Zahvaljujem, gospodine Šaroviću.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog Zakona o pravima boraca, mi možemo pisati i donositi bilo kakve zakone, borci od toga neće imati nikakve koristi dok se pristup vlasti ovoj kategoriji ljudi, koji su stvarali i koji su se borili i davali svoje živote za ovu zemlju, ne promeni.

Nije badava naš slavni vojvoda Živojin Mišić govorio da na Terazijama treba podići spomenik, zajednički spomenik srpskom vojniku i srpskom volu, jer su oni dobijali ratove, a posle ratova isto prođu. Vola zakolju, a borca zaborave.

Po ovom pitanju mi bi trebali da se ugledamo na neke druge narode i da vidimo kakav oni odnos imaju po ovom pitanju prema svojim borcima. Evo, da ne idemo daleko, mada to nije relevantno, vidite, država Hrvatska ima Ministarstvo za branitelje i tako dalje, ali ne želim da pričam o njihovim braniteljima, naveo bih primer nekih drugih država, nekih ozbiljnih naroda i država, koje su nekada svojevremeno bile imperije.

Recimo, država Francuska. I dan danas u Parizu postoji jedna od najlepših svetskih trgova, trg gde se nalazi „Trijumfalna kapija“ i on je upravo posvećen onima koji su stvarali i koji su davali svoje živote za Francusku i po tome je, recimo, i Francuska i grad Pariz prepoznatljivi.

To nije samo slučaj sa Francuskom i Parizom. Takav slučaj imamo i u drugim zemljama. Recimo, jedna od najvećih statua, najveći kip na svetu nalazi se u Volgogradu - „Majka otadžbina zove“, koji je visok 87 metara, koji je posvećen onima koji su dali svoje živote u Staljingradskoj bici i na taj način spasili ne samo Rusiju, odnosno tadašnji Sovjetski Savez, nego čitavo čovečanstvo od fašizma.

Ali, mi kao da smo na neki način prokleti što se tiče onih koji su stvarali našu državu. Da nije ovih društvenih mreža, i dan danas mnogi ljudi ne bi znali, ne bi čuli za najmlađeg kaplara u istoriji ratovanja Momčila Gavrića, ne bi čuli za najmlađeg vojnika i vojske Republike Srpske koji je dao svoj život, Spomenka Gostića i još mnogo toga. Ne bismo znali ni za ovu slavnu bitku naših vojnika na Košarama i još mnogo toga.

Zaista takve stvari bi trebalo uneti u udžbenike da naša deca od osnovne, srednje, pa i na fakultetima to uče, da se to stalno ponavlja da smo imali slavne borce i da smo imali takvu istoriju gde uvek treba da se ovaj naklon glave i svako poštovanje onima koji su branili i stvarali ovu državu.

Hvala, prof. Saviću.
Amandman kojim se posle člana 24. dodaje novi član 24a. podneo je narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, ovim članom pridružio sam se predlozima drugih podnosilaca amandmana da se reč „pali borac“ zameni sa „poginuli“ i zbog toga definisao ovaj član 24a kao: „Porodica poginulog borca, borac i ratni vojni invalid, kao i članovi njihovih porodica, bez obzira na vojno ili civilno zdravstveno osiguranje ostvaruju besplatno lečenje i prioritet prilikom lečenja u vojnomedicinskim ustanovama“.

Zašto jedan majka, supruga ili dete poginulog borca ne bi imali pravo na prioritet i besplatno lečenje na Vojnomedicinskoj ustanovi kao najznačajnijoj vojnoj medicinskoj ustanovi u našoj zemlji, najboljoj?

Ja molim da se to ima u vidu, a budući da ste rekli da nemate potpunu evidenciju i da sada uvodite boračke legitimacije, da li to znači da ćete uvesti i legitimacije za članove poginulih boraca, da biste imali potpunu evidenciju? Ako nemate evidenciju, kako onda možete tvrditi da nemate sredstava u budžetu za rešavanje njihovih zahteva, molbi i kako ima para za udruženja građana koji rade suprotno Ustavu Srbije, a nema para za borce?

Znači, kako ima para za nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva i još dobijaju dotacije iz budžeta Republike Srbije, a nema para za borce? Hvala.

Hvala, prof. Ševarliću.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Naravno da se ne slažem sa podnetim amandmanom, ali ono što moram da kažem, očigledno ovde postoji zbilja nerazumevanje, odnosno nedovoljno znanje o onome što piše u samom Predlogu zakona.

Moram da naglasim da u glavi 6. ovog zakona predviđena je jedinstvena evidencija podataka koja se odnosi na to da će u ministarstvu postojati Jedinstveni informacioni sistem kao baza podataka o svim borcima, o svim vojnim invalidima, o civilnim invalidima, o članovima njihovih porodica i po prvi put u stvari uvodi se taj jedinstveni informacioni sistem i jedinstvena baza podataka. To pokazuje da je država odgovorna i da ima odgovoran odnos prema svima onima koji su se borili, koji su ranjeni, koji su civilni invalidi i prema svim tim porodicama naših velikana koji su se borili za slobodu naše otadžbine. To je jedna stvar.

Druga stvar, da žuto pljačkaško preduzeće u liku Đilasa, Tadića i Jeremića nije opljačkalo državu Srbiju za više od sto milijardi evra i da nije Republiku Srbiju dovelo u stanje političkog mrtvaca, najverovatnije danas bi imali i više novca, ali Srbija se od dolaska SNS, a posebno od 2014. godine, i te kako ekonomski oporavila, osnažila i raspolaže sredstvima koja mogu da zadovolje sada na ovaj način sve korisnike za koje država Ustavom i svim drugim zakonima obavezna da obezbeđuje sredstva.

Naravno, sa daljim ekonomskim jačanjem i sa ekonomski još jačom Republikom Srbijom, a to jeste politika i Aleksandra Vučića i Vlade, stvoriće se bolje materijalne mogućnosti za sve ono što Ustav i zakon garantuje građanima Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Jevtović Vukojičić.

Reč ima prof. dr Ljubiša Stojmirović, po amandmanu. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, vidi se kroz ovu diskusiju da i ma puno suprotnih mišljenja i dilema u mnogim članovima.

Svi mi koji smo služili vojni rok, bili pripadnici JNA, dali smo zakletvu u kojoj smo se obavezali da ćemo braniti tu zemlju, pa makar tom prilikom izgubili i svoje živote.

Mnogi su časno i dostojanstveno pristupili na osnovu te zakletve u odbrani naših zemalja. Neki su zaboravili zakletvu koju su dali i nisu bili dostojanstveni.

Veliki problem kod nas Srba je taj što veoma lako i brzo zaboravljamo svoje znamenite ljude, odnosno zaslužne, one koji su se borili, a neki od njih su u toj borbi izgubili svoje živote.

Cilj ovog zakona je da prema tim ljudima se Srbija ponese onako kako oni zaslužuju to. Iskreno rečeno, meni uopšte nije jasno i zašto postoji ovaj amandman u kome predlagač traži da se naziv „pali borac“ zameni nazivom „poginuli borac“, jer mislim da to uopšte nije bitno ni za te borce, ni za sve nas koji smo danas građani Srbije.

Ne vidim ni jezički ni u nekom drugom smislu da je to toliko bitno, ali dajte da rešimo one stvari koje su bitne, koje su od interesa za sve te koji su ovim zakonom obuhvaćeni, a na kraju krajeva, i za nas građane Srbije koji pokušavamo da rešimo ovaj problem.

Ne smemo dozvoliti da se desi da ti ljudi koji su časno i pošteno branili svoju zemlju i koji su se u najtežim trenucima nalazili na najtežim mestima budu zaboravljeni.

Lepo je biti general i to veoma lepo zvuči i ja znam da bi mnogi koji nisu ni čuli metak, ni bili na ratištu, voleli da budu generali, ali nije lako biti general Delić i kada traže da se povuče vojska, a on kaže onako kako priliči pravom srpskom vojniku i pravom generalu: „Nema nazad, nazad je Srbija“.

I zato dajte da donesemo ovaj zakon koji će da koristi svim tim ljudima koji su časno i pošteno branili Srbiju, a da bude nama jedna svetla tačka u našoj istoriji. Hvala.

Hvala, profesore Stojmiroviću.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Amandman kojim se posle člana 31. dodaje novi član 31a, podneo je narodi poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, profesore.

Hvala lepo.

Ovim amandmanom borci predlažu da stranac koji ispunjava uslove predviđene članom 5. ovog zakona, ima pravo da po osnovu toga što se borio za interese države Srbije, stekne pravo na naše državljanstvo.

Zakon nije predvideo da državljanstvo dobijaju stranci koji su se borili za našu zemlju i naš narod. Ako strani umetnici, sportisti, pa čak i azilanti mogu dobiti naše državljanstvo, logično bi bilo, a i neophodno da im se u znak zahvalnosti za njihovo žrtvovanje dodeli državljanstvo Republike Srbije, jer su se borili rame uz rame sa našim borcima.

Pretpostavljam da će ministar, ako uopšte bude me udostojio odgovora, reći da se ovo pitanje rešava drugim zakonom, ali ja vas podsećam da ako se ne varam da smo dali državljanstvo predsednici Vlade jedne zemlje koja je u svojoj matičnoj državi optužena za korupciju. Ne vidim razloga zašto ne bi mogli da dajemo državljanstvo onima koji su se borili zajedno sa našim borcima u odbrani naše otadžbine. Hvala.