Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvadeset šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 62 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Narodni poslanik Vjerica Radeta ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS već godinama upozoravaju i Aleksandra Vučića i Anu Brnabić na štetočinsko delovanje Zorane Mihajlović u Vladi Republike Srbije. Uporno pitamo i ponavljamo - kada će ta osoba da bude sklonjena iz Vlade zbog svega što tamo radi, što radi na štetu interesa Srbije i građana Srbije?

Već svi u Srbiji znaju za čuvene Zoranine torbe koje koštaju između 2.000 i 5.000 evra, za broš od 5.000 evra, za privezak od 3.000, za ogrlicu koju je platila 14.000 evra, ali tu je dobro prošla, to je bilo sniženje, redovna cena je 42.000 evra. Svi znaju za krađu 300.000 evra iz budžeta Republike Srbije za američki „Behtel“. Svi znaju za njenu krađu sa vladine kartice koju je pokušala da prikrije, pa kada je u javnosti otkriveno da je donji veš kupovala parama iz budžeta, onda je jedan deo toga novca vratila i niko je nije pitao kako je ona to mogla tu količinu novca odjedanput da vrati.

Što se tiče tog dela vezano za njeno kriminalno delovanje to će svakako, verovatno, biti tema i nadležnih organa, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da su njeni najbliži saradnici pohapšeni ili se brane sa slobode, da su nju direktno optužili da su njoj davali deo mita koji su uzimali.

Postoji još nešto što je jako opasno, a to je činjenica da je Zorana Mihajlović strano telo u Vladi Republike Srbije, odnosno da je bukvalno špijun u Vladi Republike Srbije. U tom smislu treba podsetiti na činjenicu da je ona dovela tadašnjeg američkog ambasadora Skota u Vladu Republike Srbije i da je on stajao ispod srpske zastave i na tom mestu ispod te zastave rekao da je Kosovo republika i ona se pri tome smejala osmehom od uva do uva. Pri tome je, što je verovatno nepoznato u svetu, bila lični prijatelj američkog ambasadora, verovatno nepoznato u svetu da se uspostavi lična veza između ambasadora neke zemlje i nekog člana Vlade.

To što je paralisala rad katastra za godinu dana takođe govori o tome da ona, zapravo radi protiv države i protiv Vlade, čiji je član.

Poznato je takođe njeno zalaganje za izručivanje Srba Haškom tribunalu. Bila je jedina kada je svojevremeno Hag tražio da se Šešelj vrati, tribunal tražio da se Šešelj vrati u Hag, ona je bila jedina u Vladi koja je na tome insistirala i glasala za to.

Najnovije što se desilo, a vezano je za Haški tribunal, što potvrđuje naš stav da je Zorana Mihajlović špijun, jeste ono što se ovde desilo pre desetak dana. Ona je tada ovde rekla da ćemo Petar Jojić i ja biti izručeni Haškom tribunalu. Juče se pojavila vest da je zaista Žalbeno veće Haškog tribunala donelo odluku da se Petru Jojiću i meni sudi u Hagu zbog nekog naravno izmišljenog dela koje nikada nije postojalo, a Zorana je tada znala ono što, valjda, cela Srbija zna, da bi izručivanje naše Hagu bilo suprotno Ustavu Republike Srbije i suprotno odluci, odnosno rešenju Višeg suda u Beogradu koje je pravosnažno i kojim je utvrđeno da nema pravnog osnova za naše izručivanje.

Ono što je ovde interesantno jeste kako je Zorana Mihajlović pre deset dana znala da će Haški tribunal doneti odluku da se Petru Jojiću i meni sudu u Hagu.

Naše pitanje upućujemo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i predsedniku Vlade Ani Brnabić - da li su i oni za to znali ili je to bilo ekskluzivno saznanje Zorane Mihajlović, a ako njih dvoje nisu za to znali, onda ponavljamo svoje pitanje – do kada će taj špijun i taj kriminalac koji se zove Zorana Mihajlović sedeti u Vladi Republike Srbije? Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Predrag Jelenković.

Hvala predsednice.

Upućujem predlog Ministarstvu kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

Na osnovu diskusije povodom zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ sa ministrom stekao se utisak da postoji razumevanje za rešavanje ovog predloga.

Socijaldemokratska partija Srbije, kao što je opšte poznato, se zalaže za doslednu borbu protiv fašizma, fašističkih ideja, šovinizma, ksenofobije i antisemitizma. Iako je Srbija podnela velike žrtve u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu ipak mnogi memorijalni centri u Srbiji su neadekvatno sagledani, odnosno neadekvatno sačuvani, a da se ne neki od njih nalaze u devastiranom stanju.

Socijaldemokratska partija Srbije je prilikom usvajanja Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ govorila o značaju očuvanja sećanja borbe protiv fašizma, kao i o žrtvama stradanja te istorijske epohe. Mi smo tada spomenuli i ostale memorijalne centre van Beograda, koji su istorijski vezani za događaje tog perioda, kao što su na primer Logor na Crvenom krstu, „12. februar“ u Nišu, „Šumarice“ u Kragujevcu, „Bagdala“ u Kruševcu i ostali.

Predložili smo da svi oni ostali dobiju poseban status, odnosno status od nacionalnog značaja. Na taj način bi se sa jasnim planovima, programima i definisanim strategijama sačuvali spomenici koji svedoče o strašnim vremenima koja su za nama. To pre svega zaslužuju žrtve bez obzira da li su pitanju Srbi, Jevreji, Romi ili bilo koji drugi narod.

Opšte je poznato da neke lokalne samouprave nemaju dovoljno sredstava za održavanje, a kamoli za funkcionisanje i otvaranje prema posetiocima, pa u tom smislu bi u svakom budžetu resornog Ministarstva kulture, informisanja došlo do povećanja pozicije kulturne baštine.

Sa tim u vezi predlažemo inicijativu za formiranje mreže memorijalnih centara Srbije, poput mreža ustanova zaštite nepokretnih kulturnih dobara. Formiranjem mreže memorijalnih centara Srbije dao bi se poseban značaj očuvanju kulturne baštine ove zemlje i poslala poruka svetu i svima onima koji su učestvovali u borbi protiv fašizma.

Takođe, sređivanjem, održavanjem i korišćenjem mreže memorijalnih centara, edukativnim, odnosno vaspitno-obrazovnim pristupom šaljemo poruku generacijama koje dolaze. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Tatjana Macura.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Moje pitanje danas upućujem predsednici Vlade i ministarki pravde.

Naime, ovih dana, tačnije 19. marta treba da istekne mandat jednoj komisiji koja je formirana pre dve godine. Radi se o komisiji koja treba da ispita postupanje državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Republici Srbiji.

Mi, kao što nam je svima poznato, na dnevnom redu ovog zasedanja imamo i Predlog zakona koji bi trebao donekle da reši pitanje nestale dece u Srbiji i ovo nije prvi zakonski akt i prva obaveza koju je Vlada Republike Srbije preuzela na sebe.

Ono što mene danas interesuje jeste upravo rad ove komisije koja je pre dve godine formirana. Ova komisija ima zadatke, između ostalog, ona treba da utvrdi plan i dinamiku prikupljanja činjenica i utvrđivanja drugih okolnosti koje su u vezi sa istragama o prijavljenim slučajevima nestale dece u Republici Srbiji i da u tu svrhu ostvari saradnju sa organima nadležnim za vođenje istraga, da na osnovu dobijenih informacija i sagledanih okolnosti u vezi sa vođenim istragama sačini pregled dosadašnjeg toga vođenja istraga, da pripremi mišljenje o delotvornom načinu na koji bi se vođenje istrage moglo unaprediti i da u tu svrhu predloži konkretne mere koje bi trebalo preduzeti.

Dakle, ja vas podsećam da je izostala javna rasprava u vezi sa Predlogom zakona koji se nalazi na dnevnom redu i da je ista ova Komisija imala obavezu da na svakih 60 dana u toku svog mandata podnosi izveštaj o svom radu Vladi Republike Srbije i nadležnim odborima. Kao članica nekoliko nadležnih odbora koji bi trebalo da se bave ovom temom ja još ni jednom za vreme ovog mandata, a on je četiri godine, dakle, za vreme dvogodišnjeg mandata ove Komisije nisam imala prilike da se sretnem ni sa jednim jedinim izveštajem koji je ova Komisija podnela Narodnoj skupštini Republike Srbije.

S tim u vezi, dakle, moje pitanje glasi – kada će Komisija, i bilo bi dobro da to uradi, s obzirom da se Predlog zakona nalazi na dnevnom redu ovog zasedanja, da se to učini što je moguće pre, podnese izveštaj Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije do kakvih je zaključaka došla, kako bismo mi mogli na pravi način u danima koji dolaze da raspravljamo o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se.

Postaviću nekoliko pitanja što se tiče problema naših ljudi koji su na jugoistoku Srbije, konkretno Niš, Svrljig i ta okolina.

Prvo pitanje – Niška Vojna bolnica, ili Vojna bolnica u Nišu, kada će se potpisati ugovor sa RFZO, vezano za lečenje pacijenata, civilnih lica u Niškoj Vojnoj bolnici? Baš zbog toga što imamo veliko poverenje u vojno zdravstvo, u vojnu medicinu, u ljude, u doktore koji rade u Vojnoj bolnici, zbog toga je. To je pitanje velikog broja ljudi – kada će se potpisati taj ugovor? Gde će i kada će moći naša civilna lica da se leče u Vojnoj bolnici u Nišu?

To je jedno pitanje i očekujem da će to biti vrlo brzo rešeno, baš zbog naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a koji žele da se leče u Vojnoj bolnici, zato što imamo stvarno veliko poverenje u zdravstvo i ljude koji rade u Vojnoj bolnici.

Što se tiče drugog pitanja, ono se tiče „Železnice Srbije“. Inače svi se sećamo prošle godine, vremena kada se veći broj cisterni prevrnuo u delu puta od Niša prema Svrljigu, tačnije to je bilo selo Jasenovik. To je selo koje se nalazi između Niša i Svrljiga, gde pamtimo i vreme kada je bila evakuacija ljudi zbog veoma opasnih hemijskih sastojaka koji su bili u tim cisternama. Tada su bili na licu mesta predstavnici „Železnice“, nadležna ministarka, gde je tada ljudima obećano da zbog potrebe popravke pruge, inače mogu da kažem da se pruga u tom delu radi stvarno punim intenzitetom, radi se onako kako treba, na najbolji način, dogovoreno je tada sa mesnom zajednicom, predstavnici ministarstva i predstavnici grada, da se u selu Jasenovik i selu Matejevac odrade pružni prelazi, da tamo bude osiguran prelaz, da to važi na celoj deonici od Niša prema Svrljigu, prema Knjaževcu da se urade pružni prelazi.

Pitanje je, dogovoreno je sa meštanima i sa mesnom zajednicom da se u selu Jasenovik, kako u selu Jasenovik i u drugim selima da se uradi preko Ministarstva saobraćaja putevi kroz selo, zbog velikog opterećenja saobraćaja zbog popravke ove železnice došlo je do oštećenja kolovoza u samom selu. Ja sam bio u razgovoru sa meštanima i ja sam to obećao i sada to pitanje postavljam i pitam – kada će se uraditi kroz selo Jasenovik obećana deonica puta, da se popravi put, rekonstruiše, stavi u funkciju?

Još jedno pitanje jeste, što se toga tiče isto, to je niskonaponska mreža. Jer je u selu urađena kompletna niskonaponska mreža, sve je odrađeno na adekvatan način, kako treba, ali nije stavljena u funkciju. Pitanje je za Elektrodistribuciju u Nišu – kada će se staviti u funkciju ta niskonaponska mreža? Kao što sam rekao, sve je odrađeno, samo treba da se poveže.

Još jednom, velika je stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, gde imamo problema sa niskonaponskom mrežom da se uradi ta niskonaponska mreža, da se promene bandere, da se postave trafoi da svi mi koji živimo tamo imamo isti napon struje i da na taj način, pošto smo mi stvarno redovne platiše, da u svakom delu našeg jugoistoka Srbije ima ista napon struje, ista snaga i da to sve bude urađeno kako treba.

Još jednom, ja očekujem da će ovo biti rešeno. Siguran sam da ćemo i u narednom periodu imati rešenje za Vojnu bolnicu u Nišu, da bude potpisan ugovor, da se uradi ova putna infrastruktura.

Još jednom napominjem da se železnica radi punim intenzitetom, punom snagom, da će biti kako treba.

Još jednom, očekujem odgovor – kada će biti odrađen ovaj deo puta kroz selo Jasenovik, da se urade pružni prelazi kroz selo Malče, odnosno kroz selo Matejevac i kroz opštinu Svrljig, to je selo Prekonoga, selo Niševac. Tu su pružni prelazi koji su veoma frekventni, gde je bilo neželjenih stvari, gde je bilo i smrtnih slučajeva, gde su zbog saobraćajnih nezgoda ljudi ginuli.

Još jednom, mislim da je bitno za sve nas bezbednost ljudi, u prvom planu, a tada sve ostalo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, svakodnevno smo svedoci da po ko zna koji put predsednik Crne Gore Milo Đukanović traži alibi za odgovornost zbog velikog narodnog nezadovoljstva isprovociranog nakaradnim Zakonom o verskim zajednicama.

Sada gospodin Đukanović ističe nekakav deformitet u srpskom nacionalizmu i navodnom mešanju Srbije, pa čak i nekom navodnom uticaju Srbije na promenu vlasti u Crnoj Gori. Naravno, radi se o notornim neistinama koje se plasiraju u kontinuitetu. Sa druge strane, predsednik države Aleksandar Vučić i šef naše diplomatije Ivica Dačić su veoma jasno stavili do znanja da se Srbija nikada neće, niti se mešala u unutrašnje stvari Crne Gore, ali će i te kako dosledno, principijelno i kategorično se boriti za prava Srba u Crnoj Gori, koja su nesumnjivo iz dana u dan sve ugroženija i gde Srbi iz dana u dan u Crnoj Gori, a ima ih, podsetiću, blizu 30%, trpe razne neprijatnosti.

Sa druge strane u Srbiji takav status Crnogorci nikada nisu imali niti će imati. Imaju potpuno ravnopravni status sa svim ostalim narodima u našoj državi. Dakle, ne postoji srpski nacionalizam u Crnoj Gori, ali je zato i te kako izražen i više nego ikada izražen crnogorski nacionalizam, čak do te granice da se ugrožavaju elementarna, ali i univerzalna prava, kao što su pravo na veroispovest.

Ono što brine i to je pitanje koje ću postaviti Vladi Republike Srbije, jeste činjenica da se u zadnje vreme afirmiše navodna mogućnost da se vojska Crne Gore aktivira navodno u očuvanju javnog reda i mira u Crnoj Gori, a logično je da je to tendencija koja podrazumeva uticaj ili pritisak na sve slobodoljubive građane Crne Gore koji mirno protestuju na litijama koje se kontinuirano organizuju protiv ugrožavanja svih univerzalnih prava čoveka, pa i prava na veroispovest. Čak se u tom pravcu ide dotle da se traži podrška specijalnih jedinica iz Prištine.

Postavlja se pitanje koliko su ovakve, možemo slobodno reći pretnje, ozbiljne? Jednostavno, u Srbiji nikom ne pada na pamet da se situacija radikalizuje. Naše rukovodstvo mirnim putem, na miran način će dosledno tražiti rešenje svih spornih pitanja, pa i najozbiljnijeg pitanja koje se tiče ugrožavanja prava na veroispovest, koje je eklatantan primer ugrožavanja u Crnoj Gori, nažalost već duže vreme.

Moje drugo pitanje postavljam Ministarstvu zaštite životne sredine. Odnosi se na vodosnabdevanje u Republici Srbiji, imajući u vidu da postoji jedna činjenica koja se ne može dovoditi u sumnju, a to je da vodovod i vodovodni objekti, kao što su kaptaže, prihvati vode itd. gde je na iste objekte povezan veći broj domaćinstava, imaju probleme u vodosnabdevanju zbog nemogućnosti održavanja i upravljanja. Po Zakonu o vodama, ukoliko je veći broj korisnika priključen na takve vodoprivredne objekte, dolazi se u situaciji da se ne mogu troškovi održavanja u svakom slučaju isfinansirati na način koji podrazumeva uredno snabdevanje vodom.

Po istom zakonu lokalne samouprave su dužne da preuzmu upravljanje i održavanje, međutim, imajući u vidu nemogućnost resursa finansijskih sredstava i svega ostalog što prati održavanje vodoprivrednih objekata, uglavnom lokalne samouprave ne preuzimaju upravljanje i održavanje takvih vodoprivrednih objekata.

Postavlja se pitanje da li mogu da se iz projekata obezbede dodatna sredstva koja bi omogućila lokalnim samoupravama da vodoprivredne objekte održavaju i preuzimaju iz prigradskih naselja. Na Zlatiborskom okrugu su eklatantni primeri nemogućnosti vodosnabdevanja u okolini Užica, mesne zajednice LJubanje, Sevojna, Lužičke dolina itd. gde bi se dodatnim sredstvima i dodatnom finansijskom pomoći omogućilo da se vodosnabdevanje ustroji na način koji podrazumeva zadovoljenje svih korisnika sa potrebama koje su elementarne, a nesumnjivo je da je jedna od najelementarnijih potreba, potreba čoveka za vodom.

U tom smislu i završavam ovo pitanje, smatram da bi resorno ministarstvo, eventualno preko određenih projekata pomoglo onim lokalnim samoupravama, naročito nerazvijenim lokalnim samoupravama na teritoriji Republike Srbije koje nisu u mogućnosti, da finansijski izdrže ovaj, da ga nazovemo, teret. Hvala.