On nije imao repliku, kolega.

I te kako je imao repliku.

Ja o tome odlučujem, a ne vi.

Dakle, dobro je što je gospodin Orlić spomenuo onaj incident sa poslednjeg radnog dana pred Novu godinu, jer sam ja tom prilikom tražio reč i uzalud tražio reč ceo dan, celo popodne i predsedavajuća mi nije dozvolila verovatno da ne bih rekao šta mislim o tome i da ne bi se čula moja reč.

Bilo kako bilo, sada sam indirektno dobio priliku da objasnim kroz ovu interpretaciju koju je kolega Orlić već ponudio.

Da, problem je u tome što vi često trpate babe i žabe u isti koš jer vam to odgovara, da li zato što vam odgovara ili mislite da vam odgovara.

Dakle, ja nemam problem da se ogradim od nekog postupka ili poteza nekoga iz opozicije, ali vi ih sistematski demonizujete.

U suštini, kada je počeo sa radom ovaj saziv parlamenta, opozicija nije imala takav militantni stav, nego je bila dočekana na nož.

Sećam se prve sednice, kada je predsedavao gospodin Mićunović kao najstariji poslanik, sa koliko mržnje, sa koliko agresije se kidisalo na njega, plašeći se, kao da je izvršio državni udar što je zatvorio sednicu negde kasno uveče i rekao – nastavićemo u ponedeljak.

Moram vam reći, gospodine Orliću, vi ste, odnosno skupštinska većina od početka agresivno išli prema ovim relativno malobrojnim ustaljenim predstavnicima opozicije.

Što se, pak, tiče ovog konkretnog incidenta, ja sam prišao tamo da smirim situaciju. Jeste, čak sam zagrlio kolegu Kostića i rekao da izađu iz sale. Bilo je jasno da je to došlo kao do ivice fizičkog obračuna, ali, pošteno govoreći, oni su napravili incident i to je jako važno da čuje javnost. Mogao je dobije opomenu, kaznu, jednu, dve, tri, da bude isključen sa sednice, ali to znamo i vi i ja, a to je i indirektno priznao čak i predsednik vaše poslaničke grupe da je on, zapravo, učinio taj prekršaj i fizički krenuo prema Bošku Obradoviću. Dakle, on je stao, to jeste incident, ali to se dešava i u Evropskom parlamentu, razvio transparent, gospodine Orliću, na kome je bilo nešto kritički na račun vlasti, a onda je šest vaših članova poslaničke grupe prišao njemu fizički, ali se to loše završilo po njega. Dakle, to je, pravde radi, tako bilo.

Zahvaljujem.

Dva i po minuta govorim, a gospodin Orlić je govorio četiri i po minuta… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Kolega Vukadinoviću, kolega Orlić se javio po amandmanu, trošio je vreme poslaničke grupe. Vi ste tražili repliku koja traje do dva minuta, a omogućio sam vam skoro tri.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. povreda dostojanstva.

Sada smo čuli o agresiji većine nad manjinom. Sada čuli o čuvenoj agresiji nad Boškom „Ljotićem“. Neverovatno, ne mogu da verujem šta sam čuo. Od ovog istog govornika sam slušao kako mi kontrolišemo RTS, uključujući i moju malenkost.

Ja za 30 godina ni jednom nisam bio uživo na RTS-u, imam političku stranku čiji sam predsednik sa 10.000 članova itd. On je bio šest puta za dve godine i on se žali na RTS meni koji nisam bio ni jednom. Ali ovo je prevazišlo i to, svi znamo da je Boško „Obradović“ ovde uneo kamen. Svi znamo da je na Administrativnom odboru delom kompjutera gađao kolegu Martinovića. Svi znamo da je upao u Kabinet Maje Gojković i ostavio joj modrice na telu, dakle, nasrnuo na predsednika parlamenta.

Svi znamo, recimo, da je toliko bio agresivan da je pokušao državnom zastavom da otvori vrata na parlamentu. Svi znamo da su poslanici Dveri tu čupali mikrofon, čini mi se, gospođa Marija Janjušević.

Svi znamo o agresiji, o čuvenoj agresiji „dosta ih je bilo“, sećate se svi ovde, nikada niko iz vladajuće većine nije nasrnuo na manjinu, otišao nekog pljunuo u lice, nikada niko nije otišao u njihove redove i psovao im majku. To se sve dešavalo meni, nikada niko nije nasrtao onako u jurišu na redove, a posebno nikada niko nije jurišao na „Boškića Ljotića“.

Sada se vidi da bez obzira što je kraj ovog mandata, a ja i moji političkim protivnicima želim uspešnu izbornu kampanju i svu sreću na izborima onoliko koliko zasluže, ali to ne znači da se sa njima neću sporiti u parlamentu. Sve im najbolje želim, ali se tačno sada vidi ko je bio na listi Boška „Ljotića“. Hvala.

Smatram da nisam učinio navedenu povredu Poslovnika.
(Marijan Rističević: Ne želim da se izjasnimo.)
Kolega, ne želite? U redu.
Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Hvala lepo.

Ako me pitate šta mislim o smanjenju subvencija sa 100 hektara na 20 hektara ili za pet puta, mislim sve najlošije. Ako me pitate šta mislim o smanjenju subvencija sa 12.000 na 4.000 dinara po hektaru, mislim sve najlošije, jer su to najmanje subvencije po hektaru u celoj Evropi.

Ako me pitate šta mislim da potpuno nenajavljeno povećavate limit sa 10 grla sitne stoke na 30 grla stoke za pravo na subvencije u tekućoj godini koja je već počela za ravničarsko područje, zaista mislim sve najlošije.

Ako me pitate zašto nije bilo 5% od ukupnog budžeta Republike Srbije, odnosno od ukupnih poreskih prihoda i zašto ste zakinuli poljoprivrednicima po nalazu, po metodologiji vrhovnog državnog revizora 103 milijarde, mislim sve najlošije. Zašto? Zato što ste za šest godina prošlog i ovog mandata ugasili preko 60.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava po dva člana, to je 120.000 ljudi je izgubilo šansu da živi i da preživljava.

Za koga ste praznili ta sela? Jel za migrante? Za koga?

Prema tome, a šta mislim o Bošku Obradoviću, ja sam to pokazao onog trenutka kad sam izašao iz te poslaničke grupe zbog neslaganja sa odlukom koju ste doneli mimo mog znanja, kao nestranačkog poslanika. Ja normalno nisam učestvovao u aktivnostima Dveri na njihovom predsedništvu, to mi pravo i ne pripada, ali sam posle toga sam doneo odluku.

Ako vam je smetalo što sam bio u Narodnoj skupštini i posle toga, onda sami sebi skačite u usta. Pitam se samo, šta bi ste vi radili da nije bilo, da nema te opozicije koja je napustila Narodnu skupštinu? Vi ste više vremena utrošili, tri puta, govoreći o opoziciji nego o programima razvoja ove zemlje. To je vaš najveći problem.

Šta će biti kada budete vi otišli sa vlati, to će se videti kako će onda biti.