Poštovana predsedavajuća, član 27.
Vi ste moja drugarica i ja vas izuzetno poštujem i to vaše desničarsko opredeljenje, pa i četničko, mislim drugarica u smislu da se poznajemo, da smo komšije u Novom Sadu, ponekad smo popili kafu i otvarali zajedno most kad nam nisu dali, ali, šta hoću da kažem? Nije dobro da predsedavajući polemiše sa poslanikom. Zbog toga sam se javio.
Drugo, gospodine vojvodo, ja bih sa vama možda i zapevao nekad "Spremte se, spremte, četnici", ali vi sa nama ne bi nikad. I ne bih ja o grobnicama.
(Vojislav Šešelj: Šta?)
Pevali partizanske pesme.
Ne bih ja o grobnicama, nije dobra tema.
Ali, ako mi dozvolite, želim nešto da kažem. Nas, levičara i socijalista je bilo i biće. I nema razloga da se bavite tom činjenicom. Kad izađemo na izbore, prebrojaćemo političke opcije…
(Predsednik: Jel to povreda Poslovnika?)
… Da ne ispadne sad ovde da socijalisti ne sme da se jave zato što postoji primat desničara. Nećemo valjda ratovati?
Samo još jednu ideju, ako mogu.
(Predsednik: Poslaniče, jel to povreda Poslovnika?)
Član 27 - vređanje dostojanstva. O tome govorim.
(Predsednik: Tako je, ali obraćate se svima.)
Ako hoćete da se noćas u pola devet…
(Predsednik: Ne razumem vas od maske.)
Izvinjavam se, u pravu ste. Ali, uterali mi strah.
Znači, ako hoćete da se večeras ujedinimo u pola devet, na bazi antiglobalizma, na bazi toga što gledamo drugačije u Srbiju…
(Zoran Živković: Da se spalite…)
Nema veze, Živkoviću.
Nemojte da to radimo sa pesmom "Spremte se, spremte, četnici". Oko toga nema jedinstva. Ima jedinstva oko budućnosti Srbije i oko onoga kako gledamo na nju. A dnevno-političko mišljenje… (Isključen mikrofon.)