Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, dame i gospodo.
Pred vama se nalazi zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Srbija je dugo čekala ovaj zakon, jer nije bilo dovoljno političke volje, ali i hrabrosti da se pitanja iz oblasti boračko-invalidske zaštite uvede na pravičniji način.
Naime, ima li šta svetije od odbrane naše otadžbine kada je to neophodno i ima li išta važnije nego adekvatno zaštiti one naše građane koji su se hrabro odazvali na poziv države kada je to bilo neophodno?
Nije retko u našoj istoriji da je izostajala briga države za svoje borce i time je slata negativna poruka stanovništvu da nije mudro braniti svoju zemlju. Naime, u našoj nedavnoj prošlosti država je odgovarala određenim stepenom zaštite boraca i njihovih porodica, ali ignorisanjem, neadekvatnim tretmanom, stavljala ove hrabre ljude na marginu društva, stideći se njihovog herojstva i njihove žrtve.
Zar za to nije dokaz tretman države prema herojima Košara, Paštrika, prema hrabrim pilotima i svima onima koji su dali život za otadžbinu, jer se ćutalo o njihovom herojstvu? Ova Vlada nastoji da ispravi tu nepravdu i da sa posebnim pijetetom postavi svoje heroje tamo gde oni pripadaju, u istoriju koja će se sa ponosom pamtiti.
Odnos jedne države prema svojim borcima i njihovim porodicama je odnos prema svima precima i prema svim budućim generacijama i predstavlja garant da će ta zemlja opstati i da će se razvijati i dalje. Ovako jedna važna oblast je sama po sebi komplikovana, jer pokriva sve ratove kroz koje je ova naša zemlja prošla, od Drugog svetskog rata do danas. Iz tog razloga, na snazi su i dalje propisi iz čitavog tog perioda.
Dakle, sadašnju zaštitu boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata, civilnih žrtava rata, kao i članova njihovih porodica uređuju: raniji savezni popisi – šest zakona, propisi Republike Srbije – tri zakona, nekadašnji propisi autonomnih pokrajina Vojvodine i KiM – tri zakona, dve uredbe Vlade. Prema tome, u pitanju je 12 zakona i dve uredbe Vlade, a što već predstavlja konglomerat propisa koje je komplikovano i efikasno teško sprovoditi.
Zato je važno istaći da se ovim zakonom po prvi put jedinstveno za teritoriju Republike Srbije uređuje oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata. To je samo po sebi predstavljalo veliki izazov i veliku odgovornost. Nemamo pretenziju da smatramo da je ovaj zakon obuhvatio sve potrebe, sve osetljive oblasti, ali svakako predstavlja dobru polaznu osnovu za dalje unapređenje u skladu sa zahtevima i ekonomskim mogućnostima naše zemlje.
Pored toga, zakonom je izvršeno usklađivanje do sada važećih propisa iz ove oblasti sa Ustavom, koji propisuje da se korisnicima boračko-invalidske zaštite pruža posebna zaštita, u skladu sa zakonom, a takođe je izvršeno usklađivanje određenih odredaba sa ostalim zakonima.
Pored toga, izvršena je i kodifikacija svih propisa u ovoj oblasti. Naime, ovim zakonom je realizovana od ranije prisutna ideja da se ukupna zakonodavna materija iz ove oblasti uredi jednim propisom. Razlozi za takav pristup su višestruki, jer se radi o materiji koja je povezana istim osnovnim opredeljenjem na kojima se zasniva konstituisanje prava određenih kategorija građana, do pravno-tehničkih, jer se u okviru jednog zakona sažimaju svi bitni elementi i kriterijumi za kategorizaciju korisnika prava, vrste prava i način njihovog korišćenja, obezbeđuje bolji pregled materije, stvaraju uslovi za bolju praktičnu primenu zakonskih rešenja i time obezbeđivanje većeg stepena zakonitosti u ovoj oblasti.
Osnovni cilj ovog zakona je da se ova važna i osetljiva oblast boračke i invalidske zaštite uredi tako što će se kroz konstituisanje odgovarajućih prava i nivoa zaštite koja se njima obezbeđuje afirmisati trajna vrednost borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti i ustavnog poretka naše zemlje. Na ovoj osnovi zakon sadrži rešenja kako u odnosu na događaje u bližoj i daljoj prošlosti vezane za ratna zbivanja i oružane akcije u miru, ali i za moguće nepovoljne događaje u budućnosti, za koje se nadamo da se nikada više neće dogoditi.
Pored toga, analize materijalnog i socijalnog položaja ove kategorije korisnika pokazale su da postoje brojni problemi i potreba za unapređenjem zaštite određenih korisnika. Polazeći od opredeljenja da se zadrži iznos osnovice za određivanje primanja i iznosi tih primanja, isti su iskazani procentualno od prosečne neto zarade u Republici Srbiji, bez poreza i doprinosa. Osnovna namera je da se prava zadrže u istim iznosima koji su propisani sada važećim propisima, uz izvesno povećanje iznosa lične i porodične invalidnine.
Zakon sadrži i znatan broj drugih izmena i novih rešenja za sprovođenje osnovnih materijalno-pravnih odredaba kojima su uređeni uslovi za ostvarivanje prava u ovoj oblasti. Većina tih rešenja odnosi se na preciziranje određenih pojmova, postupaka za ostvarivanje prava, dokazna sredstva, uslove za korišćenje prava, nadzor nad izvršavanjem ovog zakona i drugo.
Ovim zakonom predviđa se i nova kategorija korisnika koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci koji su učestvovali u oružanim akcijama 90-ih godina i u ratu 1999. godine, a koji pod navedenim okolnostima nisu zadobili telesno oštećenje. Za ovu kategoriju korisnika propisuju se nova prava, i to su: pravo na borački dodatak, član 86, pravo na poseban penzijski staž, član 93, rešavanje stambenih potreba, član 94, pravo na boračku spomenicu, član 104, pravo na legitimaciju borca, član 107, pravo na prioritet u zapošljavanju, član 111, pravo borca na uniformu, član 116, naknada pogrebnih troškova, član 113.
Ovim je ispravljena nepravda prema borcima poslednjeg rata i, kao što je već istaknuto, obezbeđuje se unapređenje njihovog ukupnog položaja u društvu. Međutim, moraju se imati u vidu ograničavajuće mogućnosti budžeta u ovom momentu, ali uz naglasak da su stvorene osnove da se obim i visina prava nadalje unapređuju shodno razvoju naše zemlje.
Zakonom su, pored navedenih prava, propisana i nova prava i za druge korisnike, a to su: prvo, pravo na porodičnu invalidninu članova porodice umrlog civilnog invalida rata prve grupe koji je koristio dodatak za negu i pomoć, član 50, koja se isplaćuje u iznosu kao za korisnike porodične invalidnine umrlog vojnog invalida, a to je 26% od osnovice.
Pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina života, koji je ostvario pravo na penziju koja se priznaje ratnom vojnom invalidu prve do četvrte grupe u mesečnom iznosu koji predstavlja razliku između 100% osnovice, a to je iznos prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji za mesec koji dva meseca prethodi u kome se ostvaruje pravo i ostvarene penzije.
Treće, pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina života, koji nije ostvario pravo na penziju koja se priznaje ratnom vojnom invalidu prve do četvrte grupe koji je stariji od 65 godina života, a nije ostvario pravo na penziju u mesečnom iznosu 100% od osnovice, odnosno iznosa prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji za mesec koji dva meseca prethodi mesecu u kome se ostvaruje pravo.
Četvrto, pravo na rešavanje stambenih potreba propisuje se obaveza jedinice lokalne samouprave da najmanje 10% od ukupnog broja stanova koji se grade u okviru planiranih investicija po projektima izgradnje stanova za socijalno stanovanje na njenoj teritoriji, kao i 10% od vrednosti udela planiranih investicija po projektima drugih oblika rešavanja stambenih pitanja izdvoji za rešavanje stambenih potreba vojnih invalida, civilnih invalida rata, korisnika porodične invalidnine, boraca prve kategorije i korisnika MNP.
Peto, pravo na legitimaciju koje mogu ostvariti osim lica kojim je priznat status borca i vojni invalid, civilni invalid rata, roditelj, supružnik i dete palog borca, vojnika umrlog ili poginulog u vojsci, civilne žrtve rata, umrlog vojnog invalida i umrlog civilnog invalida rata. Legitimacija predstavlja javnu ispravu kojom se dokazuje da je imaocu legitimacije priznato navedeno svojstvo.
Određena prava koja su do sada priznavana propisana su u većem iznosu, a to su, lična invalidnina ratnih vojnih invalida, mirnodopskih vojnih invalida i civilnih invalida rata. Povećani su iznosi i svim grupama lične invalidnine. Ovakvim rešenjem zbog kontinuiranih zahteva korisnika i zbog toga što su im prethodne Vlade obećavale delimično su vraćene dopunske lične invalidnine koje su bile priznate uredbama Vlade Republike Srbije koje su donete u inflatornom periodu 1992. i 1993. godine, radi održavanja nivoa ovih primanja, a koje su ukinute 2006. godine.
Povećan je iznos lične invalidnine za 25% od osnovice najtežim invalidima koji imaju više oštećenja koja odgovaraju invaliditetu 100% prve grupe. Takođe, promenjena je osnovica za određivanje novčanih iznosa lične invalidnine i ista predstavlja iznos prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji za mesec koji dva meseca prethodi mesecu u kome se ostvaruje pravo.
Pod dva, porodična invalidnina čiji su korisnici članovi domaćinstva palog borca, lica koje poginulo ili umrlo u vojsci, kao i umrlog vojnog invalida povećane su iz istog razloga, zbog koga su povećane i lične invalidnine, delimično vraćanje ranije ukinutih dopunskih porodičnih invalidnina. Takođe, promenjena je i osnovica za određivanje mesečnih iznosa lične invalidnine i ista predstavlja iznos prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji za mesec koji dva meseca prethodi mesecu u kome se ostvaruje pravo.
Pravo na invalidski dodatak nezaposlenog ratnog vojnog invalida proširen je krug korisnika ovog prava koji je do sada bilo priznato kao naknada za vreme nezaposlenosti samo nezaposlenim ratnim invalidima od prve do četvrte grupe. Sada je ovo pravo priznato pod istim uslovima osim po nominalnom iznosu prava i nezaposlenim ratnim vojnim invalidima od pete do desete grupe. Ovi vojni invalidi su do sada pravo za slučaj nezaposlenosti ostvarivali po uredbi o pravu za mesečno novčano primanje za vreme nezaposlenosti ratnih vojnih invalida od pete do desete grupe oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine pod nazivom „pravo na mesečno novčano primanje za vreme nezaposlenosti ratnih vojnih invalida od pete do desete grupe u istom iznosu“. Međutim, po navedenoj uredbi ovo pravo su mogli ostvariti samo korisnici tog prava na dana donošenja uredbe, a ne i novi korisnici. Sada će ovo pravo moći da ostvare i drugi ratni vojni invalidi od pete do desete grupe, odnosno svi ratni vojni invalidi koji imaju manje od 65 godina života ukoliko nisu u radnom odnosu.
Četvrto, pravo na besplatnu i povlašćenu vožnju. Novina je povećanje broja povlašćenih vožnji sa tri na sedam putovanja za vojne invalide i civilne invalide rata i za korisnike porodičnih invalidnina sa jednog na dva putovanja. Povećanje iznosa po priznatim pravima omogućeno je promenom osnovice za određivanje novčanih primanja dodatka za roditelje palog borca, uvećane porodične invalidnine, dodatka za negu, ortopedskog dodatka, invalidskog dodatka nezaposlenog ratnog vojnog invalida, invalidskog dodatka vojnog invalida u radnom odnosu, invalidskog dodatka ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina života, novčane naknade za nabavku putnog motornog vozila, mesečnog novčanog primanja i porodičnog dodatka.
Ovim zakonom propisuju se i prava boraca, ratnih i mirnodopskih vojnih invalida, civilnih invalida rata kao i prava članova porodica palih boraca, umrlih boraca, umrlih vojnih invalida, lica koje poginulo ili umrlo u vojsci u miru, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata. Pravo utvrđeno ovim zakonom zasnivaju se na principu naknade šteta i na principu nacionalnog priznanja.
Zakonom se propisuju uslovi za sticanje statusa borca kao i za njegovo razvrstavanje u tri kategorije prema vremenu i teritoriji njegovog vojnog angažovanja. Zakonom je obuhvaćeno učešće u ratu i oružanim akcijama preduzetim za vreme mira, radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti, teritorijalne celokupnosti i ustavnog uređenja Republike Srbije. Učešće u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu u svojstvu pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije, Aprilski rat od 6. aprila do 17. aprila 1941. godine. Učešće u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom u svojstvu pripadnika partizanskih odreda NOB i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno JNA, period od 17. aprila 1941. godine do 15. maja 1945. godine. Učešće u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu u svojstvu pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, period od 17. aprila 1941. godine do 15. maja 1945. godine. Učešće u oružanim akcijama radi odbrane suvereniteta nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ u svojstvu pripadnika oružanih snaga SFRJ period od 17. avgusta 1990. godine do 27. aprila 1992. godine, a za pripadnike oružanih snaga SFRJ stacioniranih na teritoriji BiH do 19. maja 1992. godine.
Učešće u oružanim akcijama preduzetim za vreme mira radi odbrane suvereniteta nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SRJ, Državne zajednice Srbije i Crne Gore, odnosno Republike Srbije do stupanja na snagu ovog zakona u svojstvu pripadnika oružanih snaga SRJ, Državne zajednice Srbije i Crne Gore, odnosno Republike Srbije za period posle 27. aprila 1992. godine. Učešće u ratu radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SRJ od 24. marta do 26. juna 1999. godine.
Svojstvo borca radi priznavanja prava po ovom zakonu vezano je za državljanstvo Republike Srbije. Data je mogućnost da ovo svojstvo može ostvariti stranac a status borca se priznaje i licu koje dobrovoljno učestvuje u ratu, odnosno u oružanim akcijama preduzetim u miru, time što je to lice moralo biti priključeno zvaničnim vojnim jedinicama. Priznavanje statusa borca i razvrstavanje u kategorije vrši se rešenjem organa nadležnih za poslove boračko invalidske zaštite.
Zakonom je propisano da je svojstvo ratnog vojnog invalida može priznati licu koje je zadobilo oštećenje organizma za koje je posledica rane povrede ili ozlede ili bolesti od najmanje 20% za dobijene, pod okolnostima iz člana 5. kojim je definisan pojam borca, kao i za vreme ratnog zarobljeništva. Zakonom je propisan krug lica i posebni uslovi za priznanje svojstva mirnodopskog vojnog invalida, pri čemu su zaštitom obuhvaćeni vojnici na služenju vojnog roka, učesnik, odnosno kadet vojno školskih ustanova, slušaoci škole za rezervne oficire i lica u rezervnom sastavu na dužnosti u Vojsci Srbije. Uslov za priznanje svojstva mirnodopskog vojnog invalida po osnovu rane povrede ili ozlede je oštećenje organizma mora biti najmanje 20%, a po osnovu bolesti najmanje 60%. Svojstvo civilnog invalida rata može se ostvariti samo po osnovu telesnog oštećenja nastalog usled rane povrede ili ozlede od najmanje 50% koje je nastalo kao posledica zlostavljanja ili lišenja slobode od strane neprijatelja za vreme rata ili u toku izvođenja ratnih operacija na teritorij Republike Srbije, kao i od zaostalog ratnog materijala.
Novina je da u civilnim invalidom rata, odnosno civilnom žrtvom rata smatra se i lice koje je zadobilo telesno oštećenje ili poginulo kao žrtva terorističkog napada u inostranstvu u svojstvu diplomatskog ili konzularnog predstavnika Srbije u vezi sa obavljanjem službene dužnosti. Po sadašnjem propisu ova lica mogu da ostvare status mirnodopskog vojnog invalida. Ovo rešenje je izuzetak u odnosu na opšti uslov za priznanje svojstva civilnog invalida, odnosno civilne žrtve rata po kome je relativno samo oštećenje organizma nastalo na teritoriji Republike Srbije.
Članovi porodice palog borca, umrlog palog borca, vojnog invalida i vojnika, koji je poginuo ili umro u vojsci i civilnog invalida rata ili i civilne žrtve rata, a zakon je ovim propisao da se ovaj krug članova porodice koji mogu ostvariti ovo pravo, ovim zakonom, a čime se unapređuje i zaštita upravo ovih korisnika.
Postojanje državljanstva Republike Srbije, kao uslova za priznanje prava je neophodno i u vreme podnošenja zahteva za priznanje prava i u vreme korišćenja priznatih prava, korisniku prava po ovom zakonu, koji nema državljanstvo Republike Srbije, prestaju priznata prava danom početka primene ovog zakona, ukoliko nije stekao državljanstvo Republike Srbije, osim za ratnog vojnog invalida.
Odredbom ovog zakona, članom 32. taksativno je navedeno svih 25 prava koja se mogu ostvariti po ovom zakonu, iznosi po pravima koji se po ovom zakonu isplaćuju obračunavaju se u odgovarajućim procentu od osnovice tj. prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, za mesec koji dva meseca prethodi mesecu u kome se ostvaruje pravo.
Za pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida u odnosu ova osnovica se uvećava za 30%, a osnovica za pravo na borački dodatak je najniži iznos penzije u osiguranju zaposlenih u Republici Srbiji prema propisima iz Penzijskog invalidskog osiguranja, za mesec, koji dva meseca prethodni mesecu u kome se ostvaruje pravo.
Utvrđivanjem osnovice i određenog procenta od osnovice bilo je neophodno postići određeni nivo zaštite ovih korisnika, ali i uskladiti sa finansijskim mogućnostima budžeta.
Takođe, ovim je stvoreno osnova da se ekonomskim napredovanjem zemlje, poboljšava i materijalni položaj boraca i članova njihovih porodica. Zakonom su, i to članom 34. i 39. utvrđeni i uslovi za razvrstavanje vojnih i civilnih invalida rata u grupe invaliditeta, vojni invalidi od prve do 10 grupe, a civilni invalidi rata od prve do sedme grupe, o zavisnosti utvrđene grupe invaliditeta određeni su iznosi lične invalidnine koja pripada vojnim invalidima i civilnim invalidima rata.
Novina je da su sadašnji iznosi lične invalidnine svim grupama invaliditeta povećani, odnosno povećani su procenti od osnovice čime se poboljšava njihovo materijalni položaj.
Zakonom su članom 40. do 46. navedeni članovi porodice palog borca, umrlog vojnog invalida prve do sedme grupe, lica koje je poginulo ili umrlo kao vojno lice u mirnodopskim uslovima, kao i članovi uže porodice umrlog civilnog invalida rata prve grupe sa 100% invaliditeta kome je bilo priznato pravo na dodatak za negu i pomoć od strane drugog lica, koji mogu ostvariti pravo na porodičnu invalidninu, kao i uslovi za priznavanje ovog prava.
Pravo na porodičnu invalidninu može se ostvariti, da ostvari udova ili udovac palog borca, umrlog vojnog invalida od prve do sedme grupe lica koje je poginulo ili umrlo, kao vojno lice u mirnodopskim uslovima.
Kao novo pravo, propisano je i da pravo na porodičnu invalidninu mogu ostvariti članovi uže porodice umrlog civilnog invalida rata prve grupe sa 100% invaliditeta, kome je bilo priznato pravo na dodatak za negu i pomoć, od strane drugog lica. Zadržani su uslovi do sada važećih propisa u pogledu godina života sa kojima mogu ostvariti ovo pravo, udova sa 45 godina, odnosno udovac sa 50 godina.
Ukoliko udovac ili udova koristi pravo na porodičnu invalidninu, kao sauživalac sa detetom, ima pravo na porodičnu invalidninu, sve dok dete ima pravo na porodičnu invalidninu, bez obzira na uslove, u pogledu godina života.
Dete usvojenik ili i pastorak mogu ostvariti pravo na porodičnu invalidninu do 15 godine života, a nakon toga, samo pod uslovima da se nalaze na školovanju.
Uslov vezan za školovanje je preciziran, vezanjem stepena školovanja sa određenim godinama života, tako da, ukoliko dete pohađa srednju školu, pravo na porodičnu invalidninu može ostvariti do 20 godine života, a ukoliko pohađa visoku školsku ustanovu do 26 godine, odnosno 27 godine života.
Pravo na porodičnu invalidninu, priznaje se i za vreme prvog, drugog i trećeg stepena studija, tj. doktorskih studija. Nesposobnost za rad kod dece, postoji ukoliko je osnov za tu nesposobnost nastupio pre 15 godine, odnosno za vreme dok je dete koristilo porodičnu invalidninu, dok se nalazilo na školovanju.
Propisana su rešenja u kojima se određuje na koji način se utvrđuju iznosi porodične invalidnine, kada se ovo pravo koristi, odnosno kada ga koriste više članova porodice, kao i ko ima preče pravo na porodičnu invalidninu, kao i vidovi porodičnih i invalidnina.
Novina je da su povećani iznosi porodične invalidnine po palom borcu, po licu koje je poginulo ili umrlo u vojsci i po umrlom vojnom invalidu, a što će imati pozitivan uticaj na materijalni položaj ovih porodica.
Odredbama 53 do 57 propisano je da pravo na dodatak za negu, radi se o pravu koje po sadašnjim važećim propisima ostvaruju vojni invalidi i civilni invalidi rata kojima se dodatak za negu razvrstava u tri stepena i korisniku mesečnog novčanog primanja, kojima se dodatak za negu razvrstava u dva stepena.
Iznos prava se utvrđuje u zavisnosti od stepena dodatka za negu.
Pravo za dodatak imaju vojni invalidi i civilni invalidi rata prve grupe, kao i invalidi druge, i četvrte grupe kojima je ukupno oštećenje organizma jednako oštećenju organizma vojnog invalida prve grupe.
Pravo je zadržano bez promene u pogledu stepena dodatka za negu postupka priznanja iznosa prava. Ovom pravu, analogno je pravo na povećanje mesečnog novčanog primanja, zbog vezanosti za postelju. Po zakonu AP Vojvodine, koje takođe, prevesti na dodatak za negu četvrtog i petog stepena. Odredbom člana 57. zadržano je sadašnje pravo vojnog invalida i civilnog invalida rata, kome je priznato pravo na dodatak za negu, na naknadu iznosa doprinosa za socijalno osiguranje, koje je platio za lice sa kojim je zaključio ugovor o radu, kojim se ovom licu pruža nega.
Odredbom člana 58, propisano je da vojni invalidi od prve do sedme grupe i deca korisnici porodične invalidnine ostvaruju pravo na dečiji dodatak, pod uslovima i u visini koji su utvrđeni propisima o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Odredbama 59. i 61. članova ovog zakona, propisano je da pravo na ortopedski dodatak. Pravo je utvrđeno bez promena u odnosu na sadašnje važeće propise. Priznaje se vojnom ili civilnom invalidu rata od prve do šeste grupe, kome svojstvo priznato po osnovu amputacije ili teškog oštećenja ekstremiteta ili po osnovu potpunog gubitka vida na oba oka.
Pravo na ortopedski dodatak, razvrstava se u četiri stepena prema težini, vrsti i uzroku oštećenja. Iznos prava, određuje se u zavisnosti od stepena ortopedskog dodatka. U okviru prvog stepena ortopedskog dodatka, sadržano je sadašnje povećanje iznosa ovog prava od 25%, od dosadašnjeg iznosa invalidima kod kojih postoje dva ili više oštećenja prvog stepena.
Pravo na zdravstvenu zaštitu po ovom zakonu može da ostvari borac, vojni invalid, civilni invalid rata, korisnik porodične invalidnine, korisnik mesečnog novčanog primanja, kao i članovi njihovih porodica u skladu sa propisima kojim se uređuje zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje.
Članom 63. propisano je da vojni invalidi mogu ostvariti pravo na medicinska i tehnička pomagala, u skladu sa propisima iz oblasti zdravstva. Izuzetno od ovog osnovnog rešenja, propisano je da vojni invalid, za oštećenje organizma po osnovu kojih mu je priznato svojstvo vojnog invalida, može ostvariti pravo na protezu, ortozu ili invalidska kolica, većeg standarda od standarda koji je predviđen propisima iz oblasti zdravstva, a koji bude propisan pod zakonskim aktom. Pomagalo se priznaje sa određenim rokom trajanja i ne smatra se trajno priznatim pravom.
Pravo na banjsko klimatski oporavak, dosadašnje pravo na banjsko klimatsko lečenje, pripada vojnim invalidima, civilnim invalidima rata i korisnicima porodične invalidnine, ne predstavlja produženi vid lečenja, već se priznaje u cilju poboljšanja njihovog opšteg zdravstvenog stanja. Predviđeno je propisivanje kriterijuma, po kojima se vojni invalid, civilni invalid rata i korisnik porodične invalidnine može uputiti na banjsko klimatski oporavak.
Pravo na profesionalnu rehabilitaciju i novčanu pomoć za vreme profesionalne rehabilitacije ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje prekvalifikacija i dokvalifikacija osoba sa invaliditetom.
Odredbama 66. do 73. propisano je da pravo na invalidski dodatak pod ovim opštim nazivom, sadržana su tri prava i to, pod jedan, pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida u radnom odnosu, po sada važećem zakonu, pravo se zvalo pravo na borački dodatak.
Pod dva, pravo na invalidski dodatak, nezaposlenog ratnog vojnog invalida, koje pripada svim ratnim vojnim invalidima, a radi se o korisnicima sadašnjeg prava na naknadu, za vreme nezaposlenosti, ratnog vojnog invalida od prve do četvrte grupe, po zakonu i sadašnjeg prava na mesečno novčano primanje za vreme nezaposlenosti i ratnog vojnog invalida od pete do 10 grupe po uredbi, priznaje se u iznosu od 100% od osnovice za ratne vojne invalide, od prve do četvrte grupe, odnosno 63% od osnovice za ratne vojne invalide, od pete do 10 grupe.
Novina je da se pravo na mesečno novčano primanje za vreme nezaposlenosti ratnog vojnog invalida od pete do deset grupe, po uredbi, propisuje ovima zakonom kao aktivno pravo svih ratnih vojnih invalida od pete do desete grupe, tako da će ovo pravo moći da ostvare i ratni vojni invalidi koji to pravo do sada nisu ostvarili po uredbi.
Novina je da ovo pravo ne prestaje trajno zasnivanjem radnog odnosa, kao što je to bilo propisano do sada važećim propisima. Ovo pravo koje je korisniku prestajalo zbog zasnivanja radnog odnosa, korisnik može ponovo ostvariti i kada zasnovani radni odnos korisniku prestane bez njegove volje u slučajevima u kojima to nisu postojali opravdani razlozi u smislu propisa o radu.
Pod tri, pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina života je novo pravo. Pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina života, a koji je ostvario penziju, priznaje se u iznosu razlike između osnovice i ostvarene penzije.
Pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina života, a nije ostvario pravo na penziju, određuje se u mesečnom iznosu od 100% od osnovice. Ovim se posebno štite oni korisnici kada zbog svojih godina postanu nesposobni za rad, a što do sada nije bio slučaj.
Mesečno novčano primanje predstavlja pravo kojim se obezbeđuje zaštita materijalno neobezbeđenih korisnika prava po ovom zakonu. Ovo pravo sada je propisano u različitim oblicima u više zakona iz oblasti boračko-invalidske zaštite sa različitim krugom korisnika i u različitim iznosima - mesečno novčano primanje, novčana pomoć, invalidski dodatak, osnovna novčana naknada i izuzetna novčana naknada. Korisnici koji ovo pravo ostvaruju, po sadašnjim propisima, su borci Drugog svetskog rata, kao i vojni invalidi, civilni invalidi rata, korisnici porodične invalidnine, članovi porodice umrlih boraca Drugog svetskog rata, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata.
S obzirom da ovo pravo ostvaruju navedena lica, ukoliko su materijalno neobezbeđena i za vreme dok su materijalno obezbeđena to sticanja prava na mesečno novčano primanje ne predstavlja trajni vid zaštite, za razliku od lične i porodične invalidnine, jer se u zavisnosti od prihoda korisnika i članova njihovih domaćinstava.
Promene prihoda domaćinstva mogu dovesti do povećanja, smanjenja ili gubitka ovog prava. Apsolutnu smetnju za ostvarivanje ovog prava predstavljaju radni odnos, obavljanje poslova po osnovu ugovora o delu ili privremeno-povremenim poslovima, članstvu u privrednim društvima ili drugoj profitabilnoj organizaciji, preduzetnička, odnosno samostalna delatnost, naknada zarade za vreme nezaposlenosti, izuzetno mesečno novčano primanje. Pored ovih, kao apsolutna smetnja uvodi se i materijalno obezbeđenje po propisima iz oblasti socijalne zaštite, vlasništvo, udruživanje ili zakup na više od 10 hektara poljoprivredne zemlje – član 76.
Novina u odnosu na važeći zakon je to što je utvrđen samo jedan iznos dodatka za samohranost, za sve samohrane korisnike koji iznosi 42% od osnovice koji iznos po sadašnjim važećim propisima pripada samohranom korisniku bez katastarskog prihoda, što znači da se dodatak za samohranost u iznosu od 21% od osnovice, koji je pripadao korisniku sa katastarskim prihodom, prevodi na iznos dodatka za samohranost od 42% od osnovice – član 80.
Iznos prava određuje se u procentualnom iznosu 70% od osnovice ukoliko korisnik i članovi njegovog domaćinstva ne ostvaruju prihode, a ukoliko isti ostvaruju 40% od osnovice. Ako su samohrani pripada im dodatak u iznosu od 42% od osnovice.
Pravo se priznaje počev od prvog dana narednog meseca po donošenju zahteva i nadalje dok za to postoje zakonom propisani uslovi. Korisnik je u obavezi da prijavi svaku promenu porodičnim, imovinskim uslovima koji utiču na smanjenje prava. Promene koje utiču na povećanje iznosa prava uzimaju se u obzir po zahtevu korisnika.
Prvostepeni organ je u obavezi da u toku aprila meseca svake godine sprovede postupak utvrđivanja činjenica da li u imovinskim ili porodičnim prilikama korisnika na mesečnom novčano primanje došlo do promene od uticaja na smanjenje prava i ukoliko jeste da odluči po nastaloj promeni.
Pravo na porodičnu dodatak je prvo kojim se obezbeđuje materijalna zaštita korisnika porodične invalidnine priznate po umrlom vojnom invalidu kome je pripadalo pravo na dodatak za negu. Priznaje se u iznosu od 85% korisnicima čije domaćinstvo nema prihode od uticaj na pravo, odnosno u iznosu od 60% korisnicima čije domaćinstvo ostvaruje prihode od uticaja na pravo od iznosa dodatka za negu koju je ostvario umrli vojni invalid. Ostali uslovi za ostvarivanje ovog prava su isti kao i za ostvarivanje prava na mesečna novčana primanja.
Kada je u pitanju borački dodatak, odredbama člana 86. i 87. Zakona pripisano je da pravo na borački dodatak, a to je novo pravo koje pripada borcu, kome je utvrđen status borca po ovom zakonu, priznaje se borcu starijem od 60 godina života ukoliko on i članovi njegove uže porodice koji žive u domaćinstvu ne ostvaruju taksativno navedene prihoda.
Iznos prava se utvrđuje u odgovarajućem procentualnom iznosu od najnižeg iznosa penzije u osiguranju zaposlenih za mesec koji dva meseca prethodi u kome se ostvaruje pravo u zavisnosti od kategorije u koju je borac razvrstan. Na ovaj način štiti se materijalni položaj boraca u slučaju kada nastupi rizik starosti i zbog koga je onemogućen da samostalno privređuje.
Članom 88. propisano je pravo na naknadu troškova smeštaja u ustanovama socijalne zaštite. Novina u ostvarivanju ovog prava je da u naknadi navedenih troškova učestvuje i korisnik svim svojim primanjima priznatim po ovom zakonu, s tim što mu za lične potrebe obezbeđuje se iznos od 25% od ukupnog iznosa tih primanja.
Iznos naknade troškova smeštaja u ustanove socijalne zaštite ne može biti veći od iznosa lične invalidnine vojnog invalida četvrte grupe.
Odredbama člana od 89. do 92. propisano je da pravo vojnih invalida prve grupe na novčanu naknadu za nabavku putnog motornog vozila u odnosu na rešenje ovog prava po sadašnjim važećim propisima, novina je da korisniku se ne dodeljuje putničko motorno vozilo, već novčana naknada za njegovu nabavku u iznosu od 16 prosečnih neto zarada za mesec koji dva meseca prethodi mesecu u kome se ostvaruje pravo.
Članom 93. propisano je da borac kome je status borca priznat rešenjem nadležnog organa po ovom zakonu, ima pravo da mu se za vreme provedeno u ratu, odnosno oružanim akcijama prizna i poseban penzijski staž po propisima iz oblasti PIO.
Članom 94. propisano je pravo na rešenje stambenih potreba korisnika prava po ovom zakonu na taj način što je jedinica lokalne samouprave obavezna da kada gradi stanove za socijalno stanovanje, u skladu sa delom stvarno iskazanih potreba, izdvoji najmanje 10% od izgrađenih stanova, odnosno 10% od ukupne vrednosti planiranih investicija po projektima drugih oblika rešavanja stambenih pitanja, kao na primer povoljnije kredite, subvencije za kupovinu imanja, renoviranje ili izgradnju kuće i drugo za rešenje stambenih potreba korisnika boračko-invalidske zaštite.
Kriterijume za raspodelu ovih stanova propisaće lokalna samouprava. Pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima može ostvariti borac, član porodice palog borca, ratni-vojni invalid, mirnodopski vojni invalid, civilni invalid rata i korisnici mesečnog novčanog primanja u skladu sa propisima kojima se uređuju posebni uslovi za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Odredbama člana 95. do 98. propisani su načini i uslovi za ostvarivanje naknade troškova putovanja koji čine troškovi prevoza u unutrašnjem saobraćaju, železnicom ili autobusom, pravo preneto iz sada važećeg saveznog i republičkog zakona, bez izmene u delu koji se odnosi na troškove prevoza. Pravo pripada korisnicima, po ovom zakonu, kada koriste prevoz u drugom mestu i postupcima, na primer, dolaska na lekarsku komisiju, koji se pokreću po službenoj dužnosti i postupcima koji se pokreću po zahtevu stranaka ukoliko im zahtev konačnim rešenjem bude pozitivno rešen.
Odredbama člana 99. i 103. propisani su uslovi i način ostvarivanja prava ne besplatnu i povlašćenu vožnju vojnih invalida, civilnih invalida rata, korisnika porodične invalidnine, nosioca spomenice 1941, kao i lica odlikovanih Ordenom Narodnog heroja. Pravo je preneto iz sada važećih propisa. Novina je da je broj vožnji, uz povlasticu na godišnjem nivou, povećan sa tri na sedam za vojne invalide i civilne invalide rata, odnosno sa jedne na dve vožnje za korisnike porodične invalidnine. Ostalim korisnicima zadržan je broj vožnji po sadašnjim važećim propisima.
Pravo na boračku spomenicu je određeno odredbama članova od 104. do 106. i time je ustanovljena boračka spomenica kao nacionalno priznanje borcu.
Odredbama člana 107. i 110. propisano je novo pravo, pravo na legitimaciju. Pravo pripada korisnicima prava po ovom zakonu, a legitimacija predstavlja javnu ispravu kojom se dokazuje svojstvo koje je imaocu legitimacije priznato. Propisani su osnovni uslovi za dodelu i korišćenje ove legitimacije.
Prioritet u zapošljavanju propisan je u odredbama 111. Organ državne uprave, organ autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave, u skladu sa propisima koji uređuju oblast rada i zapošljavanja, ukoliko ispunjavaju uslove iz konkursa, odnosno oglasa pod istim uslovima, daju prioritet u zapošljavanju sledećim licima po redosledu koja su navedena: 1) dete palog borca; 2) ratni vojni invalid i 3) borac.
Odredbama od 113. do 116. propisni su uslovi i način ostvarivanja prava na pomoć u slučaju smrti korisnika po ovom zakonu. Pravo sadrži sledeće vidove pomoći: naknada pogrebnih troškova koje pripada licu koje sahrani korisnika prava po ovom zakonu utvrđen u iznosu naknade pogrebnih troškova umrlog korisnika penzije po propisima o PIO, osim u slučaju nosioca Partizanske spomenice 1941, španskog borca i lica odlikovanog Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima za koje naknada iznosi 300% od osnovice i smrti lica odlikovanog Ordenom Narodnog heroja za koga nagrada iznosi 500% od osnovice.
Jednokratna pomoć u slučaju smrti korisnika pripada naslednicima umrlog, umrlog vojnog invalida i korisnika mesečnog novčanog primanja ostvarenog po osnovu priznatog svojstva vojnog invalida, prava na porodičnu invalidninu ili svojstva borca.
Za umrle vojne invalide pravo se priznaje u dvostrukom iznosu lične invalidnine koju je umrli invalid ostvario, s tim što je najmanji iznos ove pomoći iznos invalidnine vojnog invalida treće grupe, a za umrle korisnike mesečnog novčanog primanja, pravo se priznaje u dvostrukom iznosu mesečnog novčanog primanja koje je umrli korisnik ostvario. Naknada troškova prevoza umrlog korisnika pripada licu koje je snosilo troškove prevoza vojnog invalida koji umre van svog prebivališta.
Odredbom člana 116. propisano je pravo borca na nošenje uniforme veterana čiji sastav, oblik, boju, formu i obeležja, kao i način nošenja propisuje ministar nadležan za boračka pitanja.
Odredbama člana 117. do 132. uređena su pitanja vezana za početak ostvarivanja prava, korišćenje prava, promene od uticaja na ostvarivanje prava, smetnje na ostvarivanje i prestanak prava u osnovi i zadržana su rešenja iz sadašnjih propisa. Bitne novine u odnosu na sadašnja rešenja su: 1) početak ostvarivanja prava; zadržano je osnovno rešenje da se prava priznaju od prvog dana narednog meseca po podnošenju zahteva, izvedena prava priznaju se od dana kad se korisniku konačnim rešenjem prizna to osnovno pravo, odnosno od prvog dana narednog meseca od dana priznavanja svojstva borca, dokazi i osnovanost ostvarivanja, spomenice.
Korišćenje prava odredbama člana 119. do 122. propisano je da su prava po ovom zakonu lična prava i da se ne mogu prenositi na druga lica. Korisnici sa prebivalištem u inostranstvu mogu ostvarivati ličnu invalidninu, dodatak za negu, ortopedski dodatak, porodičnu invalidninu, dodatak za roditelje palog borca, uvećanu porodičnu invalidninu, a ne i druga prava propisana ovim zakonom. Prava priznata po ovom zakonu mogu se ostvariti dok korisnik ima državljanstvo Republike Srbije.
Članom 191. propisano je da korisniku kome su prava priznata po dosadašnjim propisima bez državljanstva Republike Srbije prestaju priznata prava ukoliko do početka primene ovog prava nije stekao državljanstvo.
Članom 122. propisano je da se za vreme dok se nalazi na izdržavanju kazne zatvora korisniku mesečnog novčanog primanja ne pripada ovo primanje, kao ni druga prava izvedena iz tog prava, osim ukoliko izdržava članove uže porodice, u kom smislu mu pripada 50% od iznosa mesečnog novčanog primanja do šest meseci od dana stupanja na izdržavanje kazne.
Propisana je i obaveza korisnika prava propisanih ovim zakonom da u roku od 15 dana prijave sve promene koje utiču na gubitak ili smanjenje prava priznatih po ovom zakonu. Precizirano je da otkad nastale promene utiču na priznato pravo.
Odredbom člana 125. i 126. propisuje se da prava po ovom zakonu ne mogu se priznati, a ukoliko su ista priznata prestaju licu koje je prebeglo neprijatelju ili pobeglo iz vojske ili sa vojne dužnosti, koje je sarađivalo sa neprijateljem, samo se ranilo radi izbegavanja vojne dužnosti, kao i licu osuđenom na određena krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.
Takođe, članu porodice ne mogu se priznati prava propisana ovim zakonom, po osnovu navedenog lica, a ukoliko mu ista prava prestaju.
Članom 127. propisano je da prava po ovom zakonu ne može ostvariti supružnik, odnosno vanbračni partner koji je nakon smrti lica po kome prestaje ostvareno pravo sklopio novi brak, odnosno zasnovao vanbračnu zajednicu.
Ukoliko je supružnik već ostvario navedena prava ista prestaju, osim ako mu prava priznata po osnovu nesposobnosti za rad supružnik, odnosno vanbračni partner ne može ostvariti prava po ovom zakonu, a ako ih je ostvario i ista mu prestaju ako se ne stara o detetu sa kojim je kao sauživalac trebao da koristi ova prava. Supružniku, odnosno vanbračnom partneru se može ponovo uspostaviti ovo pravo ukoliko nastavi da se stara o detetu za vreme dok isto koristi pravo.
Roditelj ne može ostvariti prava po ovom zakonu, po osnovu deteta ukoliko je pravosnažnom sudskom presudom potpuno lišen roditeljskog prava.
Propisano je i da vojni i civilni invalid rata ne može po osnovu istog oštećenja organizma istovremeno koristiti i prava po ovom zakonu i pravo na naknadu za telesno oštećenje po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i da korisnik prava na dodatak za negu po ovom zakonu ne može istovremeno koristiti novčanu naknadu na ime nege po drugom pravnom osnovu.
Članom 130. propisano je da u cilju sprečavanja slučaja da lice po istom činjeničnom osnovu koristi prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite u Republici Srbiji i u drugoj državi lice koje je ostvarilo pravo na ličnu ili porodičnu invalidninu u drugoj državi, ne može to pravo ostvariti u Republici Srbiji, bez obzira na to što je steklo državljanstvo Republike Srbije ili ima prebivalište u Republici Srbiji.
U prethodnom periodu je izvršeno unapređenje podataka o korisnicima prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite u Republici Srbiji i u Republici Srpskoj, pri čemu je utvrđeno da oko 200 korisnika istovremeno po istom pravnom osnovu koriste prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite u obe države.
U ovim slučajevima, na osnovu ovog sporazuma koju su zaključili ministri za boračko-invalidsku zaštitu obe države, priznata prava su zadržana od strane države koja je prava prva priznala.
Takođe, prava po ovom zakonu ne može ostvariti ni lice koje se odreklo korišćenja prava po istom osnovu u drugoj državi. Propisani su razlozi za prestanak prava na porodičnu invalidninu i invalidski dodatak zbog prestanka ispunjavanja uslova u vezi zasnivanja radnog odnosa, osnivanja profitabilne organizacije ili odbijanje ponuđenog zaposlenja, kao i uslovi pod kojima se pravo na invalidski dodatak može ponovo ostvariti.
Odredbama člana od 134. do 140. propisano je da postupak za priznanje prava po ovom zakonu ostvaruju po podnetom zahtevu. Legitimacija o priznatom svojstvu po ovom zakonu i knjižice za povlašćenu vožnju izdaje se po službenoj dužnosti. Zahtev za priznavanje prava po osnovu oštećenja organizma, nastalog usred rane, povrede ili ozlede, odnosno pogibije ili smrti člana porodice, može se podneti bez roka ograničenja, a prava po ovom osnovu oštećenja organizma nastalog po osnovu bolesti ili po osnovu člana porodice koji je umro od bolesti može se podneti i u propisanom roku.
Zahtev za priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu posttraumskog stresnog poremećaja može se podneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbama člana 141. i 142. propisano je da status borca dokazuje uz osnovu originalnih pismenih dokaza iz vremena učešća u ratu, odnosno oružanih akcija preduzetih u miru na osnovu pismenih podataka kojima raspolaže nadležni organ, na osnovu rešenja nadležnog organa kojim je borcu vreme provedeno u ratu priznato u poseban penzijski staž ili na osnovu rešenja donetog u postupku, sprovedenog po ovom zakonu.
Odredbama člana 143. do 150. propisuju se vrste dokaznih sredstava kojima se može utvrditi da je rana povreda ili ozleda bolest zadobijena pod okolnostima propisanih ovim zakonom ili vrste medicinske dokumentacije kojom se utvrđuju nastala telesna oštećenja, propisano je da pored ostalog da je za utvrđivanje okolnosti nastanka telesnog oštećenja po osnovu rane povrede i ozlede relevantna samo medicinska dokumentacija o lečenju, koja potiče od određenog perioda od prestanka okolnosti pod kojima je zadobijena.
Činjenica je da lice od koga članovi porodice izvode pravo po odredbama ovog zakona, poginuo ili umro utvrđuje se samo pismenim dokazima, sredstvima iz vremena kada je to lice poginulo, umrlo ili nestalo.
Pismenim dokaznim sredstvom ne može se smatrati izjava stranke ili drugog lica, kao ni upis u vojnu knjižicu koji je izvršen bez poziva na odgovarajuću službenu evidenciju. Nadležna jedinica ili ustanova Vojske, odnosno organ MUP je dužan da izda uverenje u okolnostima pod kojima se slučaj dogodio. Okolnosti pod kojima je civilno lice zadobilo ranu povredu ili ozledu, odnosno izgubilo život, utvrđuje se na osnovu zapisnika o izvršenom uviđaju i drugih akata određenih nadležnih organa unutrašnjih poslova, odnosno pravosudnih organa.
Činjenica da je posttraumski stresni poremećaj nastupio pod propisanim okolnostima, utvrđuje se na osnovu medicinske dokumentacije koja potiče iz perioda do stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbama člana 151. i 152. propisano je da se za korisnike kojima se isplata vrši u inostranstvu, dokazi o životu pribavljaju svakih šest meseci, a dokazi o tome da dete ispunjava uslove u pogledu školovanja svake godine. Dokaz za korisnika koji se školuje u inostranstvu da je završio određeni stepen škole mora biti nostrifikovan. Za ostvarivanje prava na invalidski dodatak potvrda o visini zarade podnosi se svakog meseca, potvrda o visini ostvarene penzije šestomesečno, a ostali dokazi svakih godinu dana.
Odredbama člana 153. i 154. propisane su lekarske komisije na osnovu čijeg nalaza i mišljenja se utvrđuje invaliditet, postojanje više oštećenja koja odgovaraju invaliditetu prve kategorije, verovatnoća promene procenta invaliditeta, dodatak za negu, ortopedski dodatak, pravo na novčanu naknadu za nabavku putnog motornog vozila, činjenica da je bolest, odnosno smrt u uzročnoj vezi sa vršenjem vojne službe, potreba vojnog invalida za medicinsko-tehničkim pomagalom, kao i druge činjenice sa medicinskog aspekta bitne za odlučivanje o pravima po ovom zakonu, i to prvostepena, drugostepena i posebna lekarska komisija. Propisan je i sastav ovih komisija, način njihovog rada i vrsta medicinske dokumentacije na osnovu kojih komisija daju nalaz i mišljenje.
Odredbama člana 155. do 157. propisano je da je po zahtevu priznanje prava po ovom zahtevu, kao i zahtevu za utvrđivanje statusa borca i za svrstavanje u kategoriju borca koji podnese korisnik koji ima prebivalište u u Republici Srbiji u prvostepenom postupku se rešava opštinska, odnosno gradska uprava prema mestu prebivališta podnosioca zahteva.
Prvostepeno rešenje podleže prethodnoj kontroli koju vrši ovlašćeno službeno lice prvostepenog organa. Navedeni organ je nadležan i za izdavanje legitimacije korisnika po ovom zakonu i knjižice za ostvarivanje prava na povlašćenu vožnju.
U prvostepenom postupku po zahtevu lica koje ima prebivalište u Republici Hrvatskoj rešava gradska uprava Novog Sada, a po zahtevu lica koje ima prebivalište u Republici Rumuniji rešava opštinska uprava Vršac, a po zahtevu lica iz ostalih zemalja, gradska opština Stari Grad u gradu Beogradu, osim ukoliko je o zahtevu lica sa prebivalištem u inostranstvu pre napuštanja teritorije Republike Srbije već odlučivao drugi organ na teritoriji Republike Srbije kada isti zadržava nadležnost. Do sada je nadležnost za rešavanje po zahtevima lica sa prebivalištem u inostranstvu određena podzakonskim aktom.
Prvostepeni organi obavljaju navedene poslove kao poverene, a ovakvim propisivanjem nadležnosti rešavanja o pravima iz oblasti boračko-invalidske zaštite usaglašava se sa ustavnim rešenjima i rešenjima iz Zakona o lokalnoj samoupravi po kojima republički propisi izvršavaju republički organi uprave, a opštini se može poveriti obavljanje onih poslova u skladu sa zakonom. Prvostepeno rešenje podleže prethodnoj kontroli od strane ovlašćenog službenog lica prvostepenog organa.
Članom 158. propisano je da o pravima iz ovog zakona u drugom stepenu rešava nadležno ministarstvo, a za teritoriju AP Vojvodina i teritoriju grada Beograda odgovarajući organi AP Vojvodina, odnosno grada Beograda.
Odredbama člana 159. do 166. propisana su prava čija se revizija obavezno vrši od strane nadležnog drugostepenog organa. Ako je protiv rešenja donetog u prvom stepenu izjavljena žalba u reviziji žalbi rešava se istim rešenjem. Na zahtev drugostepenog organa prvostepeni organ je dužan da u roku od 15 dana dostavi rešenje radi revizije. Ako revizija ne bude izvršena u roku od tri meseca od isteka roka za žalbu ili u roku od tri meseca od dostavljanja nalaza i mišljenja koje je drugostepena lekarska komisija dala na osnovu uputa na specijalističko ispitivanje lica na koje se odnosi rešenje, smatra se da je revizija izvršena i da je data saglasnost na rešenje.
U postupku revizije obavezno je i pribavljanje nalaza i mišljenja drugostepene lekarske komisije, kada je u pitanju utvrđivanje činjenice da li je bolest u uzročnoj vezi sa vršenjem vojne službe, a procenat invaliditeta stepenom ortopedskog dodatka, stepenom dodatka za negu, oštećenje organizma po osnovu koje se priznaje pravo na novčanu naknadu za nabavku putničkog motornog vozila. Potpunu nesposobnost za rad utvrđuju nadležne lekarske komisije po propisima iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Članom 167. propisano je da se protiv konačnog rešenja donetog po žalbi, kao i protiv rešenja donetog u vršenju revizije može pokrenuti upravni spor.
Članom 168. do 172. propisan je postupak po promenama od uticaja na priznata prava i način odlučivanja po ovim promenama. Osnovno rešenje je da postupak radi odlučivanja po promenama koje utiču na smanjenje obima ili prestanak prava priznatih po ovom zakonu pokreće po službenoj dužnosti, a promenama koje utiču na povećanje obima priznatog prava se pokreće po zahtevu korisnika. Korisnik je u obavezi da aktivno učestvuje u navedenim postupcima, a shodno članu 170. prvostepeni organ po službenoj dužnosti sprovodi postupak za donošenje novog rešenja o pravu koje je po ovom zakonu priznata privremeno.
Ukoliko je korisnik kome je privremeno priznato pravo onemogući da lekarska komisija da nalaz i mišljenje po isteku privremenosti i postupak za priznavanje prava će se obustaviti, a slučaju da je ponovo podnese zahtev za priznanje ovog prava isto će mu se priznati počev od prvog dana narednog meseca, od dana podnošenja tog zakona.
Odredbama člana 173. i 174. propisani su sledeći postupci – postupak povećanja procenta invaliditeta ukoliko kod vojnog invalida, odnosno civilnog invalida rata nastupe promene koje su od uticaja na povećanje procenta invaliditeta priznatog konačnim rešenjem, postupak za ponovno priznanje svojstva po zahtevu za utvrđivanje procenta invaliditeta koje podnese lice kome je prestalo svojstvo invalida zbog smanjenja procenta privremeno priznatog invaliditeta i ispod minimalnog procenta, postupak po zahtevu lica kome je ranije podnet zahtev za priznavanje tog svojstva po osnovu rane povrede ili ozlede odbijen zbog nedovoljnog procenta invaliditeta. Zakon propisuje da se u postupku za ostvarivanje prava po ovom zakonu ne plaćaju takse i da se troškovi koji proizilaze iz izvršenja obaveza Republike Srbije za ostvarivanje prava po ovom zakonu obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
Odredbama člana 177. i 178. propisano je ovlašćenje nadležnog ministarstva da vodi jedinstvenu evidenciju podataka o korisnicima prava po ovom zakonu, ostvarenim pravima, članovima korisničkog domaćinstva, prihodima korisnika i članova njihovog domaćinstva.
Saglasno propisima o zaštiti podataka o ličnostima taksativno su navedeni lični podaci o korisnicima o kojima će se voditi evidencija. Evidencija se vodi putem jedinstvenog informacionog sistema. Jedinstveni informacioni sistem biće i osnova za isplate prava. Neposredan unos podataka u evidenciju vrši prvostepeni organ i isti je odgovoran za njihovu tačnost. Obrada podataka je neophodna u cilju izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja, a u skladu i sa propisom koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti.
Imajući u vidu da za pojedine marginalizovane grupe potrebno je obezbediti posebnu zaštitu i da su neophodni podaci koji se prikupljaju potrebni za kreiranje politika, neophodno je prikupljati podatke iz kategorija posebnih vrsta podataka o ličnosti.
Odredbama člana 179. i 181. propisano je da se isplata mesečnih novčanih primanja vrši na osnovu podataka unetih u jedinstvenu evidenciju podataka. Nalogodavac isplata je prvostepeni organ. Korisnik kome je izvršena isplata na koje je imao pravo je u obavezi da izvrši povraćaj ostvarenih novčanih iznosa ukoliko nije imao pravo. Prvostepeni organ rešenjem utvrđuje neosnovano primljeni iznos, period u kome je isti ostvaren i način povraćaja neosnovanog primanja.
Novčana primanja po ovom zakonu, koja dospevaju mesečno, zastarevaju u skladu sa propisima o zastarelosti potraživanja. Ukoliko se korisnik ne saglasi da izvrši povraćaj nepravilno primljenog iznosa, povraćaj se može ostvariti u sudskom postupku.
Odredbama člana 183. i 184. propisano je i ovlašćenje ministarstva nadležnog za poslove boračko-invalidske zaštite da vrši nadzor nad radom prvostepenih organa kojima su povereni poslovi državne uprave u ovoj oblasti u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava. O izvršenom nadzoru sastavlja se zapisnik koji se uručuje prvostepenom organu, na osnovu čega ministarstvo donosi rešenje kojim prvostepenom organu nalaže mere za otklanjanje nepravilnosti po kojima je taj organ dužan da postupa. Protiv navedenog rešenja može se izjaviti žalba Vladi. Nadležno ministarstvo ima ovlašćenje da može organima kojima je poverio izvršenje ovog zakona davati obavezne instrukcije za izvršenje tih poslova.
Odredbama člana 185. do 188. propisano je da radi unapređenja oblasti boračko-invalidske zaštite, negovanja tradicije oslobodilačkih ratova Srbije i ostvarivanja saradnje sa srodnim, nacionalnim i međunarodnim organizacijama, mogu se osnivati udruženja i savezi boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i korisnika porodične invalidnine i negovaoca tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja.
Udruženja koja su od posebnog društvenog značaja za unapređenje oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata i negovanja tradicije oslobodilačkih ratova Srbije određuje Vlada na predlog ministra nadležnog za boračko-invalidsku zaštitu. Sredstva za ostvarivanje programa i ciljeva ovih saveza i udruženja obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i realizuju se u skladu sa propisima kojima se uređuju udruženja.
Članom 189. propisani su prekršaji u visini novčanih kazni za učinjene prekršaje kojima se može kazniti odgovorno lice ili izvršilac poslova u nadležnom organu, a u pitanju su slučajevi kada se činjenjem ili nečinjenjem vrše povrede odredbi zakona bitne sa stanovišta osiguranja materijalnih i procesnih pretpostavki za zakonito ostvarivanje prava u ovoj oblasti.
Prelazne i završne odredbe sadrže rešenja kojima se uređuje prelazak na primenu novog zakona u odnosu na zakone koji su važili do njegovog stupanja na snagu. Polazeći od promena u stvarima statusnog karaktera, kod pojedinih prava i kod odredaba u postupku, većina tih rešenja sadrži odredbe o postupanju nadležnih organa po službenoj dužnosti u cilju efikasnijeg sprovođenja odredbi ovog zakona.
Definisano je novo osnovno rešenje da će se prava priznata do početka primene ovog zakona po propisima koji prestaju da važe po osnovu koje nije propisano ovim zakonom zadržati ili ostvariti pod uslovima i u obimu i na način utvrđen ovim zakonom ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano.
Propisano je da korisnicima kojima su prava priznata bez državljanstva Republike Srbije prestaju priznata prava danom stupanja na snagu ovog zakona, ukoliko nisu stekli državljanstvo Republike Srbije, osim za ratnog vojnog invalida koji je stekao pravo do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 192. propisano je da supružnik borca poginulog u oružanim akcijama posle 27. aprila 1992. godine, kome je kao sauživaocu sa detetom bilo priznato pravo na porodičnu invalidninu, po propisima koji prestaju da važe i isto prestalo kada i detetu zbog toga što nije imao potrebne godine života da bi mu se priznalo pravo kao samostalnom korisniku, može ponovo ostvariti pravo na porodičnu invalidninu nakon što ispuni uslove u pogledu godina života.
Propisani su postupak i uslovi prevođenja svojstva mirnodopskog vojnog invalida u svojstvo civilnog invalida rata licima kojima je ovo svojstvo priznato kao civilnim licima po osnovu telesnog oštećenja zadobijenog u svojstvu zaposlenog ili u svojstvu zaposlenog u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije ili na putu u to predstavništvo u vezi sa obavljanjem službene dužnosti na dužnosti Republike Srbije.
Propisano je da se zahtev za ostvarivanje ovog prava na porodičnu invalidninu po umrlom civilnom invalidu rata može podneti u roku od godinu dana od dana smrti civilnog invalida rata.
Članom 195. propisan je postupak priznanja povećanja iznosa lične invalidnine sa 25% od osnovice invalidima kod kojih postoji više oštećenja koja odgovaraju invaliditetu prve grupe.
Propisano je da će pravo na mesečno novčano primanje za vreme nezaposlenosti koje su ostvarili ratni vojni invalidi pete do desete grupe, po Uredbi o pravu na mesečno novčano primanje za vreme nezaposlenosti ratnih vojnih invalida od pete do desete grupe iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine, ostvariti kao pravo na invalidski dodatak nezaposlenog ratnog vojnog invalida. Pravo je utvrđeno u iznosu od 63% od osnovice.
Propisano je da nosioci Partizanske spomenice 1941, borci NOB-a, borci Španskog nacionalnog oslobodilačkog i revolucionarnog rata od 1936. do 1939, lica odlikovana Ordenom narodnog heroja, Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima ili Zlatnom medaljom Obilića, kao i članovi njihovih porodica, zadržavaju priznata prava po propisima koji prestaju da važe početkom primene ovog zakona.
Taksativno su navedena prava, način njihovog daljeg ostvariva, način obračunavanja iznosa prava i iznosa tih prava. Taksativno su navedena prava priznata po propisima koji prestaju da važe početkom stupanja na snagu ovog zakona i prava na koja će se prevesti i priznati u skladu sa ovim zakonom u pogledu naziva prava, propisanoj osnovici za utvrđivanje iznosa prava, procentualnim iznosima prava od osnovice i način usklađivanja.
Propisani su rokovi u kojima će se sprovesti postupak navedenog prevođenja, uz preciziranje da se prava po rešenjima donetim u postupku prevođenja priznaju od početka primene ovog zakona.
Članom 200. propisano je da će se postupci vođeni po zahtevima za priznavanje prava, po Zakonu o pravima borca, vojnih invalida i članova njihovih porodica i Uredbi o načinu ostvarivanja prava pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini u oblasti boračko-invalidske zaštite koji nisu rešeni do dana početka primene ovog zakona, rešiti na način, po postupku i u iznosima propisanim analognim pravima u članovima 197, 198. i 199.
Članom 201. propisan je postupak u vezi prava koja su priznata po propisima iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata AP Vojvodine i AP Kosova i Metohije.
Naime, ovi propisi su prestali da važe shodno odredbama člana 3. stav 1. i člana 5. stav 1. Ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije „Službeni glasnik RS“ broj 20/93, a prava priznata po ovim propisima nastavljaju da se ostvaruju po propisima po kojima su priznata do donošenja republičkog zakona kojim će se urediti njihovo dalje ostvarivanje.
Saglasno navedenom, isplata navedenih prava prestaje istekom meseca u kome je ovaj zakon stupio na snagu, sa kojim datumom prestaje i važenje rešenja kojima su ova prava priznata, a o čemu nije potrebno donositi posebno rešenje.
Ostvarivanje ovih prava za period od početka primene ovog zakona uređeno je članovima 198. i 199, shodno kojima će se prevesti na odgovarajuća prava propisana ovim zakonom.
Članom 202. daje se pravni osnov da se vojnim invalidima i korisnicima porodične invalidnine, kojima su za vreme postojanja SFRJ uvedeni u isplatu prava priznatih rešenjem nadležnih organa drugih republika nekadašnje SFRJ, priznata prava prevedu na pravo utvrđeno ovim zakonom. Ovo pod uslovom da imaju državljanstvo Republike Srbije, prebivališta na teritoriji Republike Srbije i da su u isplati navedenih prava na dan stupanju na snagu ovog zakona. Radi se o korisnicima prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite po propisima nekadašnje SFRJ koji su zbog ratnih dešavanja izbegli na teritoriju Republike Srbije, a isplata prava im je uspostavljena kao vid humanitarne pomoći.
Daje se pravni osnov da se vojnim invalidima i korisnicima porodične invalidnine priznatim u Republici Srpskoj, koji su preuzeti u sistem boračko-invalidske zaštite Republike Srbije i kojima je po propisima Republike Srbije uspostavljena isplata prava u Republici Srbiji, na osnovu posebno zaključenih protokola o saradnji nadležnih organa SRJ i Republike Srbije, prevedu navedena prava i priznaju pod uslovima, u obimu i na način utvrđen ovim zakonom.
Radi se o sledećim protokolima: Protokol o saradnji Saveznog ministarstva za zdravstvo i socijalnu politiku Savezne Republike Jugoslavije i Ministarstva za pitanja boraca, žrtava rata i rata Republike Srpske u oblasti boračko-invalidske zaštite potpisanom u Banjaluci 26. juna 2000. godine; Protokol o saradnji Ministarstva za socijalna pitanja Republike Srbije i Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske potpisanim u Beogradu 27. novembra 2003. godine, dopunjen 18. novembra 2005. i 29. novembra 2006. godine.
Članom 204. dat je pravni osnov da civilni invalid rata, odnosno korisnik prava na mesečno novčano primanja, po osnovu civilne žrtve rata ili umrlog civilnog invalida rata kod kojeg je telesno oštećenje, odnosno smrt ili nastanak nastao van teritorije Republike Srbije i kome su do početka primene ovog zakona ova prava priznata po propisima koja prestaju da važe početkom primene ovog zakona, može i dalje koristiti priznata prava u obimu i pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Uređeno je pitanje ostvarivanje ortopedskih i drugih medicinsko-tehničkih pomagala, saglasno članu 63. ovog zakona. Shodno navedenoj odredbi, u osnovi vojni invalid ostvaruje pravo na medicinsko-tehnička pomagala u skladu sa propisima iz oblasti zdravstva.
Međutim, za oštećenje organizma, po osnovu kojih je vojnom invalidu priznato svojstvo, vojni invalid ima pravo na proteze za gornje i donje ekstremitete, ortoze, invalidska kolica u većem standardu od standarda propisanih iz oblasti zdravstva tj. u obimu i standardu i sadržini koju propisuje nadležni ministar za boračko-invalidska pitanja.
Saglasno navedenom rešenju zahtevi za priznanje ortopedskih, odnosno medicinsko-tehničkih pomagala podnetih do početka primene ovog zakona po propisima koji prestaju da važe početkom primene ovog zakona, a koji nisu propisani ovim zakonom, odnosno podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, će se odbiti, a prava na ovakva pomagala, koja su bila priznata do početka primene ovog zakona, prestaju istekom njihovog roka trajanja.
Članom 206. precizira se da početak isteka roka od sedam godina za ponovno priznavanje prava na novčanu naknadu za nabavku putničkog motornog vozila. Ovo shodno novom rešenju ovog prava članom 89. ovog zakona po kome se, umesto prava na putničko motorno vozilo, priznaje pravo na novčanu naknadu za nabavku putničkog motornog vozila, propisuje da će se odbiti zahtev za isplatu prava u Republici Srbiji na osnovu rešenja koje je doneo nadležni organ u Republici Srbiji, a isplatu mu na dan stupanja na snagu ovog zakona nije vršila Republika Srbija, već neka od drugih bivših republika SFRJ, bez obzira na njegovo sadašnje državljanstvo i prebivalište. Takođe, odbiće se zahtev za uspostavu isplate prava u Republici Srbiji na osnovu rešenja druge republike SFRJ, odnosno SRJ, odnosno Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Propisano je da korisnici kojima su prava priznata, kao i licima nesposobnim za privređivanje, odnosno nesposobnim za rad po propisima koja prestaju da važe danom početka primene ovog zakona, smatraju se nesposobnim za rad i u smislu ovog zakona.
Članom 209. propisano je da će se isplata prava po ovom zakonu vršiti i posle početka primene ovog zakona po propisima koja prestaju da važe početkom primene ovog zakona, dok se ne steknu uslovi da se ova isplata uspostavi preko jedinstvene evidencije podataka o korisnicima prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite, a saglasno članu 178. ovog zakona.
Propisi za sprovođenje ovog zakona će se doneti do početka primene ovog zakona do kada će se primenjivati sada važeći podzakonski akti. Navedeni su propisi koji prestaju da važe početkom primene ovog zakona. Svi sada važeći propisi iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata.
Odredbom člana 2012. propisuje se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, a da će se primenjivati počev od 1. januara 2021. godine.
Javna rasprava o Nacrtu zakona sprovedena je u periodu od 13. maja 2019. godine do 3. juna 2019. godine. Nacrt zakona bio je postavljen na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i na Portalu e-uprave sa pozivom svim zainteresovanim licima da u naznačenom roku dostavljaju svoje predloge, sugestije, inicijative i komentare.
Tribine za raspravu o Nacrtu zakona održane su prema programu javne rasprave. Do sada se nije desilo da javne rasprave budu održane u tolikom broju gradova. Naime, javne rasprave su održane u 13 gradova: Vranju, Leskovcu, Kragujevcu, Užicu, Sjenici, Kraljevu, Somboru, Zrenjaninu, Novom Sadu, Zaječaru, Beogradu i Nišu. Zbog velikog interesovanja za Nacrt zakona tribina je dodatno održana i u Rumu.
Na tribinama su prisutnima predstavljeni mnogobrojni sada važeći propisi koji regulišu oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata uz obrazloženje potrebe da se izvrši kodifikacija ovih propisa, kao i da se unaprede određena zakonska rešenja, da se ista osavremene i usklade sa važećim propisima iz drugih oblasti.
Predstavljen je i Nacrt zakona i stavovi koje je utvrdila radna grupa. Ukupno je na svim tribinama bilo prisutno oko 1.600 učesnika. Među učesnicima u javnoj raspravi su bili predstavnici pokrajinskih, gradskih i opštinskih organa nadležnih za boračko-invalidsku zaštitu, predstavnici udruženja boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica i ostali zainteresovani.
Prisutni su pokazali veliku zainteresovanost za učešće u javnoj raspravi. Tokom učešća na tribinama svoje mišljenje, primedbe, predloge i sugestije na Nacrt zakona je usmeno iznelo 207 diskutanata. Tom prilikom je dostavljeno i 103 podnesaka u vidu pisanog materijala. Za vreme trajanja javne rasprave u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je primljeno putem redovne i elektronske pošte veliki broj podnesaka sa mnogobrojnim primedbama i sugestijama.
Nakon završene javne rasprave sve primedbe, predlozi i sugestije razmatrani su u okviru rada radne grupe, nakon čega su doneti konačni stavovi koji su uneti u tekst Nacrta zakona.
Napominjem da su u izradi, odnosno u radnoj grupi učestvovali pripadnici svih zainteresovanih iz svih saveza i udruženja koji su za to iskazali svoju zainteresovanost. Ovim zakonom je normativno uređena veoma važna oblast, komplikovana i osetljiva oblast boračko-invalidske zaštite na jedinstven način za teritoriju Republike Srbije.
Usvajanjem ovog zakona stvorićemo polaznu osnovu za dalju analizu i ozbiljan rad na unapređenju ukupnog položaja našeg, slobodno mogu reći, najboljeg dela stanovništva, onih koji su se borili za našu zemlju, boraca i njihovih porodica.
Ova Vlada i neka buduća, za razliku od onih od 2000. do 2012. godine, proaktivnim pristupom pratiće potrebe ove kategorije korisnika i u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje predlagaće mere unapređenja njihovog položaja. Pozitivni rezultati u razvoju zemlje iz prethodnog perioda omogućili su proširenje obima prava i njihove visine za borce i njihove porodice. Ukoliko se ovaj trend nastavi, kako Vlada planira, nema razloga za sumnju da će se tek unaprediti njihov ukupan položaj u narednim godinama. Za tako nešto uporište imamo u ličnom angažovanju samog predsednika Aleksandra Vučića u tome da danas obeležavamo sve važne datume naše svetle prošlosti.
Na kraju, hteo bih da se zahvalim svim udruženjima, svim savezima, svima onima koji su uzeli učešće u izradi ovog zakona, za bezbroj sastanaka koje smo zajednički imali, u njihovom učešću u javnim raspravama koje smo svi zajedno sprovodili.
Iz svega ovog, iz ovih navedenih razloga predlažem Narodnoj skupštini da u danu za glasanje usvojite ovaj zakon, jer on predstavlja značajan pomak u regulisanju svih pitanja iz oblasti boračko-invalidske zaštite i još jednom podvlačim – nijedno pravo nije ukinuto, već smo ovim zakonom proširili njihova prava. Hvala.
