Hvala, predsednice.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije koji pratite ovaj televizijski prenos, postoji jedna kineska poslovica koja kaže da svi cvetovi budućnosti su u semenu sadašnjosti. Dakle, sve ono što danas uradimo imaće neke svoje plodove u budućnosti. Kako se budemo ophodili prema današnjosti, kako se budemo ophodili pre deci, takvu ćemo budućnost da imamo.
Takvu budućnost imaju i oni koji su se drznuli da otimaju nešto što je najvrednije od roditelja. I sam sam roditelj dve ćerke i pratio sam danas ovu raspravu, čuo sam i naše kolege, poznajem i one koji su imali, nažalost, teško je naći dovoljno tešku reč, dovoljno tužnu reč koja opisuje sudbinu tih ljudi kojima je neko oteo dete, ukrao bebu po rođenju da bi zadovoljio svoj sitno sopstvenički finansijski interes, da bi sebi ispunio neki svoj sebičluk, da bi sebe zadovoljio na bilo koji način, pa se drznuo da to učini tako što će nekome uzeti dete, uzeti nešto što je najvrednije.
Zašto niko pre nas? Zašto niko pre SNS, predvođene predsednikom Vučićem, nije odlučio da ovu temu pokrene u Narodnoj skupštini Republike Srbije na ovakav način? Zašto niko pre SNS i njenog predsednika nije odlučio da ovo dođe na dnevni red? Zašto niko pre poslanika SNS to nije uradio? Zašto svi oni koji tobož preko godinu dana ne dolaze u ovu Narodnu skupštinu Republike Srbije u kojoj primaju platu iz budžeta… Zašto niko od njih koji toliko brinu o deci, o budućnosti ove zemlje nije takvu raspravu započeo, nego kaže da je to predizborni trik?
Ovde imamo jednu zamku. To nije nikakav predizborni trik. To je iskrena želja da se jednom ustanovi ko je decenijama unazad u ovoj zemlji krao život te zemlje. Niste samo ubili porodicu ili ubili majku i oca time što ste uzeli dete. Ubili ste zemlju time što ste krali tu zemlju, što ste od nje otimali, pa ste na kraju, kada više niste imali šta da otmete od nje, otimali od porodica decu.
To je bagra u najgorem smislu te reči. Nažalost, ta bagra je decenijama bila na slobodi, decenijama uzimala decu, uzimala novac za tu decu, zavijala u crno brojne porodice samo da bi punili svoje džepove novcem i to najprljavijim mogućim novcem.
Mi smo danas pokrenuli tu temu iz iskrene želje da se jednom stavi tačka, a da se stavi tačka na ovako užasne monstruozne stvari koje su se dešavale. Mi kao odgovorni ljudi, kao političari koji traže podršku građana, koji razgovaraju sa građanima, koji žive sa građanima, pa i mi smo sami građani, imamo dužnost prema svojoj zemlji i prema svojim komšijama. Neko ima komšiju koji je ostao bez deteta na takav način. Imamo dužnost da i prema svojoj zemlji pokrenemo postupke i učinimo sve što možemo mi koji smo ovde da postoji zakonodavni okvir u okviru koga će se ispitati šta se dešavalo sa nestalom decom, gde su završavala, ko je uzimao novac za to.
Zbog čega niko pre nije ovo stavio na dnevni red? Šta se krije iza svega toga? Koga su krili pripadnici različitih režima pre ovog pa nisu hteli da dođe to na dnevni red? Koji su njihovi članovi i prijatelji ili rođaci zapravo bili umešani u sve to i ne samo kad su u pitanju nestale bebe, već kad je u pitanju uništavanje miliona onih ljudi koji su napuštali Srbiju decenijama unazad? Pa sad tobož kukaju, kažu – odoše nam deca. Pa tu decu su i krali ti isti, ukrali su im budućnost time što su krali novac od građana time su terali tu decu odavde. Rekli su – deco, idite iz Srbije, niste potrebni ovoj zemlji.
Time što smo uspostavili stabilnost u zemlji, time što otvaramo radna mesta, gradimo puteve, mostove, što otvaramo zemlju za investicije, time smo doprineli tome da danas u Srbiji se rađa više dece nego pre, da deca žele da žive ovde, da ljudi imaju poverenje u svoju zemlju, da imaju poverenje u svoju zemlju, da imaju poverenje u institucije, da imaju poverenje u svog predsednika Republike. To tako nije bilo pre.
Deo opozicije jaše na tome, na nesreći ljudi jer kad nema nesreće nema ni teme. Dok god ima nesreće, dok god ima jednog nesrećnog čoveka, to je za njih tema, ali nema predloga da se ta nesreća reši. Nema predloga kako da se obriše suza toj majci kojoj je oteto dete. Nikada ta tuga ne može da se izbriše. Niko ne može to od nas da nadoknadi bilo kakvim novcem, naravno, niti imamo bilo kakve iluzije time da ćemo nešto nadoknaditi nekome sa bilo kakvom sumom novca.
Svaki normalni roditelj kaže da život i sreća njegovog deteta nemaju cenu, ali prosto morate pružiti ljudima neku vrstu satisfakcije. Najbolja je ta kada budemo videli prvi slučaj onog zlikovca koji je ukrao i jedno dete da odgovara to će biti satisfakcija tim ljudima koji su ostali bez svoje dece. To će biti pravi pokazatelj da smo ovde uradili veliku stvar danas, da nismo pričali praznu priču od strane, opet, dela opozicije koji ne sedi ovde, da je nešto marketing, politika i ne znam ni ja šta. Život dece nije marketing i politika. Nažalost, za neke jeste. Za neke se sve svodi na politiku, na trikove, na marketing, na maglu, pa tako na izborima i prolaze. Tako će i na ovim narednim izborima proći, sve dok ne shvate šta je za državu najvažnije, a to su deca, da im obezbedimo sigurnu, mirnu, stabilnu i predvidljivu budućnost. Upravo iz tih razloga je i nemački filozof Nomalis rekao da gde su deca tu je zlatno doba. Ja verujem da što više dece u Srbiji, to je i zlatno doba za Srbiju sve bliže. Hvala.