Na član 113. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Božidar Delić i Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.
Izvolite.

Opet po ko zna koji put govorimo o tome, o Ravnogorskoj spomenici. Ovde u obrazloženju se kaže da u članu 112. stav 2. predloženog zakona, da se prava nosioca Ravnogorske spomenice 1941. izjednačuju sa nosiocima Partizanske spomenice 1941. i da nije potrebno dodatno opterećivati tekst zakona.

Mi smo videli kako je prošao taj predlog za Ravnogorsku spomenicu ovim amandmanima koji su došli od strane poslaničke grupe SPS. Tako da, mi smatramo da je to trebalo tako da se uradi, a sada, ukoliko bude uvaženo i ukoliko na glasanju predstavnici poslaničke većine ne odluče drugačije, a konačno bi jednom trebalo u ovoj Skupštini da pokažemo šta je Narodna skupština, šta je Vlada, jer o predlozima Vlade izjašnjava se Skupština, a ona može da odbije i predlog Vlade, ali isto tako i da ne prihvati predlog nekog narodnog poslanika.

Mislim da bi mnogo značilo to i za građane Republike Srbije kada bi poslanička većina u danu za glasanje odbila ove amandmane koje je prihvatila Vlada, jer Vlada je rekla svoje, a o tome ipak treba da se izjasne poslanici koji sede u ovoj Skupštini.

(Aleksandar Martinović: Pa, postali su sastavni deo Predloga zakona.)

Takođe, poslanici mogu da u danu za glasanje ne prihvate Predlog ovog zakona, jer neko kaže da je ovo minorno i nevažno pitanje, a ja kažem da je to jedno vrlo važno pitanje i da ministar i Vlada nisu trebali da dozvole da se dira u njen predlog, jer je predlog Vlade bio potpuno adekvatan. Hvala.

Amandman kojim se posle člana 116. dodaje naslov i novi član 116a podneo je narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega.

Ovo je još jedan amandman koji ne zahteva neke značajnije materijalne izdatke i samo jedanput u životu boraca. To je da se posle člana 116. doda odredba 26. koja glasi: „Pravo borca na vojne počasti u slučaju smrti“ i ispod toga član 116a koji glasi: „Borac u slučaju smrti ima pravo na vojne počasti koje ostvaruje shodno Pravilniku o vojnim počastima umrlom borcu koji donosi nadležni ministar za poslove boračko-invalidske zaštite“.

Tu vojnu počast treba odavati na zahtev porodice koja bi morala o tome da obavesti najbliži vojni odsek i tokom sahrane preminulog borca porodica bi morala dobiti i zastavu Republike Srbije, kao što je to uobičajeno.

O ovome ja sam razgovarao sa državnim sekretarom, gospodinom Nerićem, koji je ovde prisutan. On kaže da se to rešava drugim propisima, ali drugi propisi se odnose na pripadnike Vojske Srbije, a ne na borce, tako da bi ovde trebalo, po meni, usvojiti ovaj amandman. Hvala.

Na član 118. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 118. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 125. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 127. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 130. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naši borci naši invalidi moraju biti cenjeni. Mnogi su postali invalidi mimo svojih ubeđenja, mimo svojih grešaka, mimo svoje volje.

Jedan moj poznanik je u rat ušao tik što je izašao iz zatvora, a u zatvor je otišao iz vojske, a osuđen je zbog toga što je posumnjao u lojalnost vojnika Hrvata, koji je bio po nacionalnosti Hrvat. Kada su se sporečkali, on je osuđen na godinu dana zatvora zbog narušavanja bratstva i jedinstva.

Te naše zablude o bratstvu i jedinstvu su nas kao naciju puno koštale, a njega posebno. Biti godinu dana u zatvoru zato što ste posumnjali u patriotizam kolege u vreme kada ste već videli da se njegova Socijalistička Republika koleba i da je na putu da zanovi NDH. Zbog toga je dobio 12 meseci zatvora. Samo što je izašao iz vojske i zatvora mobilisali su ga i poslali u Vukovar, gde je ranjen. Ovo sam ispričao da bih naši gledaoci i mi sami videli da naše zablude mi skupo plaćamo.

Govorio sam vam o Franji Pircu koji je direktno iz Pavelićevog stožera postao prvi komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

Govoriću vam i o poslednjem jugoslovenskom komandantu Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane ili čoveku koji je bio glavni. Zvao se Anton Tus. Dobro se sećam, samo nekoliko dana ranije su ovi najmlađi Titovi odbornici, tamo neki, pričali kako nije tačno da će Anton Tus izdati, da je to dokazani jugoslovenski patriota, rodoljub itd, a samo pet dana kasnije Anton Tus je zapalio i priključio se stožeru nove nezavisne države Hrvatske, odnosno Tuđmanove nezavisne države Hrvatske.

Kad tu dodamo Stipu Mesića, Marka Mesića, Franju Pirca, Franju Tuđmana itd, onda možemo da sagledamo svu našu naivnost na koju više nemamo pravo.

Govorio sam vam i o 27. martu, gde se kaže – zahvaljujući nama, 27. marta odložen je napad na Sovjetski Savez. U to vreme general Simović je bio oficir kraljevske vojske, on je to podigao, a onda kažu Kraljevina je bila trula itd. Da, bila je trula zato što su rovarili iznutra, pa Drezdenska konferencija itd, pa težnja da se naprave nacionalne države, što im je na kraju uspelo Ustavom iz 1974. godine. Oni, kao najveći ratni dobitnici, su podigli puške i oružje na državu i na narod koji im je omogućio da imaju svoje nacionalne države. Hvala.

Na član 137. amandman je podneo narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč?
Kolega Ševarliću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Ovim amandmanom sam predložio da se svojstvo ratnog vojnog invalida može steći po osnovu posttraumatskog stresnog poremećaja i ako se utvrdi i posle stupanja na snagu ovog zakona u roku od godinu dana kada se bude utvrdio. Imajući u vidu da mislim da je apsurdno ograničavanje priznavanje statusa ratnog vojnog invalida, po osnovu oboljenja od posttraumatskog stresnog poremećaja, do stupanja na snagu ovog zakona kada je već izuzeto od ograničenja koje se odnosi na sve ostale bolesti i da je logično skinuti ovu vremensku klauzulu, a ministar može da se uveri i konsultacijom kod specijalista, lekara na VMA da li je ovo tačno.

Mislim da se do kraja života može svakome od boraca pojaviti ovo oboljenje i ne vidim razloga zašto bi se ograničavalo samo na godinu dana od donošenja zakona. Hvala.

Na član 137. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Božidar Delić i Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Kolega Deliću, izvolite.

Ovim amandmanom mi smo tražili da se taj period, koji je u zakonu dat, od godinu dana produži na dve godine. Kada smo to predlagali imali smo u vidu da niko danas ne zna koliko ima boraca koji su oboleli od posttraumatskog sindroma, da je potrebno da obezbede tu dokumentaciju, a to smo i zbog toga što je u članu 147, a posebno u članu 148, predviđeno da kada se svojstvo ratnog vojnog invalida priznaje na osnovu bolesti šizofrenija, manijakalno depresivna psihoza, neuroza, psihopatija, posttraumatski sindrom i da dalje ne nabrajam, ta nadležna komisija može dati svoje mišljenje samo pod uslovom da je izvršeno prethodno kliničko ispitivanje koje podrazumeva bolničko lečenje, hospitalnu opservaciju sa odgovarajućim testiranjem i druge hospitalne radnje.

U članu 137. i u članu 147. govori se da se izuzetno od stava 1. zahtev za priznavanje svojstva ratnog vojno invalida po osnovu posttraumatskog stresnog poremećaja, može se podneti u roku od godinu dana i sa dokumentacijom koja potiče iz perioda do stupanja snagu ovog zakona. Tako da, ako se uzme u obzir član 148, gospodin ministar treba da odgovori da li ovo mišljenje nadležne komisije koja daje i gde se zahteva da je prethodno izvršeno kliničko ispitivanje, da li se ono vrši, odnosno da li njega zahteva komisija ili samo pregleda dokumentaciju ukoliko je to tražila neka prethodna komisija ili ukoliko je to izvršeno u prethodnom periodu? Hvala.