Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
Izvolite.

Samo želim vezano za ovo kada govorimo o vremenskom periodu da kažem da kratko vreme sigurno nije bilo, ali je iskomplikovano ovim pravilnicima o kojima govorimo, između ostalog i Pravilnikom o zdravstvenom pregledu. Inače, u većini država članica EU to ne postoji kao obaveza da bismo i o tome govorili. S druge strane, kada je već urađeno treba podržati predlog Lovačkog saveza Srbije i produžiti, kako koleginica kaže, sa pet godina na 10 godina taj rok, onoliko koliko važi oružni list.

Inače, za promenu sa papirnog na biometrijski mogli smo za vremenski period sve da uradimo, tako što bismo imali lekarski pregled kakav je sad, da važi 10 godina, da smo omogućili da se lekarski pregledi vrše u organizaciji lovačkih društava i udruženja, a ne da ljudi iz Novog Pazara, kao što sam već rekao u načelnoj raspravi, Tutina ili Sjenice moraju da putuju u Kraljevo, ljudi iz Novog Kneževca da moraju da putuju u Kikindu da bi uradili lekarski pregled, kad su privatne zdravstvene ustanove koje su imale licencu, a i imaju i dan danas, bile spremne i čak su to uradile na mnogo mesta dok im nije zdravstvena inspekcija zabranila da to rade na terenu. Lekarski pregledi su mogli da budu urađeni na terenu i sve je moglo mnogo brže da se završi, ali je zdravstvena inspekcija to sprečila i povećala troškove ljudima za lekarski pregled. Jer, znate, vi treba da otputujete u Kraljevo, da izgubite radni dan, da platite obrok, ručak, šta god, i to vas košta duplo više još nego što je stvarno zdravstveni pregled, a bile su spremne licencirane zdravstvene ustanove da to rade na terenu. Ponavljam, zdravstvena inspekcija ih je sprečila u tome.

To su stvari koje su dovele do toga da je ovaj rok ispao kratak, a nije morao da bude. Bilo je dovoljno da se plati samo naknada za izradu biometrijskog oružnog lista i ništa više. Taj kratak zdravstveni pregled, ta naknada i doviđenja. Ali, neko je iskomplikovao sve to, kasnije ću reći zbog čega, i obukom i taksama i na svaki drugi način, da kažem birokratija unutar ministarstava je to iskomplikovala. Zato još jednom apelujem na Ministarstvo zdravlja gde je potrebno prihvatiti predlog Lovačkog saveza Srbije, to mogu da urade za jedan dan, da 10 godina važi, samo da promene pravilnik i da ga objave u „Službenom glasniku“, da lekarski pregled važi 10 godina i mogu da se promene ovi pravilnici u Ministarstvu unutrašnjih poslova na dalje. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite.

U ovom procesu preregistracije, pre nego što policija krene meritorno da određuje i da sagledava ko ispunjava uslove i šta treba da uradi, dolazi do toga da se u startu krše ustavna prava svakog onog, pre svega, onih ljudi koji su već posedovali oružne listove i oružje dugi niz godina, da ne kažem decenijama.

Najpre, taj lekarski pregleda. Lekarski pregled mora da obavlja svaka ustanova primarne zdravstvene zaštite, a ne samo određene ustanove. To ne može nikakvim pravilnicima da se traži, da se naplaćuje, jer to mora da pokrije osnovno zdravstveno osiguranje koje svaki korisnik plaća. To je jedna stvar.

Drugo je to što ovaj zakon u mnogim svojim odredbama zadire u osnovna prava svakog čoveka i građanina ove zemlje kada je u pitanju poštovanje njegove privatnosti. Pre nego što policija uopšte uzme u obzir da vam izrađuje novi oružni list, na osnovu ovog zakona, jedan policajac će doći kod vaše komšinice da pokuca na vrata u komšiluku, ako stanujete u stanu to mu je lakše, na prva vrata do vas ili iznad, ako je kuća - do kuće pored i možete doći u situaciju da ta komšinica vas krene da kleveta, da nema o vama lepo mišljenje. To je prvi znak da nešto sa vama pod znacima navoda nije u redu.

Druga stvar što će policija protivno Ustavu opet, gospodine Arsiću, da zadire u privatnost čoveka koji poseduje pušku tako što će da ulazi u stan i da traži za to određeni posebni ormar u kome neko treba da drži pušku, a ako je u pitanju pištolj, jer vi ste imali takođe iskustva sa oružjem, odnosno da pištoljima 2000. godine ja se sećam, doduše to je bilo gluvo doba noći, ali svakako znate o čemu pričam, tako da je to zaista neverovatno da se na takav način povređuju prava građana.

Posebno su pogođene kategorije penzionisanih oficira i pripadnika MUP-a. To oružje je bilo njihovo osnovno sredstvo za rad. Kada generali koji su penzionisani treba da dođu u situaciju da idu na taj lekarski pregled, kao što se desilo jednom penzionisanom generalu, inače čoveku kome još kada je stupio u vojne škole potvrđena natprosečna inteligencija, njega neka mlada žena, psiholog pita – ajde, hoćete vi da mi popunite ovaj test inteligencije i da mi kažete kako vi doživljavate oružje i takve gluposti.

Da li je normalno da mi ponižavamo takve ljude? Dakle, ovo što ste vi došli u situaciju da u poslednjem trenutku, danas 4. marta mora da se produži rok na dve godine je jedan aspekt, a sve ovo drugo što se tiče prava ljudi i, pre svega, da oslobodite ovakvo maltretiranje pripadnika policije i vojske, e o tome ćemo razgovarati neki drugi put, tako da je to ono o čemu treba da razmišljate.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Stojanoviću, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona izmena zakona o oružju i municiji.

Ova stvar odavno muči i stvara nedoumice kod velikog broja naših građana. Nažalost, još ima onih koji za ovo krve SRS da je ona kriva za ovo. Istina je sasvim drugačija, Srpska radikalna stranka se zalagala da takse na oružje postoji i da ona bude simbolična i da ne predstavlja nikakav finansijskih problem naših građana.

U međuvremenu, menjale su se razne vlasti, ali ni jedna nije želela da ukine pomenute takse. Čak, što više svaka nova vlast je povećavala iznos taksi na oružje. Danas imamo paradoksalnu situaciju gde se ljudi odriču i trofejnog oružje koje su nasledili od svojih predaka. Razlog je upravo u propisima koji je donela ova vlast.

Kao lice koje je živelo i odraslo na KiM, odlično znam šta Srbinu znači oružje, pogotovo nama koji potičemo sa KiM. Pošto je situacija dole kako jeste, gde država Srbija ne može oružjem da štiti Srbe na KiM, neko mora da ih štiti a to će činiti sami.

Iz tog razloga sa ovim zakonom treba postupati vrlo oprezno, jer je u pitanju vrlo osetljiva materija. Nije stvar u tome da li će neko platiti ovaj ili onaj iznos za posedovanje oružja, već je stvar u tome što se ljudi osećaju povređenim jer im se otima ono što su nasledili od svojih roditelja i dedova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Dragan Šormaz.

Kolega Filip Stojanović je lovac i sve što je rekao je tačno. Tačno je i to da se vrši takva vrsta na teme nepotrebne na SRS, potpuno nepotrebne.

Inače, taksa kada se registruje oružje, pričamo o registraciji, postoji u većini država članica, na primer, EU ali se radi na drugačiji način, ne maltretiraju se građani nego onaj ko prodaje oružje, on je dužan da izvrši sve provere i on je dužan da u cenu oružja uračuna i tu taksu. Jednostavno, građanin kada dođe da kupi pušku on plati sve što je potrebno državi, a prodavac, pravno lice koje radi sa oružjem, dalje državi raspoređuje sve što treba. Ne šalje se građanin na šaltere, ne maltretira se građanin.

Zašto nisu građani Srbije zaslužili da budu maltretirani na ovakav način o kome govorimo. Prvo, već su jednom platili taksu kada su kupili oružje. I, sad zbog toga što se menja oružani list, sa papirnog na birometrijski traženo im je da ponovo plate taksu. To se mora promeniti pod hitno, ponovo kažem, u ovim pravilnicima, ne samo smanjiti nego potpuno ukinuti taksa.

Druga stvar zbog čega to nije pošteno, 98% zločina učinjenih ili krivičnih dela počinjenih u Srbiji vatrenim oružjem je učinjeno sa nelegalnim vatrenim oružjem, što znači da vlasnici legalnog oružja u Srbiji su savesni ljudi. Oni su savesni ljudi koji savesno se ponašaju prema svom vlasništvu i savesno ga koriste. Desi se, moramo reći, incident, nažalost, ali mnogo manje nego što se desi u automobilskim nesrećama, saobraćajnim nesrećama i tako dalje. Nemerljivo manje, pa nikome ne oduzimamo automobil, znači, na takav način ne komplikujemo kupovinu ili posedovanje automobila.

Zato, ponavljam još jednom, da je potrebno sve ovo promeniti pod hitno, a moguće je promeniti kroz promenu tih pravilnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Mirčiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, jasno je da ćemo svi izlazeći u susret onim građanima koji još nisu uradili ovaj posao oko promene oružanog lista glasati za produženje roka, ali suština nije u tome da ciklično ponavljamo jednu te istu operaciju, produžavamo rok za zamenu, odnosno promenu oružanog lista, nego je suština da se promeni sve ono što nije sadržano u zakonu, a suštinski je najvažnije kada je u pitanju procedura oko zamene ovog oružanog lista.

Naime, mi srpski radikali smo stavili u amandmanima- pomeramo rokove, pa nekome izgleda da licitiramo. Ne, nego kad pogledate šta bi trebalo čovek sve da ispuni, koje uslove po uputstvima za držanje i sigurnost oružja, onda bi tu trebalo mnogo veći rok, jer ovde kaže – oružje treba čuvati na adresi na kojoj se stanuje u prostoru koji je isključivo namenjen za to, a to su metalni ormari po određenim instrukcijama.

Metalni orman, čitajte da je to sef. Da bi čovek kupio taj sef, naravno, nije to ni malo jeftino, povećava ukupne troškove. Kada je u pitanju lovačko naoružanje, onda su tu rigorozniji uslovi kada je u pitanju držanje naoružanja. To se tretira kao službeno oružje lovačkog udruženja i to je, na kraju krajeva, ovde rečeno i od strane članova vladajuće stranke, SNS stranke. Rekao je čovek koji ima iskustva kao predsednik lovačkog udruženja.

Zato mi srpski radikali apelujemo da se uradi jedno uputstvo koje će biti jedinstveno kada su u pitanju sve ove uslovno pomoćne radnje. Znači, nema maltretiranja oko lekarskog pregleda, nema dodatnih troškova za putovanje, nema određivanja posebnih uslova od sekretarijata do sekretarijata, od stanice policije do stanice policije i to je suština rešenja ovog problema, a ne svake dve godine ili svake godine da se produžava rok.