Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, na odboru koji je juče održan, pored Predloga zakona o igrama na sreću imali smo i Predlog o potvrđivanju ugovora koji se odnosi na program otpornosti na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji i na potvrđivanje Konvencije međunarodne o izdržavanju dece i drugih članova porodice.

Ono zbog čega sam danas uzela reč, to je da, možda ste zaboravili, ali evo i da pohvalimo i ministra finansija, koji je zaista na inicijativu nacionalne organizacije koja obuhvata sve invalide Srbije, odnosno 15 saveza i preko 500 organizacija, zaista imao razumevanja da ovaj zakon koji se odnosi na igre na sreću, čime su u stvari povećani prihodi u budžetu, povećavanjem određenih taksi i naknada, budu tačno definisane za namenska sredstva koja će ići za potrebe određenih kategorija ljudi sa invaliditetom u Srbiji.

Primili ste i predstavnike tih organizacija i predložili Vladi da ovaj amandman prihvati, tako da smo mi na odboru juče razmatrali ovaj Predlog zakona sa prihvaćenim amandmanima i Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava je prihvatio ovaj amandman.

Moram da kažem da je dan pre nego što smo imali Odbor, imala sam prilike da predstavnike nacionalne organizacije primim, Ivanku Jovanović, gospođu Gordanu Rajkov koja je inače i bivši poslanik i Mihajla Pajevića. Zaista u tom direktnom razgovoru sa njima, čujem da su se oni zaista obratili institucijama koje su pomogle da se konkretno amandmani urade i da je Ministarstvo finansija obuhvatilo taj predlog i dalo na Vladu, koji je Vlada usvojila.

Suština tog amandmana, a pričamo ćemo kada budu amandmani je da 40% upravo finansijskih sredstava koji su prihodu u budžetu od igara na sreću, idu ovim određenim kategorijama. Vi ste do sada to tako i davali, međutim, nekako se oni plaše, ukoliko se promene određeni ministri ili promene situacije, da to u budžetu morati da stoji taksativno navedeno, da bi negde obezbedili i stvorili sebi određenu finansijsku sigurnost, jer oni tvrde da preko 70% invalida živi jako teško, gotovo na rubu ekonomske zavisnosti.

To je ono što smatraju, da su ugroženi, preko 800.000 osoba koje su obuhvaćene ovim organizacijama, a da se sam predlog amandmana odnosi da će namenska sredstva iz budžeta koja će za ove namene biti uplaćena, biće raspodeljena po 19% za finansiranje Crvenog krsta, zatim za finansiranje organizacija osoba sa invaliditetom, čiji je cilj unapređenje socijalnog, ekonomskog i društvenog položaja ovih osoba, zatim finansiranje ustanova socijalne zaštite, lokalne samouprave, sporta i omladine i onda ostaje 5% za onu stavu 25. tačka 3. to je razdel Ministarstva zdravlja, lečenje retkih bolesti o kojima stalno govorimo, iz koje stavke je jako važno da postoje sredstva da bi u kontinuitetu pomagali lečenje bolesti kod dece koja se leče u inostranstvu.

Mislim da je od velikog značaja što ste ovaj posao odradili na taj način, što ste razumeli potrebu ove ciljne grupe da se negde u ovom Predlogu zakona tačno definišu namenska sredstva. Zbog toga smatramo da je jako dobro da ovaj zakon o igrama na sreću prihvatimo u ovom delu kada su u pitanju pomoć ovim kategorijama stanovnika, odnosno građana Srbije.

Na Odboru smo imali prilike zaista da čujemo koliko su važne i ove konvencije, odnosno projekti koji radite u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, pogotovo kada su klimatske promene u pitanju i tu smo čuli da će zaista sada istok Srbije dobiti znatna sredstva kada su u pitanju ovi projekti koji se odnose na upravljanje, odnosno zaštitu, pogotovo što postoji veliki broj bespovratnih sredstava, 1,2 miliona evra od 15 miliona evra, koji će se odnositi na zaštitu od poplava, odnosno samih klimatskih promena što je jako značajno.

Danas građani istočne Srbije treba to da čuju da zaista svi delovi Srbije podjednako su zastupljeni kada su u pitanju projekti finansirani od strane Ministarstva finansija.

Mislim da u danu za glasanje zaista imamo razloga da podržimo ovakve Predloge zakona na najbolji mogući način, zato što vidimo da će mnoge nepravde iz prošlosti biti ispravljene. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu po meni najvažniji Odbor Narodne skupštine, jer kada nestane hrane, kada nestane vode tek onda možete da cenite one koji hranu proizvode i one koji čuvaju naše vode da budu pitke.

Mi smo razmatrali pet zakona i Odbor je prihvatio svih pet. Čisto zbog gledalaca i kolega poslanika koji nisu članovi Odbora da ih nabrojim. Imamo dva sporazuma sa Turskom. Jedan je o veterini. Po meni veoma značajan s obzirom da se u veterini pojavljuju na našoj teritoriji nove bolesti koje nekada na našim teritorijama nisu postojale.

Imali smo bolest „kvrgave kože“. To je bolest koja je uglavnom ranije opterećivala afričke zemlje i zemlje koje su dole niže od nas. Te bolesti mogu da nam nanesu velike ekonomske štete i mi smo imali sreću da tu bolest zaustavimo. Čak ni Evropa, koja nije imala iskustvo sa tom vrstom bolesti, tada nije znala šta da nam preporuči.

Međutim, moram priznati da kod nas postoje stručnjaci koji razumeju i bolesti koje nekada nisu postojale na našoj teritoriji i zato smo veoma uspešno suzbili tu bolest, ne da smo zaštitili sebe od velikih ekonomskih šteta koje su u Bugarskoj, Grčkoj i Makedoniji bile po 10, 15 puta veće nego kod nas, nego smo time zaustavili tu bolest i za Hrvatsku i za druge delove Evropske unije. Zaustavili smo je negde na nivou, na granici negde Negotin, tako da se ona gore više nije pojavljivala.

Sada je aktuelna, što za Tursku nije bitna, „afrička kuga svinja“, koje takođe nekada na ovim teritorijama nije bilo. Uprkos dve godine odolevanja, ona se ipak periferno malo pojavila u Srbiji. Pojaviće se možda i neke druge bolesti, zato kažem da je veoma, zbog bezbednosti hrane, bitna saradnja iz oblasti veterine, a i iz oblasti fitosanitarne zaštite.

Imamo zakon sa Azerbejdžanom koji govori o biljnom karantinu, a to je takođe bitno zbog eventualnih biljnih bolesti koje se mogu pojaviti u trgovini i prometu biljnim proizvodima između nas i Azerbejdžana.

Biljna proizvodnja je takođe značajna. Pojavljuju se opet razne vrste bolesti, tako da je ta saradnja je veoma značajna. Značajna je i zbog eventualnog uzgajanja nekih biljaka i tako dalje, da se može sarađivati između naše Uprave za zaštitu bilja i njihovih organa.

Imamo tri sporazuma o vodama. Jedan je sa Turskom, ali posebno su značajni održivo upravljanje sa Rumunijom i Mađarskom. To je veoma bitno zato što se radi o Dunavu i slivu koji je uz Dunav i verujem da imamo iskustva iz 2014. godine, da znamo zašto i sa Turskom treba razmeniti znanja, stručnjake i tako dalje, zašto treba sa Mađarkom i Rumunijom sarađivati, posebno zbog Vojvodine i eventualnih šteta koje mogu nastati ukoliko se na održiv način ne upravlja vodama.

Takođe, po pitanju Dunava mi u ovom trenutku pokušavamo da zalivne sisteme uspostavimo u celoj Srbiji, ali je posebno značajna ova saradnja sa Rumunijom i Mađarskom zbog Vojvodine. Moram odmah da kažem da moramo zalivne sisteme što pre izgraditi, ispostaviti, jer nećemo moći da koristimo vode koliko mi želimo. Postoje neki međunarodni sporazumi, postoje kvote koliko se vode iz Dunava može iscrpeti i glupo je da između Dunava i Save, Tise, Tamiša i tako dalje Vojvodina ima veoma malo površina koje se navodnjavaju, a opet da bi se one navodnjavale i da bi se kontrolisale suše i poplave potrebno je na održiv način upravljati vodama.

Ono što je mene iznenadilo, da određeni opozicioni poslanici, bez obzira što se raspravljalo o zaštiti bilja, nisu došli na odbor i nisu posvetili pažnju ovako važnim temama, ne samo vodama, već o zaštiti bilja zato što su im na sednicama Narodne skupštine gde su direktni prenosi, puna usta biljaka, GMO itd, i zamene je bilo iznenađenje da se opozicioni poslanici, koji se navodno zalažu za zdravlje biljke, nisu pojavili na sednici odbora. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Petrović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmotrio je sedam sporazuma o kojima se danas raspravlja i o kojima ste nešto čuli od strane predlagača i na svojoj sednici odlučio je jednoglasno da da podršku njihovoj ratifikaciji.

Radi se o sledećim sporazumima. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike. Predložen je sa ciljem jačanja međusobnih bilateralnih ekonomskih odnosa, kojim se potvrđuje spremnost dve države da uspostave saradnju u oblasti turizma, kao i unapređenje odnosa u oblasti ekonomije, kulture i stvore se uslovi za njihov dalje razvoj. Naznačeni su posebni oblici saradnje od interesa i značaja za unapređenje bilateralnog turističkog prometa promovisanjem saradnje između odgovarajućih subjekata i organizacija koje posluju u oblasti turizma, kao i u okviru međunarodnih turističkih organizacija.

Sledeći sporazum je između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. Odražava namere potpisnica sporazuma da se institucionalizuje i razvija oblast trgovinske i ekonomske saradnje između dve zemlje, kao i da se intenzivira i diverzifikuje njihova međusobna trgovina na principima jednakosti zajedničkog interesa i međunarodnog prava. Regulisanjem bilateralne ekonomske saradnje između dve zemlje stvaraju se uslovi za njeno unapređenje na dugoročnim osnovama, kao i povećanje investicionih tokova između dve zemlje.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja, koje se pružaju na teritoriji obe zemlje, zapravo podrazumeva da su informaciono komunikacione tehnologije jedan od pokretača globalnog ekonomskog razvoja i u tom smislu ide se ka priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje doprinosi eliminisanju prepreka u poslovanju, omogućava korišćenje i jednako pravno dejstvo kvalifikovanih usluga od poverenja, odnosno kvalifikovanih usluga sertifikovanja za elektronske transakcije u obe zemlje, kao i uzajamno priznavanje kvalifikovanih sredstava za kreiranje elektronskog potpisa, kvalifikovanog elektronskog pečata i kvalifikovanog elektronskog vremenskog žiga.

Potvrđivanje Sporazuma će imati uticaj na privredne subjekte u obe zemlje koji će u međusobnoj poslovnoj saradnji, prelaskom na elektronsko poslovanje, postići veću efikasnost nego tokom klasičnog poslovanja. Ovo međusobno priznavanje takođe znači da osim privrednih subjekata da će i građani obe zemlje moći da koriste onlajn usluge od druge zemlje.

Potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Grenade o ekonomskoj saradnji proizilazi iz namere potpisnica sporazuma da se institucionalizuje i razvija oblast trgovine i ekonomske saradnje između dve zemlje, kao i da se intenzivira i diverzifikuje njihova međusobna trgovina takođe na principima jednakosti, zajedničkog interesa i međunarodnog prava.

Posebno želim da istaknem potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o saradnji na izgradnji i upravljanju, održavanju, rekonstrukciji i sanaciji gasovoda za transport prirodnog gasa koji prelazi preko državne granice.

Strategijom razvoja energetike, pored ostalog, utvrđeni su i strateški ciljevi Republike Srbije u oblasti prirodnog gasa, i to – obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom, uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa i diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom.

Projekcija potrošnje prirodnog gasa ima dugoročni trend rasta, a gasovodni sistem Republike Srbije ima samo dve tačke povezivanja sa sistemima drugih zemalja, ulaznu tačku na granici sa Mađarskom i izlaznu tačku na granici sa Bosnom i Hercegovinom, što čitav sistem čini osetljivim. Izgradnjom magistralnog gasovoda granica Bugarske i granica Mađarske obezbedio bi se novi pravac snabdevanja prirodnog gasa, kao i interkonekcija sa Bugarskom i Mađarskom.

Realizacija ovog projekta doprineće ostvarivanju strateških ciljeva Republike Srbije u oblasti prirodnog gasa i značajno će uticati na sigurnost snabdevanja i uvećanje energetske bezbednosti. Takođe, omogućiće se značajnije korišćenje prirodnog gasa, kao i njegova upotreba za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i upotrebu u sektoru saobraća, tzv. komprimovani prirodni gas.

Sporazumom srpska i mađarska strana saglasile su se o preduzimanju mera za podršku realizaciji projekta, koordinatnim tačkama završetka gasovoda na obe strane, kao i pravnom položaju lica koja obavljaju poslove koji proizilaze iz implementacije ovog sporazuma.

Dalje potvrđivanje Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o industriji i tehnologiji proizilazi iz namere potpisnica sporazuma da se institucionalizuje i razvija oblast industrijske i tehnološke saradnje između dve zemlje, u cilju daljeg privrednog i ekonomskog jačanja i razvoja. Ovo otvara mogućnost za dodatne nove investicije, odnosno otvaranje novih radnih mesta, s jedne strane, i smanjenje stope nezaposlenosti sa druge strane, a otvaranjem tih novih radnih mesta, pogona fabrika, preduzeća i poreskim izmirivanjem doći do dodatnog punjenja budžeta.

I na kraju, potvrđivanje Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta dragocenih metala, sa aneksima 1. i 2, podrazumeva da se u i cilju olakšanja prekograničnog prometa od dragocenih metala, obezbeđivanja kontrole udela dragocenih metala, i to platine, zlata, paladijuma i srebra u predmetima od dragocenih metala i ujedno obezbeđenja zaštite interesa potrošača uslovljenih specifičnom prirodom ovih predmeta 1972. godine u Beču, sedam evropskih država potpisalo je Konvenciju o kontroli i žigosanju predmeta dragocenih metala, kojoj je danas pristupilo 20 država.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Naša zemlja u konvenciji ima status aplikanta i države članice konvencije u ovom sporazumu koriste jedan žig koji je garant kvaliteta plemenitih metala i koji se među državama članicama konvencije razmenjuje bez dodatnih pregleda žigosanja i troškova i to bi za našu zemlju, u tom slučaju, u punopravnom pristupanju ovom članstvu značilo i doprinosilo dodatnom smanjenju troškova uvoza predmeta označenih ovim žigom.

Zahvaljujem.

Pitam, da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Ljupka Mihajlovska.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Želim u svom uvodnom delu govora, naravno, da pohvalim to što je Vlada podnela amandman kojim ispravlja taj propust, a to je da u novom Predlogu zakona nema one odredbe koja se odnosi na to da 40% prihoda, Zakona o igrama na sreću, ide osetljivim društvenim grupama, pre svega, organizacijama osoba sa invaliditetom. Mada mene to nije ni zabrinulo kada sam videla da toga nema, jer sam pretpostavila da bi se svakako nastavilo sa finansiranjem tih programa i ja cenim da je to verovatno bila tehnička greška.

Ono što mene više brine jeste kakav efekat na život ljudi i osoba sa invaliditetom i osoba koje boluju od retkih bolesti imaju programi koji se finansiraju iz sredstava sakupljenih od igara na sreću. Zbog čega to govorim? Govorim zato što su to zaista ogromne sume novca koje država daje organizacijama osoba sa invaliditetom. Međutim, vrlo je upitan kvalitet tih programa i merenje efekata koje oni imaju na živote običnih građana sa invaliditetom. Zapravo, mogu gotovo sa sigurnošću da tvrdim da najveći efekat imaju na one koji vode te organizacije, a to je mali broj ljudi i što je neretko slučaj, dešava se i da oni koji vode te organizacije često nisu osobe sa invaliditetom.

Zaista mislim da je ova država prebogata, budući da ogroman novac baca u bunar, koji se nama ne vraća i ne vraća nam se kroz društveno korisne građane. Juče sam na sajtu Ministarstva za rad otišla da vidim, i tu moram da pohvalim ministra što je transparentno objavljeno koliko koja organizacija dobija novca, od Ministarstva za rad govorim samo, kasnije ću govoriti i o drugim ministarstvima. Što bi rekli moji prijatelji iz Crne Gore, imala me kap ubiti kada sam videla koliki je to novac. Znate, recimo, navešću samo nacionalnu organizaciju multiple skleroze koja dobija, sada ću tačno da vam kažem, 11 miliona je dobila u 2019. godini, Društvo multiple skleroze Vojvodine šest miliona. Onda imate lokalne organizacije gde je jedna u Bačkoj Topoli dobila 220 hiljada, u Somboru 450 hiljada itd.

S druge strane imate organizaciju MS platforma, koja je registrovana pre dve godine, nula dinara je dobila, a jedini su uspeli da toliko podignu na prepoznatljiv nivo i da daju značaj važnosti teme koliko oboleli od multiple skleroze nemaju adekvatnu terapiju. Uspeli su da stignu i do premijerke Ane Brnabić da se sastanu, da ukažu na ovaj problem, do ministra zdravlja. Dakle, organizacija koja u svom budžetu ima nula dinara za dve godine uradila je mnogo više na prepoznatljivosti ovog problema nego sve ova nacionalne, pokrajinske i lokalne organizacije.

Zatim imamo Savez gluvih i nagluvih Srbije koji je u 2019. godini dobio 26 miliona dinara. Da li vi znate da je to skoro 250 hiljada evra. Pritom, to nije novac obezbeđen za tumače koji će prevoditi gluvim ljudima sadržaje sa televizije, vanredne situacije. Imamo ovaj koronavirus, gluvi ljudi u Srbiji i ne znaju da postoji i da se širi munjevitom brzinom, jer ne mogu da prime tu informaciju, sem ono dva-tri minuta vesti na RTS-u.

Ovo su sredstva za neke kurseve u Vrnjačkoj Banji od sedam dana. Vi za sedam dana ni čoveka koji zna srpski jezik, a nepismen je dovoljno ili ne zna pravopis ne možete da obučite, a kamoli nekog ko ne poznaje znakovni jezik da nauči za sedam dana.

Imamo i nacionalnu organizaciju koju ste pomenuli, koja u svom sastavu ima sve ove saveze. Znači, pored toga što nacionalna dobija sredstva, svaki savez dobija pojedinačno sredstva i svaka gradska organizacija dobija pojedinačna sredstva. Sve ove organizacije imaju zaposlene ljude u svojim organizacijama koji dobijaju plate od ovih sredstava. Svi mi plaćamo porez za ova budžetska sredstva koja se daju ovim organizacijama.

Moje pitanje je - šta je sa mnom i da li je sa mnom sve u redu kada sam odlučila da budem narodna poslanica i da se za platu od 70.000 dinara i paušal od 30.000 dinara ispravljam krive Drine i borim za prava osoba sa invaliditetom i moram Agenciji za borbu protiv korupcije da prijavim svu imovinu, sve prihode u bankama, da dajem krv iz prsta da bih dokazala da moji bliži rođaci nisu neki funkcioneri ili oni, zato što su moji bliži rođaci, takođe moraju da daju sve te podatke u banci, a ljudi koji vode ove organizacije ne podležu nikakvoj kontroli Agencije za borbu protiv korupcije?

Nije tajna da neki od ovih funkcionera imaju platu mesečnu kao guvernerka Narodne banke, a mnogi imaju veća primanja od ministara u Vladi Srbije. Samo da vam kažem, ovo je jedan konkurs koji je za redovne programske aktivnosti. Ministarstvo za rad ima i stalno otvoreni konkurs gde se sredstva dodeljuju i gde takođe ove organizacije apliciraju za dodatna sredstva. Tu su Ministarstvo kulture, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo turizma, Sekretarijat za socijalnu zaštitu, lokalne samouprave, svi oni raspisuju konkurse, Sektor za boračku i invalidsku zaštitu, gde ponovo ove organizacije apliciraju za sredstva. Da ne govorim o projektima Evropske unije i projektima međunarodnih organizacija, što me u ovom smislu ne zanima, jer to nisu budžetska sredstva.

Moje pitanje takođe za ministra za rad - zbog čega kada dajete sredstva za uklanjanje arhitektonskih barijera dajete nevladinim organizacijama koje onda uklanjaju arhitektonske barijere u institucijama ove zemlje, tipa centara za socijalni rad, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, PIO fonda itd.

Zašto ne date direktno tim filijalama novac da uklanjaju barijere na šta obavezuje i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakon o planiranju i izgradnji. Zbog čega su neophodni posrednici u tom poslu?

Pozivam i ministra finansija da ode kod ministra za rad i da pogleda kako izgledaju izveštaji o sprovedenim projektima ovih organizacija, da pitate krajnje korisnike koliko to ima efekta na svakodnevne živote osoba sa invaliditetom.

Dakle, ako smo zaista donosili zakone koji treba da spreče pranje novca i finansiranje terorizma, i ako mi kao javni funkcioneri, podležemo ozbiljnoj kontroli i ja protiv toga nemam ništa. Ja mislim da bi ljudi koji rade u organizacijama i koji koriste budžetska sredstva, odnosno funkcioneri u tim organizacijama bi takođe trebalo da podležu istoj toj kontroli. Dakle, da vam ne navodim dalje pojedinačne saveze.

Naravno ima tu i organizacija koje dobro rade svoj posao i njih ćete prepoznati tako što dobijaju najmanje sredstava i moje pitanje jeste, odnosno ja želim da pohvalim organizacije koje su uspele da dođu i do predsednice Odbora za finansije i do ministra finansija i da upute apel i predsednici Vlade, da se ovo vrati u zakon.

Isto tako pitam, zašto nisu toliko bili glasni kada se donosio Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom gde su roditelji dece sa invaliditetom uskraćeni, odnosno uskraćeno im je pravo moraju da biraju da li će da primaju nadoknadu na osnovu zarade ili za tugu negu i pomoć dece? Zašto ne kritikuju katastrofalno stanje u institucijama u kojima žive osobe sa invaliditetom? Naravno, oko ove teme su se vrlo lepo ujedinili i vrlo glasno uspeli da i zagovaraju da se ovo vrati u zakon. Kao što sam rekla ne mislim da nije vraćeno u zakon da se ne bi nastavilo sa finansiranjem, ali me ozbiljno brine efekat ovih programa.

Pazite, 26 miliona, vi za to možete da izradite tri škole koje bi bile pristupačne u koje bi mogle da idu sva deca sa invaliditetom primera radi, da ne govorim o tome da nam treba institut za proučavanje znakovnog jezika, da nam treba katedra za znakovni jezik, da nam treba veći broj tumača za znakovni jezik. Mi to sve nemamo, ljudi se igraju školice znakovnog jezika i troše 26 miliona dinara. LJudi tamo imaju ugovore o radu i što još najveći problem, što mnogi od tih organizacija vode pod jedan neobrazovani ljudi, pod broj dva ljudi koji su tamo više decenija na tim funkcijama i njihova uloga je zapravo da biraju članove, da ih drže mirni. Ja to doživljavam kao paradržavne organizacije, uopšte ne štite interes osoba sa invaliditetom, nego kao i brojni sindikati koje imamo. Znate ono, štitimo zaposlene, ali se sa poslodavcima dogovaramo kako ćemo u stvari najbolje da zaštitimo sebe, a da zaposlenima kažemo, kako eto, ništa od toga nismo mogli da izdejstvujemo.

Mislim da je situacija, kada je reč o osobama sa invaliditetom u Srbiji jako loša, ali misli da država izdvaja ogroman novac koji usmerava na pogrešnu stranu i troši na pogrešan način i mislim da taj novac može daleko bolje i kvalitetnije da se iskoristi i investira u dugoročne projekte koji će imati dugoročni efekat na život ovih osoba. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić. Izvolite.

Gospodo ministri, gospodo iz Ministarstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o borcima ratnim invalidima, porodicama poginulih boraca.

Dugo smo čekali na ovaj zakon, 28 godina. Dobro je da je ovaj zakon došao u Skupštinu. Kada bi ovo bio samo zakon o invalidima, o ratnim invalidima i porodicama poginulih boraca, ja bih, a sigurno i svi radikali glasali za njega sa obadve ruke jer kroz ovaj zakon kada su u pitanju invalidi i porodice poginulih boraca rešena su sva pitanja koja mi godinama unazad smo postavljali kao probleme, čak su neke stvari i urađene i više od toga.

Međutim, mi imamo recimo jednu suštinsku primedbu. Mi smatramo da u ovom zakonu nisu trebali da se nađu civilni invalidi rata i civilne žrtve rata, one već imaju svoj zakon, jer borci, invalidi, porodice palih boraca su nacionalna kategorija. Oni svoja prava ostvaruju kao nacionalno priznanje. Civilni invalidi rata i civilne žrtve rata su socijalna kategorija i oni svoja prava ostvaruju u zavisnosti od ekonomskih mogućnosti države. Gledajući na prava koja su ostvarili može se reći da je Srbija vrlo bogata država. Koliko je Nataša Kandić uticala na to jer je kritikovala nacrt zakona prethodni, a verovatno će kritikovati i ovaj, jer ona nikada nije zadovoljna sa tim obimom prava prema civilnim invalidima rata i civilnim žrtvama rata i uvek govori kako ratni invalidi imaju suviše prava.

Znači, to je naša primedba i smatramo da to nije trebalo da se reši na taj način. U dosadašnjim zakonima uvek su pominjani borci, ali oni su bili samo u naslovu i ni u jednom drugom članu. Ovo je prvi zakon u kome se borci pojavljuju i kome su praktično data borcima neka prava.

Iako primedba nije suštinska, ali pošto je to ministar izgovorio više puta, pošto je to preuzeto iz prethodnih zakona, nalazi se u našim amandmanima, ali evo, skrećemo pažnju da se izbaci jedan izraz iz zakona – pali borac. Gospodo, ne postoji, to je neprikladan izraz. Kada govorimo o vojnicima mi kažemo, poginuli vojnik. Kada govorimo o borcima, kažemo pali borac. I vojnik i boraca su poginuli. Mi smo to dali u nekih pet amandmana, a onda smo predložili da kada prihvatite taj amandman da je to poginuli borac, da se onda kroz tehničku obradu i lektorsku obradu zakona to reguliše i da to iako je preuzeto iz prethodnog perioda, sad imate mogućnost da to u buduće bude regulisano pravo jer svi borci su skrenuli pažnju na to da taj izraz je neadekvatan. Mislim da nema nikakvih razloga jer to nije suštinska primedba, više je jezičko-tehnička i da je treba prihvatiti.

Kada su u pitanju članovi, mi smatramo da je u članu 5. tački 7) da je trebalo da se period od 23. marta 1998. godine do 26. juna 1999. godine bude u tom članu i da se pomene Kosovo i Metohija. Međutim, pošto tačka 6) koja je uopštena daje mogućnost i ja mislim da ste možda razmišljali na taj način, da taj period od 23. marta 1998. godine do 24. marta 1999. godine bude tu obuhvaćen i onda je to u redu. Sa te strane je prihvatljivo.

Što se tiče utvrđivanja osnovici, u ranijem zakonu je osnovica nekako bila uređena jednostavnije, a i vi ste mogli, vi znate prošle godine kada je doneta, gospodine ministre, ona nezakonita uredba, pa smo posle dva meseca po zakonu po hitnom postupku ozakonili to nezakonito, gde je osnovica određivana na osnovu proseka iz prethodne godine. Sada je taj zakon ukinut. Mislim da nije trebalo ni da e zadrži ovo dva meseca koji prethodnim mesecu za koji se vrši isplata. Jednostavno nije mi jasan razlog zašto se ne kaže prosek iz prethodnog meseca. Ranija osnovica je drugačije bila uređena. Znači, prosečna plata iz prethodnog meseca uvećana za 80%. To je bila osnovica.

Invalidi prve kategorije su imali 100% osnovice, a onda svi drugi su imali u zavisnosti od toga kojoj grupi invalida pripadaju. To je bilo i vrlo logično.

Moglo je i sada tako da se uradi. Ja ne kažem da ovo kako ste vi odredili da to ne može tako. Može to i tako, malo je komplikovanije, jer sada imamo četiri osnovice, od toga po ovoj prvoj, kaže se da invalidi prve kategorije imaju 188% od osnovice. Pa ono je logičnije bilo da oni imaju 100% od osnovice, a svi ostali ispod toga i svi onda ostali, porodica i svi ostali, koji ostvaruju neka prava su negde ispod 100%. Ali, pošto ste vi na ovaj način to već uredili, može to da bude i tako. I od ove četiri osnovice, ja vam skrećem pažnju na ovu četvrtu, jer ona je stvarno uvredljiva, da ne kažem i sramna.

To je pravo na borački dodatak, gde je osnovica najniži iznos penzije u osiguranju zaposlenih u Republici Srbiji, koji je negde oko 13.200,00 dinara. Da ste uzeli, pa to vezali, nekako, a moglo je, procentima za osnovicu kada se uzima plata za srednju, za platu u Republici Srbiji, dva meseca koje prethode tom mesecu, to bi bilo nekako bezbolnije i prihvatljivije. Ali, kada to vežete, za zakonski najniži iznos penzije koji je toliki, pa kada se kaže da ona treća kategorija boraca, da njima pripada 60% od tako mizernog iznosa, onda to smatramo da nije u redu, i zbog toga, ovaj zakon za nas nije prihvatljiv.

Vi ste izvršili kategorizaciju boraca. Imali smo mi tu različitih mogućnosti, i ja lično nikada nisam za to da postoje borci prve, druge, treće kategorije, ali u jednom u Republici Srpskoj, u njihovom zakonu, postoje i borci osme kategorije. Ali, dobro, može i to da bude prihvatljivo.

Želeo bih gospodine ministre, pošto se uvodi dečiji dodatak za vojne invalide, samo da mi kažete ako je već od prve do sedme grupe, zašto nije do desete i samo da mi objasnite način kako će taj vojni invalid, ratni invalid, to ostvarivati.

Što se tiče zdravstvene zaštite, ovde se kaže, mi smo tražili zdravstvenu zaštitu i ovde se kaže u članu 62. počinje borac, pa onda svi ostali, ima pravo na zdravstvenu zaštitu po propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita.

Molim vas, samo da mi to malo detaljnije objasnite, jer mi smo to tražili i znači da su borci dobili pravo to, i sada samo kako će to pravo ostvarivati.

Borački dodatak, član 86. naš stav je uvek bio da borački dodatak nikada ne treba vezivati za nikakvo imovinsko stanje, upravo zato što je to neka vrsta nacionalnog priznanja.

Međutim, ukoliko mogućnosti države nisu takve da to može da se sprovede na taj način, mi bi prihvatili da to bude drugačije. Ali, ne ovako ponižavajuće, u tom članu su navedeni uslovi koje borac treba da ispuni, da bi dobio borački dodatak.

U ranijem onom predlogu, u onom nacrtu bilo je 65 godina, a sada ste to smanjili na 60 godina. Ali ste onda postavili uslove, da nije u radnom odnosu, da nije korisnik penzije, da ne obavlja poslove po osnovu ugovora, da ne obavlja samostalnu delatnost, da nije član privrednog društva, da nije obveznik doprinosa za PIO, da ne ostvaruje pravo vlasništva, i plodouživanja na poljoprivrednom zemljištu, da nije korisnik prava na mesečna primanja po ovom zakonu i da ne ostvaruje u nekoj drugoj državi ovo pravo.

I onda ono kaže, da ne ostvaruje, materijalnu podršku putem novčane socijalne pomoći.

Pa gospodo, novčana socijalna pomoć je veća nego što je ovaj borački dodatak i to je ono što je ponižavajuće, da socijalnu pomoć, da je to, znači, uslov da ako to borac ima, onda ne može da ostvari borački dodatak, a ovo kako ste vi dali ove uslove, to bi trebalo da bude potpuni beskućnik, koji nigde ništa nema.

Postavlja se pitanje, a kako će taj čovek da doživi do 60.te godine, kako će doći do 60 godina, da bi dobio taj borački dodatak, kada ste ovako restriktivne uslove postavili, gospodo, onda jednostavno niste smeli, da nikakve godine pominjete, jer broj lica koji bi ispunjavali ove uslove danas, broj boraca, apsolutno mislim da nije veliki, i da bi država Srbija to mogla, kada sve druge isključi, a kasnije su date, da borcu prve kategorije pripada 100%, druge 80%, a treće kategorije 60% od ovog iznosa.

E tu je nešto što mi smatramo da je uvredljivo i zbog čega nećemo glasati za ovaj zakon i zbog čega smatramo da je ovo ipak ponižavajuće za borce i da to nikako nije smelo da se uradi na taj način i da se navode godine.

Ako je već ovako sve restriktivno, da je trebalo onda da se kaže da to pripada borcima koji ispunjavaju te uslove.

Gospodine ministre, i u članu 93. pošto vreme provedeno u oružanim akcijama, kaže, priznaje se u poseban staž. Najkraće moguće objašnjenje, jer to staž kakav je priznat meni, u dvostrukom trajanju.

Dobro je što je u članu 96, 94. pomenuto pravo boraca na stan i što po nekom redosledu su svrstani sa ostalim kategorijama. Član 104. gospodine ministre, boračka spomenica.

Ja mislim da ovo što ste omogućili da borci dobiju boračku spomenicu, da je možda jedan od najvećih doprinosa ovoga što se odnosi na borce. Ali, pošto niste definisali boračku spomenicu, ja sada ne znam da li vi i ja mislimo isto. Ona se sastoji od neka dva elementa. Jedno bi bila, tačno tako kako kažete, četiri, znači, medalja a drugo bi bila pismeni, koji sleduje, koji bi trebalo da bude prigodan. Pošto mi već 20 godina razmišljamo o ovome, i pošto imamo već i u ovom zakonu Partizansku spomenicu 41. – 45. godina, zatim imamo Ravnogorsku spomenicu 41.- 45. godina.

Mi u ovih 20 godina govorimo o Spomeniku žrtvama rata i branioci otadžbine 1990/1999. godina. Mi, čak imamo idejno rešenje. Idejno rešenje je povezano sa nečim drugim jer u ovom zakonu ne piše da borci 28. jun kao Vidovdan doživljavaju i to je „Dan borca“. On je takav bio uvek u našoj tradiciji. On je, maltene kao takav u našem istorijskom pamćenju, da ne kažem da je on kao takav u našem genetskom kodu. Na toj medalji mi smo predvideli da iz slike Uroša Predića iz 1919. godine „Kosovska devojka“ taj jedan elemenat reljefno bude, upravo zbog toga što to podseća… a ta slika inače nosi jednu vrlo veliku simboliku, a podseća na 28. jun, na Vidovdan koji mi doživljavamo kao „Dan borca“ i nikakav drugi dan nikada nećemo prihvatiti kao „Dan borca“ ili kao dan veterana.

Pravo na legitimaciju. U redu je, mi smo to tražili, to je dato. Ovde smo videli da će jedan široki krug nosioca te legitimacije biti. Dobro. Neka bude to tako. E, sada, kada bude određivano, trebalo bi u legitimaciji da stoji šta ona omogućava.

Kod „Ravnogorske spomenice“, vi ste propisali kako treba da izgleda i mu tu nemamo nikakav problem. Slažemo se. Neka to bude tako. Međutim, već u članu 118. govori se o Komisiji za ostvarivanje prava po osnovu „Ravnogorske spomenice“. Tu smo isključivo protiv da ovakav bude sastav Komisije, jer iako je već, gotovo, koliko je to, 20 godina, izjednačena prava ravnogoraca i pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta, nikada ni jedan ravnogorac nije mogao da ostvari svoja prava jer u komisiji sede pripadnici SUBNOR-a. Vi ste predvideli da u ovoj komisiji sede tri pripadnika SUBNOR-a. Oni ravnogorce doživljavaju kao neprijatelje, isključivi su. To smo mi u praksi do sada videli. Smatramo da sve članove treba da imenuje Skupština na osnovu predloga poslaničkih grupa.

U članu 125. zadnji stav, smatramo da treba da se briše, jer ako se govori ovde o ravnogorcima, a mislim da se misli na njih, te presude koje su doneli revolucionarni sudovi, one apsolutno nisu adekvatne, a svako nije mogao da izvrši i svako nije išao da rehabilituje svoje pretke.

Samo još da kažem kada je u pitanju „Ravnogorska spomenica“, da smo mi kroz jedan amandman, pošto ravnogoraca više nema živih, nema živih ni španskih boraca, ja bih voleo gospodine ministre da mi kažete da li ima i jedan živ narodni heroj? Jedini iz ovih ratova imali smo samo jednog heroja koji je poginuo i na osnovu tog svoga čina herojskog dobio orden narodnog heroja. Znači, ako potomci ravnogoraca, ovde ne piše na koji način, ipak oni ovo pravo treba da ostvaruju po zahtevu. Potrebno je da se napiše zahtev.

Kada je u pitanju postraumatski sindrom. Dobro je, gospodine ministre, što ste prihvatili da u članu 137 i 147. se daje mogućnost, što smo mi inače tražili, da se borci koji su oboleli od tog postraumatskog sindroma, da se njihov problem reši.

Smatramo da je ovo što je dato u članu 137. ovaj rok, da bi možda trebao da se produži za godinu dana, zbog toga što ste vi već dali ovde u članu 148. gde je potrebno mnogo toga, jer ako bi samo bila dokumentacija za ovih 20 godina onda bi to bilo u redu, ali smatram da nije nikakav problem ako se kaže da je umesto godinu dana, da je to dve godine i da na taj način ovaj problem bude rešen.