Eto, vidite kako je to samo smešno. Kažu – mi smo zapravo sve vreme bili za vlast. Mi koji smo izabrali borbu. Mi koji smo rešili da se politički obračunamo sa „žutim režimom“ Dragana Đilasa i njegovih tadašnjih satrapa, pa se protiv njih godinama borili, dok su oni tih godina sa njim pod ruku životarili, primali lepe apanaže iz upravnih odbora koje im je on poklonio, primali lepe apanaže iz nadzornih odbora koje im je on poklonio, a neki su poput Nemanje Šarovića i na ruke dobijali. Koliko beše? Četiri stotine pedeset hiljada, ali nije dinara, nego nečeg malo lepšeg, kod Šapera u firmi, da li je tako?
To se lepo onda sabira, dodaje se čisto na ono što se zagrabi, ovako, kad se putuje u Vranje, a u stvari se sve vreme provodi po tim kafićima, na tim kafama, baš kao što se danas lepo provodi, al danas tih para od te vlasti nema. I to je, izgleda, najveća tragedija i najveći problem onih koji ne mogu sebi da oproste što nisu uspešni. Ne nama što smo uspešni, nego sebi što su takvi kakvi jesu.
Dakle, mi nismo bili u pravu i mi smo zapravo prevarili što smo pobedili i u Zemunu i u Voždovcu, pobedili tog Đilasa i njegovo žuto preduzeće. A oni im tapacirali plakate svako veče i oni, za njihov račun, se obračunavali sa nama. Dok smo se mi borili, izborili i na kraju pobedili, oni samo trpali u džepove i sa nama gledali kako da ratuju. Oni su veliki junaci, samo ne znam čega!
Ja ne znam da li im je ikada oprostio Dragan Đilas što ga nisu tada sa uspehom odbranili? Ili je možda došlo do nekog pomirenja, pošto sada na ovom Starom gradu sa fašistima koji knjige pale savršeno sarađuju i pokazuju koliko jesu isti, evo, koliko sami kažu i pokazuju da su isto. Da ne bude da ja tvrdim išta više od toga, ja mogu samo sa tim da se složim.
Kad kažu - proći će vreme tokom kog smo mi na vlasti, pa hoće, naravno. Sve se u politici menja. I ovo će se promeniti. Mi to prvi kažemo. Naravno da hoće. Ali, znate kada? Kad se pojavi neko bolji.
Oni kojima je obraz toliko tvrd da može da ga probuši papirna novčanica samo ako je pruži Đilasova ili Bastaćova ruka, ti ne mogu da nam budu konkurencija nikada. I to se do sada pokazalo, i te 2009, 2010, 2012, ako hoćete i 2014, 2016, 2017, 2018, birajte godinu koju hoćete. Takvi nama konkurencija ne mogu da budu ni u čemu. Prosto, to nije moguće i to nema nikakvog političkog opravdanja.
Ali, kada kažete šta ko hoće da postigne i šta da poruči narodu, mi prosto, da nema nikakve razlike između vas kojima je novac na svetu najvažniji, kojima je sopstveni džep jedina svetinja i koji ste u stanju da pomešate i godine i mesece i datume i sve živo, ništa to nije važno. I šta ste juče pričali i s kim ste juče radili i koga ste slagali, ništa to nije važno.
Dakle, nikada nećemo moći da budemo isti, mi koji se borimo za rezultate i vi koji ste pokazali da vam je to jedino što vas na svetu zanima.
Na kraju, da ste i u tome što radite iole uspešni, pa ne bi očigledno bio najveći problem ovaj koji ja prepoznajem - da neko ne može sebi da oprosti što, ako bar u politici nije ništa, što očigledno ni u svojoj stranci više nije ništa, što je toliko bio vredan i zaslužan da dobije, zavredi jednu pesmicu od naroda koji je protestvovao te 2008. godine na Trgu republike, u kom ga čašćavaju onako domaćinski za šta je dosovsko, šta je danas? Evo, šta je tu najveći problem - što danas nije Boško Obradović. Jel to suština priče? Da on bude veliki i slavan time što će da kaže da treba izvršiti puč u Srbiji, da treba Vojska i policija da se pobune i da uhapse Aleksandra Vučića. Jel bi onda uspeo njegov politički život u njegovim sopstvenim očima?
Ja vam kažem - nikakve razlike nema, bili vi danas na mestu Boška Obradovića ili ne. Kad takvo društvo jednom odaberete, vi ste pokazali da ste u svemu, baš bukvalno u svemu, pa i u ovim najneverovatnijim mogućim glupostima koje danas rade, potpuno jednaki. Ali, to su stvari koje ste sami birali. Mi vas na to nismo terali. Za vaše neuspehe mi nismo krivi.
Što se tiče uspeha Srbije, koliko god mi bili zaslužni, nećemo da kažemo da je to zato što ste vi sa druge strane, vi lično, takvi kakvi jeste. Naš rad i naš trud nemaju nikakve veze sa nama, to je morao da zasluži i odradi taj Aleksandar Vučić koji vas i dalje opseda, a vi sami sebi ste meru najbolje pokazali onog momenta kada ste prihvatili da budete, pa eto, to što jeste.