s obzirom na načelo pouzdanosti u javne knjige obezbede kao dostupnim svim građanima Republike Srbije. Naravno, jedan pomak je učinjen ovim zakonom. Ne mislim da je to u celosti zato što je onaj ugovor koji je trebao davno da bude zaključen sa advokaturom izostao.

Advokati kao punomoćnici stranaka moraju imati pristup svim podacima katastra, jer se ti podaci katastra koriste u sudskim postupcima, koriste se u pravcu zaštite građana kao stranaka, ne samo u postupcima pred sudom već i u postupcima pred drugim državnim organima. I ukoliko advokatura i advokati kao punomoćnici nemaju pristup tim podacima na adekvatan način, a to podrazumeva efikasno, brzo, tačno i ono što je najvažnije profesionalno pružanje usluge advokaturi u smislu dostupnosti ovim podacima o kojima sam govorio onda je logično da građani Republike Srbije ne mogu uživati onaj stepen pravne sigurnosti koji zaslužuju i koji je neophodno potreban da im država obezbedi.

Mislim da u tom pravcu sledeći zakonski predlog, nadam se, možda i dopune vašeg zakona koji ste predložili, odnosno o kome danas raspravljamo, treba zaista da obuhvati i ove činjenice i ove okolnosti, da ih sistematizuje, da ih normira i da na taj način građanima Republike Srbije, naše države pokažemo našu apsolutnu spremnost za njihovu pravnu sigurnost i da im tu pravnu sigurnost obezbedimo.

Naravno, advokatura u ovom delu daje ogroman doprinos imajući u vidu činjenicu da i kod pružanja besplatne pravne pomoći građani one kategorije, one strukture koji tu besplatnu pravnu pomoć uživaju sa aspekata odredaba zakona o pružanju besplatne pravne pomoći, moraju imati apsolutnu sigurnost kada je primena zakona u pitanju, odnosno zakona koji ste vi predložili, ali i kada su u pitanju zakoni o kojima ćemo verovatno, nadam se vrlo skoro raspravljati. Sve ovo što sam ukazao je krajnje dobronamerno, obuhvatiće sve tim novim zakonom.

Zahvaljujem se još jednom na razumevanju i doprinosu da se prihvatanjem sugestija, naravno i kritika, jer nisam bio ni u kom slučaju pod bilo kakvom rezervom da je ne iznesem, kritiku. Naprotiv, izneo sam ono što kritički treba izneti i drago mi je da je uvaženo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima, predlagač, Katarina Rakić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinković.

Takođe, zahvaljujem i vama gospodine Jovanović, daleko od toga da smo mi to kritički shvatili, a upravo i vidite da smo upravo onako kako smo razgovarali u danu u načelnoj raspravi i tako i uradili, sada kada su amandmani u pitanju i integrisali smo sve ono što ste predložili, a nije izašlo iz teksta obuhvata samog predloga zakona, u danu za glasanje naći će se kao sastavni deo zakona.

Takođe, želim da vam se zahvalim na tome što iz samog vašeg govora razumela sam i to da prihvatate to da zakoni treba da se menjaju ukoliko ima neko bolje rešenje, a konkretno ste naveli da advokati treba da budu, a to je već predloženo, mislim od iduće 2021. godine, ali eto, neka ide vaš predlog da to možda bude ranije, ali svakako to je upravo ono o čemu sam ja govorila, napredak u našem zakonodavstvu i da je najgore nešto imati loše zakone na snazi i raditi po lošim zakonima.

Kada govorimo o zabeležbama, ja bih se tu samo vratila na, po meni, ne lošu nego najgoru stvar koja se godinama unazad dešavala a svakako je bila produkt zakona iz 2009. godine, a to je zabeležba koju je katastar imao, tačnije morao da upisuje, a odnosila se na zabeležbe tužbe, a nije precizirala ko su ljudi koji imaju pravo da budu upisani, tačnije imaoci prava da podnose tužbe čije zabeležbe upisujete na zemljištu. Mi smo tome stali na put donevši autentično tumačenje 15. maja 2017. godine, a sada je to autentično tumačenje i integrisano u sam tekst zakona, a samo ću objasniti ovde o čemu se konkretno radi.

Po Zakonu iz 2009. godine, praktično, svako onaj ko povede tužbu na određenoj parceli, katastar je imao obavezu da tu tužbu upiše kao zabeležbu. Katastar uopšte nije proveravao ima li taj ko je podneo tužbu uopšte bilo kakvo stvarno pravo na vašoj parceli. To znači, ukoliko ste vi želeli da prodate kuću, oglasili je da je prodajete, otvorite sutra katastar i vidite - neko je podneo nekakvu tužbu, a da vi tog nekog uopšte ne poznajete. I šta se dešavalo?

Često se dešavalo to da su ljudi dobijali mejlove, pisma, poštu, da, eto, mogu povući tu tužbu za koju uopšte i ne znaju odakle je, uz određenu nadoknadu. Tako nešto smo imali i na određenim parcelama gde su ljudi hteli da grade zgrade, odnosno da kupuju stanove, odjednom su se pojavljivali neki koji su podnosili tužbe, navodno govoreći da prethodni vlasnici njima nešto duguju i građani onoga trenutka, recimo, ako su podigli kredit od banke, banka je sva sredstva povlačila, odnosno, ukoliko su aplicirali, naravno, banka nije želela da odobri kredit ukoliko na zemljištu postoji bilo kakva zabeležba tereta.

Nadam se da će građani ubuduće imati mnogo, mnogo olakšice, u smislu da neće uopšte dolaziti u situaciju da na svojoj parceli vide zabeležbu lica koja uopšte nemaju prava na to, a još gore od toga, da od takvih lica budu i ucenjeni. Hvala vam.

Hvala, gospođo Rakić.
Pretpostavljam replika, gospodine Jovanoviću? (Da)
Reč ima Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Naravno da se možemo potpuno saglasiti sa činjenicom da je obuhvat zabeležbi sada širi i ni u kom slučaju zbog građana Republike Srbije taj obuhvat zabeležbi ne treba sužavati.

Nažalost, tendencija od 2008. godine, odnosno 2009. godine, jeste bila sužavanje obuhvata zabeležbi, zbog toga što se smatralo da je sud kroz privremene mere ovlašćen da dopunski zaštiti stranke u postupku.

Tačno je, bilo je zloupotreba kada je u pitanju zabeležba tužbe. Apsolutno stoji nedorečenost, nepreciznost, sve ono što je prouzrokovalo probleme u službi za katastar nepokretnosti. Međutim, isto tako je tačno da je kasnije vršena zabeležba spora po tužbama koje su bile stvarno pravne prirode, odnosno tužbe za utvrđivanje prava svojine, tužbe za uzurpacije, odnosno vraćanja nepokretne imovine ukoliko je ista uzurpirana, konkretno se radi o katastarskim parcelama. Te okolnosti, te činjenice su pravile ogroman problem u katastru. I na sreću, mi ih ispravljamo. To je dobro.

Ali, isto tako, ni u kom slučaju ne treba stati na tome da smo sada sa ovim predlogom koji je dobar, kvalitetan, završili sa svim onim što podrazumeva upis zabeležbi u katastar. Moramo ga proširiti. Nije u pitanju samo raspolaganje imovinom. Nije u pitanju samo raspolaganje nepokretnostima otuđenjem, davanje u zakup, poklon, itd. U pitanju su sva druga raspolaganja, opet stvarno pravne prirode.

I u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji se ovde kritikuje zbog javnih izvršitelja, stoji veliki broj taksativno navedenih i privremenih mera i mera obezbeđenja, koje takođe uživaju potrebu da uđu u zabeležbu, da se evidentiraju u katastru. Zašto? Zbog toga što jednog dana neko od nas koji ovde sedi, neko od građana Republike Srbije koji nas gledaju ili ne gledaju, može doći u problem upravo zbog toga što se ne zna da taj teret u katastru postoji. A onda će kupac, ne znajući da taj teret postoji, kupiti nepokretnost pod teretom, bez obzira kakav je teret u pitanju.

Jer, mi imamo jednu predrasudu da su tereti samo hipoteke. Nisu. Postoji niz tereta koji mogu da izazovu određene probleme u pravnom saobraćaju, u pravnom prometu i ako se za to ne zna, a ne može da se zna ako nije izvršen upis zabeležbe u katastru, onda potencijalno bilo ko od nas može da trpi određene neprijatnosti, pa čak i štetne posledice.

Zbog toga apelujem samo da budući zakonski predlozi, sa čim se potpuno slažemo, imaju i ovaj obuhvat o kojem sam ja govorio, u svom normiranju sadržano. Ništa više.

Hvala.

Za reč se javio Aleksandar Šešelj, po amandmanu. Izvolite.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Pre svega, na neki način, i ovo je jedna istorijska sednica, tj. rasprava o pojedinostima, iz razloga što imamo jednu nesvakidašnju situaciju u Srbiji, a to je da je parlamentarna većina uvažila predlog jednog narodnog poslanika, predlog zakona, i da se o tome raspravlja. To nije čest slučaj u Narodnoj skupštini.

Kao što znate, govorili smo više puta, Srpska radikalna stranka, koja je podnela više od 100 hiljada potpisa i Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju kojim bi se ukinuli javni izvršitelji u Srbiji, i dalje čeka da sazna kada će biti zakazana ta sednica na kojoj će se o tom predlogu raspravljati. Mi smo, imajući u vidu, sagledali trenutnu situaciju u Narodnoj skupštini, razmišljali smo da uđemo u pregovore sa gospođom Gordanom Čomić, da se ona pojavi možda kao predlagač našeg zakona, ali to je bilo pre nego što smo saznali za značaj uvažene koleginice Katarine Rakić. Možda bismo i nju zamolili da i ona podnese naš predlog zakona, ne mora da ga zastupa, ali samo neka se nađe na dnevnom redu, pa da se raspravlja malo i o tome.

Mi smo čuli neki podatak sada, vezano za broj gradilišta itd, da li je situacija bolja nego što je pre bila - jeste, da li je onakva kakva se predstavlja - svakako nije, ali smo čuli neki podatak da je na nekoj određenoj rang listi Srbija na nekom mestu napredovala 100 mesta unapred, 80, nije ni bitno. Uglavnom, radi se o krajnje nebitnom podatku. Zašto? Zato što međunarodni finansijski sistem, a to biste mogli da saznate od vašeg kolege, gospodina Jokića, funkcioniše tako da se određene zemlje koje treba da budu u podređenom položaju plasiraju visoko na tim nekim raznim listama i institucijama tzv. vašingtonskog konsenzusa, Svetska banka, MMF, Svetska trgovinska organizacija i ostalo, ne zato što su te zemlje uspešne, nego što treba da bude podsticaj tim zemljama da oni nastave da se zadužuju stranim bankama, jedino to.

Dakle, ne ceni se uspešnost određene zemlje, nego lojalnost. Ista stvar je i sa tim kreditnim rejtinzima i tim institucijama „Standard and Poor’s“ i ostali, dakle, u meri u kojoj je poslušna neka Vlada, neka zemlja, tako će biti i ocenjena. Ukoliko bi krenula da traži neke, možda, ekonomske alternative, e onda će biti ocenjena mnogo lošije.

Konkretan primer, što se tiče Srbije, na primer, da nije Vlada Republike Srbije mimo bilo kog zakona na nameštenom tenderu dala posao za izgradnju Moravskog koridora američkoj firmi „Behtel“, da su možda izabrali jeftiniju ponudu, a ponude su jeftinije bile, čak za 300 miliona evra koje su stizale od nekih kineskih kompanija, to su ove koje su gradile auto-put „Miloš veliki“ možda ne bi bilo toliko pohvala od strane međunarodnih finansijskih institucija, možda bi onda bila neka kritika. Zamislite da je kineskoj kompaniji nekoj uplaćeno 300 miliona više nego što je slučaj sada sa američkom, da je kineska kompanija na mestu te američke, šta bi se desilo? Nama bi uveli sankcije, ti što nas sada rangiraju na, ne znam ni ja na koje mesto.

Da li mi stvarno treba da se povedemo, pa da onda verujemo u tako neko rangiranje i zaista pomislimo da se tako dobro živi u Srbiji kao što nam se priča? To, jednostavno, nije tako.

Mi smo se iznenadili što se gospođa Rakić pojavila ovde kao predlagač, imajući u vidu sve, da je i najbolji ovaj Predlog zakona koji je ona podnela, ona neće biti u situaciji da ga sprovodi, jer je ona narodni poslanik. Ona će biti u situaciji da predloži izmene ili da ga kritikuje ili da govori o tome u Narodnoj skupštini, ali valjda bi bilo normalno da čujemo šta kaže i resorni ministar na tu temu, njeno mišljenje, da gospođa Mihajlović provede ova dva dana u Narodnoj skupštini i ona kaže nešto i o stanju sadašnjem, kako je bilo, kako će biti, itd.

(Katarina Rakić: Ne može, ja sam predlagač.)

Jeste gospođa Rakić predlagač, ali ne verujem da bi se zabranilo gospođi Mihajlović da sedne ovde u Narodnoj skupštini.

(Katarina Rakić: Ne može, ja sam predlagač.)

Dakle, mogli ste da pokažete na taj način malo više interesovanja, ali nećemo tumačiti. Ja neću da pretpostavljam zašto ste vi predlagač, a nije gospođa Mihajlović, ali dobro. Nije ni važno.

Svakako, nećete biti u situaciji da taj zakon sprovodite i po njemu postupate, osim ako nećete, možda, da zamenite gospođu Mihajlović posle sledećih izbora, ukoliko vaša stranka osvoji dovoljan broj glasova, što bih ja pozdravio ne zato što ste vi, možda, sposobni toliko ili kvalitetni, zaista to ne znam, ali verujem da nema niko nesposobniji od Zorane Mihajlović.

Dakle, situacija sada u tom ministarstvu nam je pokazala stvarno neke nenormalne stvari, šizofrene. Dakle, uhapšen je direktor „Železnice“ zbog primanja mita. Čovek kaže da je taj novac delio sa Zoranom Mihajlović ili to uzimao u njeno ime i niko ništa.

Dakle, umesto da se to istraži, da se sasluša i Zorana Mihajlović, što bi bilo normalno, zašto verovati bilo kome na reč, i onome ko kaže da nije uradio i onome ko kaže uradio je, nama je bilo dovoljno mišljenje ostalih ministara u Vladi da poverujemo u to da je Zorana tu nevina u celoj toj aferi.

To bi trebalo da se ispita. Ne treba Zorani Mihajlović verovati na reč, čime je ona to zaslužila, kao ni tom nekom ko je optužen.

S druge strane, hapšenje državnog sekretara. Državni sekretar u Ministarstvu građevine i infrastrukture je bio u pritvoru, a u našem sistemu državne uprave državni sekretar ministarstva je pandan zameniku ministra.

Zamislite situaciju u kojoj su u vrlo kratkom periodu uhapšeni direktor „Železnice“, zamenik ministra, tj. državni sekretar, a Zorana Mihajlović se ponaša kao da to nisu njena posla i utrkuju se predstavnici Vlade, tj. ministri, čak i predsednik Republike da kažu javno više puta kako su oni ubeđeni u nevinost Zorane Mihajlović što se tiče tih krivičnih postupaka, odnosno kriminalnih afera.

Da li je to normalno? Da li treba, možda, u pravnoj državi sud da se bavi, tužilaštvo time ili nam je dovoljno mišljenje, na primer, gospođe Ane Brnabić?

Da li nešto može da se uradi u Ministarstvu infrastrukture bez potpisa ministra? Kakav je to ministar kome je zamenik u kriminalu, a da ministar to ne zna? Ili je nesposoban ili je saučesnik, nema treće. Ukoliko je nesposobna, a to što nije mogla da uvidi da se tako nešto dešava, treba je smeniti, a ukoliko je učestvovala u tome, treba je smeniti i treba da ide u zatvor.

Što se tiče ove legalizacije, mi smo o tome dugo pričali ovde, o ozakonjenju objekata, jasno je da nema rešenja ni na vidiku, niti da se iko time bavi, tih je objekata sve više i više, nije se ponudilo rešenje kako da se taj problem reši, nego je Zorana Mihajlović za vreme svog mandata otvoreno pretila rušenjem ljudima koji zbog nesposobnosti i ove Vlade i Vlade pre nje i bilo koje druge od 2000. godine nisu uspeli da reše taj problem.

Nama se ovde prebacuje iz vremena kada je izvršeno etničko čišćenje sa prostora nekadašnje Republike Srpske Krajine, kada je hrvatska vojska oterala više od 250.000 Srba u „Oluji“ i kada su oni došli u Srbiju, dakle, u jednom takvom trenutku mi koji smo bili na vlasti u opštini Zemun smo pokušali i uradili sve što je od nas bilo moguće da izađemo tim ljudima u susret i u pomenutim naseljima, dakle, i u Busijama, i u Ugrinovcima, i u Altini, i u Batajnici, i naseljima koja danas pripadaju opštini Surčin, a ne opštini Zemun. Zašto je to nedovoljno što smo mi uradili? Kao da smo mi bili na vlasti od 1996. pa do 2020. godine, a da su naprednjaci juče došli na vlast. Treba da pogledate, možda, šta ste vi uradili, tj. šta je SNS uradila zadnjih… Tamo se u tim naseljima danas, nažalost, samo i isključivo radi u smislu putne infrastrukture, u smislu vodovoda i kanalizacije, u smislu nekih saobraćajnih rešenja samo pred izbore i to se pred izbore uradi nešto malo, a onda se pompezno najavi da se sa tim sad tek počelo, a posle izbora će da se nastavi i tek će onda da se sprovede i to će da bude, u stvari, metropola i tako već punih osam godina, od 2012. godine, u svakoj kampanji. Dođu predstavnici vlasti, saslušaju probleme i posle toga kažu – jeste, evo sad sam ja garantovao za to, to će početi da se rešava ubrzo nakon izbora.

Podsetiću vas, 2018. godine Aleksandar Vučić u Batajnici na predizbornom mitingu SNS kaže – evo, mnogi su bili neuspešni pre SNS i građanima Batajnice nisu uspeli da obezbede izlazak na auto-put, to jest da završe isključenje na auto-put Beograd – Novi Sad, a ja vam obećavam da ćemo za tri meseca da se time pozabavimo i to obećavam ja, a ne ovi lokalni naprednjaci, jesi li čula, Zorana?

To su Vučićeve reči od februara 2018. godine. Evo ga sad februar 2020. godine, a od tih tri meseca i tog roka apsolutno nema ništa. Tamo se ni jedna lopata nije pomerila.

To je, otprilike, osobina vladajuće garniture i metod kojim ona funkcioniše, jer se ona najbolje snalazi u predizbornim kampanjama. Imaju obećanja pre izbora u svim segmentima - sve će biti bolje, sve će biti neviđeno, sve će biti na istorijskom nivou, sve će biti najbolje u istoriji i tako dalje, a onda, u periodu kada treba da se to sve sprovede, onda treba da dođu novi izbori, a sa novim izborima i nova obećanja, a starih obećanja se više niko ni ne seća.

Opet kažem, Srpska radikalna stranka podnela je jedan predlog zakona koji bi u naš pravni sistem, to jest sistem pravosuđa uveo suštinske promene za dobrobit svih građana Srbije, a to bi se postiglo tako što bi se sudovi reorganizovali, reformisali, više ljudi zaposlilo, izvršenje vratilo u sudove, sudovi bili nadležni isključivo za postupak izvršenja, a to da bude i garancija poštovanja ljudskih prava i ljudskog dostojanstva svih građana Srbije, da ne može da se dozvoli da neko bude opljačkan i imovina brutalno oteta, kao što je sada situacija sa javnim izvršiteljima. O tome ne može ovde da se govori, jer nema razumevanja od strane vladajuće koalicije, a onda vidimo za neke izmene koje su kozmetičke ili koje nisu od tolikog značaja, za to imamo vremena, a posle vidimo, kada se pojavi Gordana Čomić da je ona u stvari heroj slobodne misli u Srbiji, borac za demokratiju i lučonoša sveopštih promena na bolje u Srbiji. utrkivali su se poslanici naprednjaka ko će više da pohvali Gordanu Čomić.

Dakle, to je, nažalost, naša tužna realnost i, po našem mišljenju, trebalo bi, prvo, da uvažimo sve građane Srbije na isti način. Smatramo, uz dužno poštovanje, da gospođa Rakić, ni gospođa Čomić nisu vredniji od bilo kog drugog poslanika i da treba Narodna skupština i vladajuća većina da ima aršin prema svima isti i da uvažite više od 100.000 građana Srbije koji su neku inicijativu potpisali, u ovom slučaju predlog SRS za ukidanje javnih izvršitelja.

Vi ne morate za to da glasate, ne morate sa tim da se slažete, ali morate da ih uvažite, da im pokažete da su svi u Srbiji jednaki, a ne da su jedni jednakiji od drugih, kao što sada imamo prilike da vidimo.

Ukoliko hoćete da rešite stvari u katastru i uopšte u Ministarstvu infrastrukture i saobraćaja, treba prvo da izvršite ključnu promenu zato što riba smrdi od glave i treba da smenite i procesuirate Zoranu Mihajlović, a onda posle toga da se bavite ostalim problemima.

Sve dok vi imate nekoga ko vam se otvoreno smeje u lice, kao što to radi Zorana Mihajlović kada sa čovekom koji je tek izašao iz pritvora organizuje konferenciju za štampu, smeje se istražnim organima i policiji u lice, i vama, kao što je to bio slučaj sa ovim Poledicom, šta ćete vi tu da očekujete, bilo kakav progres. Dakle, to je infantilno. Neće doneti ništa od velikog značaja Srbiji. Mišljenje bi trebalo da bude drugačije i trebalo bi da se razgovara o suštinskim problemima.

Hvala, gospodine Šešelj.
Dragan Savkić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Radi prave informacije građana Republike Srbije i zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, katastar nije ovako kako je prethodna govornika rekla, da katastar vrši promenu namene zemljišta iz građevinskog u poljoprivredno. To nije njegova nadležnost. Katastar vrši tu promenu zemljišta na osnovu odluke nadležnog organa, a to je opština ili neki drugi organ koji je doneo pravosnažnu odluku, a katastar samo izvrši sprovođenje promena na dotičnim katastarskim parcelama. Zahvaljujem se.

Hvala, kolega Savkiću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.