Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić, zatim Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Ne javljam se zbog ovog mahanja slikovnicom odštampanom pre dva dana, to nikog apsolutno u Srbiji ne zanima. Ako nećete da kažete šta mislite o pozivu da se vojska i policija digne i liši slobode Aleksandra Vučića, zatoči ga, i, eventualno, šta ste još planirali, ubije, neću ni ja da pričam o slikovnicama.

Ovde je rečeno mnogo neistina. Rečeno je da smo mi nekome čupali grkljan, gepekovali. Zašto govorite neistine? Nikome nikakav grkljan nije iščupan, ponajmanje od strane nekog od nas. Niko nije, šta ste rekli, gepekovan. O čemu pričate? Kaže, posvađao se neko iz SNS sa svojim kolegom, pa je to vama opravdanje da nas likvidirate, kao što poručuju ovi vaši, fašisti, Obradović. Nemojte da pričamo koješta.

Nas ste upravo optužili za agresiju, netoleranciju i mržnju. Evo, saopštavam vam kako ste rekli maločas. Dakle, nas, kojima ste od prvog dana, kako je počeo ovaj Saziv psovali majku i govorili one divne stvari. Sećate se šta je sve tu bilo, đubre, stoko, konju itd. Počelo je na rečima, a onda nas kojima ste pretili kamenjem, mahali ovde, prilazili ljudima, unosili se u lice, počeli prve udarce da zadajete, čupali mikrofone, upadali u kabinet kod predsednice Narodne skupštine, tamo uvrtali ruku. Našim ljudima na sednicama odbora zadavali udarce u lice, razbijali ovde skupštinska vrata. U međuvremenu nosili vešala po Terazijama, motorne testere po javnom servisu.

Nama, koji smo na sve to što se nama dešavalo, a vi i vaši radili, odgovorili, kako smo mi to odgovorili, tako što smo vas pozvali na dijalog u Narodnoj skupštini, time što smo rekli – hajde, uz sve to što ste nam radili, sedite za isti sto sa nama, jer znamo da se politika ovde vodi. Sedite za isti sto sa nama da čujemo šta vam to smeta i šta vam to treba, vezano za izborne uslove, jer znamo da je važnija Srbija od toga šta vi nama želite, a šta smo mi u stanju da istrpimo.

Jel smo rekli - dajte da čujemo šta to želite, šta vam treba pa da probate da budete korektni i normalni, ako je to ikako moguće, da ovu zemlju sačuvamo od poziva na građanski rat, krvoproliće i ostalih divnih stvari kojima se pretilo? Jel smo 99% stvari koje ste tu izgovorili, tih dana pričali, predlagali, šta god hoćete, ispunili?

Realizovali sve, promenili zakone, definisali šta su politička kampanja i šta je javna svojina i šta sme i šta ne sme da se radi u radno vreme i sve što je bilo podložno tumačenju, precizno uveli u zakone po prvi put mi, a ne neko drugi. Jel smo vam formirali nadzorni odbor koji ste tražili, 20 godina ga se niste setili? Jel smo vam dali mesta u njemu koja ste tražili? Jel smo ispunili dogovor tri plus dva člana REM-a biće izabrano? Jel smo vaše predloge opet usvajali ovde? Sve smo učinili, sve smo uradili i šta smo dobili na to? Što vi kažete, pokazali smo mržnju, aroganciju i netoleranciju.

Agresiju smo pokazali time što smo dijalog omogućili, što smo prihvatili da sve progutamo, zato što smo svesni da je Srbija važnija i od vas lično, i od nas lično i što smo u svemu izašli u susret i sve vam učinili.

Kako ste onda vratili na sve to? Rekli ste – e, sada to ništa nije važno, da odmahnemo rukom i sve da porušimo, nećemo mi to uopšte, nećemo izbore uopšte, nego hoćemo šta? Hoćemo vlast bez izbora, hoćemo da postanemo ministri nekom čarolijom, da budemo šefovi javnih preduzeća, lokalnih samouprava. Pa znate šta, ni to nije dovoljno, hoćemo državni udar, hoćemo da se dignu vojska i policija, hoćemo da utamniče Aleksandra Vučića i hoćemo građanski rat u Srbiji.

Ko je agresivan, ko je netolerantan i šta ste već sve napričali, još jednom, to je razlika u poimanju interesa Srbije, u poimanju interesa naroda, to je razlika u poimanju dobra i zla. Aleksandar Vučić i SNS sa tim i takvim kriterijumima i pogledima na svet nikada ništa zajedničko imali nisu. Baš zato, vidite gde se ko nalazi danas, gde su Aleksandar Vučić i SNS, a gde su ovi ovako sjajni, principijelni, kako ste to divno opisali.

Pravo na repliku, Đorđe Vukadinović. Izvolite.

I ovog puta kolega Orlić je govorio preko četiri minuta. A i vi, dok dajete reč gospodine predsedavajući, iskoristite priliku za neku vrstu male polemike sa mnom, ali to nije najvažnije.

Problem je gospodine Orliću što i sada čak, kada se trudite i vi i predsedavajući, ne mislim samo na ovoj sednici, ali poslednjih dana ili nedelja, da delujete pristojnije, kultivisanije, normalnije, da bar malo više liči ovo na parlament i to vam jako teško ide, to vam jako teško uspeva.

Dakle, jednog i po, dva, kako hoćete, nekolicinu opozicionih poslanika vrlo teško možete da svarite. To samo pokazuje kakav ste imali stav i kakav biste imali stav da nas je ovde više.

Mislim da ste vi namerno išli, vladajuća većina da otera, da izbaci, navede deo opozicije da napusti parlament baš da biste mogli ovaj prostor koristiti za nesmetanu propagandu, neumereno veličanje lika i dela svog lidera, plus mudre politike i sjajnih rezultata koje je Vlada zabeležila.

To stvarno 100 puta kada čuješ, pomalo ulazi u uši, čak i nama, a kamoli onima koji to gledaju na televizoru. Onda ne stignu da pogledaju kako stvarno žive i da pogledaju svet oko sebe, nego kao svi pričaju kako je divno.

Dakle da, bilo je priče o čupanju grkljana, pretnji čupanja grkljana, betonskim cipelama, gepekovanjem i slično. To su vaši predsednici opština govorili. Da, zapaljena je i kuća nezavisnom novinaru. Zamalo da je izgoreo u tom požaru, zato što je kritikovao lokalnu vlast i gospodara u Grockoj. Da gospodine Orliću, od prvog dana vaše vlasti se lideri opozicije, ovakvi ili onakvi, najgnusnije napadaju i u ovoj Skupštini i u medijima koji su pod vašom kontrolom. Da, zatrovana je atmosfera gospodine Orliću. Da, vi ste je inicirali i da, priznaću, jedan deo opozicije je tu video svoju šansu i preuzeo tu igru i sada ste možda u problemu.

Ovo čime se hvalite, ove mere, promene zakona i ostalo, pa to ste radili u iznudici. To je rađeno u iznudici zato što je zapretila opasnost da možda ćete na kraju imati izbore, uključujući ovo smanjenje cenzusa na kojima će samo dve stranke, odnosno vi i jedna druga, vaš koalicioni partner preći cenzus, pa ste onda počeli malo da glumite finoću poslednjih meseci. Kada je stigao nepovoljan izveštaj Evropske komisije, kada je kritikovano stanje u parlamentu, kada je predsednica Skupštine bila prinuđena i ona je, priznajem, hitro reagovala, da izmeni neku praksu, barem u formalnom smislu. Od zakazivanja sednica do onih fantomskih amandmana. Znači, razne stvari koje smo vam mi ovde govorili. Ja vrlo umereno i odmereno i za to dobijao salve napada, pljuvanja, uvreda, psovki i slično.

Dakle, vi ste to izmenili, ali nije bilo dobro. U praksi, u ophođenju je ostalo slično. I danas, i ovih dana moram da trpim najgore lične napade, ali ne želim i ovo malo vremena da potrošim odgovarajućim nekim ljudima koji tim napadima, ne samo na mene, danas na mene, juče na nekog drugog, prof. Ševarlića, prekjuče na neke druge iz opozicije, kupuju svoju slobodu, kupuju amnestiju za malverzacije svojih firmi i za nanogicu koju ne nose ili bi mogli da nose ili da robijaju zbog nekih robnih rezervi koje su pojeli pacovi.

Dakle, problem je u tome i to je jedina stvar sa kojom se slažem gospodine Orliću, stanje nije dobro i nije normalno. Ko je krivlji? Mislim da ste vi odgovorniji, vi mislite da smo mi, ali vi recimo i sada kada govorite, obraćate se meni, a zapravo polemišete sa nekim drugima koji ovde nisu.

Ali, nije ni to strašno, ako ne shvatite, ako ne shvatimo da ovaj put kojim je krenula Srbija i koji je mnogo opasniji od toga šta će ko kome reći i ko će koga kako uvrediti, da je zaista opasan i da svako ko malo povuče ručnu neće se dobro završiti, bez obzira kako će se završiti predstojeći izbori. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Dobro, znači zbog toga što ne možete da odredite ko ste, šta ste i s kim ste, mi treba svaki put da sa vama vodimo raspravu na temu zašto nećete da se odredite prema ovome, jel vi to podržavate, onda vi kažete – ne, pa nam onda to sve što rekli da se ne slažete sa tim i ne podržavate, ponovite.

Problem, gospodine Vukadinoviću, vas koji ste izašli na izbore sa vedetama bivšeg režima i Ljotićevcima, fašistima, a danas vam je teško sa tim da živite, je što ste te stvari uradili i više ne znate gde ste. Da li ste sa njima ili niste sa njima? Kada vam odgovara vi ste sa njima, kada vam ne odgovara vi biste da ne budete. Slikali se sa tim ljudima, a svim tim koje ste pominjali, koga ste sve pominjali malopre i Jankovića i Tadića i ove iz DS i opet su ovi Ljotićevci, Obradovićevi fašisti, sa njima ste se tamo slikali u onim belim košuljama, grlili se zajedno i onda vam je odgovaralo, bio je valjda lep dan za fotografisanje da budete zajedno. E, onda kada primetite da ne rade baš najpametnije stvari na ovom svetu, onda opet više kažete niste sa njima. Do kada? Do sledećeg slikanja. Dakle, vaš problem političkog identiteta, ja mislim da je izvor najveće konfuzije ovde.

Još jednom da vam kažem nešto, uz sve to što vi o nama mislite sve najgore, nećete nikada moći da korigujete činjenicu i istinu. Nismo mi primenjivali fizičko nasilje nad vama s druge strane, nego sve je to obrnuto išlo. Dakle, još jednom da vam ponovim, nikad prišli da se u lice unosimo, nikad mahali kamenjem iznad glave, nikad nekoga udarili, nikad pokušavali da razbijemo inventar, druge ljude inventarom ili bilo šta slično. Ponajmanje smo, gospodine Vukadinoviću, gledali da zapalimo Narodnu skupštinu i onomad pošto je bilo ovde reči na temu da li neko krade kad se zapalila Skupština pa se iz nje još dodatno kralo, ali nedavno kada je bio pokušaj sve uz pokliče – zapali, zapali Skupštinu, zapali sve, kad su ti vaši jurišnici hteli opet priču da ponove, nikada to od nas niko radio nije.

To je prva stvar. Druga, uz sve to mi smo opet rekli – hajde sedite za sto da razgovaramo kao ljudi. Sve smo u stanju da izdržimo, reč je o nečemu što je važno, o sudbini države i sudbini naroda, sedite i probajte da se ponašate kako dolikuje instituciji poput Narodne skupštine. Jesmo mi to pokazali? Oni sa druge strane ne, nikada nisu. Mi smo to pokazali.

Na sve to kažete – iznuđeno, mnogo ste nas uplašili verovatno pa smo morali. Na sve to, kako vi vraćate? Pozivam na državni udar, pozivam na puč, na to da se dignu vojska i policija i da preuzmu vlast u zemlji. Je li i vas na to neko naterao? Jel te ljude, ovog pametnog Boška Obradovića, Đilasa, gazdu njegovog i ostale neko na to naterao pa sad to moraju da rade, da nesreću prizivaju u ovoj zemlji, da prizivaju krvoproliće? Ja to ne razumem.

Kažete – mi smo dobri zato što moramo da budemo, a što su onda oni sve samo ne dobri? Što onda rade stvari koje su sve samo ne dobre za Srbiju? To ne razumem. To vam je, još jednom da vam ponovim da bude jasno, osnovna razlika u shvatanju šta znači politika, šta znači baviti se nekim javnim poslom u interesu drugih ljudi, šta znači imati zdrav odnos prema državi kojoj treba da služiš, ako se baviš politikom treba državi da služiš. Aleksandar Vučić i SNS rade dobre stvari za ovaj narod, stvari koje narod prepoznaje kao dobre i u ekonomiji, i u infrastrukturi, i u obrazovanju, i u zdravstvu, i u čemu god hoćete. To vide, kako ljudi koji ovde žive, tako i oni koji nas sa strane gledaju, a vi slobodno sumnjajte da li to radimo iskreno, ali će ostati trag i činjenica da uradili jesmo.

Mislite šta god hoćete zašto smo uradili, jesmo, i za nama ostaje to, a pozivanje na krv, na uništavanje, na besomučno pljačkanje kao onomad kada su ti tajkuni, žuti lopovi i fašisti, kako sami sebe nazivaju i sve su u pravu kada to kažu, radili, pa to je ono što legat nekih drugih. To je razlika u odnosu prema državi, to je razlika u odnosu prema narodu, to je razlika koja je i tom narodu toliko jasna da ti, takvi, baš zato što su takvi, nikada više ništa neće imati u ovoj zemlji da traže.

Neka pozivaju na puč i na državni udar svaki put kada nemaju ništa pametnije da rade, pristojni će uvek da im kažu da to ne dolazi u obzir, Srbija će, ona pristojna, čestita, umeti da se prema tome odredi svaki put. Vi koji nećete, vi ste sami odredili kojoj Srbiji pripadate ako ste tako hteli.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.00 sati.
(Posle pauze.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč?
Kolega Miletiću, izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ja ću govoriti po amandmanu, normalno, pošto sam podneo amandman sa željom da se pomogne građanima Srbije da budu obavešteni na vreme, da ne dođemo u situaciju kao što je sad, da smo došli do kraja, glasamo za zakon, a sutra je zadnji rok. Da ovo sada nismo uradili, sigurno bi imali problema naši građani koji imaju svoje naoružanje lično, lovci koji imaju svoje lovačko naoružanje i, što se kaže, završavamo ga sada baš pred kraj, kada je i bilo vreme.

Inače, ja sam podneo amandman, tražio sam da se na šest meseci obaveštava javnost, da nadležno ministarstvo na šest meseci obaveštava javnost, sa ciljem da ljudi znaju kada je vreme, da ne zaborave i na taj način sutra da mogu u svakom trenutku da završe svoj posao, da ne dođemo ponovo u situaciju za dve godine da se ponovo produžava zakon.

Inače, mogu jednu stvar da kažem, vrlo je bitna za sve nas ovde. Pošto smo malopre čuli da veliki broj naših kolega poslanika govori o lovačkom savezu, o Lovačkoj komori, ja samo da kažem jednu stvar, da je Lovački savez Srbije, predsednik Lovačkog saveza Srbije Bratislav Ćirković više puta tražio da se nađe način da se produži rok, da je to slao svim nadležnim službama i mogu da kažem da je sada ovo bio zadnji trenutak.

Inače, Bratislav Ćirković, kao predsednik Lovačkog saveza Srbije, zajedno sa četiri regionalna lovačka saveza, to je Lovački savez jugoistočne Srbije, Lovački savez centralne Srbije, Lovački savez Vojvodine i Lovački savez Kosova i Metohije. Svi ti lovački savezi su bili veoma aktivni i ja se još jednom zahvaljujem kolegama iz mog poslaničkog kluba što su predložili ovaj zakon, gde sam i ja dao podršku svojim potpisom, zajedno sa predsednikom Lovačkog saveza Srbije.

Još jednom, drage moje kolege poslanici, mislim da je vreme da glasamo za ovaj zakon, da produžimo rok na 2022. godinu i na taj način da obezbedimo mogućnost da naši ljudi, kojih ima blizu četiri hiljade lica, koji nisu preregistrovali svoje oružje, da to mogu da urade. Još jednom, lovački savez, lovačka udruženja, lovci, to su ljudi koji stvarno imaju sluha i osećaja za našu poljoprivredu, za našu privredu, za naš turizam i za sve ono što je potrebno našoj Srbiji.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik sada glasati i nastaviti da podržavam politiku razvoja Srbije, sa akcentom na jugoistoku Srbije, i to je mala sredina.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.