Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Ovim predlogom zakona se po prvi put jedinstveno za teritoriju Republike Srbije uređuje oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, vrši usklađivanje navedenih propisa sa Ustavom Republike Srbije i istovremeno se vrši kodifikacija svih propisa u ovoj oblasti.

Još od ranije je prisutna ideja da se zakonodavna materija iz ove oblasti uredi jednim propisom. Stavljanjem ovog predloga zakona na dnevni red Narodne skupštine, Vlada Republike Srbije je pokazala visok stepen zrelosti, vodeći računa o svojim ratnim herojima.

Predlogom zakona se suštinski i pravno-tehnički obuhvataju svi bitni elementi i kriterijumi za kategorizaciju korisnika prava, vrste prava i veća zaštita ovih grupacija građana. Građani o kojima govorimo su borci, vojni invalidi, civilni invalidi rata i članovi njihovih porodica.

Kroz pravnu zaštitu ovih kategorija građana afirmiše se trajna vrednost borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti, teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka zemlje. Zakon sadrži rešenja kako za budućnost, tako i za događaje u bližoj i daljoj prošlosti vezanih za ratna zbivanja i oružane akcije u miru.

Slobodarska tradicija srpskog naroda je skupo plaćena životima naših građana. O toj slobodarskoj tradiciji srpskog naroda na mnogim tribinama širom Srbije govori prof. Predrag Marković koji mlađim naraštajima prenosi nesebično svoje znanje, jer u neprestanoj trci za vremenom i profitom, čemu veći deo čovečanstva danas robuje, moramo sačuvati svoj identitet za buduće generacije koje dolaze.

Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove i bila agresor, već je uvek vodila oslobodilačke ratove. Oni koji su vodili te oslobodilačke ratove, dali su svoje živote, svoje zdravlje, svoje najmilije, da bismo mi živeli u slobodi. Kada su se borili za svoju zemlju nisu to radili zbog politike, već zbog ljubavi prema otadžbini.

Citiraću prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Citat: „Slike kako se odnosimo prema veteranima, ratnim i vojnim invalidima, slika je kojom govorimo i koliko poštujemo sami sebe i svoju državu i svoj narod“. Takođe je naglasio da je srpski narod uvek reagovao na nepravdu, čak i kada je to bilo na njegovu štetu i da se uvek nalazio u prvim redovima u borbi za slobodu protiv fašizma i imperijalizma.

Koristim ovu priliku da ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću čestitam dodeljenu mu Hilandarsku spomenicu za dobročinstvo i pomoć u vreme obnove manastira, kao i za zasluge u zaštiti odbrane državnih i nacionalnih interesa, koju je dobio tokom boravka u Solunu, gde je učestvovao na ministarskom sastanku. Na kraju posete Solunu ministar Ivica Dačić je posetio i srpsko vojničko groblje Zejtinlik, gde je položio venac i još jednom se poklonio senima srpskih vojnika koji su poginuli tokom proboja Solunskog fronta.

Na groblju ga je dočekao čuveni čika Đorđe Mihajlović koji već decenijama brine o humkama srpskih heroja. Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je obećao da će Ministarstvo pomoći da se on po ubrzanom postupku primi u srpsko državljanstvo i da mu se izda pasoš.

Predlog zakona o kome danas raspravljamo sadrži nova rešenja i znatan broj izmena za sprovođenje osnovnih materijalno-pravnih odredaba, kojima su uređeni uslovi za ostvarivanje prava u ovoj oblasti. Precizirani su određeni pojmovi i postupci za ostvarivanje prava, kao i kada ona prestaju. Dokazna sredstva, uslovi za korišćenje prava, jedinstvena evidencija podataka, kao i nadzor nad izvršenjem ovog zakona.

Zakonom su definisani koji su to korisnici čija se prava uređuju, a to su borci, ratni mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, članovi porodica palih boraca, umrlih vojnih invalida, lica koja su poginula ili umrla u vojsci i u miru, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata. Članom 2. ovog zakona propisano je da se prava utvrđena ovim zakonom zasnivaju na principu naknade štete i na principu nacionalnog priznanja.

Ovim zakonom predviđa se nova kategorija korisnika koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci koji su učestvovali u oružanim akcijama devedesetih, u ratu 1999. godine. Za ovu kategoriju korisnika propisuju se i nova prava. Osim zakonom propisanih prava, opština, grad, odnosno AP može svojim propisima, licima navedenim u prvom članu ovog zakona, utvrđivati i druga prava, npr. popust na komunalne usluge, besplatnu ili povlašćenu vožnju u javnom lokalnom prevozu, besplatno parkiranje, pravo dece na besplatne udžbenike i druge benefite, tj. utvrditi veći obim prava od obima prava predviđenih ovim zakonom, ako u svom budžetu obezbedi sredstva za te namene.

Ratovi su prošli, ostali su mnogi osakaćeni, oboganjeni mladići koji su srcem i dušom bez dvoumljenja branili svoju zemlju. Setimo se samo heroja sa Košara i mnogih drugih heroja koji su se borili na teritoriji AP KiM, kao i na teritoriji eks Jugoslavije, koji su braneći svoju zemlju, po ugledu na svoje pretke dali ruku, oči, a neki ono najvrednije, svoj život.

NJihov doprinos zemlji u kojoj mi danas živimo u slobodi je nemerljiv. Zato ovu društvenu kategoriju ljudi treba visoko poštovati i uvažavati na društvenog lestvici.

Videli su ovi ljudi i bili svedoci raznih ratnih užasa, a samo su svojoj deci i bližnjima hteli da obezbede bolju, sigurniju i slobodnu budućnost. Zato budimo ponosni na naše heroje i u ratu i u miru, ali i oni treba da budu ponosni na svoju Srbiju koja misli na njih.

Ovim zakonom upravo to i radimo, mislimo na njih i obezbeđujemo im prava na život dostojan čoveka. Zato kolege narodni poslanici, u danu za glasanje treba svako od nas da glasa za ovaj zakon, a poslanička grupa SPS će svakako to učiniti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Olivera Ognjanović.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice poslanici, mi danas govorimo o veoma važnom setu zakona, sporazuma koji će produbljivanjem i unapređenjem međunarodne saradnje dovesti do jačanja sistema bezbednosne, antikorupcijske, vojne i ekonomske grane u našoj zemlji.

Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju memoranduma o razumevanju o saradnji u borbi protiv korupcije, u okviru antikorupcijske inicijative jugoistočne Evrope sa protokolom o izmenama i dopunama Memoranduma, vidimo da je važenje memoranduma produženo na neodređeno vreme zato što je prepoznata potreba o regionalnoj saradnji u borbi protiv korupcije.

Takođe, sporazum o bezbednosnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske koji je zaključen u oktobru 2019. godine, potvrđuje da je utvrđena obostrana potreba da se uredi saradnja u borbi protiv krivičnih dela, naročito u vezi sa terorizmom, organizovanim kriminalom, trgovinom ljudima, drogama i sličnim supstancama.

Izazovi sa kojima se suočavamo prevazilaze okvire država, regiona i kontinenata. Nabrojaću samo par, terorizam i ekstremizam, organizovani kriminal, ilegalne migracije, trgovina ljudima, ekonomska neizvesnost. Smatram da se ovi međusobno povezani problemi mogu jedino efikasno rešavati većom interakcijom, boljom koordinacijom i saradnjom orijentisanom na postizanju rezultata. Neophodna je razmena informacija, iskustava, strategija, planova. Ovo zauzvrat učvršćuje stabilnost i bezbednost u regionu, što je u interesu, kako regiona, tako i Međunarodne zajednice.

U suočavanju sa ovim izazovima, Srbija odgovorno i solidarno razvija saradnju na svim nivoima, na regionalnom, evropskom i globalnom planu, sa svim prijateljima i partnerima. Tokom poslednjih godinu dana u Srbiji je sprovedena obimna zakonodavna aktivnost i ulažu se veliki napori u unapređenje primene propisa u praksi i saradnji svih učesnika u sistemu za sprečavanje finansiranja terorizma. Sprovedene su reforme i na institucionalnom nivou i formirane nove institucije, kao što je Uprava za igre na sreću, a važnu ulogu u sprovođenju refomri u skladu sa preporukama FATFA i Manivala, ima i Uprava za sprečavanje pranja novca.

Kao rezultat aktivnosti sprovođenja plana od juna 2019. godine, objavljeno je da se Srbija više ne nalazi na sivoj listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Terorističke organizacije zarađuju novac i od trgovine narkoticima ili ljudima, u svojim redovima najčešće imaju ekperte u novim komunikacionim tehnologijama za dalje umrežavanje i regrutaciju novih članova.

Zato želim da istaknem da je ogromna uloga u sprečavanju i otkrivanju ovih radnji upravo MUP i želim da vam čestitam na nizu akcija u kojima ste pomogli otkrivanju kriminalnih mreža. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije krajem 2018. godine u okviru Službe za borbu protiv terorizma uspostavilo je i Odsek za sprečavanje zloupotrebe javnih izvora i interneta, čime je omogućeno sprovođenje onlajn istraga sa ciljem obezbeđivanjem dokaza za potrebe krivičnog gonjenja izvršilaca ovog krivičnog dela.

Kada se govori o korupciji i kriminalu moram da podsetim građane Srbije da je Vuk Jeremić miljenik tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića potrošio blizu osam miliona dolara na svoju nevladinu organizaciju CIRST koju karakterišu netransparentnost aktivnosti, ogromne sume iz kompanija sa kojima je sarađivao dok je bio ministar i neistine o izvorima finansiranja njegove kampanje. Umešan je u međunarodnu korupciju i kriminal i ponižavanje naše države. Za prošlu izbornu kampanju je na račune njegove firme za konsalting uplaćeno preko 7,5 miliona evra. Zaista bi bilo pravedno da se ovakvi kriminalci stavi pod istragu dok se ne utvrde sva krivična dela koja su počinili.

Predloženim Zakonom o potvrđivanju vojnog okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske doprinosi se daljem podizanju sistema međunarodne vojne saradnje, odbrane i unapređenja operativne funkcije i sposobnosti Vojske Srbije. Mi sada, zaista, možemo da kažemo da Vojska Srbije u potpunosti kontroliše srpsku teritoriju, čuva bezbednost i nikada neće dozvoliti da se bilo kakva politička nestabilnost preliva na našu teritoriju. Uloga Srbije je da bude oslonac mira, stabilnosti i razvoja na Balkanu.

Naša Vlada je ponovo vratila poštovanje, ugled i čast Srbije. Imamo Vladu na čelu sa premijerkom Anom Brnabić koja ozbiljno planira i dugoročno gradi bolju i lepšu Srbiju.

Ovim sporazumima Srbija stvara jednu dobru okolnost, miroljubivu i solidarnost okolinu i komšije zasnovanu na međusobnoj povezanosti i preko potrebnoj pomoći. Dakle, pre svega naša Vlada ovim sporazumima potencira prijateljske odnose, a to je ono što nam treba u daljim evrointegracijama naše zemlje. Povezanost sa zemljama kao što je Republika Turska i saradnja MUP sa zemljama, dodatno će pospešiti i saradnju u drugim oblastima, kao što je privreda, finansije, saobraćaj i infrastruktura, a pre svega saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine narkoticima, oružjem, radioaktivnim materijalima. Što sve ukupno rečeno doprinosi podizanju kvaliteta života građana u jednom sinhronizovanijem sistemu zajedničke borbe.

Danas imamo predsednika Srbije koji predstavlja našu zemlju na najbolji mogući način, tako da je podigao naš ugled u svetu i da je sve više investitora koji u našoj zemlji vide ambijent povoljan za nove investicije. Ova vlast je uradila deset puta više od drugih. Otvoreno je na hiljade novih radnih mesta, javni dug je pao na 47% i očekuje se dalji pad, penzije i plate se povećavaju, u svakoj sferi društva se vidi poboljšanje i napredak. Ja vam čestitam na nesebičnom trudu i zalaganju i pozivam kolege i koleginice da u danu za glasanje podrže sve predložene zakone.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici.

Pred nama su danas važni zakoni i sporazumi koje Narodna skupština treba da usvoji i ratifikuje. Ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rada i članova njihovih porodica i na set sporazuma iz oblasti spoljne politike koje je naša Vlada zaključila sa više različitih država.

Želim da se zahvalim Vladi i Ministarstvu za rad i boračku zaštitu koji su učinili velike napore da pripreme zakon o pravima boraca, jer je postojala velika pravna praznina, a pre svega velika nepravda prema borcima iz 90-ih godina i boraca koji su branili Srbiju od NATO agresije.

Do sada ni jednim zakonom nisu bili obuhvaćeni pripadnici oružanih snaga SRJ, državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji su vršili vojne ili druge dužnosti u oružanoj akciji preduzetoj za vreme mira radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti SRJ, državne zajednice Srbije i Crne Gore ili Srbije u periodu posle 27. aprila 1992. godine.

Druga kategorija koja nije bila obuhvaćena jesu pripadnici oružanih snaga SRJ koji su vršili vojne dužnosti ili druge dužnosti u vezi sa vojnim ciljevima za vreme NATO agresije na SRJ od 24. marta do 26. juna 1999. godine. Obe ove kategorije sada po prvi put dobijaju status boraca, a time stiče pravo da koriste boračka prava po osnovu ovog zakona. To se odnosi i na njihove porodice.

Na žalost od 2000. godine do prošle godine kada smo odali javno priznanje junacima sa Košara, o tome se malo govorilo, kao da smo mi krivi što nas je potpuno bez osnova mimo međunarodnog prava napalo 19 država NATO pakta.

Još jedna kategorija stradalih je ovim putem prvi put obuhvaćena, a to su žrtve napada u diplomatskim i konzularnim predstavništvima koji se po ovom zakonu smatraju civilnom žrtvom i civilnim invalidom rata.

Za mene koji sam sa Kosova i Metohije, važno je da će se i lica nestala u toku izvođenja ratnih dejstava, kao posledica zlostavljanja ili lišenja slobode od strane neprijatelja ili od zaostalog ratnog materijala, sada smatrati civilnim žrtvama. Rata, i u skladu sa tom kategorizacijom, će moći da ostvaruju određena prava po ovom zakonu.

Ovo je veoma važno, jer imamo porodice preko hiljadu nestalih lica koja sada nemaju adekvatnu zakonsku zaštitu. Za nestalim licima veoma posvećeno traga Vladina Komisija za nestala lica, koja je dala veliki doprinos otkrivanju način na koji su nestajali i gde su nestajali, šta se sa njima dešavalo. Ne mogu, a da ne pomenem „žutu kuću“.

Želim da pohvalim zakonska rešenja koja se odnose na obuhvat svih kategorija boraca, invalida i njihovih porodica, kao i obim prava koji se zakonom predviđa za sve kategorije boraca ratnih, vojnih i civilnih invalida rata i njihovih porodica. Na kraju, ono što je najvažnije, sve je to regulisano jednim sistemskim zakonom.

Kada su u pitanju sporazumi koji su na dnevnom redu, osvrnuću se na set sporazuma iz oblasti spoljne politike, kojima se osnažuju bilateralni odnosi sa zemljama potpisnicama što je potvrda uspešne, veoma dinamične spoljne politike Srbije, koju sa predsednikom države i Vladom, vodi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Potvrđujući protokol o određivanju tromeđne granične tačke između Republike Srbije, Crne Gore i BiH stvaraju se uslovi za nastavak pregovora i rešavanje otvorenog pitanja u vezi sa granicama, odnosno unapređenje bilateralnih odnosa sa zemljama potpisnicama. Tromeđe se nalaze na mestu između mesta Pljevlja, Priboj i Čajniče.

Potpisivanjem i usvajanjem ovog protokola doprinećemo stabilizaciji, kao i međusobnom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, čime šaljemo dobru poruku da zemlje zapadnog Balkana mogu samostalno da rešavaju svako pitanje sopstvenim kapacitetima.

Usvajanjem ovog protokola stvaramo mogućnost budućim generacijama, država potpisnica, da se slobodno kreću u skladu sa međunarodnim pravom, ceneći mir kao vrhovnu vrednost. Srbija i BiH imaju tradicionalno prijateljske odnose i saradnju na šta ukazuje veliki broj usvojenih sporazuma.

Na dnevnom redu j i i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Nikaragve o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i zvaničnih pasoša. Prijateljski odnosi dve države počivaju na poštovanju načela na mešanju unutrašnje stvari suverenih država, koji poštovanjem međunarodnog prava i principa teritorijalnog integriteta suverenih država i podrške očuvanju nacionalnih interesa.

Nikaragva nije priznala jednostrano proglašenu državu Kosovo. Neće podržati učlanjenje tzv. Kosova u međunarodne organizacije, kao što su Interpol, UNESKO i mnoge druge. Međusobna saradnja Srbije i Nikaragve je potvrda uspešnih i prijateljskih diplomatskih odnosa koji traju već 40 godina i pružaju podršku Srbiji za nastavak dijaloga kao način za prevazilaženje problema Beograda i Prištine.

Pored toga što sa Nikaragvom imamo dobru saradnju u oblasti spoljnih poslova i politike, postoji potencijal za jačanje saradnje u oblasti ekonomije, trgovine, trgovinske razmene na polju poljoprivrede, odbrane i vojne saradnje, kulture itd.

Pored navedenih na dnevnom redu su Sporazum sa Brazilom, Slovačkom, Crnom Gorom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji se odnose na bavljenje delatnosti zapošljavanja određenih članova porodice, članova diplomatskog konzularnog, vojnog, administrativnog i tehničkog osoblja.

U savremenim uslovima života imamo sve češću pojavu da supružnici u mnogim zemljama odbijaju da napuste svoj posao da bi u inostranstvu pratili svog bračnog ili vanbračnog partnera koji je član diplomatske misije. Efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika u slučaju razdvojenih porodica nesumnjivo su manji od efekta rada onih koji rade u okruženju svojih porodica.

Osnovni cilj navedenih sporazuma je očuvanje normalnog porodičnog života i držanje porodice na okupu, uz zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje porodica diplomatskih i konzularnih predstavnika. Istakao bih značaj ovih sporazuma naročito sa Brazilom, Nikaragvom, Slovačkom, Bosnom i Hercegovinom koje nisu priznale jednostrano priznatu tzv. državu Kosovo.

Poslanička grupa SPS će, ceneći značaj svih zakona koji su na dnevnom redu, u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Stanija Kompirović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan veoma važan Predlog zakona na koji se čekalo duže od 20 godina i koji na jedan jedinstven i celishodan način reguliše prava boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica palih i umrlih boraca, postupak za ostvarivanje tih prava, korišćenje i prestanak prava.

Ovaj Predlog zakona predstavlja svojevrsnu kodifikaciju propisa koji su uređivali ovu oblast, obzirom da objedinjuje materiju koja je ranije regulisana kroz 12 zakona, četiri uredbe, jednu odluku, četiri protokola, četiri uputstva, dva sporazuma i jedan zaključak.

Na početku smatram da zakon, konačno, na jedan nesporan način reguliše status boraca, njihovu kategorizaciju prema vremenu i teritoriji vojnog angažovanja, reguliše i status vojnog invalida, civilnog invalida rata i članova porodica palih i umrlih boraca.

Po prvi put je predviđeno čak 25 prava koja ovi ljudi mogu da ostvare, plus prava koja se mogu predvideti aktima organa autonomne pokrajine, grada, odnosno opštine. Na jasan način predviđa da su prava koja se isplaćuju u mesečnim iznosima od odgovarajućih osnovica, kao i posebni uslovi za ostvarivanje tih prava.

Ovim putem ću se osvrnuti samo na neke novine koje će interesovati građane Republike Srbije.

Mislim da treba posebno izdvojiti pravo na mesečnu novčano primanje. Ovo pravo predstavlja pravo kojim se obezbeđuje materijalna zaštita materijalno neobezbeđenih korisnika prava po ovom zakonu. Ovo pravo sada je propisano u različitim oblicima, u više zakona iz oblasti boračko-invalidske zaštite sa različitim krugom korisnika i u različitim iznosima – mesečno novčano primanje, novčana pomoć, invalidski dodatak, osnovna novčana naknada i izuzetna novčana naknada.

Korisnici koji ovo pravo ostvaruju po sadašnjim propisima su borci Drugog svetskog rata, kao i vojni invalidi, civilni invalidi rata, korisnici porodične invalidnine, članovi porodica umrlih boraca. S obzirom da se ovo pravo ostvaruje, navedena lica ukoliko su materijalno neobezbeđena, za vreme dok su materijalno neobezbeđena to sticanje prava na mesečno novčano primanje ne predstavlja trajni vid zaštite, za razliku od ličnih i porodičnih invalidnina, jer su u zavisnosti od prihoda korisnika i članova njegovog domaćinstva. Promene prihoda domaćinstva mogu dovesti do povećanja, smanjenja ili gubitka daljeg korišćenja ovog prava.

Osnovica za utvrđivanje ovog prava određuje se prema prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici, bez poreza i doprinosa, za mesec koji dva meseca prethodi mesecu u kojem se ostvaruje pravo. Iznos prava određuje se u procentualnom iznosu 70% od osnovice, ukoliko korisnik i članovi njegovog domaćinstva ostvaruju ili ne ostvaruju prihode, a ukoliko ista ostvaruju – 40% od osnovice. Ako su samohrani, pripada im dodatak u iznosu od 42% od osnovice. Kao novo pravo propisano je i pravo na borački dodatak. To je pravo koje pripada borcu kojem je utvrđen status borca po ovom zakonu. Priznaje se borcu starijem od 60 godina života, ukoliko on i članovi njegove uže porodice koji žive u domaćinstvu ne ostvaruju taksativno navedene prihode.

Takođe, bitno je i pravo na rešavanje stambenih potreba, koje u stvari predstavlja pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima koje može ostvariti borac, član porodice palog borca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi, u skladu sa propisima koji se uređuju posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Sredstva predviđena za rešavanje stambenih potreba obezbeđuju se u budžetu jedinica lokalne samouprave.

Bitno je i pravo na prioritet prilikom zapošljavanja koje je predviđeno ovim zakonom, kojim se prilikom zasnivanja radnog odnosa daje prioritet određenoj kategoriji iz ovog zakona, ukoliko ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa.

Po prvi put je propisano ovlašćenje nadležnog ministarstva da vodi jedinstvenu evidenciju podataka o korisnicima prava po ovom zakonu, otvorenim pravima, članovima korisnikovog domaćinstva, prihodima korisnika i članova njihovog domaćinstva, kao i da se isplata mesečnih novčanih primanja vrši na osnovu te jedinstvene evidencije podataka.

Ovo su bile samo neke novine predloženog zakona čiji je cilj da se materija u ovoj oblasti uredi tako što će se kroz propisivanje prava i zaštite koja se obezbeđuje građanima afirmisati trajna vrednost borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti i ustavnog poretka zemlje. Na toj osnovi zakon sadrži rešenja kako za budućnost, tako i u odnosu na događaje koji su u bližoj i daljoj prošlosti vezana za ratna zbivanja i oružane akcije u miru.

Moram da napomenem da su ovi ljudi zadužili državu, nas i buduće generacije i da država ima društvenu i moralnu obavezu da brine o tim ljudima i da smo neizmerno zahvalni na tome što su se veterani kad god je to bilo potrebno borili za svoju zemlju.

Danas se, zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića, vodi politika mira, dijaloga i teškim pregovorima pitanja o Kosovu i Metohiji, politika za bolju budućnost građana Srbije i za budućnost naše dece.

U danu za glasanje podržaću ovaj zakon, kao i setove ostalih zakona i sporazuma koji se nalaze pred nama. Zahvaljujem.

Reč ima Danijela Stojadinović.
Imate dve minute, ako želite da iskoristite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministri, govoriću danas o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, faza I), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Uopšte, negativni uticaj klime, zastarela infrastruktura navela je Vladu Republike Srbije da započne sa unapređenjem, širenjem i modernizacijom infrastrukture za navodnjavanje, ujedno i da utiče na jačanje agrarno-prehrambenog sektora u Srbiji.

Evropska banka za obnovu i razvoj koja i osnovana da obezbedi finansiranje za specifične projekte u saradnji sa Ministarstvom finansija investiraće u nadogradnju i upravljanje vodama. Ovaj program uključuje izgradnju i oporavak kritične infrastrukture za navodnjavanje, i to u tri zasebne regije u Srbiji - Negotinu kao istočnoj, Svilajncu kao centralnoj Srbiji i Vojvodini kao severnom delu Srbije. U ovaj projekat uključeno je i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, uključene su "Srbijavode", tako da je ovo jedan dobar primer saradnje Vlade Srbije, resornih ministarstava i lokalnih samouprava.

Očekuje se da će rehabilitacija zastarelog sistema navodnjavanja i vodne infrastrukture u Srbiji doprineti uštedama u potrošnji vode i energije, doprineće sigurnijoj i produktivnijoj poljoprivrednoj proizvodnji, a samim tim računamo i na veći prinos sigurnosti i konkurentnost na tržištu i povećanje godišnjih prihoda gazdinstava, što je posebno značajno za opštinu Svilajnac.

U Svilajncu novi sistem za navodnjavanje pokreće 1.040 hektara, a koristiće kako površinske, tako i podzemne vode, što znači 330 hektara će se snabdevati iz plitkih bušotina, a ostalih 710 hektara će se crpeti direktno iz reke Resave. Projekat takođe uključuje izgradnju novih cevi za distribuciju vode iz bušotina i rečnog zahvata do poljoprivrednih parcela. U svakom slučaju, ovo je za opštinu Svilajnac od velike važnosti i velikog strateškog značaja. Znači, sama opština Svilajnac je jedan poljoprivredni kraj koji decenijama unazad dominira.

Zahvaljujem.
Reč ima Vladimir Đurić.
Reč ima Zvonimir Đokić. Izvolite.