Zahvaljujem.
Nemate više vreme predviđeno za vašu diskusiju. Probili ste rok i preko dva minuta.
(Nemanja Šarović: Da li može da koristi vreme poslaničke grupe?)
Ne može.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa svojim pomoćnicima, pred nama je niz značajnih zakona, sporazuma. Ja ću početi, pre svega, o Zakonu o igrama na sreću.

O Zakonu o igrama na sreću u ovom skupštinskom sazivu vodila se jedna živa rasprava. Naime, mi smo imali dve izmene Zakona o igrama na sreću 2018. godine, jednu, drugu 2019. godine i danas, evo s početkom 2020. godine, imamo jedan celovit, potpuno nov Zakon o igrama na sreću.

Mi, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije, Rasima LJajića, bili smo izričiti da postojeći zakon nije valjan, da se vrlo često i zaobilazi i da ga treba što pre menjati. Ja sam ukazao na dešavanje i brojne zloupotrebe ovog zakona, držao sam ovde čak i konferencije za štampu, pre svega, njegovo nepridržavanje i brojne zloupotrebe u Novom Pazaru i još nekim drugim gradovima.

Mi smo isticali da se zakon ne poštuje, pre svega, ona njegova odredba koja se odnosi na udaljenost škola od kladionica, naglašavali smo da u kladionicama se ne poštuje zakonska odredba da se maloletnicima ne sme dozvoliti kockanje, tražili smo strožije uslove i stalnu kontrolu kao i rigorozne kaznene mere.

Trenutno stanje u Republici Srbiji je zaista alarmantno, jedan i po milion stanovnika ove države učestvuje u igrama na sreću, da ne kažem da se kocka, a nije mnogo bolja ni situacija ni među srednjoškolcima, jer je utvrđeno da se skoro svaki treći srednjoškolac kladi.

Svaki treći učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji redovno se kocka, rezultat je jednog istraživanja, koji je 2017. na 2018. godinu, u okviru jednog svetskog projekta izvršio Zavod za javno zdravlje „Batut“ i to je nešto što zaista poražava. Toj deci prioritet više nije njihov hobi, sport, uspeh u školi, već kockanje, oni postaju napeti, razdražljivi i sve se to projektuje na odnos sa porodicom, nastavnicima i društvom.

E, to je ono što zaista najviše zabrinjava, kao i ono pitanje koje se svima nama nameće, a to je kakva je sudbina jednog naroda čija je trećina omladine zavisna, u ovom slučaju, od kockanja? Zaista jedno bolno pitanje koje moramo postaviti jedni drugima.

Igre na sreću, svi znamo, su omiljena razonoda u Republici Srbiji, pogotovo muške populacije, ali izuzetno zabrinjava jedna tolerancija društva prema tome kao i tolerantan odnos roditelja, te profesora koji se često u školama i šale i sastavljaju tikete sa svojim učenicima ne znajući koliko razorno ova bolest može da deluje na njih.

Imajući u vidu da je kockanje legalno, moglo bi se reći čak i društveno prihvatljivo, jer, kao što rekoh, mnogi na to deluje blagonaklono, situacija je zaista poprimila kritične obrise. Najkritičnije su pogođena dva velika grada, Niš sa 62% mladih koji su se bar jednom kockali između 12. i 16. godine i Novi Sad 61%.

U Srbiji je 2017. godine postojalo 2.107 igraonica ili kockarnica, a 2019. godine u budžet Republike Srbije je uplaćeno 71,7 miliona evra iz ovih sredstava. Ono što zabrinjava jeste da postoji stalni trend porasta zavisnika i među adolescentima. Po „Batutu“, oko 40.000 zavisnih od kockanja se javilo na lečenje od ovog vida zavisnosti.

Problem je još veći ako se zna da je danas aktuelno i kockanje preko interneta i da prilikom uplata tiketa preko interneta zaposleni u kladionicama i kockarnicama teško mogu da kontrolišu onaj već važeći uslov koji smo mi već usvojili u ovim izmenama, da se kockati ne mogu osobe mlađe od 18. godina. Stoga me izuzetno raduje što su naši apeli imali efekta i što je država odlučila da ograniči rad kockarnica, kladionica i automat-klubova zbog zabrinjavajućeg porasta patoloških zavisnika od kockanja.

Glavna novina u ovom zakonu jeste da, i pored toga što će se u osnivanju zadržati ona odredba da mora biti kockarnica udaljena više od 200 metara od obrazovne ustanove, a mi smo tražili i strožije kriterijume, da novootvorene ili novoosnovane kockarnice moraju biti udaljene bar 100 metara od postojeće kockarnice. Na taj način ćemo praktično omogućiti… razudićemo ih i, čini mi se, smanjiti njihovo prisustvo na jednom mestu i na taj način smanjiti pozornost ljudi prema njima.

Vi znate koliko su pružaoci ovih usluga napadni u svojoj reklami i napadni u, praktično, širenju svog uticaja ili, da kažem, inficiranju mladih ljudi ovom vrstom zabrinjavajućeg ponašanja.

Još jednom podsećam da je reč o poremećaju ponašanja za koji mi u psihijatriji kažemo da je zaista bolest i da se na njoj formira izuzetno velika zavisnost.

Prema Predlogu zakona koji je pred nama, određeni su i rigorozni uslovi postojanja, pa će tako svako ko hoće da se bavi ovim poslom morati da ima osnivački kapital na minimum 250.000 evra, namenski depozit u banci od 300.000 evra, 50.000 evra rizik depozita u blagajni ili sefu, 500 evra deponovano u banci za svaki automat i 100 evra u kasi svakog dana po jednoj mašini, dok će za one lance za slot klubove koji imaju više od 2.000 aparata depozit biti neverovatnih milion evra, isto kao kod kazina koji imaju živu igru.

Mene raduje što je zakonodavac zaista pribegao i usvojio naše apele da budemo izuzetno strogi, da smanjimo na svaki način broj ovih igraonica i na taj način zaista kontrolišemo ovo problematično stanje koje se javilo koda nas.

Nadam se da će ovo rešenje, koje je u potpunosti u skladu sa evropskim direktivama i nekakvom pravnom praksom EU, dati rezultate u smanjivanju trenda porasta kockanja u Srbiji.

Naravno da nam ovaj problem mora biti dalje u fokusu, da i po usvajanju ovog zakona moramo pratiti njegove efekte i moramo biti spremni da, ukoliko nemamo i ako on ne rodi kvalitetne rezultate, odnosno smanjivanje zavisnosti, budemo spremni ne samo da ga menjamo, već i da porazmislimo o potpunom ukidanju kockarnica u našoj državi, odnosno o potpunom ukidanju igara na sreću.

Ja sam ubeđen da u kockanju nije izgubio samo onaj ko se nije kockao. Znate onaj vic o Piroćancu, kada se on stalno moli Bogu da dobije na Lotou, pa mu onda dođe u snu od Boga da bi morao nekad i da uplati tiket. Boga mi, u ovom slučaju je, izgleda, Piroćanac pametniji bio od onih koji priređuju igre na sreću.

Još jednom ponavljam, u igrama na sreću nije izgubio samo onaj ko nije, kao što ja verujem, a i drago mi je, i narodna je mudrost, nije dobio samo onaj ko nije učestovao.

Stoga, kažem da nam to mora biti jedna od mogućih alternativa. Od 1. januara 2019. godine u Albaniji je prestalo sa radom i došlo je do apsolutno zabrane rada svih kladionica, odnosno zabranjena je igra na sreću. Ne samo da su zabranjeni kafići u kojima se klade ljudi, kladionice i slične institucije, a data je mogućnost da u hotelima sa pet zvezdica, koji su van gradskih centara, u određenim zonama postoji mogućnost da se, eto, ljudi koji imaju toliko sredstava i kojima su, po meni, novce prekobrojni, klade i da im to bude, eto, nekakvo zadovoljstvo i danguba.

Naravno da uvažavam i činjenicu koju nam je pokazala bliska istorija, da prohibicija, odnosno zabrana može da bude, s druge strane, i štetna i u ovom slučaju iz vidljivog polja. Iz apsolutne kontrole koju ima država u ovom predloženom obliku koji mi sada imamo, može, ako bi se zabranilo kockanje u Srbiji, da prođe onaj crni, tamni deo koji se teško može kontrolisati, u kriminogenu zonu, a dobit koji država ostvaruje u stvari bi se prelio kriminalcima koji bi tajno organizovali različite vidove kockanja, pa i taj argument koji je na tonu i na talasu ovog zakona koji je predložen, valja ustanoviti.

U svakom slučaju, rešenje kao i u mnogim oblastima u životu u meri i mislim da, usvajanjem ovog zakona, ćemo napraviti kvalitetan pomak. Strožija kontrola i praćenje samog zakona su u svakom slučaju dobro rešenje, ali, još jednom ponavljam, trebamo biti spremni, ako ovaj zakon ne porodi kvalitetne rezultate, da delujemo i drastičnije.

Mi u SDP-u veliku pažnju poklanjamo ovom društvenom problemu, znajući da je lečenje ove bolesti zavisnosti jako mukotrpno i teško i da je prevencija najdelotvorniji metod.

Obzirom da je u fokusu predloženog zakona prevencija bolesti zavisnosti i zaštita maloletnika kao najranjivije grupe, mi ćemo ovaj zakon zaista podržati u danu za glasanje.

Što se tiče Zakona o pravima boraca, ratnih-vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica, ja smatram da je zakon generalno dobar, human i pravičan. Mi se kao socijaldemokrate zalažemo za jedno celovito rešenje. Podržavamo pravoborcima i ratnim vojnim invalidima, civilnim invalidima rata, članovima njihovih porodica na penzije, novčane dodatke, dodelu stanova i druge nadoknade i beneficije. Iskazujemo veliko poštovanje prema svim ljudima koji su učestvovali u odbrani slobode i teritorijalnog integriteta naše zemlje. Međutim, kao građanin i kao socijaldemokrata i svi mi iz Socijaldemokratije, kao izraziti i nepokolebljivi predstavnici antifašističkog opredeljenja, ne možemo se nikad složiti sa izjednačavanjem partizanskog i ravnogorskog pokreta, niti prihvatiti izjednačavanje partizana i četnika.

Naravno, ističem naš izrazito negativan stav prema reviziji prošlosti i minimiziranju antifašističke borbe protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

Pred nama danas, draga gospodo, nalazi se zaista jedan set brojnih zakona kojima se potvrđuju ugovori, dogovori, sporazumi sa različitim državama i mislim da su svi afirmativni, dobri, da ono što je za nas socijaldemokrate Rasima LJajića, približavaju Srbiju modernim društvima, da modernizuju naše društvo i da ujednačavaju naš pravni sistem sa pravnim sistemom Evrope, što je za nas krucijalno jer je evropski put krucijalni put i verujem najveća i najčvršća veza nas u ovoj koaliciji.

Za mene zaista su izuzetno bitni i sa njima ću i završiti, oni zakoni, ugovori, sporazumi koje ostvarujemo sa Republikom Turskom. Podsetiću vas da je još Kralj Aleksandar ujedinitelj, koji je po mom mišljenju uz Despota Stefana Lazarevića, jedan od najvećih srpskih vladara, definisao politiku ove države prema Republici Turskoj, kao bratske odnose sa baštinjenjem trajnog mira i najbliskije saradnje.

Danas između Republike Turske i Srbije postoji veliko poverenje i danas su odnosi dve zemlje možda i najbolji u savremenoj istoriji ove dve države. Osnovni politički projekat koji podržavaju i Ankara i Beograd, jeste obezbeđivanje mira i stabilnosti na celom Balkanu.

Što se tiče ekonomske saradnje, ona je zaista u jednom izuzetnom usponu i to me zaista raduje na obostran interes jedne i druge zemlje. Podsetiću da je danas vrednost turskih direktnih investicija preko 200 miliona evra u Srbiju, a da je 2011. iznosila oko jedan milion, što je drastična razlika.

Danas broj turskih kompanija u Srbiji, gospodo, je preko 800 i u tim turskim kompanijama radi preko 10.000 naših državljana, a to je zaista nešto s čim se treba ponositi i nešto što treba pohvaliti. Zaista imponuje kurs koji je zauzela Vlada prema Republici Turskoj, kao jednoj od imperijalnih sila i nekom gde na obostrani interes zaista vredi, pre svega, i na naš interes razvijati dobrosusedske i kvalitetne ekonomske odnose.

Turske kompanije su preuzele danas preko 19 projekata u vrednosti od oko 400 miliona dolara, a 17 od 19 su već započele njihovu realizaciju. Prema podacima Privredne komore Republike Srbije, ulaganje koje je iznosilo negde oko 200 miliona 2013. godine, danas odnosno bruto razmena iznosi preko milijardu evra, a procenjuje se da će veoma brzo dostići i dve milijarde što Tursku stavlja na zaista visoko mesto u spoljno-trgovinskoj razmeni između Srbije i drugih država.

Pred nama su zakoni o potvrđivanju Sporazuma o vojnoj industriji, saradnji industrije tehnologije sa Republikom Turskom kao i sporazumi u oblasti bezbednosti, veterinarstva, kao i u oblasti voda.

Još jednom ponavljam da ćemo sa zadovoljstvom podržati ove sporazume kao potvrdu dobrog opredeljenja Vlade sa jednom zaista industrijski razvijenom državom, kao što je Republika Turska i nastaviti da razvijamo dobrosusedske odnose na obostranu korist.

Raduje me i saradnja sa Republikom BiH. Mi kao socijaldemokrate baštinimo stav da najbliže i najbliskije i najprijateljskije države treba da nam budu susedne države, da pametni ljudi prijatelje drže blizu sebe, a neprijatelje daleko od nas. Ne verujem da Srbija ima boljeg prijatelja od države kakva je BiH.

Takođe podržavam i druge sporazume sa zemljama kako u okruženju, tako i u drugim delovima zemljinog šara i mislim da je njihovo potvrđivanje i glasanje za njih korak napred unapređivanju života u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, uvaženi predstavnici iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospodine Đorđeviću i gospodine Neriću, poštovani predstavnici iz Ministarstva finansija na čelu sa ministrom Sinišom Malim, na samom početku reći ću da na dnevnom redu današnjeg skupštinskog zasedanja i u celokupnom načelnom pretresu juče, danas i sledećeg dana, govorimo o veoma važnim zakonima koji su gotovo 20 godina čekali da uđu u skupštinsku proceduru što govori o važnosti i značajnu ovih zakona.

Ispred poslaničke grupe JS govoriću danas o prvih šest tačaka dnevnog reda, dok će o ostalim tačkama dnevnog reda govoriti moje uvažene kolege iz poslaničke grupe JS.

Jedinstvena Srbija i naši koalicioni partneri, sa našim predsednicima Draganom Markovićem Palmom i Ivicom Dačićem daju nedvosmislenu i jasnu podršku u donošenju svih zakona ovde u Narodnu skupštinu od samog početka. Tako će biti i sada. Dakle, daćemo i podržaćemo sve zakone koje je podnelo i Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja ovde u Narodnoj skupštini.

Dakle, sa jasnim i pozitivnim rezultatima u svim sferama društvenog, socijalnog, finansijskog, političkog i bezbedonosnog i privrednog života Republike Srbije, a za nas iz Jedinstvene Srbije, ovi zakoni koji su ma dnevnom redu, naročito koji se odnose na oblast socijalne zaštite su od izuzetnog značaja, jer program Jedinstvene Srbije u prvi plan stavlja programe iz oblasti socijalne zaštite porodice boraca invalida.

Jedinstvena Srbija glasaće za sve vaše zakone, uvaženi ministre Đorđeviću, koje ste podneli. Izuzetno su značajni, izuzetno su dobri u odnosu na prvobitni nacrt zakona koji je dat. Mi kao članovi i zamenici članova Odbora za rad sa vama i kolegama iz ministarstva zaista smo vodili jednu argumentovanu i konstruktivnu raspravu i posvećenost na odboru. Sa predsednicima Udruženja boraca došlo je do jednog, da kažem, za sada dobrog rešenja. Svakako da će i poslanici JS određenim amandmanima i celokupna ova rasprava od strane kolega danas je jako značajna, jer sve ono to treba promeniti i upotpuniti smatramo da će ovim novim Predlogom zakona i da će sve kolege glasati za ovaj zakon koji je izuzetno značajan za naše borce, veterane, ratne vojne invalide i pale borce.

Na ove zakone se zaista čekalo 20 godina. Narodski rečeno, skrivani su pod tepih i od značaja je da ste kao prioritet na ovom 26. vanrednom zasedanju upravo uvrstili u ovu skupštinsku proceduru.

Predloženim zakonima zajedno sa građanima Republike Srbije apsolutno moramo da radimo svakog dana da stvorimo uslove za bolji život naših boraca, da stvorimo uslove i ne dozvolimo da potpadnu pod socijalnu kategoriju i za bolju budućnost sve dece u Republici Srbiji, da ostanu ovde da žive, da ostanu u našoj domovini, jer mi drugu i rezervnu domovinu nemamo.

Pravni akti svakako koji su juče bili u skupštinskoj proceduri i o kojima smo razmatrali i na Odboru za pravosuđe i koje je razmatrao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo treba da pruže pravni kontinuitet, treba da pruže vladavinu, veću vladavinu prava Republike Srbije, jer u istinu svi ovi zakoni utemeljuju pravni sistem pre svega Republike Srbije, a zatim i sve ostale zakone, uključujući i socijalne i finansijske zakone koji su bitni za ekonomski i socijalni status građana Republike Srbije.

Srbija naše borce u ratovima smatra najzaslužnijim građanima Republike Srbije i ja molim sve građane Republike Srbije da ne slušaju neistine koje se plasiraju i da mi ovde upravo u visokom domu borimo se za prava svih građana Republike Srbije i borimo se za dostojanstvena prava boraca.

Borimo se, dakle, da više nikada ne bude ratova, da više nikada ne bude bombardovanja, bola, patnji.

Ja sam poslanik JS, ali sam isto tako i praunuka i unuka palih boraca. Kolega je jednog trenutka rekao da ne koristimo termin - palih boraca, ali to je uvršćen sistem boraca u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali sam isto tako i supruga, sestra i ćerka boraca u ratovima koji su se dešavali u prethodnom periodu u Hrvatskoj i na teritoriji Kosova i Metohije.

Dakle, sa ponosom mogu da govorim da se ovde borimo za sve kategorije boraca i da su po prvi put ovim zakonom uvršćeni i borci koji su se borili i na teritoriji Kosova i Metohije, koji su se borili u prethodnom ratu na teritoriji Hrvatske.

Borci, heroji, veterani, članovi njihovih porodica, ratni vojni invalidi, moraju biti priznati u obezbeđivanju svih prava i mora biti veći stepen obezbeđivanja zakonitosti. Za nas iz JS to je prioritet i to je najvažnije, da borci, da kažem, da ova sadašnja materija koja treba da zaštiti borce, vojne invalide i porodice palih boraca, mora biti sistematski sjedinjena u jednom pravnom aktu, s obzirom da dosadašnji zakoni, zakoni koji datiraju iz, da kažem, tih saveznih zakona i nisu u jednom smeru. I bilo je više zakona, tako da nije postojao jedinstven pravni akt koji bi objedinio sva njihova prava.

Dakle, taj poslednji zakon na kojima su se zasnivala prava boraca datira iz 1998. godine i zahteva uređenje ove oblasti jednim propisom.

Zakon je radikalno promenjen u odnosnu na prethodnu verziju. Očekujem veliku podršku svih poslanika, naravno, uz određene argumente šta i kako još treba promeniti i izmeniti, slušajući i prava boraca i predstavnike njihovih udruženja i udruženje veterana.

Vi ste, ministre, danas ovde zaista koncizno, jasno i do detalja izneli određene pojedinosti i na neki način uokvirili zakonski predlog, da smo mogli da dobijemo jasnu sliku o svim stavkama iz ovog predloga zakona.

Dakle, postojeći nacrt zakona koji je pred nama na dnevnom redu sublimira 12 postojećih zakona, četiri uredbe, jednu odredbu, četiri protokola, četiri uputstva, dva sporazuma i jedan zaključak i u pripremi ovog nacrta zakona učestvovali su predstavnici udruženja vojnih invalida i boraca.

Ovim zakonom nijedno pravo nije uskraćeno borcima, već se u skladu sa mogućnostima države stvaraju uslovi da se uvedu dodatna prava boraca.

Svi zajedno, složićemo se, moramo i kao društvo i kao država i kao pojedinci i mi kao poslanici, kao predstavnici zakonodavne vlasti, da poštujemo one koji su se borili, koji su krvarili, koji su ginuli za našu zemlju, da sačuvamo sećanje na one koji su dali živote za naše bolje sutra i za bolje sutra dece u Republici Srbiji, jer oni predstavljaju naše heroje i kao društvo i kao država moramo da im pokažemo i zahvalnost i poštovanje za sve što su učinili.

Želimo da status boraca bude zaista jasno definisan, ko su borci, iz kojih perioda imaju status boraca i da obezbedimo mnoge povoljnosti za sve ratnike u pojedinim slučajevima i članove njihovih porodica, roditelje i potomstva.

Svakako da ćemo se zalagati i amandmanima da borci koji zaslužuju najviše poštovanje i odlikovanje ne smeju da budu zaboravljeni, što je ovim zakonom i pokazano, ne smeju da budu prepušteni slučaju, a nikako da budu socijalni slučajevi, već zaslužni građani Republike Srbije, jer borci ratova su temelj države i patriotizma, a to mora da se ceni i poštuje. Mi iz JS smatramo da oni imaju najveće zasluge za Srbiju koja danas jeste, koja je opstala i koja postoji.

Kada govorimo o boračkom dodatku, svakako da treba da bude uvršćen kao vid nacionalnog priznanja. Ja bih vas ovde zamolila, eto, za neko dodatno obrazloženje, jer smatram da nije dovoljno definisan pojam boračkog dodatka i njegove visine, kao i zdravstvena zaštita koju su borci dobili kao jedno od prava.

Ono zašta se zalažu i što smatram da je i do sada uvršćeno kao praznik i Dan boraca oduvek, to je Vidovdan i da ovde u skupštinsku proceduru i treba ući taj predlog zakona da se odredi dan ratnih boraca, između ostalog, i dan veterana, koje zahtevaju da odredimo u cilju poštovanja naše Srbije i vrednosti i ovaj praznik.

Žao mi je što je državni sekretar Nenad Nerić trenutno izašao i odsutan. Bio je uključen u sve naše razgovore, čak je i posetio okrug i zajedno sa nama određene porodice ratnih vojnih invalida, i zaista, u okviru državnog sekretarijata i vašeg ministarstva, založio se za poboljšanje statusa boraca, ali bio je i uključen u određene razgovore i sugestije, kada su u pitanju i invalidi, ne samo invalidi rata, već i naši invalidi u Srbiji, tako da, mnoge predloge je uvažio i državni sekretar i vaše ministarstvo na koje su nam ova i udruženja i pojedinci sugerisali.

Takođe, vi ste obrazložili drugi zakon koji će poslanička grupa JS podržati. To je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije, značajan sporazum. Imate punu podršku naše poslaničke grupe.

Zatim, imamo na dnevnom redu veliki broj protokola, sporazuma. Ja ću govoriti o potvrđivanju Protokola za međunarodni prevoz robe.

Zatim, imamo jako važan zakon, da to ne zaboravim, Zakon o igrama na sreću. U okviru ovog zakona posebno treba da se pohvali rad Ministarstva i ministra finansija, koji je ovaj zakon uvrstio u skupštinsku proceduru, Zakon o igrama na sreću, zato što će ovim zakonom budžet Republike Srbije biti značajno uvećan, ali finansijska sredstva koja će se nalaziti u okviru ovog budžeta biće određena određenim kategorijama, da kažem, stanovništva, pre svega invalidnim licima, što je od jako velikog značaja. Mi iz JS taj, da kažem, socijalni program uvek stavljamo na prvo mesto i smatramo da invalidi kao kategorija u mnogim poslovima nisu prihvaćeni. Mnogi se nalaze na rubu egzistencije.

Svakako da ne treba ni sve borce invalide stavljati u isti koš, jer i različiti su uslovi života pod kojima žive, ali finansiranje iz budžeta, finansiranje Crvenog krsta, finansiranje ustanova socijalne zaštite i ono što je najvažnije jeste finansiranje retkih bolesti za decu koja se leče u inostranstvu i koja treba da se leče u inostranstvu. Svakako da smo mi ovaj zakon doneli, ali ovo je povećanje fonda i povećanje sredstava, što je od izuzetnog značaja. Tako da, država je na ovaj način pokazala da se značajno ulaže u podršci i zaštiti, da kažem, invalida i uopšte socijalnih kategorija i da izdvaja ogromna sredstva.

Svakako da treba postojati i veća kontrola i centara za socijalni rad, ali isto tako i veliki novac koji država izdvaja i koje finansira. Nevladine organizacije i lokale samouprave svakako da trebaju biti pod kontrolom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Takođe, sporazum i protokol koji se odnosi na otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji koji je Vlada Republike Srbije podnela 31. januara 2020. godine od velikog je značaja. Ja sam u više navrata postavljala i poslanička pitanja Ministarstvu poljoprivrede, kada je u pitanju sistem za navodnjavanje zbog promenjenih klimatskih uslova i sušnih godina. Jako je značajno da se u Republici Srbiji uspostavi i sistem za navodnjavanje kako bi poljoprivrednici mogli da osiguraju svoju poljoprivrednu proizvodnju.

Ono što je od izuzetnog značaja jesu sporazumi, protokoli za ukidanje viza sa velikim brojem zemalja. To govori u prilog odličnoj diplomatskoj politici koju vodi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. On je sada i u Solunu dobio vrlo značajno priznanje, Hilandarsku spomenicu, i posetio je tom prilikom i Zejtinlik. To sve govori u prilog odličnoj spoljnoj politici ministra spoljnih poslova Ivice Dačića koje je vrlo značajno za našu zemlju, koje je vrlo značajno za ukidanje viza sa velikim brojem zemalja, jer nama je svaka zemlja, svaki novi uspostavljeni, da kažem, prijateljski odnos, kako sa zemljama u okruženju i regionu, Evrope i sveta vrlo značajan, naročito kada se borimo za pitanje povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo, što je ovim putem i potvrđeno.

Ukoliko smatramo, svi ovde smatramo, da je zaista Aleksandar Vučić najbolji državnik u istoriji Republike Srbije, Ivica Dačić najbolji ministar spoljnih poslova, trebamo pomenuti, kada je u pitanju, da kažem, socijalni program, a i vi ste, ministre, u više navrata pohvalili Jagodinu, kao vrlo dobar i značajan primer koju vodi predsednik Jedinstvene Srbije, Dragan Marković Palma, gde sada imamo i otvaranje četvrte industrijske zone i gde se svakog dana, da kažem, povećava broj zapošljavanja mladih, smanjuje se nezaposlenost. To utiče i na stabilnost porodica, na stabilnost rađanja dece, svakako zapošljavanja, dovođenja stranih investitora.

Sve su to vrlo značajni faktori da Republika Srbija zaista ide u pravom smeru. Treba zaista napomenuti, vrlo značajno, što je predstavljeno sada i na velikoj regionalnoj konferenciji, veliku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, što smo ovde i u ovim sporazumima potvrdili gde je sada Srbija na šestom i sedmom mestu podrške Evropske banke za obnovu i razvoj, ali se smatra da će u tekućoj, sledećoj godini biti uvršćena i među prvih pet zemalja koja ima podršku i poverenje Evropske banke za obnovu i razvoj. To je vrlo značajno za zadržavanje mladih u Republici Srbiji, za ostanak i opstanak mladih, za osnivanje porodica u Republici Srbiji i zapošljavanje.

Od strane poslaničke grupe Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme svakako da ćete imati punu podršku svim predloženim zakonima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, cenjeni građani, malo je naroda čije se postojanje meri vekovima i čija je istorija toliko bogata i slavna, a sudbina toliko mučenička i herojska kao što to možemo reći za srpski narod. Vekovima je naš narod bio brana mnogim velikim osvajačima i vekovima je naš narod branio kako svoju slobodu, tako i slobodu svojih suseda, ne želeći da tu slobodu platimo onim najvrednijim što jedan narod ima, životima svojih najhrabrijih i najboljih sinova.

Ne može čovek da bira gde će se roditi i ne može čovek da bira gde će i kako umreti, ali može da bira za šta će živeti i može da izabere za šta će i umreti. Srpski narod je uvek znao da odabere i nikada nije pogrešio, a njegov izbor nas obavezuje, kao što će obavezivati i generacije koje dolaze posle nas. Srpski narod nikada nije pogrešio i srpski narod nikada nije bio na pogrešnoj strani i ne smemo mu dozvoliti da nas iko ikada ubedi u suprotno.

Zapamtimo, naš narod je uvek bio na strani slobode i pravde, bez obzira koliku je cenu morao da plati, nikada ne pitajući kolika je ta cena. Zbog toga mnogo veći narodi od našeg ne mogu da se pohvale tako slavnom istorijom, takvom slobodarskom tradicijom, takvom junačkom borbom i tolikim žrtvama. Mnogo veći narodi mogu od našeg naroda učiti kako se voli i kako se brani sloboda.

Znao je srpski narod da se kroz svoju istoriju suprotstavi jačim, silnijim i bogatim. Znao je da za slobodu žrtvuje svoju mladost, svoju budućnost. Znao je da se u pobedi ne uzvisi, isto kao što je znao da se u porazu ne ponizi. Znao je srpski narod da slavi i opeva svoje heroje i junake, da se zaklinje u njih i njihovu hrabrost, ali je neretko znao i da ih zaboravi, znao je da ostavi same i napuštene one koji su se borili za njegovu slobodu, one koji su bili najhrabriji, najhumaniji, najčestitiji. Znao je da zaboravi svoje borce, ratnike i oslobodioce, onda kada im je bio najpotrebniji, onda ka je njima bilo teško i kada im je trebala pomoć. Znao je da zaboravi na njihove rane, na njihovu bol, njihovu nesreću, ali oni nikada nisu zaboravljali Srbiju, svoju jedinu otadžbinu.

Dvadeseti vek je verovatno bio jedan od najkrvavijih i najtežih za srpski narod u njegovoj istoriji. Šest ratova, milioni poginulih i ranjenih, stotine hiljada invalida, siročadi ostavilo je dubok trag na srpskom narodu. Posebno su teški i mučni bili ratni sukobi tokom 90-ih godina 20. veka, sukobi tokom kojih je srpski narod ginuo od ruke onih za čiju se slobodu borio dva puta tokom tog istog 20. veka. Sami, tako reći, protiv svih, sami protiv, kako su nas učili, dojučerašnje braće i sami protiv 19 najbogatijih, najsilnijih zemalja sveta okupljenih protiv jedne male, pravdoljubive zemlje i njenog slobodarskog naroda. Ništa od toga i nikakva sila nije uplašila hrabre branitelje koji su 78 dana junački stajali na braniku otadžbine, braneći svoje domove i svoju nejač, znajući da ne mogu odstupiti ni jedan korak, ni jedan pedalj po cenu onoga što su tada imali, cenu svojih života.

Ne postoji način na koji se država Srbija, niti mi u ovom parlamentu, možemo ikada odužiti tim hrabrim braniocima, tim herojima bitaka na Paštriku i Košarama, kao i herojima brojnih bitaka na prostoru Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Ne postoji način, ne postoji orden, ne postoji priznanje koje može biti nadoknada za njihovu žrtvu, za njihove izgubljene živote, za izgubljene ruke i noge, za njihovu mladost provedenu u rovovima, na braniku otadžbine.

Isto tako ne postoji reč izvinjenja, ne postoji pokajanje kojim bismo mogli sprati sramotu koju su pojedinci iz bivšeg režima naneli komandantima herojske odbrane od NATO pakta, kao i komandantima vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, koje je bivši DOS-ovski režim sramno prinudno penzionisao i još sramnije nezakonito bukvalno lovio, hapsio i isporučivao haškom kazamatu, dodvoravajući se svojim zapadnim gazdama koji su ih protivno volji naroda doveli na vlast.

Nećemo kriti da se do 2012. godine država Srbija izuzetno loše ophodila prema svojim borcima. Ta ružna prošlost i ružan odnos prema njima je sada stvar prošlosti. Nikada pojedinim visokim državnim funkcionerima bivšeg DOS-ovskog režima ovaj narod neće oprostiti njihov neljudski odnos prema borcima i njihovim porodicama, kao što im neće oprostiti sve pokušaje da zarad ličnog interesa i opstanka na vlasti prikriju nedužne žrtve ovog naroda. Nikada ovaj narod neće zaboraviti period kada su zločinačku NATO agresiju nazivali akcijom ili intervencijom, kada su govorili da je „Oluja“ i pogrom Srba iz Krajine legalna policijska akcija, kada su šiptarske teroriste i zločince puštali iz zatvora, a branioce i heroje otpuštali sa posla, ponižavali, hapsili i slali u haški kazamat. Nikada ovaj narod neće zaboraviti kako su zarad šake vlasti ponižavali sebe i državu i narod, kako su ponizno klečali po zemljama regiona, izvinjavali se za navodne zločine za koje srpski narod nije bio ni kriv, ne tražeći izvinjenje za zločine nad sopstvenim narodnom.

Zbog svega ovog čast je danas biti u ovom parlamentu i čast je učiniti bar nešto za poboljšanje položaja boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kao i njihovih porodica, a pre svega, porodica poginulih heroja.

Svi naši borci, svi naši heroji bez obzira da li su bili na Košarama, Paštriku ili u onim ratovima sa početka devedesetih godina vođenih za opstanak srpskog naroda na pradedovskim ognjištima, ratovima koje Srbija i srpski narod nisu ni želeli, ni izazivali, imaju pravo da se država brine o njima.

Dugo se država Srbija stidela i sklanjala glavu od tih ljudi i njihovih porodica i dugo je prećutkivala njihovu ulogu ili dopuštala da se o njima govori loše i da se stavljaju u koš najgorih. Dugo im je Srbija umesto majke bila maćeha.

Ti ljudi su stvarno bili i ostali ono najbolje, najhrabrije, najčestitije i najhumanije što je Srbija u tom trenutku imala i nikako nisu mogli biti najgori, kakvim ih je predstavljao DOS-ovski režim, dodvoravajući se svojim mentorima.

Ono što se mora priznati aktuelnoj republičkoj Vladi, u čime je danas ovde ministar Zoran Đorđević koji je zadužen za brigu o borcima, jeste da kao i sve prethodne vlade u poslednjih osam godina brigu o borcima, vojnim i civilnim invalidima, kao i njihovim porodicama su podigle na jedan daleko viši nivo.

Mora se priznati da je tokom premijerskog mandata Aleksandra Vučića, prvi put obeležena godišnjica NATO agresije na državnom nivou, da je prvi put Srbija javno, glasno i jasno rekla da nikada neće zaboraviti zločine koje NATO pakt izvršio nad srpskim narodom, kao i da je prvi put od 1995. godine na državnom nivou obeležen pogrom izvršena nad srpskim narodom Republike Srpske Krajine tokom zločinačke akcije „Oluja“, koji su sproveli hrvatska vojska i policija.

Ovom prilikom neću govoriti o konkretnim zakonskim rešenjima predloženog zakona, o njima će govoriti moje kolege iz poslaničkog kluba u kasnijoj raspravi, ali ono što moram da kažem jeste nepobitna činjenica da će predloženim zakonskim aktom u velikoj meri biti vraćeno dostojanstvo borcima, ratnim vojnim invalidima i njihovim porodicama, jer ovim zakonskim predlogom objedinjuje se 12 zakona koji se odnose na borce, kao što se objedinjuje više uredbi, odluka, protokola, a ono što je najvažnije uvodi se devet novih prava, čime pokazujemo i dokazujemo koliko poštujemo sve one koji su se borili za našu zemlju i kako čuvamo sećanje na one koji su dali živote za naš slobodan život i za naše bolje sutra.

Siguran sam da je donošenje ovog novog zakona samo početak onoga što Vlada Srbija ima u planu kada su u pitanju prava boraca invalida i njihovih porodica, te da će se saradnja Republičke vlade i resornog ministarstva sa udruženjima ratnih vojnih invalida i boraca širom Srbije nastaviti i u narednom periodu.

Siguran sam da će posle predstojećih parlamentarnih izbora nova Republička vlada, kao i resorno ministarstvo nastaviti da se bori za poboljšanje položaja boračke populacije, jer zemlja koja nije u stanju da se seća onih koji su je branili i stvarali i da im se oduži za njihovu žrtvu ne može da se nada generaciji koja će jednog dana voditi računa o njoj, a Srbija je to u stanju. Da je tako pokazuje i dokazuje kako Predlog ovog zakona, tako i sve druge aktivnosti preduzete u cilju poboljšanja položaja boraca tokom poslednjih osam godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Sa ovim bismo završili sa prepodnevnim radom.
Određujem pauzu. Nastavljamo za jedan sat, u 15.00 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS, dr Danica Bukvić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas raspravljamo o drugom setu predloženih zakona i sporazuma. Posvetiću se Predlogu zakona o igrama na sreću, dok će o drugim predloženim aktima govoriti detaljnije moje kolege.

Zakon o igrama na sreću je donet 2011. godine i tada je formirana Uprava za igre na sreću kao organ Ministarstva finansija, a izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku, koja j urađena 2012. godine, poreska uprava je preuzela nadležnosti koje je do tada imala Uprava igara na sreću.

U toku 2018. godine i 2019. godine, izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, ponovo je obrazovana Uprava za igre na sreću kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i tako je stvoren pravni okvir za vršenje postupka nadzora nad priređivačima igara na sreću i sprovedeno je neophodno usklađivanje zakonodavstva sa propisima kojima se uređuje oblast sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Međutim, u praksi se pokazalo da je zakon bio i dalje nedovoljno precizan i efikasan i nije omogućio adekvatno uređenje ove oblasti. Svedoci smo da je na teritoriji Srbije prisutan konstantan rast tržišta igara na sreću, a evidentan je i brz tehnološki razvoj u ovoj industriji, pa je to i bio razlog za uvođenje novih zakonskih rešenja.

Donošenjem novog zakona stvaraju se potrebni uslovi za bolje uređenje tržišta igara na sreću u odnosu na sadašnje stanje. Cilj donošenja novog zakona je da se smanji siva ekonomija u ovoj oblasti u cilju zaštite državnih interesa, kao i povećanja prihoda i prilagođavanje međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Novina je da su predviđena opterećenja priređivača igara na sreću, u smislu propisane visine stopa za obračunavanje naknade za priređivanje minimalnog mesečnog iznosa naknade za priređivanje, neophodne visine iznosa osnovnog kapitala, kao i minimalnog iznosa bankarskog depozita, odnosno bankarske garancije radi osiguranja isplate dobitaka. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje minimalni iznos osnovnog kapitala veći je za priređivača posebnih igara na sreću na automatima i posebnih igara na sreću, odnosno klađenje.

Novi zakon između ostalog precizira i dopunjuje i dosadašnji način oglašavanja i reklamiranja igara na sreću i to tako što reklame moraju bit praćene zabranom za maloletna lica i upozorenjem o prevenciji bolesti zavisnosti.

Takođe, proširuje se zabrana oglašavanja i reklamiranja igara na sreću i na prerađivače u štampanim i elektronskim medijima koji su namenjeni maloletnim licima.

Propisana je minimalna udaljenost od 100 metara između novih lokacija u kojima se priređuju igre na sreću. Udaljenost kladionice od zgrade obrazovnih ustanova osnovne i srednje škole ne može biti manja od 200 metara.

Naime, uočena je velika koncentracija objekata u kojima se priređuju igre na sreću, što negativno utiče, posebno na mlade. Neophodno je ove ustanove učiniti manje dostupnim, najranjivijoj grupi stanovnika, odnosno mladima, deci i maloletnim licima koji su podložni nastajanju svih oblika kockanja i klađenja. Ovo se nažalost ne odnosi na zatečene lokacije u kojima se igre na sreću priređuju.

Kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe, predloženim zakonom se uvodi zabrana za priređivače posebne igre na sreću, klađenja od strane priređivača koji je vlasnik ili suvlasnik nekog sportskog kluba, na događaj u toj vrsti sporta i rangu takmičenja.

Novina je takođe i uvođenje sistema elektronskih komunikacija u ovu delatnost. Naime, zabranjuje se držanje automata, kao i opreme koja ne omogućava razmenu podataka elektronskim putem sa softverskim rešenjem Uprave za igru na sreću. Na taj način, uspostavljanjem elektronskog sistema nadzora će se omogućiti lakša identifikacija nelegalnih priređivača, što će doprineti smanjenju sive ekonomije u ovoj oblasti.

Takođe propisuje se i obaveza postojanja video nadzora u automat klubovima, kladionicama, što predstavlja zaštitu od zloupotrebe. Prihvatajući značajnu činjenicu da igrama na sreću država obezbeđuje sredstva za finansiranje osoba sa invaliditetom, Crvenog krsta, sredstva za lečenje retkih bolesti i drugih udruženja, čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja lica u stanju socijalne potrebe, moram da se osvrnem na problem koji ovaj delatnost donosi.

Mislim da je 200 metara udaljenosti od škole kladionica nedovoljna. Takođe, svedoci smo kršenja propisa i činjenice da deca stoje pred kladionicama i daju novac punoletnim licima da vrše uplatu za njih. S toga je neophodno da se učini stroga kontrola da bi se sve ovo sprečilo.

Prema podacima za javno zdravlje Srbije, o bolestima zavisnosti najzastupljenija igra na sreću je igranje lutrije: loto, bingo, greb-greb, a na drugom mestu je sportsko klađenje. Procenat zavisnika od kocke u Srbiji se ne razlikuje od evropskog proseka odraslog stanovništva, ali se ovaj broj neprekidno povećava, a posebno zabrinjava porast patoloških zavisnika od kockanja. Ističem da svaki broj zavisnika, pa i najmanji, predstavlja problem i mora mu se pristupiti veoma ozbiljno i odgovorno.

Ovim zakonom povećavaju se obaveze kada je u pitanju odgovorno klađenje, uvode se stroža pravila reklamiranja, a svi zaposleni kod priređivača igara na sreću koji imaju direktan kontakt sa učesnicima moraju biti osposobljeni za preventivno delovanje protiv bolesti zavisnosti prema učesnicima u igrama na sreću.

Dozvolite mi da se u nekoliko rečenica osvrnem na još jedan veoma bitan zakon koji je danas pred poslanicima, a to je Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Naime, u javnosti je prisutna ideja da se ukupna zakonodavna materija kojom je regulisana ova oblast uredi jednim krovnim propisom. Ovim predlogom zakona se po prvi put jedinstveno uređuje oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata.

Važno je naglasiti da je prilikom izrade zakona u obzir uzet kako materijalni tako i socijalni položaj korisnika čija se prava uređuju. Prema tome, zakon ne predviđa ukidanje ni jednog dosadašnjeg prava, već daje nove beneficije kojih će biti više od 20.

Takođe, zakonom je jasno definisano koji su to korisnici čija se prava uređuju, a to su: borci, ratni i mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, članovi porodica palih boraca, umrlih vojnih invalida, lica koja su poginula ili umrla u vojsci u miru, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata.

Ono što je posebno važno je što je ovim predlogom zakona uvedena i nova kategorija korisnika, a koja dosadašnjim zakonskim propisima nažalost nije bila obuhvaćena. Tako su ovim predlogom zakona po prvi put regulisana prava boraca koji su učestvovali u oružanim akcijama devedesetih godina, boraca koji su učestvovali u ratu 1999. godine i koji će učestvovati u nekom budućem ratu.

Važno je naglasiti da iza rada na ovom predlogu zakona postoji konsenzus države i boračkih udruženja čiji je rezultat ovakav kvalitet i obuhvat zakona koji će doprineti državnoj i društvenoj brizi o svim kategorijama stradalih za slobodu i odbranu državnog suvereniteta.

U daljoj raspravi kolege iz poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije će se više govoriti o predlogu ovog zakona.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje podržati sva predložena zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Bukvić.
Reč ima ovlašćena predstavnica LDP-LSV-SDA Sandžak, narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.