Izvinjavam se što ću vas prekinuti.
Vrlo je važno, pozivam poslanike da poštuju meru pod kojima održavamo zasedanje. Dakle, vratite maske na lica, morate ih u sali upotrebljavati inače ću biti prinuđena da napravim pauzu jer se ovim krše mere pod kojim držimo ovo zasedanje i mere kriznog štaba naše države.
Neću nastaviti sednicu, jer ugrožavate živote svih nas ovde. Na šta to liči, da se većina poslanika pridržava svih mera, a neko daje sebi za slobodu da sedi u sali i da ne koristi ni masku a ne govore, niti rukavice. Oni koji mogu. Zato imamo ove zaštite da bi se bolje čuli, ali to traje određeno vreme.
To što vas baš briga za vaše živote, vaše pravo, ali vi ugrožavate sve ostale ovde. Maske stavite na lica i rukavice. Dobili ste ih na ulazu. Niste hteli ni temperaturu da merite. Zbog tih poslanika je promenjen način merenja temperature, hteo ne hteo vam se izmeri temperatura. Šta sada izvodite? Odnosi se na poslanike koji sede u sali već dugo, ne koriste maske i ne koriste rukavice. Tu je ministar zdravlja. O tome se ne diskutuje. O merama zaštite zdravlja i života ljudi se ne diskutuje. Maske i rukavice. Da, da svi oni. Ne treba ja pojedinačno da govorim. Svi vide u sali. Svi mi skreću pažnju, šalju mi poruke, okreću se, potpredsednice mi skreću pažnju na to.
(Vojin Biljić, dobacuje s mesta.)
O čemu se tu radi? Jer vam dobro? Jer treba testove da vršimo ili šta? Ne razumem to ponašanje. Detinjasto ponašanje. Govorim o svim poslanicima koji ne koriste masku i rukavice. Koje je to pravo veće od prava svih nas da štitimo svoje živote i zdravlje ljudi? Ko je to pravo dozvolio pojedincima? Ko vam je to dao? Vi ste onda kandidujte za Bundestag. Ja ne znam kakva je zdravstvena situacija u Saveznoj Republici Nemačkoj. Ne bavim se time. To šta vi gledate, to je vaša stvar. Ja vam govorim o situaciji u našem parlamentu.
(Vojin Biljić, dobacuje s mesta.)
Molim poslanike koji ne žele da se pridržavaju mere iz nekih svojih neverovatnih razloga da napuste ovo zasedanje, zato što se ne slažu sa načinom organizacije rada ove sednice. To je besmisleno. Pitate zašto nismo ranije održali sednicu, zašto nismo ovo, zašto nismo ono. Prvi ste kojima je sve svejedno. Baš vas briga za nas. Radite sa svojim životima šta želite. Sa životima zaposlenih u ovom parlamentu, sa životima kamermana, vaših ostalih kolega nećemo se igrati. Došli ste danas da biste napravili incident. To je jedina politika koju vi imate. Stavite maske i rukavice i da nastavimo sednicu.
Ja nisam spremna diskutujemo uopšte o merama Vlade. Ja poštujem svoju državu. Mogu sa budem na vlasti, mogu da budem u opozicije. Bilo je vanrednih stanja. Poštovala sam i vanredno stanje koje je bilo raspisano 2003. godine, svaku meru slagala se ili ne, jednostavno poštujem ovu državu. Tako ćete postupiti i vi, bez obzira da li podržavate Vladu ili ste u opoziciji. Pravila važe za sve. Kao što zakoni u državi važe za sve kada se donesu. Ovo je država, ozbiljna država. Hvala što ste razumeli poruku.
Možemo sada da nastavimo sa raspravom. Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala vam.
Hvala vam, svakako što ste reagovali. Mislim da je to jedina ispravna stvar. Ova monumentalna neodgovornost od strane nekih narodnih poslanika, da ovako daju primer da nije potrebno nositi masku, zaštitnu opremu u zatvorenom prostoru, a narodni poslanik ste. Postoje ljudski neke tužne stvari.
Ja se izvinjavam što sam malo duže pričala. Bilo je dosta tema za koje mislim da su važne.
Jedna krajnje nekorektna stvar koju ste izneli, to je da smo vodili funkcionersku kampanju tokom ovog vanrednog stanja.
Ponovo se vraćam na ono gde je Aleksandar Vučić kao predsednik Republike zamolio da se ne bavimo politikom tokom vanrednog stanja i tokom borbe protiv Kovida 19, rekao da neće odgovarati na optužbe, da tokom vanrednog stanja i borbe protiv koronavirusa nema drugih neprijatelja i političkih neistomišljenika, nego samo jednog neprijatelja, a to je Kovid 19. Tokom dva meseca nikada, ali zaista nikada, evo ja moli bilo koga da nađe primer, nikada nije pomenuo ni jednog političkog protivnika ni po imenu, ni po političkoj stranci, grupaciji, savezu itd, dakle nikada.
Ne znam kako ste zaključili da je vođena funkcionerska kampanja. Obilazio je neka žarišta, što mislim da je njegov posao kao predsednika Republike, da bude sa svojim građanima tamo gde je najteže i da je to jedina odgovorna stvar koju je mogao da uradi u tom trenutku. Nazivati to funkcionerskom kampanjom mislim da nije u redu.
Dao je sve od sebe da nabavi zaštitnu opremu, da nabavi respiratore u situaciji kada je malo zemalja na svetu moglo da nabavi zaštitnu opremu i respiratore. Mi smo u tome, zahvaljujući njemu, njegovom političkom kredibilitetu bili među najuspešnijim zemljama na svetu i mislim da bi ga kritikovali ponovo kako god bilo. Da nije išao, rekli bi da nije sa svojim građanima, da nije uz svoje građane, da se sklonio, sakrio, da brine samo o sebi. Dakle, mislim da je najispravnija moguća odluka bila da ode i da poseti one sredine koje su bile najugroženije.
Još jedna velika stvari, izuzetno važna tema vi ste je pokrenuli i hvala vam na tome, to je, kako ste vi nazvali, zloupotreba međunarodne solidarnosti. Mislim da Republika Srbija ni u jednom trenutku nije ni na koji način zloupotrebila međunarodne donacije. Mislim da smo se svima zahvalili kako dolikuje, da smo građanima Republike Srbije tačno rekli ko nam je šta donirao, kada je donirao. Vidim da se mnogima nije svideo način na koji smo mi, ni u zemlji, ni u inostranstvu, način na koji smo mi zahvalili Narodnoj Republici Kini na svemu onome što je učinila za Srbiju i za građane Srbije u ovome. Mislim da smo to uradili na pravi način.
Ljudi su nam pomogli sa svime čime su mogli da nam pomognu. Poslali su nam i respiratore, donirali značajnu količinu respiratora, tretirali nas kao jedan od prioriteta kada smo kupovali respiratore novcem iz budžeta Republike Srbije, poslali značajnu količinu zaštitne opreme, poslali tim medicinskih stručnjaka na samom početku ove borbe, koji su i danas u Srbiji, pokazali ljudsku solidarnost. Mislim da su zaista zaslužili da im se zahvalimo na način na koji smo se zahvalili.
Isto tako, hvala i svima ostalima. Ja sam dočekala kargo avion pomoći koji je poslala EU, dočekala sam i avion koji je platila za transport, dakle za putovanje, platila EU. Mislim da smo se zahvalili kako priliči i Ruskoj Federaciji i Turskoj i Mađarskoj i Norveškoj i SAD i svima ostalima i da smo, takođe, umeli da pokažemo našu solidarnost i u regionu i u čitavom svetu i u EU, članicama EU na način na koji Srbija to nije mogla da uradi do sada.
E sada, molim za malo pažnje kada pričamo o zloupotrebi ove cele situacije, ove krize, zloupotrebi u međunarodnim okvirima da bi dobili neke političke poene i da bi svoju zemlju optužili, a sebe izdvojili kao nekog ko je, je li, veliki Evropejac.
Ja ne znam koliko vas je upoznato sa pismom koje je EU poslao Dragan Đilas potpisan kao predsednik Stranke slobode i pravde i osnivač, ne među osnivačima, nego osnivač Saveza za Srbiju.
Dakle, Dragan Đilas osnivač Saveza za Srbiju i predsednik Stranke slobode i pravde je iskoristio ovu krizu da pošalje pismo zvaničnicima EU, da se požali na svoju zemlju, da se požali na predsednika Aleksandra Vučića, da se požali na Vladu Republike Srbije i u maniru deteta koji se žali učiteljici, u maniru zaista jedne tužibabe, ali tužibabe da njima otvori oči o tome šta se to u Srbiji dešava.
Ja sam izdvojila iz zaista fascinantnog pisma, ja bih preporučila svima da pročitaju ovo pismo, izdvojila sam samo jedan paragraf gde on kaže, ja ću sad prevesti. Pismo je na engleskom, ali, evo, otprilike prevod, dakle, ovako – Aleksandar Vučić, to se žali Dragan Đilas EU i evropskim zvaničnicima, Aleksandar Vučić je najavio uvođenje vanrednog stanja sa retorikom – evropska solidarnost ne postoji, to je samo bajka na papiru, pa da on tuži Aleksandra Vučića, pošto oni ne gledaju naše medije, nemaju ovde delegaciju EU u Srbiji, pa ne znaju šta se dešava u Srbiji, nego Dragan Đilas da im kaže šta je Aleksandar Vučić rekao prilikom uvođenja vanrednog stanja.
Kaže Đilas, posle toga, pošto je ovako najavio uvođenje vanrednog stanja, posle toga lično je dočekao tim medicinskih stručnjaka iz Narodne Republike Kine, molim vas, zamislite sad, on je lično dočekao tim medicinskih stručnjaka koje su nam ljudi poslali da nama pomognu ovde, i, ono što je meni najzabavnije u ovom pismu, lično ih je dočekao i pozdravio se svakim pojedinačno od njih pozdravom laktom.
Zamislite vi šta on čovek piše EU. Pa, ja mislim da oni ljudi ne veruju, a i to, mogu vam reći da sam čula iz ličnih izvora, da su Evropljani tamo bili šokirani time kakvi snishodljivi bednici postoje na srpskoj političkoj sceni.
Dakle, Aleksandar Vučić se sa svakim od njih lično pozdravio pozdravom laktom i onda poljubio kinesku zastavu kako bi izrazio zahvalnosti za svu pomoć i podršku koju su poslali. Da li vi možete da verujete?
Kada pričamo o zloupotrebi situacije kako bi se u međunarodnoj areni pozicionirali, valjda, kao jedini faktor koji ne preza od toga da u istom tom pismu pljune i naše susede u Mađarskoj i naše partnere iz Narodne Republike Kine, da uradi šta god je potrebno da se uradi da bi se pozicionirali kao, valjda, jedina legitimna opcija koju ti Evropljani treba da dovedu na vlast, zato što koga briga za izbore, koga briga za narodnu volju, koga briga za demokratiju u Republici Srbiji, nego se vi preporučite. Vi se preporučite time što ćete da pljunete na svu pomoć i na svu podršku koju nam je neko poslao u najtežim vremenima i to sve uradite iza leđa građana Republike Srbije i tajno dok se mi ovde borimo za ljudske živote i svaki dan gubimo ljude u ovoj ovakvoj borbi.
Kako je došlo do toga da virus uđe u staračke domove i time ću završiti, pa će i biti prilike, svakako da govorim još o nekim stvarima. Pa, došlo je do toga što ljudi nisu poštovali preporuke Vlade, eto tako je došlo. To je tužan primer toga šta bi se desilo u Republici Srbiji da nismo imali ovako drastične mere. Tužan, primer.
Hoću takođe da vam kažem da se posebno ponosim što su ljudi koji su to radili i doveli direktno ljudske živote u opasnost, čim smo to saznali prikupili sve informacije, da su odmah privedeni, lišeni slobode i da će im se za to suditi.
Konačno da vam kažem, kažete mi, grešili smo tokom ove borbe. Svakako i juče sam rekla, grešili smo, tako je. I nisam došla u Skupštinu Republike Srbije i nisam došla da dam izveštaj svim građanima Republike Srbije zato što sam želela da kažem da smo bili bezgrešni, već zato što sam želela da kažem i da pokažem da smo se borili dan i noć, da smo dali sve od sebe i da smo u toj borbi bili uspešniji od mnogih drugih i kada smo videli grešku, odmah smo radili na tome da je ispravimo.
Bezgrešni nismo bili, greši svako ko radi, ali ponovo, najvažnije dati sve od sebe, boriti se i mislim da smo to i ovaj put pokazali. Hvala vam.

Reč ima Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Hvala na odgovorima predsednici Vlade. Žao mi je što je najveći deo vremena potrošila na to da govori o ljudima koji uopšte nisu narodni poslanici, ne sede danas u Skupštini i s tim u vezi ja ću se vratiti na ono što jeste tema današnjeg dnevnog reda. Prva tačka na koju ste se vi osvrnuli na osnovu mog izlaganja jeste to što sam zamerila da je objedinjena rasprava, pre svega se to odnosi na ovaj zakon koji objedinjuje sve odluke i meni je žao, a sada na žalost eto ni ministar Siniša Mali nije ovde što je postojala osnovana potreba za tim da se danas razgovara i o rebalansu budžeta koji de fakto ne posti.

Dakle, mi usvajamo jedan zakon koji će da objedini more različitih odluka među kojima su između ostalog i odluke koje se tiču ekonomske pomoći, kako privredi, tako i građanima.

Postoji opravdano veliki prostor da se o ovome dodatno razgovara. Osim ako vi mene ne želite da uverite u to da će se rasprava o rebalansu budžeta dogoditi u nekom narednom periodu, pa ćemo onda na jednoj posebnoj sednici, a mislim da građani Srbije to zaslužuju, raspravljati o tome kakve su ekonomske mere donete tokom vanrednog stanja.

Postoji ozbiljna zamerka. Dakle, mi se oslanjamo najviše na ono što je uputio i Fiskalni savet kao nezavisna institucija Vlade Republike Srbije u vezi sa ekonomskim merama. Opravdano je zaduživanje, podsetiću sve one koji ovde sede i one koji prate ovu sednicu, dakle, 2008. godine zbog zakasnele reakcije došli smo u situaciju da se možda ovoliko zadužimo sada.

Dakle, da ne bismo ponovili grešku, mi ćemo pozdraviti zaduživanje na koje ste se odlučili, ali nećemo pozdraviti potpuno rasipanje novca tako što ćete građanima Srbije davati 100 evra u želji da ih umirite, a onda ih ponižavati dodatno, pod prisilom da se oni u stvari za tu pomoć samostalno prijavljuju.

Dakle, što se tiče neprijatelja, slažem se, mi imamo samo jednog neprijatelja, to jeste Korona virus. Meni je žao što je Vlada Republike Srbije u određenim momentima tražila neke druge neprijatelje, praktično jureći opravdanje.

Opet kažem, najljudskije gledano, razumem i da je predsednica Skupštine, predsednica Vlade i predsednik države praktično bio uplašen za živote građana, ali ja bih volela da se komunikacija prema građanima apsolutno promeni i da zaličimo na one zemlje koje na drugačiji način reše… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Predsednice, možete dobiti samo repliku od dve minute.
Reč ima Ana Brnabić.
Izvolite.

Biću kraća od toga.
Nisam stigla da kažem i o meri od 100 evra za koju kažete da je populistička mera. Podsetiću vas da je sličnu takvu meru, odnosno istu, samo sa drugačijim iznosima, naravno mnogo većim zato što su mnogo bogatije zemlje, istu takvu meru je, kao post kriznu meru doneo Japan, SAD, Singapur i Hongkong. To su mere direktne finansijske podrške građanima, nisu populističke mere. Ponosim se, zato što smo zahvaljujući onom svemu što je uradio Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade 2014. godine, u smislu mera fiskalne konsolidacije mi danas u stanju da takvu meru direktne finansijske podrške građanima pružimo i posle ove krize.
Mislim da ko hoće može da se javi, ko neće apsolutno ne mora. Dakle, važno je da ljudi kojima tih 100 evra ne treba ne moraju da dobijaju tih 100 evra zato što im ne znači ništa, a tih 100 evra ne uzima niko drugi, nego one ostaju u budžetu Republike Srbije za, na kraju krajeva, sve ono što je potrebno svim drugim građanima. Dakle, što više u budžetu to bolje svim građanima.

Hvala.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18 časova.
Predugo traje diskusija. Moramo da radimo i posle 18 časova.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Ne mogu da verujem da sam došao na red.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je ovo drugo vanredno stanje i imao sam jedno ratno stanje. Pre ratnog stanja sam bio žestoka opozicija Miloševuću, toliko da su morali da mi isključe ton.

Samo malo, sačekajte poslaniče, imamo igrokaz, trenutno. Da uđe ili da ne uđe s maskom. Čekam poslanika Radulovića da pokaže svoj odnos prema svima nama.
(Marijan Rističević: Dobro, sad će on da izađe. Kad ja govorim on pobegne. Hoćete da mi vratite vreme?)
Naravno da ću vratiti.
Izvolite.

Dakle, prilikom proglašenja ratnog stanja kao žestoka opozicija Miloševiću, toliko da su mi isključili ton ja sam otišao među radarista i nisam bio opozicija ni svojoj državi, ni državnom rukovodstvu. Proglašeno je ratno stanje, nema više političkih razloga da se opozicionim delovanjem borim protiv svoje države i svoje vlasti. Jednostavno, verujem da je najopasnije bilo biti sa radaristima, takozvanim, sremskim lisicama koje su svojim izviđanjem snimili na zaokret onaj nevidljivi avion. Pa, je onda i drugi radar navodio rakete i tako je taj nevidljivi pao, ćiu, ćiu, tup, u sremsku oranicu.

Neki opozicionari su pobegli i time se bavili iz inostranstva. Meni nije palo na pamet. Danas neki od njih ili njihove naslednike gledam kao povremene i stalne bojkotaše ove Narodne skupštine, i odjednom je njima bilo stalo za vreme vanrednog stanja da bude Narodne skupštine.

Dve godine nisu dolazili na posao, primaju platu i odjednom kao – znate šta, trebala je sednica i tako dalje. Evo, ja odgovorno tvrdim da je vanredno stanje uvedeno, da je predsednik vanredno stanje uveo u skladu sa Ustavom. A i to što ja tvrdim treba da proverite kod Ustavnog suda kao što sam ja proveravao neke odluke 2013. o Briselskom sporazumu i tako dalje. Međutim, njima je samo do priče.

Ima izreka - kako malena zmija svojim ujedom najvećeg bika obara. Maleni virus, koji ne možete da vidite ni pod mikroskopom obara nuklearne sile, obara članove saveta bezbednosti, obara milijarderske zemlje po broju stanovnika, velike ekonomske sile, maleni virus ruši sve pred sobom. Što ne sruši virus ruši strah od virusa. Gde je tu Srbija? Ovi bojkotaši koji nam prigovaraju da su mere preoštre i da ime previše bolesti. Pa, čekaj, ako su mere preoštre kako onda ima previše bolesti? Jedno sa drugim uzajamno se ne odnosi.

Šta oni žele? Oni žele, a sinoć su pokušali, to vam zameram, sve je trebalo u Padinski Skelu da kopaju kukuruz, ovaj što je ranije posejan. Sve one sa Dorćola je policija trebala da pokupi, ne znam da li vojska, i da odvede u Padinski Skelu jer ne mogu da plate 50.000 dinara. Ko ne može da plati ima da odradi. Ima posla na selu koliko god hoćete, da napune one prazne šerpe u koje lupaju. Koliko vidim to nije urađeno.

Zakon mora da bude jednak za sve. I oni sa Dorćola su trebali da budu legitimisani, Bastać i ekipa da budu legitimisani, kažnjeni i da se zna i da se proveri. Ako slučajno nekoga zaraze da odgovaraju ono do 12 godina zatvora gde su svojim neodgovornim ponašanjem sebe i druge doveli u opasnost da se zaraze i ukoliko se zaraze mora da idu na robiju do 12 godina, kao i onaj u Nišu.

Prigovor je da bivše države SFRJ ima i manje zaraženih nego Srbija. Hajde da se dogovorimo da je najozbiljnija od bivših država Slovenija, da se dogovorimo. Ovi lažovi iz Hrvatske i Crne Gore mene ne zanimaju, njima je stalo do turističke sezone, oni neće upisati ništa, samo ne bi li neki turista došao da napune svoju kasu, što je iz njihovog ugla možda legitimno, ali je legitimno da i mi kažemo to.

Hajde da uzmemo da je Slovenija najozbiljnija. Slovenija na nešto manje od dva miliona, ili oko dva miliona stanovnika ima 83 umrla. Dakle, na manje od dva miliona. Da bi to uporedili sa Srbijom, hajde da uzmemo jednu oblast, našu AP Vojvodinu koja takođe ima oko dva miliona stanovnika. U Vojvodini je, nažalost, preminulo 18. Do jednog je meni izuzetno bilo stalo i zbog toga sam bio jako žalostan i tužan, i dan danas, to je naš kolega Blažić, što znači da na milion, Vojvodina je imala devet umrlih, nažalost. Slovenija 41,5.

Da li je to znak da je Vojvodina koja je imala veći priliv od dijaspore nego Slovenija imala pet puta manje umrlih nego Slovenija, članica EU, novac, evri, štampani, neštampani, zarađeni, nezarađeni? Činjenica da jedan deo Srbije, koji sam izmerio, a celu Srbiju ako izmerimo, ima 22 na milion. Slovenija ima 41 i po. Spram cele Srbije, Srbija ima dva puta manje umrlih na milion stanovnika nego Slovenija.

Hajde da gledamo, prigovaraju nam, globalno. Ceo svet ima oko tri miliona zaraženih, 210 hiljada umrlih - 7% u odnosu na zaražene. Srbija ima nešto ispod dva, ali da računamo dva. Znači, Srbija je uspešnija od Amerike, Velike Britanije, Francuske, itd, gde se stope kreću i do 17%, negde osam puta. U celom svetu Srbija je, a tu se zaraza još širi, kod nas silazi, uspešnija tri i po puta nego sve svetske zemlje prosečno.

Ako uzmemo da je Nemačka najozbiljnija zemlja, hajmo da vidimo, na 106 hiljada zaraženih, govorim o jučerašnjim podacima, imala je šest hiljada umrlih, na milion stanovnika imala je 75, tri i po do četiri puta više nego Srbija. Najozbiljnija evropska zemlja, Nemačka. To govori i o kvalitetu naših doktora i medicinskih sestara koji su otišli u Nemačku da ih leče. Nemačka nije imala dijasporu, nego je deo poslala kod nas. To su naši građani i to nije sporno. Ali, opet je imala na milion stanovnika tri i po puta veću smrtnost nego Srbija.

Da li je onda Srbija sa pravom, krajem 2019. godine, gospodine ministre zdravlja, po evropskim nekim međunarodnim organizacijama, svrstana kao 18. zemlja po zdravstvenom sistemu, kvalitetu zdravstvenog sistema i da je bila pretekla 14 zemalja EU, a zatečeno stanje 2013. godine je bilo 35 i poslednje. To govori o kvalitetu našeg zdravstva i da smo zasluženo pretekli 14 zemalja.

Ponašanje grupe opozicije koju ja zovem grupa "đilasovna korona", đilasovna 619 miliona. Dakle, to je neodgovorna grupa koja sve vreme navija za virus. Cilj im je, a to su radili na Dorćolu, da se mere popuste, da se bolest rastegne i da izbori budu tamo negde u novembru, decembru, odnosno da izbora ne bude, da se Vlada iscrpi, iscrpe ekonomski resursi, privreda, itd. To je cilj opozicije. Dakle, da uništenjem zemlje, rastezanjem bolesti, dođu do vlasti. To treba svim građanima da bude jasno, da su se Tadić i njegovi nesrećnici iz 2012. godine okupili na stepeništu sa željom da bolest što duže traje, da se dođe do nediscipline, da dođe do ovih izbora. Njihov predstavnik je Tanja Fajon. Ja predlažem gospođi Fajon, evo, da dopustimo da bude nosilac izborne liste koalicije "đilasovna korona".

Đilas je poznat po brizi za starije. Evo, njegov starac to može najbolje da pokaže, tu brigu Đilasa koju je imao za stare osobe. Iz te brige ga je malo prebio, ali nema veze.

Dame i gospodo, u poslednje vreme se lupa šerpama. Moja poruka onima koji lupaju šerpe, ako ova suša potraje, gospodo, nećete više bez veze lupati u šerpe. Imaćete praktičan razlog da lupate u te šerpe. U te šerpe nikad ništa niste stavili, a šerpe su radnici proizveli. Poljoprivreda je iznela i ovaj put, kao i za vreme sankcija, teret socijalnog mera.

Mi smo, dok su oni lupali u šerpe i dok su bojkotovali mere države, mi smo na njivama imali svoj ratni položaj. Mi smo na setvi dokazali da je vrednije imati poljoprivredu nego zlato i dijamante. Vrednije je imati hranu i pijaću vodu, nego imati zlato i dijamante, jer se oni ne jedu. To sam stalno tvrdio i ovog puta se to pokazalo kao tačno. Mi smo se bavili setvom, tražili dozvole, molili, itd, dok su drugi bojkotovali mere države i pokušavali da bolest što duže traje u ovoj državi, ne bi li se bez izbora nekako dovukli do vlasti.

Dame i gospodo, ja predlažem ovima iz opozicije da ne lupaju u prazne šerpe. Niti su proizveli šerpe, samo su kutlačama vadili. Oni lupaju u prazne šerpe da bi punili Đilasove džepove ponovo. Ja njima predlažem da lupaju sebe u glavu. Prazne tikve se dalje čuju. U tome će biti najuspešniji.

Na kraju, da završim. Neko je ovde spominjao Periklea, a ja mislim da je to moj kolega poljoprivrednik. Evo, tri meseca pred ubistvo premijera, slavi se zajedno sa Crvenim beretkama u Kuli, savezni i republički ministar unutrašnjih poslova. To je ono što su negirali. Ovo je i pokojni premijer, koji je obilazio svoju policiju, koja se tad zvala Crvene beretke, evo ga u Kuli, nema laži, nema prevare, tek da potkrepim gospodina Martinovića.

Perikle je rekao - više se bojim svojih grešaka nego naših neprijatelja. Tako da vam je moj savet da mere zaoštrite, da dokusurimo ovaj virus, da se ne desi da u zaustavnom vremenu primimo više golova nego što smo ih primili u 90 minuta. Hvala.