Ka što nema ništa lepše nego kada ovi što Đilasu skute ljube i skute zanose počnu da pričaju o Đilasu, tako nema ništa lepše ni kada sami sebe demantuju.

Dobro, hoćemo da pričamo o istoriji malo, nema nikakvih problema, samo u samom startu da se razumemo, između momenta kada nije uspela koalicija na nivou grada Beograda i momenta kada je formirana SNS, malo više od 15 dana je prošlo, malo više od 15 dana i to vam je pokazatelj koliko je ona priča od malopre potpuno bezveze. Nije nikakav problem, ja ću da pomognem da se utvrdi precizna hronologija, mada ne znam kome je to interesantno osim nama dvojici.

Dakle, ovako, 2008. godine, ja se sećam jako dobro, godine 2008. ja se sećam jako dobro, zato što sam tada ja potpisao pristupnicu za SRS tokom protesta koji su organizovani svakodnevno, a nakon što je stradao Ranko Panić. Od momenta kada su propali dogovori za grad Beograd, pa do tog momenta već, prošlo je i haj haj, prošlo je jako puno i tada je već bilo potpuno jasno da je SRS u tom trenutku prevarena i na nivou Vlade Srbije i na nivou grada Beograda. Ja to znam. A, kao što ćete videti iz nastavka priče, pamtim i druge zanimljive detalje vezane za taj period.

Učlanio sam se tačno tamo u periodu kada je bilo potpuno jasno da oni koji su pričali – mi se zalažemo, da ih podsetim sada, tada su pričali – mi se zalažemo za to da budemo ravnopravan partner u EU sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije. Dakle, tada su bili veliki evropejci i zaklinjali se za članstvo u EU. Ja sam nekako zaključio da meni nije mesto sa tim ljudima, već sam rešio da pratim one zbog kojih sam i počeo da glasam za SRS, zbog kojih sam i poželeo da se u tu stranku učlanim. To su bili Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i mnogi drugi ljudi koje sam tada cenio lično.

Vratiću se na taj period na samom kraju ove priče, da vas podsetim na to koga nisam cenio lično. Kažu ti koje nisam cenio – mi smo prešli na drugu stranu time što smo nastavili onu politiku koja je te 2008. godine dobila najviše glasova u Srbiji, koja je imala najveće poverenje građana Srbije, a mi je nastavili.

Dakle, nismo mi prevarili, pa otišli kod Đilasa da sa njim delimo upravne i nadzorne odbore, nego ovi koji ga dobro poznaju i ovi koji to i dan danas rade sa njim i njegovim Bastaćem na Starom gradu. Lažu da nisu bili sa Bastaćem kada je bio u DS. Bastać je, upravo zato što je sa njima napravio vlast, bio svojevremeno i izbačen iz te DS, ali samo privremeno i samo formalno, kao što ćete videti, jer i dan danas oni vladaju na Starom gradu i sa Bastaćem, a i sa sadašnjim predstavnicima DS, baš kao što je tu i LDP, baš kao što je tu i veseli Radulović i ostatak tog divnog društva.

Kažu - na korist građana Starog grada. Kakva je korist građana Starog grada da se besomučno pljačka taj narod? Kakva je korist kada se silni milioni ukradu na projektima za gerontodomaćice? Kakva je korist kada se više od stotinu miliona ukrade samo kroz sportski centar? Koga ste time usrećili? Kažu - nije tu bilo nikakvih krivaca dokazanih, osim jednog čoveka koji svedoči. Evo, imate naslove u novinama – uhvaćena neka velika krupna zverka, pa između ostalog – pao moćni političar sa Starog grada, izvršio krivična dela zloupotrebe položaja i pranja novca, Marko Nakov, funkcioner koji je sa njima to radio, sa njima i njihovim Bastaćem radio sve vreme.

Onda kažu da nije tu ništa bilo sporno, osim što su ljude malo davali kesama. To je potpuno u redu i to je lepo, pa kažu da nije tu bilo ništa sporno, osim što su malo palili knjige, a sami govorili da ko pali knjige, šta ste rekli? Da vas podsetim, rekli ste – fašisti pale knjige. Sada sa tim fašistima koji pale knjige vi ste rešili da bude zajedno, da budete jedno, da pokažete da delite iste vrednosti. Niko od nas to nije radio i nikada niko od nas nije prevario u tom smislu. To su sve vaša dela. Ako ćete da se ponosite nečim, pa time se ponosite. Kako ste to radili sa Đilasom onda kada smo se mi protiv Đilasa borili i mi Đilasa pobedili…

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Poslednja rečenica.

Mi smo to prvo učinili 2009. godine u Zemunu i Voždovcu i tada pokazali Srbiji da je promena moguća, da je pobeda moguća. Vi ste za to vreme tog Đilasa štitili i branili. Na sreću po Beograd i Srbiju bili ste neuspešni i vi i Đilas.

Poslednja stvar koju hoću da vam kažem. Te 2008. godine kada su ti protesti propali, da li znate šta su ljudi na protestima rekli zbog čega su protesti propali? Zato što je neki umišljeni veliki političar rešio sve da sabotira, jer nije mogao da podnese da su Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, pre svega, od njega mnogo važniji, bitniji, nego je morao da šalje laži u Hag, da sabotira ljude sa kojima je trebao da sarađuje. Pesme su mu pevali, pevali su pesme Nemanji Šaroviću.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite.

Zaista je prezabavno, gospodine Orliću, ne znam da li vi sve ovo što ste sada ispričali smišljate usput ili smišljate od kuće, pa onda lupate reckice šta ste rekli, šta niste.

Dakle, hajde ovako, pevajte vi nekome drugom, zna se kome vi pevate i kako pevate, gospodine Orliću. Sigurno ste dobar pevač i zbog toga jeste tu.

Vi pričate o tome kako ste vi pobedili nekoga 2009. godine na Voždovcu i u Zemunu. Vlast SRS u Zemunu je srušio Dragan Đilas zajedno sa Aleksandrom Antićem u Skupštini grada protivustavno i protivzakonito da bi moglo da dođe do tih izbora. Duže od mesec dana je trajala sednica, duže od mesec dana smo se mi borili da to sprečimo. To je prvi i jedini put da je u Skupštinu grada dovedena policija da sprečava odbornike opozicije da uđu u salu, i to je vaš Đilas uradio za vas.

Znate, u to vreme je Đilas išao na lažne intervjue, na lažne duele sa Aleksandrom Vučićem. Ja ga pitam zašto to radi, zašto ne izađe sa nama na televizijski duel, a on kaže – neću, ja znam kakav će on biti, a znam kakvi bi vi bili.

Prema tome, nije nama Đilas dao više od milion evra iz gradske kase za stranačko glasilo, za „Veliku Srbiju“ nikad nije ni jedan jedini dinar, nego je dao vama, a vi, gospodine Orliću, vi ste se učlanili u SRS, a nakon 15 dana od učlanjenja, kada su oni napustili i formirali stranku sa potpuno drugačijim programom, onda ste otišli sa njima, i to govori da ste vi principijelno uz vlast.

Vi sada, pogledajte, gde su vam ovi vaši miljenici iz tzv. SMS? Gde vam je vaša draga Tatjana Macura koju zovete u Vladu, koju vodate po televizijama, kojoj dajete članove RIK, kojoj dajete sve moguće pogodnosti, pokušavajući da je predstavite kao nekakvu opoziciju? Pazite, ona koja je ispala ispod šinjela vašeg ministra, vašeg „Raduleta“, sada će ona biti opozicija.

Nisu građani Srbije slepi i kad-tad vaš će režim pasti. Možete vi to produžavati jedno vreme tako što ćete kontrolisati REM, tako što ćete kontrolisati televizije, tako što ćete vršiti razne pritiske, ali svakom zlu dođe kraj pa će tako doći i ovome.

Vi lično, znate, stalno se busate mi smo ovo, mi smo ono. Ne daj Bože da svi vi zajedno bez Aleksandra Vučića na jedne izbore treba da izađete. Gde bi vam bili ti rezultati? Kako bi ste vi bili tako moćni, kako bi ste vi dominirali? Uostalom, da ste tako pametni i mudri politički, zar bi menjao 70% vas i 80% ministara koji su bili u Vladi? Ne valjate, to vam je vaš predsednik rekao.

Još uvek vi izgleda žalite zato što je Aleksandar Vučić napustio SRS.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Eto, vidite kako je to samo smešno. Kažu – mi smo zapravo sve vreme bili za vlast. Mi koji smo izabrali borbu. Mi koji smo rešili da se politički obračunamo sa „žutim režimom“ Dragana Đilasa i njegovih tadašnjih satrapa, pa se protiv njih godinama borili, dok su oni tih godina sa njim pod ruku životarili, primali lepe apanaže iz upravnih odbora koje im je on poklonio, primali lepe apanaže iz nadzornih odbora koje im je on poklonio, a neki su poput Nemanje Šarovića i na ruke dobijali. Koliko beše? Četiri stotine pedeset hiljada, ali nije dinara, nego nečeg malo lepšeg, kod Šapera u firmi, da li je tako?

To se lepo onda sabira, dodaje se čisto na ono što se zagrabi, ovako, kad se putuje u Vranje, a u stvari se sve vreme provodi po tim kafićima, na tim kafama, baš kao što se danas lepo provodi, al danas tih para od te vlasti nema. I to je, izgleda, najveća tragedija i najveći problem onih koji ne mogu sebi da oproste što nisu uspešni. Ne nama što smo uspešni, nego sebi što su takvi kakvi jesu.

Dakle, mi nismo bili u pravu i mi smo zapravo prevarili što smo pobedili i u Zemunu i u Voždovcu, pobedili tog Đilasa i njegovo žuto preduzeće. A oni im tapacirali plakate svako veče i oni, za njihov račun, se obračunavali sa nama. Dok smo se mi borili, izborili i na kraju pobedili, oni samo trpali u džepove i sa nama gledali kako da ratuju. Oni su veliki junaci, samo ne znam čega!

Ja ne znam da li im je ikada oprostio Dragan Đilas što ga nisu tada sa uspehom odbranili? Ili je možda došlo do nekog pomirenja, pošto sada na ovom Starom gradu sa fašistima koji knjige pale savršeno sarađuju i pokazuju koliko jesu isti, evo, koliko sami kažu i pokazuju da su isto. Da ne bude da ja tvrdim išta više od toga, ja mogu samo sa tim da se složim.

Kad kažu - proći će vreme tokom kog smo mi na vlasti, pa hoće, naravno. Sve se u politici menja. I ovo će se promeniti. Mi to prvi kažemo. Naravno da hoće. Ali, znate kada? Kad se pojavi neko bolji.

Oni kojima je obraz toliko tvrd da može da ga probuši papirna novčanica samo ako je pruži Đilasova ili Bastaćova ruka, ti ne mogu da nam budu konkurencija nikada. I to se do sada pokazalo, i te 2009, 2010, 2012, ako hoćete i 2014, 2016, 2017, 2018, birajte godinu koju hoćete. Takvi nama konkurencija ne mogu da budu ni u čemu. Prosto, to nije moguće i to nema nikakvog političkog opravdanja.

Ali, kada kažete šta ko hoće da postigne i šta da poruči narodu, mi prosto, da nema nikakve razlike između vas kojima je novac na svetu najvažniji, kojima je sopstveni džep jedina svetinja i koji ste u stanju da pomešate i godine i mesece i datume i sve živo, ništa to nije važno. I šta ste juče pričali i s kim ste juče radili i koga ste slagali, ništa to nije važno.

Dakle, nikada nećemo moći da budemo isti, mi koji se borimo za rezultate i vi koji ste pokazali da vam je to jedino što vas na svetu zanima.

Na kraju, da ste i u tome što radite iole uspešni, pa ne bi očigledno bio najveći problem ovaj koji ja prepoznajem - da neko ne može sebi da oprosti što, ako bar u politici nije ništa, što očigledno ni u svojoj stranci više nije ništa, što je toliko bio vredan i zaslužan da dobije, zavredi jednu pesmicu od naroda koji je protestvovao te 2008. godine na Trgu republike, u kom ga čašćavaju onako domaćinski za šta je dosovsko, šta je danas? Evo, šta je tu najveći problem - što danas nije Boško Obradović. Jel to suština priče? Da on bude veliki i slavan time što će da kaže da treba izvršiti puč u Srbiji, da treba Vojska i policija da se pobune i da uhapse Aleksandra Vučića. Jel bi onda uspeo njegov politički život u njegovim sopstvenim očima?

Ja vam kažem - nikakve razlike nema, bili vi danas na mestu Boška Obradovića ili ne. Kad takvo društvo jednom odaberete, vi ste pokazali da ste u svemu, baš bukvalno u svemu, pa i u ovim najneverovatnijim mogućim glupostima koje danas rade, potpuno jednaki. Ali, to su stvari koje ste sami birali. Mi vas na to nismo terali. Za vaše neuspehe mi nismo krivi.

Što se tiče uspeha Srbije, koliko god mi bili zaslužni, nećemo da kažemo da je to zato što ste vi sa druge strane, vi lično, takvi kakvi jeste. Naš rad i naš trud nemaju nikakve veze sa nama, to je morao da zasluži i odradi taj Aleksandar Vučić koji vas i dalje opseda, a vi sami sebi ste meru najbolje pokazali onog momenta kada ste prihvatili da budete, pa eto, to što jeste.

Zahvaljujem.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.
Sa radom nastavljamo sutra u 10.30 časova.