Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, svakodnevno smo svedoci da po ko zna koji put predsednik Crne Gore Milo Đukanović traži alibi za odgovornost zbog velikog narodnog nezadovoljstva isprovociranog nakaradnim Zakonom o verskim zajednicama.
Sada gospodin Đukanović ističe nekakav deformitet u srpskom nacionalizmu i navodnom mešanju Srbije, pa čak i nekom navodnom uticaju Srbije na promenu vlasti u Crnoj Gori. Naravno, radi se o notornim neistinama koje se plasiraju u kontinuitetu. Sa druge strane, predsednik države Aleksandar Vučić i šef naše diplomatije Ivica Dačić su veoma jasno stavili do znanja da se Srbija nikada neće, niti se mešala u unutrašnje stvari Crne Gore, ali će i te kako dosledno, principijelno i kategorično se boriti za prava Srba u Crnoj Gori, koja su nesumnjivo iz dana u dan sve ugroženija i gde Srbi iz dana u dan u Crnoj Gori, a ima ih, podsetiću, blizu 30%, trpe razne neprijatnosti.
Sa druge strane u Srbiji takav status Crnogorci nikada nisu imali niti će imati. Imaju potpuno ravnopravni status sa svim ostalim narodima u našoj državi. Dakle, ne postoji srpski nacionalizam u Crnoj Gori, ali je zato i te kako izražen i više nego ikada izražen crnogorski nacionalizam, čak do te granice da se ugrožavaju elementarna, ali i univerzalna prava, kao što su pravo na veroispovest.
Ono što brine i to je pitanje koje ću postaviti Vladi Republike Srbije, jeste činjenica da se u zadnje vreme afirmiše navodna mogućnost da se vojska Crne Gore aktivira navodno u očuvanju javnog reda i mira u Crnoj Gori, a logično je da je to tendencija koja podrazumeva uticaj ili pritisak na sve slobodoljubive građane Crne Gore koji mirno protestuju na litijama koje se kontinuirano organizuju protiv ugrožavanja svih univerzalnih prava čoveka, pa i prava na veroispovest. Čak se u tom pravcu ide dotle da se traži podrška specijalnih jedinica iz Prištine.
Postavlja se pitanje koliko su ovakve, možemo slobodno reći pretnje, ozbiljne? Jednostavno, u Srbiji nikom ne pada na pamet da se situacija radikalizuje. Naše rukovodstvo mirnim putem, na miran način će dosledno tražiti rešenje svih spornih pitanja, pa i najozbiljnijeg pitanja koje se tiče ugrožavanja prava na veroispovest, koje je eklatantan primer ugrožavanja u Crnoj Gori, nažalost već duže vreme.
Moje drugo pitanje postavljam Ministarstvu zaštite životne sredine. Odnosi se na vodosnabdevanje u Republici Srbiji, imajući u vidu da postoji jedna činjenica koja se ne može dovoditi u sumnju, a to je da vodovod i vodovodni objekti, kao što su kaptaže, prihvati vode itd. gde je na iste objekte povezan veći broj domaćinstava, imaju probleme u vodosnabdevanju zbog nemogućnosti održavanja i upravljanja. Po Zakonu o vodama, ukoliko je veći broj korisnika priključen na takve vodoprivredne objekte, dolazi se u situaciji da se ne mogu troškovi održavanja u svakom slučaju isfinansirati na način koji podrazumeva uredno snabdevanje vodom.
Po istom zakonu lokalne samouprave su dužne da preuzmu upravljanje i održavanje, međutim, imajući u vidu nemogućnost resursa finansijskih sredstava i svega ostalog što prati održavanje vodoprivrednih objekata, uglavnom lokalne samouprave ne preuzimaju upravljanje i održavanje takvih vodoprivrednih objekata.
Postavlja se pitanje da li mogu da se iz projekata obezbede dodatna sredstva koja bi omogućila lokalnim samoupravama da vodoprivredne objekte održavaju i preuzimaju iz prigradskih naselja. Na Zlatiborskom okrugu su eklatantni primeri nemogućnosti vodosnabdevanja u okolini Užica, mesne zajednice LJubanje, Sevojna, Lužičke dolina itd. gde bi se dodatnim sredstvima i dodatnom finansijskom pomoći omogućilo da se vodosnabdevanje ustroji na način koji podrazumeva zadovoljenje svih korisnika sa potrebama koje su elementarne, a nesumnjivo je da je jedna od najelementarnijih potreba, potreba čoveka za vodom.
U tom smislu i završavam ovo pitanje, smatram da bi resorno ministarstvo, eventualno preko određenih projekata pomoglo onim lokalnim samoupravama, naročito nerazvijenim lokalnim samoupravama na teritoriji Republike Srbije koje nisu u mogućnosti, da finansijski izdrže ovaj, da ga nazovemo, teret. Hvala.
