Hvala, gospođo Rakić.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta.
Izvolite.

Šteta što su ti ljudi bili kod vas, jer vi očigledno to ne znate.

Dakle, rekoh, hajde da ponovim, svako to rešenje je bilo kroz tužbu, reviziju stiglo do Ustavnog suda i svako rešenje je u skladu sa zakonom. Kako možete da kažete da smo mi prodavali tuđe zemljište? To je takva laž da je to zaista zaprepašćujuće. Zemljište koje smo mi prodavali ljudima je opštinsko zemljište. U Busijama konkretno zemljište je bilo poljoprivrednog dobra „Napredak“ iz Stare Pazove. Mi smo toj firmi isplatili tačno onoliko novca koliko su oni tražili i oni su tim novcem kupili istu količinu zemljišta u Pazovi, obnovili poljoprivredne mašine, platili nekoliko zaostalih plata. Mi smo dali dokumentaciju da se to zemljište prenese na opštinu, da bi se sa opštine prenosilo na te ljudi koji su rešenjem dobijali, jer tada nisu bili ugovori, tada su bila rešenja o dodeli građevinskog, odnosno poljoprivrednog zemljišta.

Ali, znate, treba nekad nešto i znati, a ne samo reći, zamislite, kaže – vi ste prodavali tuđe zemljište. Šta smo mi, lopovi? Mi lopovi, je li?

(Katarina Rakić: Ja to nisam rekla. )

Molim vas, lopovi su u vašim redovima, lopov je Zorana koju vi ovde zastupate, lopov je Poledica, lopov je Jevtić.

Gospođo Radeta, nemojte baš tako teške kvalifikacije.
(Katarina Rakić: Sami ste sebi dodelili epitet.)

Kolega potpredsedniče, kako se u vašem okruženju zove neko ko je pod krivičnom prijavom, u pritvoru zato što je, šta, ukrao državno, ukrao neke milione železnice? To se kod nas kaže – lopov. Izvinite, ako imate neki drugi izraz.

Nije izraz, nego jednostavno gospođa Rakić se nije tako izrazila. Nije vas tako kvalifikovala stvarno, a vi ste celu njihovu poslaničku grupi. Mislim da nije korektno. Ona je bila vrlo korektna stvarno.
(Vjerica Radeta: Ona je samo rekla da smo prodavali tuđe.)
Ali nije eksplicitno rekla, znate i sami.
Idemo dalje.
Narodni poslanik Neđo Jovanović se javio po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Imajući u vidu jednu zaista konstruktivnu raspravu, u načelu, kada smo načelno raspravljali o ovom zakonu, odnosno predlogu zakona ja sam nekoliko činjenica istakao za koje sam smatrao da su jake bitne radi pravne sigurnosti građana Republike Srbije. Jako mi je drago što je predlagač zakona te moje sugestije prepoznao kao krajnje dobronamerne i kvalitativne u odnosu na postojeći, odnosno predloženi tekst zakona.

U tom smislu izražavam i poštovanje i zahvalnost za razumevanje poboljšanja kvaliteta zakona koji je svakako učinjen na taj način što je Odbor prihvatio ono što smo u raspravi konstatovali kao dobro, što je odborskim amandmanom učinjeno nešto, što sada zakon u praktičnoj primeni čini daleko efikasnijim, a građane Republike Srbije daleko više pravno zaštićenim.

Konkretno sada pravnu zaštitu ne uživaju samo poverioci iz tzv. obligacionih odnosa gde su u pitanju štete koje se poveriocima čine nezakonitim postupanjima dužnika ili postupanjima dužnika koji podrazumeva raspolaganje imovinom koja je predmet izvršenja ili može biti predmet izvršenja i onda poverioci ostaju bez mogućnosti da naplate svoja potraživanja. To nije bilo sporno kada je u pitanju obuhvat ovog zakona, ali je predlagač prihvatio i razumeo potrebu da se taj krug lica proširi, odnosno da sada istu vrstu pravne zaštite imaju i poverioci i u stečaju.

Dakle, kako u pogledu stečajnog, tako i u pogledu vanstečajnog pobijanja sada su poverioci zaštićeni zato što će zabeležbom odgovarajućom zabeležbom, odgovarajućeg tereta građani Republike Srbije imati pravo da se zaštite od svih onih koji bilo punovažnim pravnim radnjama ili drugim pravnim radnjama mogu dovesti do štetnih posledica zbog kojih poverioci imaju i razlog i pravni interes da traže, prevashodno, zakonsku zaštitu.

Ono što je uvažen koleginica Rakić, dobro, jeste i činjenica što ste razumeli i prihvatili i drugu dobronamernu sugestiju, a to je da se obuhvatom zabeležbi na neki način sistematizaciju, odnosno normira i ono što je bilo propušteno, a to su ne samo ugovori koji se vezuju za bračne partnere, odnosno bračni ugovori ili predbračni ugovori, već i ugovori kojim se reguliše imovina stečena u toku trajanja braka, odnosno bračna tekovina i to kako u odnosu na bračne tako i u odnosu na vanbračne partnere.

Naravno i ova vrsta zabeležbe ima i te kako veliki pravni značaj jer dovodi do daleko većeg stepena pravne sigurnosti onih na koje se zabeležba odnosi. Zaista, u tom pravcu jedna iskrena zahvalnost za razumevanje za potrebu dopune zakona u ovom delu.

Ostaje ono u čemu smo se saglasili ali očigledno je da ne možemo prekoračivati, odnosno prekoračiti granice Predloga zakona, a to podrazumeva dalju borbu da se novim zakonskim predlozima doprinese nečemu što podrazumeva normiranje onoga što do sada nije normirano. Prevashodno, da daleko veći akcenat stavimo na brisovnu tužbu koja je kao pravni institut imala svoju i ulogu i značaj u pravnom saobraćaju i u pravnom sistemu, ali u svakom slučaju to brisovnoj tužbi treba daleko veći značaj posvetiti u nekom budućem periodu.

Sada da ne bi bilo ni demagogije ni licemerja mi smo svesni problema sa katastrom, mi smo svesni problema koji su generisani iz katastra, ali isto tako moramo da pozovemo i građane da obrate pažnju da su u obavezi da sami sebe zaštite i da ta tzv. lična odgovornost građana doprinosi da se i katastar ustroji na daleko bolji način. Zašto ovo govorim?

Godine 2010. je stupio na snagu Zakon o javnom uvidu nepokretnosti, odnosno stavljanju na javni uvid nepokretnosti u Republici Srbiji. Tada su se na javni uvid koji je katastar oglasio i koji je u dužem vremenskom trajanju bio na raspolaganju građanima Republike Srbije da se jave u organizacione jedinice službi za katastar nepokretnosti po lokalnim samoupravama, da stave primedbe na faktično stanje, odnosno stanje katastra. Nije se odazvao onaj broj građana koji je bio očekivan da se odazove, zbog čega je na žalost katastarsko stanje u odnosu na faktičko stanje ostalo u suprotnosti, tako da, nije izvršeno upodobljavanje faktično stanja i katastarskog stanja. Građani Republike Srbije tu posledicu i danas trpe, ali moramo priznati, polazim i od sebe i od svih nas zajedno da u tom smislu moramo preuzeti jedan deo lične odgovornosti.

Ono što sam u načelnoj raspravi istakao želim da akcentiram još jednom, da još jednom pojačam našu svest o obavezivanju povećanog stepena pravne sigurnosti građana Republike Srbije i u tom smislu da apelujem i na vas koji možete da utičete na katastar, da se svi javni podaci, s obzirom na načelo pouzdanosti u javne knjige obezbede kao dostupnim svim građanima Republike Srbije. Naravno, jedan pomak je učinjen ovim zakonom. Ne mislim da je to u celosti zato što je onaj ugovor koji je trebao davno da bude zaključen sa advokaturom izostao.

Advokati kao punomoćnici stranaka moraju imati pristup svim podacima katastra, jer se ti podaci katastra koriste u sudskim postupcima, koriste se u pravcu zaštite građana kao stranaka, ne samo u postupcima pred sudom već i u postupcima pred drugim državnim organima. I ukoliko advokatura i advokati kao punomoćnici nemaju pristup tim podacima na adekvatan način, a to podrazumeva efikasno, brzo, tačno i ono što je najvažnije profesionalno pružanje usluge advokaturi u smislu dostupnosti ovim podacima o kojima sam govorio onda je logično da građani Republike Srbije ne mogu uživati onaj stepen pravne sigurnosti koji zaslužuju i koji je neophodno potreban da im država obezbedi.

Mislim da u tom pravcu sledeći zakonski predlog, nadam se, možda i dopune vašeg zakona koji ste predložili, odnosno o kome danas raspravljamo, treba zaista da obuhvati i ove činjenice i ove okolnosti, da ih sistematizuje, da ih normira i da na taj način građanima Republike Srbije, naše države pokažemo našu apsolutnu spremnost za njihovu pravnu sigurnost i da im tu pravnu sigurnost obezbedimo.

Naravno, advokatura u ovom delu daje ogroman doprinos imajući u vidu činjenicu da i kod pružanja besplatne pravne pomoći građani one kategorije, one strukture koji tu besplatnu pravnu pomoć uživaju sa aspekata odredaba zakona o pružanju besplatne pravne pomoći, moraju imati apsolutnu sigurnost kada je primena zakona u pitanju, odnosno zakona koji ste vi predložili, ali i kada su u pitanju zakoni o kojima ćemo verovatno, nadam se vrlo skoro raspravljati. Sve ovo što sam ukazao je krajnje dobronamerno, obuhvatiće sve tim novim zakonom.

Zahvaljujem se još jednom na razumevanju i doprinosu da se prihvatanjem sugestija, naravno i kritika, jer nisam bio ni u kom slučaju pod bilo kakvom rezervom da je ne iznesem, kritiku. Naprotiv, izneo sam ono što kritički treba izneti i drago mi je da je uvaženo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima, predlagač, Katarina Rakić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinković.

Takođe, zahvaljujem i vama gospodine Jovanović, daleko od toga da smo mi to kritički shvatili, a upravo i vidite da smo upravo onako kako smo razgovarali u danu u načelnoj raspravi i tako i uradili, sada kada su amandmani u pitanju i integrisali smo sve ono što ste predložili, a nije izašlo iz teksta obuhvata samog predloga zakona, u danu za glasanje naći će se kao sastavni deo zakona.

Takođe, želim da vam se zahvalim na tome što iz samog vašeg govora razumela sam i to da prihvatate to da zakoni treba da se menjaju ukoliko ima neko bolje rešenje, a konkretno ste naveli da advokati treba da budu, a to je već predloženo, mislim od iduće 2021. godine, ali eto, neka ide vaš predlog da to možda bude ranije, ali svakako to je upravo ono o čemu sam ja govorila, napredak u našem zakonodavstvu i da je najgore nešto imati loše zakone na snazi i raditi po lošim zakonima.

Kada govorimo o zabeležbama, ja bih se tu samo vratila na, po meni, ne lošu nego najgoru stvar koja se godinama unazad dešavala a svakako je bila produkt zakona iz 2009. godine, a to je zabeležba koju je katastar imao, tačnije morao da upisuje, a odnosila se na zabeležbe tužbe, a nije precizirala ko su ljudi koji imaju pravo da budu upisani, tačnije imaoci prava da podnose tužbe čije zabeležbe upisujete na zemljištu. Mi smo tome stali na put donevši autentično tumačenje 15. maja 2017. godine, a sada je to autentično tumačenje i integrisano u sam tekst zakona, a samo ću objasniti ovde o čemu se konkretno radi.

Po Zakonu iz 2009. godine, praktično, svako onaj ko povede tužbu na određenoj parceli, katastar je imao obavezu da tu tužbu upiše kao zabeležbu. Katastar uopšte nije proveravao ima li taj ko je podneo tužbu uopšte bilo kakvo stvarno pravo na vašoj parceli. To znači, ukoliko ste vi želeli da prodate kuću, oglasili je da je prodajete, otvorite sutra katastar i vidite - neko je podneo nekakvu tužbu, a da vi tog nekog uopšte ne poznajete. I šta se dešavalo?

Često se dešavalo to da su ljudi dobijali mejlove, pisma, poštu, da, eto, mogu povući tu tužbu za koju uopšte i ne znaju odakle je, uz određenu nadoknadu. Tako nešto smo imali i na određenim parcelama gde su ljudi hteli da grade zgrade, odnosno da kupuju stanove, odjednom su se pojavljivali neki koji su podnosili tužbe, navodno govoreći da prethodni vlasnici njima nešto duguju i građani onoga trenutka, recimo, ako su podigli kredit od banke, banka je sva sredstva povlačila, odnosno, ukoliko su aplicirali, naravno, banka nije želela da odobri kredit ukoliko na zemljištu postoji bilo kakva zabeležba tereta.

Nadam se da će građani ubuduće imati mnogo, mnogo olakšice, u smislu da neće uopšte dolaziti u situaciju da na svojoj parceli vide zabeležbu lica koja uopšte nemaju prava na to, a još gore od toga, da od takvih lica budu i ucenjeni. Hvala vam.

Hvala, gospođo Rakić.
Pretpostavljam replika, gospodine Jovanoviću? (Da)
Reč ima Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Naravno da se možemo potpuno saglasiti sa činjenicom da je obuhvat zabeležbi sada širi i ni u kom slučaju zbog građana Republike Srbije taj obuhvat zabeležbi ne treba sužavati.

Nažalost, tendencija od 2008. godine, odnosno 2009. godine, jeste bila sužavanje obuhvata zabeležbi, zbog toga što se smatralo da je sud kroz privremene mere ovlašćen da dopunski zaštiti stranke u postupku.

Tačno je, bilo je zloupotreba kada je u pitanju zabeležba tužbe. Apsolutno stoji nedorečenost, nepreciznost, sve ono što je prouzrokovalo probleme u službi za katastar nepokretnosti. Međutim, isto tako je tačno da je kasnije vršena zabeležba spora po tužbama koje su bile stvarno pravne prirode, odnosno tužbe za utvrđivanje prava svojine, tužbe za uzurpacije, odnosno vraćanja nepokretne imovine ukoliko je ista uzurpirana, konkretno se radi o katastarskim parcelama. Te okolnosti, te činjenice su pravile ogroman problem u katastru. I na sreću, mi ih ispravljamo. To je dobro.

Ali, isto tako, ni u kom slučaju ne treba stati na tome da smo sada sa ovim predlogom koji je dobar, kvalitetan, završili sa svim onim što podrazumeva upis zabeležbi u katastar. Moramo ga proširiti. Nije u pitanju samo raspolaganje imovinom. Nije u pitanju samo raspolaganje nepokretnostima otuđenjem, davanje u zakup, poklon, itd. U pitanju su sva druga raspolaganja, opet stvarno pravne prirode.

I u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji se ovde kritikuje zbog javnih izvršitelja, stoji veliki broj taksativno navedenih i privremenih mera i mera obezbeđenja, koje takođe uživaju potrebu da uđu u zabeležbu, da se evidentiraju u katastru. Zašto? Zbog toga što jednog dana neko od nas koji ovde sedi, neko od građana Republike Srbije koji nas gledaju ili ne gledaju, može doći u problem upravo zbog toga što se ne zna da taj teret u katastru postoji. A onda će kupac, ne znajući da taj teret postoji, kupiti nepokretnost pod teretom, bez obzira kakav je teret u pitanju.

Jer, mi imamo jednu predrasudu da su tereti samo hipoteke. Nisu. Postoji niz tereta koji mogu da izazovu određene probleme u pravnom saobraćaju, u pravnom prometu i ako se za to ne zna, a ne može da se zna ako nije izvršen upis zabeležbe u katastru, onda potencijalno bilo ko od nas može da trpi određene neprijatnosti, pa čak i štetne posledice.

Zbog toga apelujem samo da budući zakonski predlozi, sa čim se potpuno slažemo, imaju i ovaj obuhvat o kojem sam ja govorio, u svom normiranju sadržano. Ništa više.