Hvala vam puno.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena premijerko, uvaženi ministri, ljudi na celom šaru ove planete zaokupljeni su borbom sa virusnom infekcijom izazvanom Korona virusom koji je, pojavivši se pre par meseci, zaista preplašio stručnu javnost i najavio kataklizmu, obzirom da nismo mnogo znali o njemu i obzirom da nismo znali kako će se ponašati. Znali smo da je izuzetne virulentnosti, da je jako patogen, ali nismo znali da li će mutirati i da li može dovesti čovečanstvo do kataklizme.

Na našu sreću priroda je obavila jedan deo posla i patogenost ovog virusa je ograničena, a sa druge strane, odgovorne vlade i odgovorni vladari su mogli puno toga da učine i da svoje stanovništvo zaštite, pre svega, staro stanovništvo.

Odmah ću na početku reći da je ova Vlada sa jednom energičnom i odlučno borbom i merama koje je donela zaista zaštitila svoje stanovništvo, a to najbolje pokazuje činjenica da je smrtnost ili letalitet od virusa 1,9%, što je, još jednom ćemo ponoviti, rečeno je mnogo puta, ali ćemo ponoviti, jedna od najnižih stopa u okruženju, pa i od onoga što smo knjiški do sada znali, jer se procenjuje da je 3% nekakva najmanja granica do sad bila, a vidimo da u nekim zemljama to čak i prevazilazi ovu brojku.

Dobrom organizacijom zdravstvenih službi, formiranjem Kovid ambulanti i Kovid bolnica, brzim testovima, potom nabavkom opreme i, pre svega, socijalnom distancom došli smo do ovog rezultata.

Moram da se predsednici Vlade ovde zahvalim na tome da je dopustila i da je inicirala osnivanje privremene Kovid bolnice u Novom Pazaru i na taj način zaista uvažila naše kulturološke i verske posebnosti i na taj način ohrabrila ljude Sandžaka i tog kraja Srbije da se leče, jer smo bili u velikoj opasnosti da nam se veliki broj inficiranih ljudi skrivao i praktično izbegavao da dođe u Beograd, jer im je to bila nekakva nepoznanica. Imali su probleme sa verskim obredima, sa ishranom, itd. Još jednom vam se zahvaljujem što je Pazar nakon četiri velika centra dobio ovu bolnicu, što je velika stvar.

Gradski štab, na čelu sa gradonačelnikom Novog Pazara, zaista je puno uradio na promociji i upoznavanju ljudi sa opasnošću ovog virusa, koja je, još jednom ponavljam, zaista velika i uspeli smo da stabilizujemo stanje. Danas u Novom Pazaru je stanje jako stabilno, slično je i u Sjenici, u Tutinu, pa mogu reći i u Raškoj. Imamo, na primer, juče jednog pacijenta koji je bio pozitivan od 65, čini mi se, koliko je bilo ispitano.

Međutim, jako me zabrinjava i izuzetno je neodgovorno od strane neodgovornih političara koji često govore, čujemo, pre svega opozicioni političari, da Korona virus nije opasan i da je, pre svega, ono što čujem, da kažu i naglašvaju da je smrtnost u zemljama koje su žarište Korone i u drugim zemljama praktično nije ništa veća ili jednaka sa onom koja je i za vreme epidemije.

E, nije tako, gospodo. Italijani su uradili pre par dana statistiku i ja ću vam je pokazati, dostupna je na internetu, u kojoj su uporedili smrtnost koja je postojala u zemljama žarištima u Evropi, pre svega Španiji, Italiji, Holandiji, Francuskoj i Švedskoj, i pridodatoj Švajcarskoj, gde su upoređivali smrtnost od 2015. do 2019. godine u martu i aprilu i to poredili sa procentom smrtnosti u martu i aprilu 2020. godine. Ukupna smrtnost je veća za 38% globalno, a u nekim zemljama, kao što je Španija, čak 70% je više ljudi umrlo nego što inače umire u ova dva meseca.

Gospodo, ako je 38%, to vam je u apsolutnom broju 322.720 ljudi je više umrlo i to je siguran dokaz da je ovaj virus izuzetno letalan na određene grupacije ljudi.

Mi smo, i to mi se svidelo juče, nacija, mi smo, da kažem, svi balkanski narodi imaju jedno visoko poštovanje prema svojim starijima i na ovaj način smo zaista pokazali posebnu brigu prema njima.

Nije korektno da se ovakva infekcija zloupotrebljava za političko delovanje. Eto, vidite, jedan Tadić kaže i kritikuje integritet i stručnost ljudi iz Kriznog štaba. Ja ću vas podsetiti da su isti ti ljudi činili njegov krizni štab. To je u najmanju ruku nekorektno. Ali, neodgovorni političari kažu još nešto, i to je meni, kao nekom ko dolazi iz struke, izuzetno loše da čujem, izuzetno negativno, da smo mi jedina zemlja koja je uvela policijski čas i stroge mere, što nije istina.

Juče sam došao do informacije koja je apsolutno sigurna da u Velikoj Britaniji u zadnjih šest nedelja samo jedan sat je dozvoljen ljudima da izađu u kupovinu, a u kupovini mogu da kupe određen broj artikala, dva hleba, dva litra mleka itd. Da vam ne govorim o medicinskoj opremi, oni sanjaju o medicinskoj opremi u broju koliko mi imamo. Broje po jednu rukavicu ili masku, što je dokaz da je ova Vlada sa ovim timom, slušajući struku, zaista uradila mnogo i sačuvala ovaj narod od zaista opasne bolesti kakva je ova infekcija.

U Francuskoj premijer je zbog ozbiljnosti situacije najavio i najavljuje da će predložiti parlamentu da izglasaju zakon kojim će se mere produžiti u ovom obimu do 23. jula. Sad sam pročitao na internetu novu informaciju, gde praktično Nemci najavljuju da bi mogli da pooštre mere iz kojih su blago izašli zbog toga što im je stopa reprodukcije virusa porasla sa 0,7 na 1%. To vam je ono što mi zovemo u medicini broj R, odnosno koliko jedna osoba može da inficira drugih. Oni su se strašno uplašili.

Ovo nije kraj u borbi sa ovim virusom, gospodo. Shvatite, slušajte ljude od struke i integriteta, kao što je jedan Kon i kao što su drugi naši epidemiolozi i infektolozi. Ovo nije mesto za politiku i, molim vas, nemojte da dozvolite da ste zloupotrebljeni. Nema mesta protestima, nema mesta još u ovom trenutku kad smo još roviti i kad ne znamo šta nam sledi. Možda nam sledi novi pik. Malo strpljenja je neophodno. Pomislite na medicinske radnike koji su na udaru. Pomislite na one mlade radnike. Pohvaljujem ministra koji je angažovao najmlađe radnike, tek svršene medicinare, specijalizante i molim ga, ovom prilikom, da te ljude nagradi po završetku ove infekcije, jer su bili dostojni na tom braniku borbe protiv ove opake bolesti i da im se omogući brža edukacija, specijalizacija itd.

Želim da završim da u teškim trenucima čovečanstva, kao što je ovaj, oni su plodan humus i za dobre i za loše ljude. Dobrih ljudi je bilo, pogotovo u mojem kraju, i skoro svaki dan ćete na vestima čuti da se u Novom Pazaru i u njegovoj okolini javlja ogroman broj mladih ljudi koji pomažu, doniraju ne samo muslimanima, i ne samo Novom Pazaru i Sandžaku, nego celoj opštini, pre svega Kraljevačkom regionu. Ne izbrojana je količina paketa pomoći koju su ti mladi ljudi, samoorganizovani, donirali, a da kažem da je i sam grad preko 10.000 paketa pomoći dao drugima. Ovo je zaista svetla tačka, jedan primer velikog altruizma i, da kažem, solidarnosti koje su ljudi iz mog kraja učinili prema ljubavi, prema svojoj zemlji i njenim stanovnicima i zdravlju kompletne naše nacije. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda postoji opšti konsenzus i slažu se sve poslaničke grupe oko potrebe uvođenja vanrednog stanja, a ono što smo više puta čuli jeste način na koji se to u Srbiji uradilo. Dakle, nisu se poštovale ustavne procedure za uvođenje vanrednog stanja, ne zato što bi bio problem sa obezbeđivanje većine glasova, odnosno narodnih poslanika za jednu takvu odluku, ne zato što je to bio problem održavanja sednice, već nam to pokazuje nešto drugo, a to je jedna izvesna nedemokratska svest, koja se više puta pokazala da, ukoliko neko osvoji taj i taj broj glasova na izborima, odnosno taj i taj broj narodnih poslanika, za njega pravne norme nisu važne. Ukoliko ima podršku, odnosno broj narodnih poslanika dovoljan da se bilo koja odluka donese, smatra se da bi se svakako donelo, pa onda ne mora formalna procedura ni da se poštuje.

Nije to bio problem da se neki narodni poslanici ubede u tu potrebu. Ovde se samo pritisne zvono, vladajuća većina samo pritisne taster i svaka odluka može da se donese. Ovde ima poslanika vlasti da može da se donese odluka da se zamene noć i dan, odnosno da se dan proglasi za noć, a ne da se uvede vanredno stanje. Dakle, to je neshvatanje onoga šta je Ustav Republike Srbije.

Građani na izborima daju poverenje određenim strankama da oni vrše vlast, ali u okviru Ustavom uređenog poretka, a ne da oni vrše vlast, a da mogu da rade šta god hoće. Postavlja se pitanje – ukoliko mi sami ne poštujemo naš Ustav, kako možemo od bilo koga da očekujemo da taj isti Ustav poštuje, pogotovo kada je pitanje našeg teritorijalnog integriteta, odnosno trebalo bi da to bude i dalje tako, prioritet svake Vlade pitanje KiM.

Mi smo ovde čuli juče još neka shvatanja da npr. Evropska konvencija o ljudskim pravima važi samo za prozapadne političare. Oni koji se zalažu za EU, oni imaju monopol za pozivanje na takvu konvenciju, a za sve ostale je to valjda zabranjeno, kao da Evropska konvencija o ljudskim pravima nije starija o starija od EU, nije jedna civilizacijska tekovina nastala posle Drugog svetskog rata i veze nema sa EU, ali dobro, tu su možda u pitanju neke manje važne stvari, nije važno.

Prvo, u Srbiji je zatvoren parlament, a tek onda tržni centri, teretane, kladionice, kafići, restorani, a u isto vreme, ne samo u našem okruženju, nego u celom demokratskom svetu bilo je uslova za održavanje sednica parlamenta. Dakle, određeni poremećaj u povredi vlasti je učinjen na ovaj način što je parlament suspendovan, a vanredno stanje uvedeno arbitrarnom odlukom izvršne vlasti.

Na početku krize oko korona virusa, odnosno pandemije, mi smo čuli dosta konfuznih, kontradiktornih izjava koje su na neki način izazivale paniku. Mi smo slušali o virusu sa interneta. Mi smo slušali o putovanjima u žarišta virusa u Evropi. Ono što je možda najveća nebuloza i došla je od ministra zdravlja koji je izjavio da ukoliko bude potrebe Srbija će napraviti vakcinu protiv korone. U trenutku kada niko na svetu ne zna šta je taj virus, mi kažemo – ukoliko bude potrebe, mi ćemo napraviti vakcinu. Otprilike, samo da se zagreje šporet i sad će da bude vakcina. Dakle, to je ministar zdravlja u Srbiji i njegov pristup celom tom problemu. Možda i ne treba ta vakcina, nema potrebe.

Druga stvar koja je bila izuzetno veliki skandal u svemu ovome jeste jedna neviđena i neosnovana averzija prema svim Srbima koji žive i rade u inostranstvu. To su isto tako građani Srbije. Srbija je po Ustavu njihova Srbija, jer je Srbija država srpskog naroda, a mi se prema njima postavili kao da oni nama ovde donose kugu, iako su u isto vreme ti ljudi otišli tamo trbuhom za kruhom, najveća većina, 90% njih. Oni su Srbiju šalju doznake, što je jedini realan novac u odnosu na zaduživanje i rasprodaju, kako se na drugi način puni budžet Srbije, a izvršna vlast se postavlja prema njima kao da su oni nepoželjni ovde.

U isto vreme, dok traje pandemija korona virusa po celom svetu, imamo slobodan protok migranata kroz Srbiju, niko ne zna koliko ih je ušlo, niko ne zna kroz koje su zemlje oni prošli, a kroz neke od tih zemalja kroz koje su prolazili se već pojavio korona virus, kao što je situacija sa nekim azijskim zemljama ili mediteranskim. Za njih nije bilo testiranja, za njih nije bilo karantina. Niko nije znao ni koliko migranata ima u Srbiji, a u isto vreme Srbima iz inostranstva se daje poruka da nisu baš dobrodošli u Srbiji.

Da li je to pogrešno? Da li su građani Srbije važniji nego migranti koji nelegalno ulaze u našu zemlju? Videli smo i da ne postoji uopšte podatak o krivičnim delima koje su oni tokom ovih nekoliko godina počinili. Videli smo da se za 2019. godinu pojavilo više od 200, ali činjenica je da je ta cela situacija sa migrantskom krizom izaziva veliku paniku među građanima Srbije i da to nije bez osnova, već da se to i dešava, a to je zbog neodgovornog pristupa Vlade.

Ima, naravno, još nekih podataka koje smo mogli da dobijemo tokom ove pandemije, a nismo pre toga to znali. Mi smo čuli, ekonomske mere preduzete povodom ovoga, da su bile poznate pre nego što ih je Vlada usvojila, a one predviđaju kišu para. Dakle, kiša para, ekonomske mere za Srbiju. Mi sada već znamo da ćemo biti prvi, ili među prva tri u rastu, kao da možemo da pretpostavimo koliko će bilo koja zemlja u Evropi da raste, odnosno koliki će imati privredni rast, kao da je to sad neka orijentacija šta je rekao MMF.

Međunarodni monetarni fond sve projekcije koje daje, daje zbog toga da bi tim zemljama bilo lakše da se zadužuju ukoliko im se kaže da će im biti privredni rast toliki i toliki. To ne treba da mi shvatamo uopšte kao nešto što je ozbiljno.

Srpska radikalna stranka je upozoravala da ova situacija, odnosno politika davanja subvencija stranim investitorima će kad-tad Srbiju dovesti u situaciju da lobi stranih investitora ima veliki ucenjivački potencijal pred Vladom Republike Srbije, ukoliko te subvencije prestanu, ukoliko se ne obnove programi subvencija i sada imamo situaciju da mora da se isplaćuje svim tim stranim investitorima koji su već dobili 10, 15, negde smo videli čak i više od 70 hiljada evra subvencija po radnom mestu, sad Vlada Republike Srbije mora iz budžeta da im isplati minimalac. Kao da im već nismo dovoljno dali. Nema ni jedan podatak koliko su oni ljudi otpustili. Da li neko ko je dobio 15 hiljada evra po radnom mestu od države Srbije može da otpušta radnike? Pošto, faktički, na taj način, davanjem subvencija, Vlada Srbija isplaćuje plate svim tim radnicima, a strani investitori imaju rizik nula. I sad moramo da im isplaćujemo i minimalne plate! Ili, ako to nećemo da uradimo, pokupiše se oni i odoše u svoje matične zemlje. Šta njih briga za našu privredu. Dakle, to je situacija u koju ste sami sebe doveli.

Isplaćivanje 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije. Situacija, odnosno politika koja nema dovoljno socijalne odgovornosti. Umesto da se pomogne onima koji su najugroženiji, umesto da se pomogne onima koji su samohrani roditelji ili koji teško žive ili koji imaju najmanja primanja, mi dajemo svima isto i pozivamo se na američki model. A ono što je različito u američkom i srpskom modelu jeste što su Amerikanci stavili ograničenje - oni isplaćuju 1.200 dolara svakom punoletnom građaninu, ali ne isplaćuju onima koji imaju više od 75.000 dolara godišnje. A ovde i onaj ko ima minimalac, odnosno 30.000 dinara i onaj koji ima platu ili pet plata, kakvih ima slučajeva u Srbiji, od 5.000 evra, isto mogu da uzmu 100 evra. Da li je to odgovorno od strane države Srbije? Za razliku od SAD, diskriminišu se deca, jer nije predviđeno ništa od iznosa za maloletne građane. Zašto je to tako?

Takođe, vrhunska demagogija jeste sve češći stav funkcionera - odbijanje 100 evra. Kao da su sad ti funkcioneri važniji ili bolji od drugih građana Srbije koji će tih 100 evra u dinarskoj protivvrednosti da prihvate. Šta to znači? Kao da će, ukoliko neki funkcioner odbije 100 evra, da neki drugi građanin Srbije dobije više? Neće. Opet će dobiti 100 evra. Šta sad to znači?

Mi smo čuli - isplatiće se svim punoletnim građanima Srbije i da je to mera koja treba da podstakne tražnju. Tu možda ima neke logike. A onda smo čuli - isplatiće se to svima koji žele, pošto smo videli najave raznih tajkuna da oni neće 100 evra i da su ismejavali tu temu. Čuli smo da će biti obavezno isplaćeno penzionerima, po automatizmu i primaocima socijalne pomoći, a ukoliko već znamo da država Srbija isplaćuje plate u javnom sektoru, dakle svima koji su zaposleni u državnoj upravi, itd, zašto se i njima nije uplatilo to po automatizmu? Jel nam tu nešto tajkuni smetaju da isplatimo svim ljudima iz javnog sektora po 100 evra? Koliko to tajkuna ima da radi u javnom sektoru pa nas oni sprečavaju da svima njima isplatimo po 100 evra? Njih ima više od milion, koliko mi se čini. Dakle, jedna nedovoljno promišljena i ne dovoljno socijalno odgovorna mera, koja ne pravi razliku između građana, a razlike su jako velike, u smislu primanja, od nezaposlenih do onih koji imaju po pet plata i astronomske plate za srpske uslove. Ali, o tome se nije toliko razmišljalo.

Mi smo sada videli, bez ikakvih maski i rukavica, kako mi stojimo u odnosima sa Evropskom unijom. Mi smo prvo dobili zabranu izvoza medicinske i druge opreme od strane EU van EU, na taj način što je nas direktno pogodilo. Videli smo da EU, kad god ima malo veću krizu, se ispostavi da je u stvari tigar od papira, koja nije ni za šta sposobna, jedna nefunkcionalna organizacija, troma, koja nije u stanju da pomogne ni jednoj državi.

Videli smo, takođe, kao i tokom poplava, kao i tokom požara, tako i tokom ove pandemije Koronavirusa, ko su naši iskreni i pravi saveznici i prijatelji u međunarodnim odnosima. Videli smo da možemo da se oslonimo samo na naše saveznike, NR Kinu i Rusku Federaciju. Videli smo da proces evropskih integracija nije imao ama nikakvu ulogu u svemu ovome što se nama dešavalo. Vazdušni most humanitarne pomoći u Srbiji nije pravio Erbas, nego je pravio Iljušin, i to treba da nam dovoljno govori da je vreme da se pitanje evropskih integracija stavi ad akta.

Videli smo u svim ovim krizama da se narodi u celoj Evropi oslanjaju na tu retrogradnu, na tu zastarelu, nacionalnu državu i njene institucije, a ne na te birokratizovane međunarodne organizacije koje ne rade ništa.

Evropska unije nije htela da pomogne Italiji. Evropska komisija je odbila italijanskog premijera Kontea koji je hteo 5. marta da se u Evropskoj komisiji raspravlja o pomoći Italiji. Evropska komisija je to odbila zato što je ranije zakazala predavanje Grete Tumberg o ekologiji i životnoj sredini, a Italija je zemlja osnivač EU i Evropske zajednice za ugalj i čelik i Evropske ekonomske zajednice itd.

Šta onda mi imamo da očekujemo i da pregovaramo uopšte više sa EU o našem učlanjenju? Mi treba da iz ovoga izvučemo pouke, a to su da treba da vodimo računa o našoj zemlji i o lekarima i o farmaceutima i o vojnicima i pripadnicima MUP-a, a ne da bespogovorno ispunjavamo sve diktate iz inostranstva jer smo videli da to nije bilo dovoljno za Srbiju, da mi od toga nismo imali nikakve koristi i da smo na kraju morali da se oslonimo na sopstvene snage i na naše iskrene prijatelje kada su se problemi pojavili u našoj zemlji.

Posle svega ovoga mislim da bi nastavak politike evropskih integracija predstavljao za Srbiju čist mazohizam i da bi nakon ovoga trebali da razmotrimo naše dalje spoljno-političke prioritete.

Zahvaljujem.
Ministar Stefanović ima reč.
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da se na početku zahvalim svim odgovornim i ozbiljnim ljudima u Srbiji, kakav ih je apsolutno najveći broj, koji su na odgovoran način sprovodili mere Vlade Republike Srbije, pre svega one koje su podrazumevale ograničenje slobode kretanja i zahvaljujući tome pomogli, odlučujuće pomogli zdravstvenom sistemu da dođemo u situaciju da možemo da se borimo efikasno sa ovom bolešću.
Takođe hoću da se zahvalim svim ljudima koji su bili volonteri, svim ljudima koji rade u lokalnim samoupravama, pripadnicima Policije i Vojske koji su zaista pomagali zdravstvenom sistemu jer su oni bili zdravstveni sistem, lekari i medicinsko osoblje u prvim redovima, o tome ne moramo posebno da pričam, dosta se govorilo o tome. Hoću da se zahvalim i svim ovim drugim ljudima koji su svojim nesebičnim radom i rizikujući svoje zdravlje pomagali da Srbija danas bude jedna od efikasnijih država koja se uspešno nosi sa ovom opakom bolešću.
Slušao sam dosta rasprava o različitim temama i to jeste naravno posao izvršne vlasti, da sasluša mišljenje narodnih poslanika, da čuje ono što Narodna Skupština govori, ali ja hoću da vam dam nekoliko informacija, zato što se tokom rasprave, ali i u javnosti provlačilo dosta pitanja koja se tiču i migracija, koja se tiču nekih naših postupaka, mera koje su državne institucije donosile, koje je Vlada donosila.
Što se tiče migracija, mi imamo relativno stabilan tok migracije i već duže vreme se na teritoriji Republike Srbije nalazi negde oko 8.500 migranata. To naravno nije zabrinjavajući broj u smislu Republika Srbija ima dovoljne kapacitete da sa ovim izazovom izađe na kraj i svi migranti nalaze se u prihvatnim centrima koje čuvaju pripadnici vojske, uz naravno asistenciju pripadnika policije.
Tu je zahvalnost i ministru Vulinu i pripadnicima naše vojske koji su preuzeli ovaj deo zadataka od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova da bi policija mogla da se bavi drugim aktivnostima na terenu, od organizacije volonterskih servisa, provere mera samoizolacije i svega onoga drugog što ste videli ovih dana, da se nađu na usluzi građanima Srbije.
Nijedan migrant do sada nije imao, dakle nijedan jedini nije oboleo od Korona virusa. Oni imaju onemogućeno kretanje, dakle oni se nalaze u kampovima i zbog njihovog zdravlja i zdravlja drugih građana Srbije i naravno pored toga što se nalaze u tim prostorima, njima su obezbeđeni svi uslovi za pristojan i normalan život uz nadzor i medicinsku kontrolu, vodeći računa naravno i o njihovom zdravlju.
Bilo je krivičnih dela koja su izvršili migranti. Apsolutno tačno. Ne previše, uzevši broj migranata koji je prošao kroz našu zemlju i koji se nalazi u našoj zemlji, broj krivičnih dela koje su oni izvršili statistički nije toliko značajan. Naravno da to ne znači da se ta krivična dela ne procesuiraju. I ta krivična dela uglavnom su načinjena između samih migranata.
Dakle, između onih koji su došli iz Alžira i Maroka, onih koji su došli iz Avganistana ili da kažem Sirije i tako dalje. Dakle, to su uglavnom njihovi međusobni obračuni što je naravno jednako loše kao i sve drugo, ali hoću da kažem da oni nisu u velikoj meri imali tu vrstu krivičnih dela učinjenih protiv građana Republike Srbije. Naravno i jedno je previše, ali se zato trudimo da efikasnim procesuiranjem, izgonom iz naše zemlje, readmisijom i svim drugim merama, one koji su ilegalno ušli u našu zemlju vraćamo u zemlju odakle su ušli i veoma uspešno sarađujemo sa na primer Bugarskom, odakle ulazi jedan deo migranata u našu zemlju i naravno sa svim drugim zemljama kroz koje i preko IOM-a i drugih međunarodnih organizacija možemo da organizujemo i dobrovoljni povratak i naravno sve ono drugo.
Nije svuda moguće, ali naravno trudimo se da pronalazimo rešenja koja nisu laka zato što još nijedna zemlja nije uspešno našla odgovor da se rešila ovog problema u potpunosti.
Bilo je priča, ne ovde danas, ali bilo je govora, priča kako se u Srbiju naseljava milion migranata. To je bila baš cifra i o tome hoću da kažem nekoliko rečenica, iako imate situaciju da u Srbiji retko ko može da vidi migranta, objektivno, imate situaciju da su pričali kako se u Srbiji, u javnosti je bilo tih priča, naseljavaju cela sela, 400.000 je već na putu, autobusi su krenuli, noću možete da vidite ta naseljavanja. Dakle, potpune laži i besmislice i mi smo često pozivali ljude da odu u deo Srbije da nam pokažu jednu kuću, ne selo, jednu kuću, gde su neki migranti takvog tipa naselili.
Sa druge strane, Srbija nije u poslednje vreme, pošto je bila u radnom aranžmanu, reč je aranžmanu sa Austrijom, koji smo potpisali i taj aranžman ne predviđa ništa novo. Mi jedini način koji je po zakonu, na koji možete da vratite nekog u našu zemlju, je po Sporazumu o readmisiji, koji je međunarodni dokument, koji je ratifikovala Narodna skupština iz 2007. godine. Po tom sporazumu koji je tadašnja vlast potpisala omogućava se readmisija trećih lica i državljana naše zemlje, naravno u našu zemlju iz republike Austrije i tu se ništa do danas nije promenilo, ako se naša država u svakom pojedinačnom slučaju usaglasi sa tim.
Dakle, ne može niko blanko apriori i bez saglasnosti Republike Srbije vratiti nijednog jedinog čoveka, pa bio on čak i državljanin Republike Srbije.
Što se tiče radnih aranžmana, oni služe da preciznije definišu kako ćete to izvesti. Ode državljanin Republike Srbije u Austriju, nema novca da se vrati nazad, Austrija ga iz nekog razloga isteruje odatle i onda oni kažu kako će on da se vrati? Ko plaća taj put, ko obezbeđuje da on negde usput ne nestane. To je radni aranžman.
Po tom radnom aranžmanu, od toga dana pa do danas i u skladu sa tim radnim aranžmanom nije vraćen nijedan državljanin, niti jedan državljanin trećih država, dakle, nijedan migrant, nijedan izbeglica, nula. Za svaki pojedinačni slučaj je potrebna eksplicitna saglasnost Republike Srbije. To sam hteo da kažem, jer su to bila česta pitanja koja se u javnosti pokreću i da ljudi prosto znaju da nema straha od toga, niti će u Srbiji ikad biti neki parking za migrante, niti će nam ovde neko praviti migrantske kampove na teritoriji Srbije. Na kraju krajeva, mi smo to često isticali u EU, nama migranti ulaze iz EU, iz Grčke i iz Bugarske koje su države članice EU. Na njih se odnosi, mada se u EU sada raspravljamo o tome da li će to uraditi ili ne, na njih se odnosi Dablinski sporazum, na te države.
Po Dablinskom sporazumu koji važi za države članice EU migranti se vraćaju u prvu zemlju EU u koju su ušli. Naravno, pošto je to realno nemoguće da se u praksi izvede, taj sporazum je u praksi ne sprovodljiv. Zato postoji veći broj problema.
Naravno, naša država ne stoji besposlena, preduzimamo veći broj mera koje omogućavaju da taj broj bude stabilan, da u našoj zemlji nemate nagomilavanje migranata i mi se vrlo uspešno, čak i u doba Korone veoma uspešno borimo sa ovim problemom i građani Srbije to ne osećaju. Cela Vlada je uključena u to i hvala svim mojim kolegama koje aktivno rade svakog dana na ovim pitanjima.
Što se tiče ekonomskih mera, premijerka je tu, ona može više da kaže konkretnih podataka vezanih za ekonomskih mera. Što se tiče jednakosti u pomoći građanima u iznosu od 100 evra, važno je da svi građani Srbije imaju priliku, ovo što je tim koji predvodi predsednik Vučić, dizajnirao. Dakle, mere su dizajnirane da pomognu privredi i da pomognu građanima. Veoma je važno da te mere budu takve da mogu da podstaknu potrošnju i to jeste značajno i važno je da pokažemo jednakost, zato što mi nijednu drugu socijalnu meru nismo ukinuli, niti umanjili, čak ni u vreme kada smo morali da preduzimamo u nekom prethodnom periodu nepopularnije ekonomske mere, jer država zahvaljujući prethodnim vlastima nije imala dovoljno novca.
Ministar Vulin je tada bio ministar za rad, boračka i socijalna pitanja i može da posvedoči, Republika Srbija nije ni zajedan dinar umanjila davanja za socijalne kategorije. Nijedan jedini dinar. Dakle, na tome se u Srbiji nikada nije i neće štedeti. Takve su i mere koje predlaže predsednik Vučić sa ekonomskim timom, dakle, da se pomogne stanovništvu da bi podstakli potrošnju i time oživeli našu privredu i da bi podstakli one privredne aktivnosti koje će garantovati brži rast za Republiku Srbiju.
Naravno da je uvek moguće da raspravljamo o modelima koji možda mogu da budu u budućnosti drugačiji, možda i bolji i precizniji dimenzionirani i dizajnirani, ali ovo je u skladu sa mogućnostima države, nešto što možemo da uradimo, a da zadovolji najveći deo građana Srbije. Naravno, oni ljudi koji ne budu želeli da uzmu taj novac, taj novac će biti raspoređen, odnosno neće biti potrošen iz budžeta i imaćemo više novca da gradimo puteve, da gradimo škole, kupujemo medicinsku opremu, aparate, sve ono što je potrebno i za građane Srbije koji sebi nešto ne mogu da priušte, a naša država svojim delovanjem može da im pomogne.
Još jednom, hvala vama kao narodnim poslanicima na vašem radu i tokom ovog perioda, jer znam da najveći broj poslanika, bez obzira da li su se nalazili u svojim kućama, nije sedeo skrštenih ruku i besposlen. Hvala svim onim ljudima koji su svojom odgovornošću pomogli da danas govorimo o stanju koje je značajno bolje nego u većini drugih zemalja u svetu. Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, zahvaljujući predsednici Vlade, malopre sam razgovarao sa šefom Kabineta Vlade.

Želim da se ova Skupština izjasni na ovoj sednici, da li su narodni poslanici stariji od 65 godina diskriminisani ili nisu?

Poslaniče, samo mi navedite član Poslovnika da mogu da vas pratim?

Ako su diskriminisani, onda ja nemam potrebe da sedim više na ovoj sednici.