Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, naši borci naši invalidi moraju biti cenjeni. Mnogi su postali invalidi mimo svojih ubeđenja, mimo svojih grešaka, mimo svoje volje.
Jedan moj poznanik je u rat ušao tik što je izašao iz zatvora, a u zatvor je otišao iz vojske, a osuđen je zbog toga što je posumnjao u lojalnost vojnika Hrvata, koji je bio po nacionalnosti Hrvat. Kada su se sporečkali, on je osuđen na godinu dana zatvora zbog narušavanja bratstva i jedinstva.
Te naše zablude o bratstvu i jedinstvu su nas kao naciju puno koštale, a njega posebno. Biti godinu dana u zatvoru zato što ste posumnjali u patriotizam kolege u vreme kada ste već videli da se njegova Socijalistička Republika koleba i da je na putu da zanovi NDH. Zbog toga je dobio 12 meseci zatvora. Samo što je izašao iz vojske i zatvora mobilisali su ga i poslali u Vukovar, gde je ranjen. Ovo sam ispričao da bih naši gledaoci i mi sami videli da naše zablude mi skupo plaćamo.
Govorio sam vam o Franji Pircu koji je direktno iz Pavelićevog stožera postao prvi komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.
Govoriću vam i o poslednjem jugoslovenskom komandantu Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane ili čoveku koji je bio glavni. Zvao se Anton Tus. Dobro se sećam, samo nekoliko dana ranije su ovi najmlađi Titovi odbornici, tamo neki, pričali kako nije tačno da će Anton Tus izdati, da je to dokazani jugoslovenski patriota, rodoljub itd, a samo pet dana kasnije Anton Tus je zapalio i priključio se stožeru nove nezavisne države Hrvatske, odnosno Tuđmanove nezavisne države Hrvatske.
Kad tu dodamo Stipu Mesića, Marka Mesića, Franju Pirca, Franju Tuđmana itd, onda možemo da sagledamo svu našu naivnost na koju više nemamo pravo.
Govorio sam vam i o 27. martu, gde se kaže – zahvaljujući nama, 27. marta odložen je napad na Sovjetski Savez. U to vreme general Simović je bio oficir kraljevske vojske, on je to podigao, a onda kažu Kraljevina je bila trula itd. Da, bila je trula zato što su rovarili iznutra, pa Drezdenska konferencija itd, pa težnja da se naprave nacionalne države, što im je na kraju uspelo Ustavom iz 1974. godine. Oni, kao najveći ratni dobitnici, su podigli puške i oružje na državu i na narod koji im je omogućio da imaju svoje nacionalne države. Hvala.